Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

وَهُوَ ٱلْخَلَّـٰقُ ٱلْعَلِيمُ (36:81) Allah, Azze ve Dželle, je Stvoritelj. On je Sveznajući. On je taj koji čini ono što želi – Allah, Azze ve Dželle. Zato je svaki čovek i svako živo biće na ovom svetu stvoreno uz Allahovu dozvolu i Njegovom voljom. Neki ljudi pitaju: „Zašto si me stvorio?“ Stvoren si jer je Allah tako želeo. Nisi došao na ovaj svet svojom voljom, već Allahovom voljom. Neki kažu: „Već imamo mnogo dece, hajde da koristimo kontracepciju kako ne bismo dobili više.“ I odjednom shvate da ipak čekaju još jedno dete. Nema razloga za uzrujavanje ili ljutnju zbog toga. To jednostavno znači da je Allah, Azze ve Dželle, želeo da ono dođe na svet. Bez obzira na to koliko se štitiš i bez obzira na to da li to želiš ili ne: taj čovek će doći na svet, rodiće se i odrašće. Da li će postati dobar ili loš čovek, takođe je u Allahovom određenju. Ali onaj ko treba da dođe na svet, doći će. Niko ne može sprečiti život za koji je Allah odlučio da ga stvori. Niko ne može zaustaviti njegovo rođenje. Danas je vera ljudi nažalost postala veoma slaba, gotovo na nuli. Zato u slučaju neočekivane trudnoće upadaju u paniku i pitaju se: „Šta da radimo? Kako ćemo izdržavati ovo dete?“ A zapravo je Allah, Azze ve Dželle, istinski Opskrbitelj. Opskrba svakog čoveka, kada će se roditi i kada će umreti – sve to određuje volja Allaha, Azze ve Dželle. Ne razbijaj glavu zbog toga. Uzdaj se u Allaha. Ako nešto treba da se desi, desiće se. A ako ne, i to je odredba Allaha, Azze ve Dželle. Ali ako se nešto već dogodilo, moramo to prihvatiti. Zahvaljujemo Allahu i molimo se da to bude dobro po nas i da ne donese nesreću. Neka nas Allah sačuva, jer danas ima mnogo loših ljudi. Veliki deo ljudi na ovom svetu nažalost sa sobom donosi zlo i nesreću. Zato se moramo mnogo moliti da novorođeni život bude blagoslov. Moramo se moliti da to dete postane istinski rob – rob kojeg Allah voli. Ne treba se gubiti u svetovnim brigama i pitati se: „Da li će dete studirati? Šta će biti sa njegovom budućnošću?“ Najvažnije od svega je da postane dobar čovek i rob kojeg Allah voli. Danas su ljudi gotovo kao izliveni iz istog kalupa – svi su isti. Kao da svi obavezno moraju da studiraju i idu potpuno istim putem... Ono malo stvari koje nauče u školi su ionako uvek iste. A i to često uče s mukom, pod prisilom. Kada bi se sve moglo postići samo kroz školovanje, onda niko ko nikada nije išao u školu ne bi mogao da preživi. Sve se dešava po Allahovoj volji. Opskrba koja pripada robu je već zapisana kod Allaha. Sa tom opskrbom on živi, i tako se snalazimo na ovom svetu. Kao što sam rekao, najvažnije je da budemo dobri ljudi. Neka nas Allah ubroji u te dobre ljude. Inšallah, On će sve naše potomke i decu svih muslimana učiniti dobrim ljudima. Neka nas sve sačuva od nesreće i zla, inšallah.

Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) opisuje poslednje vreme. Fitna (iskušenja i nemiri) će poprimiti takve razmere da on kaže: „...ka kita'il laylil muzlim“, što znači „kao mračna noć...“ Naš Poslanik kaže da će biti mnogo fitni, koje su kao delovi mračne noći. Čovek se zapanjeno pita: „Kako se takve stvari uopšte mogu dešavati!“ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je to izrazio svojim blagoslovenim rečima. Poslanstvo takođe znači predvideti šta će se dogoditi u budućnosti. Sve što je naš Poslanik rekao i najavio, ostvarilo se i obistinilo. Na kraju krajeva, opisao je tačno vreme u kojem danas živimo. Ove fitne, ovi nemiri, stanje sveta i ljudi zaista ostavljaju čoveka bez reči. Svuda vlada fitna. Više ne postoji mesto koje je od nje pošteđeno. Bilo u muslimanskim ili nemuslimanskim zemljama – ova fitna je sveprisutna. Zbog toga čovek mora biti oprezan i svestan: „Nalazimo se u poslednjem vremenu.“ Još pre više od hiljadu godina blagosloveni učenjaci su govorili: „Hadha zamanu's-sukut wa mulazamatu'l-buyut.“ „Vreme je da se ćuti i ostane kod kuće“, govorili su. To znači da se od fitne čovek može zaštititi samo u sopstvenom domu. Zbog toga čovek mora biti veoma oprezan sa ljudima i svojim okruženjem... U potpuno neočekivanom trenutku zlo može zapretiti sa svih strana. To je fitna poslednjeg vremena. Međutim, ako potražiš utočište kod Allaha, bićeš, inšaAllah, sačuvan od njenog zla. Zaista, ko potraži utočište kod Allaha, biće mu pomognuto; Allah će mu biti na pomoći. Neka nas Allah stoga zaštiti od fitni i zla našeg vremena. Neka Allah podari ljudima razum i razboritost. Neka obuzdaju svoj ego. Neka ne slede šejtana. Neka ne veruju slepo svemu što čuju. Put u koji bi trebalo imati poverenja je put šerijata i tarikata. Ne bi trebalo pridavati pažnju ničemu drugom, kako se ne bi postalo žrtva fitne. Neka nas Allah zaštiti. To važi za sve, bilo velike ili male, sa celom porodicom... Niko ne sme reći: „Ja sam odrastao i siguran od fitne, šejtan me ne može zavesti.“ Šejtan može svakoga da prevari. Upravo zbog toga moramo tražiti utočište kod Allaha. Ko potraži utočište kod Allaha, biće spašen Njegovom dozvolom. Neka vas Allah sve zaštiti; neka nas On sačuva od svih ovih fitni i zala.

إِنَّ اللَّهَ مَعَ الَّذِينَ اتَّقَوا وَّالَّذِينَ هُم مُّحْسِنُونَ (16:128) Allah – Svemogući i Uzvišeni – kaže: Allah je sa onima koji Ga se boje i čine dobro. Ako neko želi biti sa Allahom, mora znati: Čovek koji se boji Allaha po prirodi ne čini ništa loše. Čovek koji oseća sram pred Allahom ne čini loša dela. Čovek koji se boji Allaha čini dobro. Ihsan znači činiti dobro; Muhsin se nazivaju oni ljudi koji čine dobro. Allah ih voli. A ljudi koje On voli su dobri ljudi. Oni su istinski pobednici; u njima počiva istinska ljudskost. Izvan njih ne treba da tražiš ljudskost. Što manje vere čovek ima, to više šteti svojim bližnjima. Međutim, što više vere i straha od Allaha poseduje, to se manje treba plašiti njega. Od njega se može očekivati samo dobro. Zato su robovi koje Allah voli, takođe Njemu mili. Čovek bi uvek trebalo da ima dobro na umu. On voli radi Allaha i odbacuje radi Allaha. Čak i kada oseća neprijateljstvo, on to čini samo radi Allahovog zadovoljstva. Odbacivanje u ovom smislu znači da čovek prezire loša dela. Pokazati odbojnost prema čoveku znači moliti se za njega: „Neka ga Allah uputi na Pravi put“, dok istovremeno osuđujete njegova loša dela. On se trudi da se drži podalje od loših dela i ne popušta svom egu. Ego uvek naginje zlu i svemu što je štetno. Čovek mora ovladati tom sklonošću i usmeriti je u dobrom pravcu. Drugačije ne ide, moraš ga doslovno povući u pravom smeru. Pod motom: „Dođi, daću ti ono što želiš, a posle ćeš me slušati“ – to tako ne funkcioniše. Što više popuštaš egu, to će zahtevati sve gore stvari; tome nema kraja. Njegove žudnje i pohlepa su bezgranične. Zato se čovek mora bojati Allaha. Čovek se mora plašiti skretanja sa Allahovog puta. Neka nas Allah toga sačuva. Jer to je ono čega bi se trebalo plašiti. Na kraju, čovek koji se boji Allaha čini svako dobro. Međutim, onaj ko nema straha od Allaha sposoban je za svaku vrstu zla. Čak ni najdivljija stvorenja ne mogu biti toliko okrutna kao ljudi koji se ne boje Allaha. Jer onaj ko se ne boji Allaha ne pridaje nikakvu vrednost ljudskom životu i prezire ga. S druge strane, čovek koji se boji Allaha plaši se da naudi makar i mravu. Neka nas Allah ubroji u te ljude. Neka nas On ubroji u one koji se boje Allaha, inšalah. Neka nas On učini od onih koji ostaju postojani na Pravom putu, inšalah.

أَلَا إِنَّ أَوْلِيَاءَ اللَّهِ لَا خَوْفٌ عَلَيْهِمْ وَلَا هُمْ يَحْزَنُونَ (10:62) Allah, Azze ve Dželle, kaže: „Zaista, voljeni Allahovi robovi nemaju čega da se plaše, niti će tugovati.” Pošto znaju da sve dolazi od Allaha, ne osećaju ni tugu ni brigu. Oni se u potpunosti oslanjaju na Allaha. Oni su robovi koje Allah voli. Biti „evlija” znači biti Allahov voljeni rob. Svako može postati evlija. Ponekad ljudi pitaju: „Kako i mi možemo postati evlije?” Ako si zadovoljan Allahovom odredbom i Njegovim darovima, ako se pokoriš i prihvatiš da sve dolazi od Njega, Allah te čini jednim od Svojih voljenih robova. Biti „veli” jednostavno znači biti Njegov voljeni rob. To jest, biti evlija ne znači nužno činiti čuda – ne radi se samo o tome. Kao što je rečeno: Ko je pokoran Allahu, zadovoljava se onim što mu On podari i zahvalan Mu je, taj pripada Njegovim voljenim robovima. Međutim, ako se čovek stalno žali i ni sa čim nije zadovoljan, samo sebi šteti. Takav neko je stalno mučen brigama i tugom; nikada neće pronaći unutrašnji mir. S jedne strane, teškoće koje je podneo bile bi tada uzaludne, a s druge, stvari koje je tražio od Allaha se ne ispunjavaju. Čovek mora biti zahvalan na onome što mu je Allah dao. Najveći od svih darova je vera. Ako imaš veru, sve ostalo je lako. Naravno da se dešavaju i ružne stvari, to je ljudski; čovek je ponekad frustriran, tužan ili se oseća potišteno. Međutim, umesto da se zbog toga žali, čovek bi trebalo da pronađe utehu u saznanju da i to dolazi od Allaha, Azze ve Dželle. Zikr znači spominjanje Allaha. Zikr se može izgovarati jezikom, ali se takođe izražava i kroz naš unutrašnji stav. Zikr kroz unutrašnji stav znači: u stalnoj svesti da sve dolazi od Allaha, čovek Ga se seća svake sekunde i svakog minuta. Neka nas zato Allah učini Svojim voljenim robovima. Uvek bi trebalo da imamo na umu: sve što ljudi čine dešava se Allahovom voljom. Ništa što biva učinjeno bez Njegovog zadovoljstva, On ne prihvata. Sve što nam Allah, Azze ve Dželle, daje predstavlja blagoslov i milost od Njega. Neka nam se Allah smiluje Svojom dobrotom i neka nas ne stavlja na iskušenja. Ovo je izuzetno važno: nikada ne tražite iskušenje. Ponekad ljudi misle da je iskušenje lako, pa ga traže kako bi dostigli viši duhovni stepen. Nikako ne pravite ovu grešku! Mi smo robovi koji zavise od Njegove milosti. Iskušenja nam teško padaju. Ne tražite ih. Neka nas Allah sačuva od toga, inšallah. Neka nas Allah uvek daruje iz Svoje blagodati. Neka nas sve učini Svojim voljenim robovima, inšallah.

تبسمك في وجه أخيك لك صدقة، وأمرك بالمعروف ونهيك عن المنكر صدقة، وإرشادك الرجل في أرض الضلال لك صدقة، وإماطتك الحجر والشوك والعظم عن الطريق لك صدقة، وإفراغك من دلوك في دلو أخيك لك صدقة۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Postoje različite vrste sadake (milostinje). Sadaka se ne sastoji samo od novčanih donacija, već i od drugih dela. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je sledeće: Uputiti osmeh svom bratu muslimanu je za tebe sadaka. To znači: nasmešiti se muslimanu, ljubazno mu prići i navesti ga da se nasmeši, jeste sadaka. Naređivati dobro i odvraćati od zla je za tebe sadaka. To znači, ti skrećeš pažnju na ono što je dobro i kažeš: "Ovo je dobro i lepo, a ono drugo je štetno." Savetovati nekoga da se prođe loših osobina i dela je takođe sadaka. Na taj način ti se to računa kao sadaka i za to dobijaš odgovarajuću nagradu. Pokazati put i pomoći nekome ko se ne snalazi je za tebe sadaka. Ako neko traži ulicu ili adresu i pita: "Gde je ovo? Koji put je pravi? Kuda vodi ova ulica?", onda je sadaka pokazati mu pravi put. Neki nerazumni ljudi takvim osobama namerno pokazuju pogrešan put. Oni se time zabavljaju, ali tako nešto nije šala. Zato važi: ako znaš put, objasni ga. Ako ne znaš, jednostavno reci: "Ne znam, molim vas pitajte nekog drugog." Uklanjanje sa puta stvari poput kamenja, kostiju ili trnja, koje bi mogle ometati druge prolaznike, za tebe je sadaka. To znači: održavati puteve čistim i bezbednim takođe je za tebe sadaka. Podizanje kamena ili sklanjanje kosti ili trnja u stranu računa se kao sadaka. Presuti vodu iz sopstvene kofe u kofu svog brata muslimana koji je u potrebi, za tebe je sadaka. To znači: ti donosiš vodu, a njegova kofa je prazna. Pomogneš mu, daš mu od svoje vode, a zatim doneseš sebi. I to je za tebe sadaka. إسماع الأصم صدقة۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Učiniti nešto razumljivim gluvoj ili nagluvoj osobi je sadaka. Govoriti dovoljno glasno da bi mogla čuti i ponavljati dok ne razume, jeste sadaka. Ako je osoba gluva od rođenja, komunicirati s njom znakovnim jezikom što je bolje moguće, takođe ti se računa kao sadaka. على كل مسلم صدقة، فإن لم يجد فليعمل بيده فينفع نفسه ويتصدق، فإن لم يستطع فيعين ذا الحاجة الملهوف، فإن لم يفعل فليأمر بالخير، وإن لم يفعل فليمسك عن الشر فإنه له صدقة۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Svaki musliman mora davati sadaku. To znači da bi svakog dana trebalo da daje sadaku. Ljudsko telo ima 360 zglobova i za svaki pojedinačni mora se dati sadaka. Čovek koji za sebe tvrdi da je musliman, ne može bez sadake. Ako nema ništa što bi mogao dati, on radi svojim sopstvenim rukama. On odvaja novac za sadaku. Ako je siromašan i nema novca, on se trudi i radi fizički. Taj obavljeni rad za njega postaje sadaka. Tako izdržava samog sebe, a istovremeno daje sadaku. On radi, dobija svoju platu i donira od svoje zarade. Ako nema mogućnosti za to, on pomaže nekome u potrebi ko ne može sam da obavi svoje zadatke. To znači: čak i ako ne nađe posao i ne zaradi novac, on fizički pomaže drugom čoveku. I to se računa kao sadaka. Ako ne može ni to da uradi ili nema snage za to, poziva na dobra dela. Ljudima preporučuje sve što je dobro. On ih usmerava govoreći: "Ovo je dobro. Ako to uradite, donosi blagoslov." Ako nije u stanju ni to da uradi, makar se čuva od činjenja zla – što je za njega takođe sadaka. To znači: ako ne možeš ništa od svega toga da uradiš, onda barem ne čini grehe. Čak i to je za tebe sadaka. غفر لامرأة مومسة، مرت بكلب على رأس ركي يلهث، كاد يقتله العطش، فنزعت خفها، فأوثقته بخمارها، فنزعت له من الماء، فغفر لها بذلك۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže sledeće: Jedna grešna žena – neka Allah oprosti i sačuva nas da ne skrenemo na takve stranputice – videla je pored bunara psa koji je dahtao od žeđi i bio blizu smrti. Zatim je privezala svoju cipelu za maramu, spustila je u bunar, zagrabila vodu i napojila psa. Zbog ovog dobrog dela gresi su joj bili oprošteni. To znači, uprkos svim njenim gresima, Allah, azze ve dželle, joj je oprostio zbog ove milosti prema životinji. في الإنسان ستون وثلاثمائة مفصل، فعليه أن يتصدق عن كل مفصل منها صدقة۔ النخاعة في المسجد تدفنها، والشيء تنحيه عن الطريق، فإن لم تقدر فركعتا الضحى تجزئ عنك۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: U ljudskom telu postoji 360 zglobova. U prstima, leđima, vratu i celom telu postoji 360 pokretnih kostiju ili delova tela. Oni se nazivaju "zglobovi" (mafsal). Za svaki od ovih zglobova čovek mora svakodnevno davati sadaku. To znači da bi svakog dana trebalo dati tih 360 sadaka. Prekriti pljuvačku u džamiji zemljom i ukloniti sa puta stvari koje bi mogle ometati prolaznike, ponaosob je sadaka. Nekada je pod u džamijama, naravno, bio od zemlje ili peska. Pošto neki ljudi tada nisu imali mnogo znanja o pristojnosti i moralu, ponekad bi pljunuli u džamiji. Prekriti to zemljom se takođe vrednovalo kao sadaka. Uklanjanje kamenja, zemlje, trnja, grana ili smeća sa puta smatra se sadakom. Sve se to ubraja u tih 360 sadaka. Ako nemaš mogućnosti za takva dela, dva rekata prepodnevnog namaza (duha-namaza) zamenjuju ovih 360 sadaka i sasvim su dovoljna. To znači: čak i ako ne možeš učiniti nijedno od ovih dobrih dela, obavljanje dva rekata duha-namaza pokriva ovih 360 sadaka. Zato to obavezno treba činiti. في الكبد الحارة أجر۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Napojiti žednu životinju je za tebe sadaka. To znači: dati vodu živom biću koje gori od žeđi jeste sadaka. في كل ذات كبد حرى أجر۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Dati vodu svakom žednom živom biću je za tebe sadaka. Čak i ako je zmija došla da pije, ne sme se u tom trenutku ubiti. Jer i ona je živo biće i žedna je. Ako je vidiš napolju, možeš postupiti u skladu s tim. Ali kada je na vodi i želi da pije, treba je ostaviti na miru.

إِنَّمَا الْمُؤْمِنُونَ إِخْوَةٌ فَأَصْلِحُوا بَيْنَ أَخَوَيْكُمْ ۚ وَاتَّقُوا اللَّهَ لَعَلَّكُمْ تُرْحَمُونَ (49:10) Allah, Uzvišeni i Moćni, rekao je: „Vernici su braća.“ On kaže: Ako između te braće dođe do nesuglasica, onda ih pomirite i uspostavite mir, kako bi vam Allah ukazao milost. Danas ima ljudi koji, iako su i sami muslimani, ne prihvataju druge. Oni kažu: „Samo smo mi pravi muslimani, ostali nisu.“ A zapravo je svako ko izgovori „La ilahe illallah Muhammedun Resulullah“ musliman. Oni mogu biti grešni ili mogu skrenuti sa pravog puta, šta god – ali na kraju se smatraju muslimanima. I njima se mora pomoći da se poprave. Nesuglasice među njima se moraju rešiti. Ali ovi sukobi će, naravno, potpuno nestati tek u poslednjem vremenu, kada se pojavi Mehdi (neka je mir s njim). Tada više neće biti problema. Tada je Sudnji dan sasvim blizu. Bez obzira na situaciju, Allahova je zapovest da se muslimani međusobno pomire. Moramo uspostaviti mir da bi nam Allah ukazao Svoju milost. Kao što sam rekao, ti ljudi možda jesu grešnici ili su skrenuli s puta. Ali sve dok izgovaraju „La ilahe illallah Muhammedun Resulullah“, moraju se smatrati muslimanima. Neka nas Allah sačuva. Danas neki neuki ljudi misle da postižu nešto posebno. Oni tvrde: „Mi smo napustili veru“ i rade svakakve stvari. Neka nas Allah sačuva, ali u stvarnosti oni time gube jako mnogo. Time apsolutno ništa ne dobijaju. Oni samo zadovoljavaju sopstveni ego. Zapravo, dozvoljavaju da ih njihov sopstveni ego slomi. Oni sebe pretvaraju u šejtanove robove. Umesto da budu Allahove sluge, oni postaju šejtanovi robovi. Allahu je čovek odani sluga, a šejtanu bezvoljni rob. Zato se zaista mora paziti. Kao što sam rekao, čovek bi se barem morao držati svedočanstva vere (Kelime-i tevhid). Čim se to usvoji, sve ostalo je lako, bez obzira na to koliko je grehova počinjeno. Jer će takav čovek na kraju neminovno dostići Allahovu milost. Ali ako otpadne od vere, onda teško njemu! Neka nas Allah sačuva od toga. Među mladim ljudima, nažalost, ima mnogo neukih. Što više čitaju, postaju sve neukiji. Umišljaju da postižu nešto veliko. Oni trče za ovim filozofom ili onim misliocem i tako skreću s puta. Što više čitaju, to imaju više mišljenje o sebi. Optužuju svoje roditelje i društvo za neznanje. A zapravo su oni prave neznalice. Ko ne poznaje Allaha, Uzvišenog i Moćnog, uistinu je potpuna neznalica. To su takozvane "obrazovane neznalice". Što više čitaju, sve dublje tonu u neznanje, postaju sve nesvesniji i potpuno skreću s puta. Neka nas Allah sačuva od toga. زَيَّنَ لَهُمُ الشَّيْطَانُ (29:38) Šejtan čini da im to izgleda privlačno. On čini da ti pogrešni stavovi u njihovim očima izgledaju predivno. A u stvari, sve je to potpuno neosnovano. Zato: sve dok neko barem izgovori svedočanstvo vere, sve ostalo je – uz Allahovu dozvolu – u Njegovom oprostu. Allah njihovim srcima daruje svu moguću dobrotu. Ali ko ne poznaje Allaha, nikada neće pronaći dobro. Neka nas Allah sačuva od toga. Njegovo lice se mrači i srce mu postaje tamno. On postaje nevoljeno stvorenje. Neka Allah neukima podari uputu i zabludele vrati na pravi put, inšallah. Neka ih On uputi.

Da bi vas ljudi voleli, Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) je rekao: „Izhad fima indan-nasi yuhibbakan-nas.“ „Budi suzdržan prema onome što se nalazi u rukama ljudi.“ Suzdržanost (zuhd) znači ne poklanjati pažnju tome, ne pridavati mu značaj i ne biti pohlepan za tim. Ako to uradiš, ljudi će te voleti. Isto tako će te i Allah, Uzvišeni, voleti. Biti suzdržan na ovom svetu ne znači biti bez sredstava. To znači imati novac, ali ne pridavati značaj svetovnom. To je zahid (asketa). Ako čovek bez sredstava ionako samo juri za svetovnim, onda se on ne smatra zahidom. Zahid – čovek koga Allah voli – jeste neko ko ne pridaje značaj svetovnom i nije pohlepan za onim što drugi poseduju. Upravo tada će ti ljudi ukazati poštovanje, osećati naklonost i voleti te. Ako, s druge strane, žudiš za onim što oni imaju i stalno si zavidan, nikada nećeš biti voljen. U današnjem svetu nas uglavnom uče i daju nam primer upravo za suprotno. Uči se: „On to ima, zašto ti nemaš? Moraš to da mu uzmeš ili da mu zavidiš.“ U takvim okolnostima, naravno, niko nikoga ne voli. Svako pristupa svemu i svakome samo sa nepoverenjem i rezervom; tako danas izgleda situacija. Ljude koje Allah, Uzvišeni, voli, vole i drugi ljudi. Najvažnija je ljubav. Govori se o strasti i o ljubavi; ali ta vrsta ljubavi nema apsolutno nikakve veze sa ljubavlju na Allahovom putu. To je isključivo ljubav prema sopstvenom egu, prema svetovnom i prema šejtanu – ništa drugo. Zato je ključno voleti ono što Allah voli, prezirati ono što On mrzi i držati se podalje od toga. Samo tada čovek zaista postaje istinski čovek. U suprotnom, čovek gubi svoju ljudskost – neka nas Allah toga sačuva. Izreke našeg Poslanika (neka su mir i blagoslov na njega) jesu kratke, ali su dovoljne za celo čovečanstvo. One su u potpunosti dovoljne da čovečanstvu donesu mir i dobro. Čak je i samo jedna njegova reč dovoljna za celo čovečanstvo. Ipak, ljudi to ignorišu i radije slede sopstvenu glavu, želje svog ega i šejtana. Neka nas sve Allah sačuva od toga. Inšallah, bićemo među onima koji slede put našeg Poslanika (neka su mir i blagoslov na njega). Neka budemo među ljudima koji su voljeni. Kada jednom postaneš deo ljudi koji su voljeni kod Allaha, i svi ljudi će te voleti. Čak i ako ne dele tvoj put, ljudi će reći: „Od njega ne preti nikakva opasnost, on od nas ništa ne traži, ništa nam ne uzima, jednostavno živi svoj život.“ Neće ti učiniti ništa loše i neće gajiti ogorčenost prema tebi. Inšallah, bićemo među ljudima koje Allah voli. Neka nam Allah pomogne, inšallah.

Naš Poslanik, neka su mir i blagoslov na njega, kaže: U poslednjem dobu kiša će zbog svoje siline postati pošast. Takođe će biti teško odgajati decu, kaže naš Poslanik. To je upravo poslednje doba, takav je tok sveta. Ovakva stanja nastaju zbog zlobe i neverovanja ljudi. Kiša pada kao blagoslov, ali ponekad kao pošast prelazi u poplavu. Zato se moramo moliti da kiša ostane blagoslov i ne postane pošast. Moramo neprestano biti u molitvi. Jer kada se sećate Allaha, i On se seća vas i daruje vas iz Svoje milosti. On vam ukazuje milost i nesreća ostaje daleko od vas. Takvo je prosto ovo vreme. Ali kasnije, inšaAllah – ako to doživimo – u vreme Mehdija sve će biti drugačije. Jer tada se svet približava svom kraju i kaže se da će svako dobro i svaki blagoslov izaći na videlo. Noću će padati blaga kiša, a danju će sijati sunce, bez nanošenja štete. Blagoslov svih stvari će se u potpunosti ispoljiti. Drveće na zemlji, njeno zelenilo, voće i povrće – sve će ponovo biti tako bogato i blagosloveno kao nekada. Jer današnje namirnice sve više gube na ukusu. Dobrih, starih ukusa više nema. Zbog tame našeg vremena, i zbog toga što su se ljudi umešali u prirodu i iskvarili je, ukus i blagoslov su nestali. Zbog toga nam danas često savetuju: "Ne jedite hleb, ne jedite ovo, ne jedite ono." Zašto? Zato što je njima manipulisano. Kada se zadire u njihovu prirodu, one se menjaju i nanose štetu čoveku. Naravno, ništa ne nanosi štetu ako se nad tim izgovori Bismillah. Ali naravno, sve u umerenim količinama, jer čovek ne sme biti neumeren. Zato moramo zahvaljivati Allahu na Njegovim darovima i svakog dana Ga se sećati. Trebalo bi da se molimo da ovi darovi, radi našeg Poslanika, ostanu blagoslov i ne postanu pošast. Neka Allah sve preokrene na dobro. Neka Allah Svemogući, koji je stvorio sve ove blagoslovene stvari, učini da one budu izvor dobra. Neka one za sve nas budu blagoslov i ojačaju našu veru, inšaAllah.

إِنَّهُۥ لَا يُحِبُّ ٱلۡمُسۡرِفِينَ (6:141) Allah, Azze ve Dželle, ne voli rasipništvo. I On ne voli rasipnike. Danas su ljudi izgradili ekonomski sistem koji se temelji na rasipništvu. Takav sistem Allah nimalo ne voli. Upravo zato eksploatišu svet i uništavaju ga. Iako se kaže: "Svet neće propasti i more neće presušiti", oni ga ipak uništavaju. Jer ljudi uništavaju red i ravnotežu koje je Allah, Azze ve Dželle, stvorio. ظَهَرَ ٱلۡفَسَادُ فِي ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِ (30:41) Nered je postao vidljiv na kopnu i na moru. Prirodni poredak svih stvari je uništen. Zbog toga se vreme ovog sveta sada bliži kraju. Pošto je njeno vreme isteklo, ona je, uz Allahovu dozvolu, na izdisaju. Bez obzira na to koliko se ljudi trudili i tvrdili: "Sve ćemo dovesti u red i očistiti" – u stvarnosti, oni samo pogoršavaju stvari. Ovaj nered stoga može ukloniti samo Mehdi, alejhisselam. Njega nam je Allah obećao, a naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, najavio ga je kao radosnu vest. On je taj koji će sve ponovo dovesti u red i vratiti u prvobitno stanje. Ali čak ni nakon toga svetu neće ostati još mnogo vremena. Kao što Allah, Azze ve Dželle, kaže: ٱقۡتَرَبَتِ ٱلسَّاعَةُ (54:1) "Čas se približio." A sada je još mnogo bliži. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obaveštava nas da je preostalo vreme do Sudnjeg dana samo onoliko kratko koliko i vreme između popodnevnog i večernjeg namaza. A mi upravo proživljavamo poslednje trenutke tog vremena. Dakle, umesto da se pitate: "Šta će biti sa svetom, šta da radimo?", trebalo bi prvo da počnete od sebe i da se popravite. I da strpljivo čekate. Dok se ne ispuni obećanje Allaha, Azze ve Dželle, inšaAllah, neće proći još mnogo vremena. Jer jedan dan kod Allaha je kao hiljadu godina. Po merenju Allaha, Azze ve Dželle, jedan dan je kao pedeset hiljada godina. InšaAllah, ovi dani su blizu. Jer je svet u međuvremenu potpuno ispao iz ravnoteže. Ništa više ne ide onako kako bi bilo dolično i ispravno. Greška sustiže grešku, jedno zlo sledi drugo. A pri tome još i veruju da čine nešto dobro. Neka nas Allah, Azze ve Dželle, sačuva toga. Za muslimane i vernike ova situacija je poput duhovne trgovine: što se čvršće drže vere i okreću Allahu, Azze ve Dželle, to veću dobit izvlače iz nje. Allah će ih zaštititi i materijalno i duhovno. On daruje njihovim srcima mir i sigurnost. On spušta blagoslov u njihove porodice. Allah, Azze ve Dželle, štiti ih usred svih ovih zala koja se šire. Samo nemojte reći: "Svi tako rade, pa ću i ja." Neće vas spasiti ako radite isto što i oni. Pobrinite se za sopstveno spasenje, jer svako na kraju može spasiti samo sebe. Čim uz Allahovu dozvolu krenete pravim putem, Allah će vas zaštititi – bez obzira na to koliko zla vlada oko vas. Neka nas Allah sve sačuva. Neka nam On podari da doživimo te čiste i lepe dane, inšaAllah.

Naš poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: خَيْرُكُمْ مَنْ تَعَلَّمَ الْقُرْآنَ وَعَلَّمَهُ Allahov Poslanik je govorio istinu, ili u smislu onoga što je izgovorio: Najbolji među vama je onaj koji uči Kur'an i druge njemu podučava. Allah (Azze ve Dželle) je svakom čoveku podario različite sposobnosti. Ipak, On nam je svima dao sposobnost da naučimo Kur'an. Plemeniti Kur'an je najveće čudo našeg poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Jer to je blagoslovena Reč i Knjiga Allaha (Azze ve Dželle), koja će opstati do Sudnjeg dana i sve objasniti. Zbog toga je za nas ljude neizmeran blagoslov da ga učimo i čitamo. Ne samo muslimani, već i mnogi nemuslimani su znatiželjni u vezi sa njegovim sadržajem, te ga čitaju i proučavaju. Mnogi od njih čak prihvataju islam dok se njime bave. Prilikom učenja Kur'ana nekim ljudima je u početku teško da pravilno izgovaraju slova. Ako im uspe, to je divno; ako ne, Allah (Azze ve Dželle) to ipak prihvata. Ne otežavajte sebi bespotrebno... Allah (Azze ve Dželle) naređuje: „Jessiru“ (Olakšajte); olakšajte, učinite to jednostavnim. Ponekad se ljudi toliko zgrče u pokušaju da savršeno izgovore neko slovo, da postanu preopterećeni i potpuno odustanu od čitanja. Onda kažu sebi: „Jednostavno ne mogu da izgovorim ovo slovo.“ Međutim, naš poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Izgovarajte slova najbolje što možete; meleki ih ispravljaju i predstavljaju vaše učenje na najlepši način. Na taj način se ono besprekorno i bez greške upisuje u vašu knjigu dela. Zato je naš poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao: „Čitajte i učite plemeniti Kur'an; najbolji među vama je onaj koji ga uči i druge podučava.“ Hvala Allahu, ovog leta svi – bilo deca ili odrasli – uče Kur'an. Bilo bi divno kada bi oni koji još ne znaju da čitaju Kur'an, učili zajedno sa njima. Letnji raspust za to pruža odličnu priliku. Ovu šansu bi trebalo iskoristiti. Umesto da samo putujete – naravno da možete ići na izlete gde god želite – usput bi trebalo da se posvetite i Kur'anu. Korak po korak, čitajući najbolje što umete, svaki put napredujete i naučite nešto novo. Kao što znate, plemeniti Kur'an poseduje izuzetno čudesnu osobinu. Ljudi koji uopšte ne govore arapski mogu ga naučiti napamet, čak i ako ne razumeju njegovo značenje. To je zaista izvanredno i predstavlja osobinu koja se ne nalazi ni u jednoj drugoj knjizi. Naravno da postoje ljudi koji uče neki strani jezik, uče napamet pesme na stranom jeziku ili čitaju knjige koje su napisali ljudi, iako im to nije maternji jezik. Ali na ovom svetu ne postoji nijedna druga knjiga koja se može naučiti napamet od početka do kraja bez greške, a da se ne zna ili ne razume nijedna reč njenog značenja. Takva knjiga ne postoji nigde drugo na svetu; i upravo to je jedno od najvećih čuda plemenitog Kur'ana. To što se on može naučiti napamet, a da se ne govori jezik ili ne razume značenje, je zaista fascinantno. Hvala Allahu, mi znamo malo arapskog, pošto smo rođeni u Damasku. Ali i ja se uvek iznova divim tome kako jedan Turčin, ili neko iz drugog naroda ko apsolutno ne zna arapski, uspeva da ga potpuno bez greške nauči napamet. Ali upravo to je čudo Kur'ana, jer Allah olakšava njegovo učenje napamet. Tako ga ljudi mogu bez greške naučiti napamet, čak i ako ne znaju njegovo značenje. Neka Allah ispuni naša srca svetlošću plemenitog Kur'ana. Neka ga On čvrsto usadi u sećanje dece koja ga uče napamet, kako ga nikada ne bi zaboravila, inšaAllah. Neka niko od nas nikada ne zaboravi kako se čita Kur'an, inšaAllah.