Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Mašallah, danas je blagoslovljen dan: Petak i noć Isre i Mi'radža se poklapaju. Elhamdulillah, ovo je za vernika dvostruki blagoslov, milost i duhovni užitak. Ovaj užitak, koji duša prima, od velikog je značaja. Jer radost duše izvire iz ibadeta. Ona dolazi od toga da se bude pokoran Allahu – Moćnom i Uzvišenom... Ona dolazi od pokoravanja našem Poslaniku – neka je mir i blagoslov na njega... I ona nastaje kroz dobra dela: posebno kroz obavljanje namaza, post i davanje sadake. Ova dela ispunjavaju našu dušu srećom i daju joj sladak ukus. A ovaj blagoslovljeni dan umnožava taj užitak, jer je to posebna blagodat od Allaha za Njegovog roba. Mevlana Šejh je često govorio: Allah, Moćni i Uzvišeni, spušta ovaj užitak i ovu sreću za celo čovečanstvo. Trenutno na Zemlji ima možda osam, pet ili sedam milijardi ljudi... Allah je poslao ovaj dar za sve njih, za svakog pojedinca. Ipak, Mevlana Šejh je rekao: Čak i ako ljudi to ignorišu, ovaj duhovni dar se ne uzima nazad na nebo. On pripada onima koji veruju i koji ga prihvate. Zato onaj ko je sa Allahom i ko je zadovoljan onim što Allah daje, prima svu duhovnu punoću. Taj rob prima taj užitak i taj blagoslov koji dolazi od Allaha. Blagoslov se ne vraća; Allah je velikodušan, On ne uzima nazad ono što je dao. Upravo zbog toga ponekad nastaje nesreća u čoveku. Naravno ne uvek nesreća, ali većina ljudi je nespokojna jer slede pogrešan put. Prava sreća leži na ovom putu, ali oni idu u suprotnom pravcu. Oni trče za ništavilom, dok istina leži na drugoj strani. Tako je Allah ovo, kao što smo rekli, učinio užitkom za našu dušu, istinskim ukusom. Druge ovosvetske stvari su samo otpad. Ono što se pojelo ujutru, zaboravi se četiri sata kasnije – neki možda već posle sat vremena. Ipak, dok se ponovo ne ogladni, obično prođe pet ili šest sati. To znači: Zaboraviš šta si jeo, i toga više nema. Ali hrana duše ostaje celog života – ako Allah da – da traje večno. Neka nam Allah zato podari više toga. Hvalimo Allaha za ovaj poklon koji nam je milostivo podario. Neka nas Allah ne odvoji od Svog puta i neka sačuva našu postojanost. Neka nas učvrsti, inšallah.

‎سُبۡحٰنَ الَّذِىۡۤ اَسۡرٰى بِعَبۡدِهٖ لَيۡلًا مِّنَ الۡمَسۡجِدِ الۡحَـرَامِ اِلَى الۡمَسۡجِدِ الۡاَقۡصَا الَّذِىۡ بٰرَكۡنَا حَوۡلَهٗ لِنُرِيَهٗ مِنۡ اٰيٰتِنَا​ ؕ اِنَّهٗ هُوَ السَّمِيۡعُ الۡبَصِيۡرُ‏ „Slavljen neka je Onaj koji je noću preveo Svoga roba iz Mesdžidul-harama u Mesdžidul-aksa, čiju smo okolinu blagoslovili, kako bismo mu pokazali Naša znamenja. Zaista, On sve čuje i sve vidi.“ [17:1] Allah, Moćni i Uzvišeni, naređuje u ovoj svetoj noći da se slavi On i Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega). To je veoma značajna noć; izuzetno poseban događaj koji se dogodio Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega). Sva stvorenja su mu ukazala čast i poštovanje te noći. Allah, Uzvišeni, nije vezan ni za kakvo mjesto; razum to ne može pojmiti. Ne trebamo razbijati glavu o tome kako je Allah to učinio. On je Stvoritelj. Stoga je ovo izuzetno blagoslovljena noć. Inšallah, molimo Allaha da nam podari razumijevanje za Poslanika (neka je Allahov mir i spas na njega): za ono što on govori, što naređuje i što ljudima ličnim primjerom pokazuje. To znači ne slijediti sopstveni ego. Ljudi često sebe smatraju važnim, ali mora se slijediti ono što nam je Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) pokazao. Slijedite njega. Nemojte umišljati i nemojte prosto raditi ono što vam se sviđa. Ako radite nešto čime Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) nije zadovoljan, to ne donosi korist ni vama ni drugima. Molimo Allaha, Uzvišenog, da nas učvrsti na Svom putu – putu Poslanika (neka je Allahov mir i spas na njega). Mi smo ništa u poređenju s njim (neka je Allahov mir i spas na njega); moramo mu iskazati poštovanje. Trebamo biti svjesni da bez njega (neka je Allahov mir i spas na njega) nismo sposobni ni za šta. Ono što je on (neka je Allahov mir i spas na njega) naredio i nama pokazao, to je pravi put. Neka nas Allah sačuva na putu Poslanika (neka je Allahov mir i spas na njega) i ojača naš razum, našu vjeru i naša tijela. Inšallah.

"İsma'u ve'u fe izâ ve'aytum fentefi'u." Ovako je govorio Sejjidina Omer (neka je Allah zadovoljan njim) kada bi držao govor. Slušajte i shvatite; i kada shvatite, postupajte u skladu sa istinom koju ste razumeli. Ne postupajte suprotno tome. Godinama je Mevlana Šejh podučavao i držao sohbete; sada su ti govori svuda dostupni: na YouTube-u, na televiziji i na drugim kanalima. Ali ne radi se samo o slušanju. Neki ljudi, Elhamdulillah, pokoravaju se uputstvu Mevlane i naredbi Poslanika (s.a.v.s.), čak i ako još ne shvataju u potpunosti celo značenje. Oni ne izdaju naredbe iz sopstvenih prohteva ili sklonosti. Elhamdulillah, danas smo se ponovo okupili ovde, sa našom voljenom braćom, sa onima koji se vole radi Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. To je za nas i za svakog čoveka najvažnija stvar. Čovek ne bi trebalo da bude čovek samo po spoljašnjem izgledu, već istinski čovek. Elhamdulillah, ponovo smo ovde. Srećni smo što nam je Allah ponovo podario životno vreme i što smo se, Elhamdulillah, mogli sastati. Inšallah, suđeno nam je i da sretnemo Sejjidina Mehdija (a.s.). Neka se pojavi... Sejjidina Mehdi (a.s.), zajedno sa silnom zajednicom tog vremena. Elhamdulillah, noćas je blagoslovljena noć. Prvi put smo u ovako posebnoj noći u ovom regionu, ovde na severu. Svaki put kada smo dolazili, provodili smo ovu blagoslovljenu noć u Londonu, na Kipru ili u Turskoj. Ali ove godine, Elhamdulillah, bilo nam je suđeno ovde. Elhamdulillah, neka Allah Svemogući spusti Svoju milost na nas kao kišu i učini nas prihvaćenim slugama u Svom božanskom prisustvu. To je od najveće važnosti. Svi Allahovi prijatelji (Evlije) i časni šejhovi savetuju ljudima da poznaju svoje granice. Prvo, ne bi trebalo da izgovaraju reči koje nisu dobre za njih same. U suprotnom, štete i sebi i drugima. Mevlana Šejh je, uprkos svojoj duhovnoj veličini, uvek govorio: "Ja sam slaba osoba, ja sam bespomoćan, ja nemam snage." On nas uči da budemo skromni. Da čovek poznaje svoje granice i zna ko je. Ne gledaj u ogledalo koje čini da izgledaš veći i veličanstveniji nego što jesi. Traži ogledalo koje te možda prikazuje manjim ili ogledalo koje odražava istinu. Kada vidiš sebe u tom ogledalu, znaš da ne smeš biti ohol. Allahov Poslanik (s.a.v.s.) je rekao: "Man tawada'a lillahi rafa'ahu." Ko se radi Allaha ponizi, Allah ga uzvisi. Ali ko je ohol i uzdiže sebe, taj pada u najdublje dubine. Ova tačka je veoma važna. Zato kažemo: Spoznaj samog sebe. Slušaj i shvati istinu koju čuješ. Zašto smo ovde prisutni? Mi smo ovde radi Allaha. Da bismo našli podršku... da bi nas On pogledao Svojim zadovoljstvom, da bi Allah bio zadovoljan nama. To je naš cilj. Ne da bismo napumpali svoj ego. Mevlana Šejh je često davao suptilne primere. Govorio je: Kada miš upadne u bure vina i napije se, iskoči napolje i viče: "Gde je ta mačka?!" Isto tako je "velika" i naša veličina... zato budite budni. Ne dozvolite šejtanu da se igra sa vama. Ne dozvolite vašim zabludama i vašoj mašti da vas povuku nadole, ka najnižim od niskih. Jer ako pitate Poslanika (s.a.v.s.) – to nisu moje reči, to su njegove blagoslovljene reči: Ko sebe vidi velikim, Allah ga ponizi. Ovo objavljuje Ponos univerzuma, naš Poslanik (s.a.v.s.). I ponovo važno upozorenje našeg Poslanika: "Ko kaže nešto što ja nisam rekao, neka se pripremi za svoje mesto u Džehennemu." Mnogi ljudi govore i tvrde: "Poslanik je rekao ovo, Poslanik je naredio ono." Budite oprezni. Čak i kada prenosimo hadis, kažemo: "Ovo je verovatno hadis, tako glase predaje." Možemo to samo tako izraziti. Ali ako sam od sebe kažeš: "Poslanik mi je lično naredio ovo i ono", onda je to velika opasnost za tebe. Veličina Poslanika (s.a.v.s.) je prisutna u svako vreme i na svakom mestu. Ipak, ova noć je bila sasvim posebna noć za našeg Poslanika (s.a.v.s.). Noć Isra'; ono noćno putovanje koje se odigralo od Meke do Jerusalima. To je prvi deo događaja. Drugi deo: Nakon što se u Jerusalimu susreo sa poslanicima, uzjahao je Buraka i uzdigao se na nebesa, na sedam nebesa. Nakon sedam nebesa stigao je u božansko prisustvo Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Allah je bez mesta, On je svuda... ali ovo se dogodilo da bi se pokazalo koliko je uzvišena Njegova veličanstvenost i da bi se demonstrirala veličina našeg Poslanika. Niko nije dostigao taj stepen, i niko ne može dostići njegov okean duhovnosti. Niko... Ceo svet je u poređenju s njim možda samo kapljica. Ako je tako, kako onda ljudi mogu o sebi govoriti: "Ja sam ovakav, ja sam onakav"? To ne priliči lepom ponašanju (Edebu). Elhamdulillah, u ovoj noći Allah je nagradio našeg Poslanika (s.a.v.s.) i razgovarao s njim, bez mesta... način je neopisiv. Samo Allah zna kako je to bilo. I naš Poslanik (s.a.v.s.) je te noći mogao posvedočiti Džennetu, Džehennemu i svemu na celih sedam nebesa. Na svakom nebu postoji stepen za jednog poslanika, i naš Poslanik (s.a.v.s.) je sreo svakog od njih i razgovarao s njima. Kada bi se pokušalo to izračunati ovozemaljskim razumom, trajalo bi hiljade godina. To znači, ovaj događaj je bio "Tayy-i Zaman, Tayy-i Mekan" (savijanje vremena i prostora). Vreme se rasteglo, a udaljenost je očigledno savladana čudom našeg Poslanika (s.a.v.s.). U to vreme nije bilo tehnologije... zato je ljudima tada bilo veoma teško, gotovo nemoguće, da to razumeju. U današnje vreme možda malo lakše... ljudi se hvale: "Mi imamo tehnologiju, imamo nanotehnologiju." Mogu sebi nešto predstaviti pod tim. Ali naravno, čak i tehnologija ovog doba je još daleko iza u poređenju sa tim duhovnim stanjem. U toj noći Allah je blagoslovio našeg Poslanika (s.a.v.s.) i Allah je pokazao Svoje zadovoljstvo njime. I On je blagoslovio ceo Džennet i nebesa prisustvom i blagoslovom našeg Poslanika (s.a.v.s.). I ostali poslanici su takođe bili radosni zbog Sejjidina Muhammeda (s.a.v.s.). Kao vernici, držite se toga. Ko je vernik (Mumin)? Vernik je onaj koji sledi Poslanika (s.a.v.s.). Vernik je onaj koji voli Ehli Bejt (porodicu Poslanika) i voli ashabe (drugove). Jer sve to pripada verovanju (Imanu). Uslovi verovanja su poznati. Ko ne veruje makar i u jedan od tih uslova, nije vernik i ne pokorava se Poslaniku (s.a.v.s.). Zato govorimo o "Ehli Sunnet vel-Džemat". Ko su Ehli Sunnet vel-Džemat? To su ljudi tarikata. Ne oni drugi... jer čak i ako nisu protiv tarikata, mogu biti igračke u rukama šejtana... mogu nasesti na trikove. I mogu lako biti prevareni. Iz tog razloga, tvrđava Ehli Sunnet vel-Džemata je narod tarikata. Jer u tarikatu je prvi uslov biti vernik, posedovati jaku veru. Vera je suštinska. Bez vere nema snage za muslimana. To je stanje nakon pada Osmanlija; tamo je postojao halifa na Zemlji, koji je pripadao Ehli Sunnet vel-Džematu i bio čovek tarikata. Nakon toga, svi ti muslimani postali su kao igračke za druge. Zašto? Jer je njihova vera oslabila. Bez vere ne možeš ništa postići. Zato mnogi pitaju: "Koja je korist tarikata?" Tarikat daje snagu tvom ubeđenju, tvojoj veri. Nažalost, čak i sada postoje ljudi koji tvrde da su muslimani ili islamski učenjaci... ali ne prihvataju čudo Isra i Mi'radža našeg Poslanika (s.a.v.s.). Kažu: "To je bio san." "Nije bilo stvarno, nije doživljeno telesno." Da je to bio samo san, zašto bi onda Poslanik (s.a.v.s.) o tome govorio kao o čudu? Svako može da sanja. Ponekad mi dolaze ljudi i kažu: "Ispričaću ti jedan san." Obično ne volim da slušam o snovima. Ja kažem: "U redu, ispričaj, molim te." On počne... san koji traje možda pola sata! San je na kraju samo san... Ne zaboravite, svako sanja. Da Poslanik (s.a.v.s.) priča samo običan san u kojem kaže "Bio sam ovako, bio sam ovde, bio sam tamo"... Ne, to je nemoguće. I dokaz za to je čvrst. Poslanik (s.a.v.s.) to objavljuje, a Allah to potvrđuje u časnom Kur'anu. Čak i oni koji to tvrde bez vere, u sebi znaju da je to istina. Kada ti ljudi govore takve devijantne stvari, rizikuju da napuste veru. Ali to je trik šejtana. On napada sa svih strana da bi uništio duhovnost koju ste izgradili. Možda on ponekad uništi jedan deo toga. Ali elhamdulillah, pravi vernik to može brzo da popravi. Kako se to popravlja? Kroz bereket Poslanika (s.a.v.s.), kroz podršku Allahovih prijatelja i kroz molitve vernika. Jer oni ne ostavljaju ljude same da slede sopstveni ego. Ne, oni ih brzo vraćaju na pravi put, inače bi zalutali i pripadali gubitnicima. Dakle, elhamdulillah, naravno da ljudi ponekad dolaze i odlaze, ali na kraju Allah i Njegov Poslanik (s.a.v.s.) štite vernika. Vernici su svuda pod božanskom zaštitom. Najefikasnije oružje za jednog muslimana je da bude pravi vernik. Ne tenkovi ili rakete ili druga municija... vera (iman) je delotvornija. Što se tiče drugih stvari: možda ti napraviš jednu, ali ljudi šejtana naprave hiljadu takvih da bi se zaštitili. Ti se štitiš štitom vere. To je najefikasnije oružje za muslimana i za ceo svet. Kada bi ceo svet sledio islam i pokoravao se Allahovoj naredbi, svi bi inšallah bili zaštićeni. Elhamdulillah, u ovoj noći se molimo da Allah Uzvišeni zaštiti muslimane. Da On zaštiti sve... Vidimo da muslimani pate. Naravno da pate jer ne slede istinu... i jer se udaljavaju od Poslanika (s.a.v.s.). To je najvažnija istina. Ko dakle želi da bude na sigurnom, treba da zarad časti Poslanika (s.a.v.s.) moli Allaha za zaštitu i očuvanje. U ovoj noći Allah je darovao Poslaniku (s.a.v.s.) mnoge poklone. Jedan od njih su poslednja dva ajeta sure el-Bekare (Amenerrasulu). Ovo je dato u božanskom prisustvu Allaha; Allah je to dao Poslaniku (s.a.v.s.) bez posrednika. A pored toga i pet dnevnih namaza. Tih pet namaza je prvobitno bilo pedeset. Pedeset puta – Allah je naredio Poslaniku (s.a.v.s.) da klanja pedeset puta svake noći i svakog dana. Ali elhamdulillah, Sejidina Musa (Mojsije, mir neka je s njim) imao je iskustva sa svojim narodom. Rekao je: "O Muhammede, oni to ne mogu da postignu, moli svoga Gospodara za olakšanje." I Poslanik (s.a.v.s.) je zamolio Allaha za to. I Allah je smanjio na četrdeset pet. Sejidina Musa je opet rekao: "Previše." Četrdeset. Previše. Trideset pet. Previše. Svaki put se smanjivalo za pet. Trideset. Previše. Dvadeset pet. Previše. Dvadeset. Previše. Petnaest. Previše. Deset. Previše. Pet. Previše. Poslanik (s.a.v.s.) je rekao: "Ovako je dobro, previše se cenkamo... Vaš narod se sastoji od trgovaca, mašallah... ali ja se sada stidim pred svojim Gospodarom. Pet vremena je primereno za nas." Elhamdulillah, Poslanik (s.a.v.s.) je to prihvatio i Allah je u tih pet vremena dao nagradu pedeset vremena. Dakle, nije mnogo naporno, elhamdulillah. Zašto kažemo da nije tako teško? Jer ljudi tvrde: "Klanjati pet puta nam je preveliki teret." Ali koliko minuta traju pet namaskih vremena ukupno? Svako vreme traje možda deset minuta. Dakle, tokom celog dana pedeset minuta. Recimo da je to jedan sat. Kada idete u teretanu, koliko sati provodite tamo? Možda najmanje dva sata. To je minimum. Neki ljudi provode možda pet sati, četiri sata... ne pratim to tačno, ali to je moja procena. Namaz je dakle veoma jednostavan. Održava vas u formi i u tih pet vremena dolazi bereket i pokret u celo vaše telo. U tih pet vremena otvaraju vam se sva vrata dobra. Očistiti se, obnoviti abdest (vudu), povlačiti tespih, stajati u namazu. To je dakle dar od Allaha u čast noći Mi'radža, elhamdulillah. Dočekali smo ovu blagoslovljenu noć. Allah upućuje ljude... ali šejtan – neka je na njemu prokletstvo koje zaslužuje – je pravi varalica. On zaista obmanjuje ljude kako bi ih odvratio od dobrih dela. Samo kada je nešto loše u pitanju, onda odmah... "Wa zayyana lahumu'sch-schaitanu a'malahum" [Šejtan im je njihova dela prikazao lepim]. On to ukrašava... čini da pakovanje izgleda lepo, kako bi se pomislilo da je greh dobar. Tako ljudi trče ka tom grehu. Trče u bioskop, ka beskorisnim stvarima. A sada se i vlasnici bioskopa veoma žale na svoju situaciju. Zašto? Zato što je izmišljen veći šejtan od bioskopa. Ljudi u filmskoj industriji se žale: "Niko više ne dolazi u bioskop." Baš kao što su govorili da niko ne dolazi u džamiju, sada govore da više nema interesovanja za bioskop. Zašto? Zato što kod kuće i u svojim rukama imaju još većeg šejtana. Oni su uvek, svakog minuta pred tim ekranom. Zato su napustili bioskop. Šta da radimo? Ne brinite, šejtan je zadovoljan situacijom... možda vlasnici bioskopa nisu srećni, ali šejtan je zadovoljan, jer je našao nešto gore od bioskopa. Neka nas Allah sačuva. I ovde upozoravamo: Budite oprezni... Vidim da sada te telefone daju čak i bebama. Zatim se žale: "Dete ne govori, ne hoda, ne razvija se." Jer u tome je... siguran sam da u tome leži zlo koje šteti ljudima. I to se radi namerno... svesno... ne samo zbog svetlosti ekrana ili drugih razloga. Postoji nešto što su tu ubacili kako bi naudili ljudskoj prirodi. Zato budite oprezni, posebno kada su deca u pitanju. Ne dozvolite im da se previše igraju time. Možda, ako to baš jako žele... dobro, dajte im pola sata dnevno ili na kratko tokom nedelje. Ne od ranog jutra do kasno u noć. Neki ne znaju šta je san. Kada ne spavaju, Šejtanovi ljudi prodiru kroz to... uništavaju im duh, iscrpljuju ih, čine da im razum zakržlja. Zato budite oprezni. Otvorite oči. Živimo u vremenu prave fitne (iskušenja/nereda), u poslednjim vremenima. Kao što je naš Poslanik, s.a.v.s., rekao: "Fitne kao tamne noći." Fitna je opkolila svako mesto. Gde god da pogledaš... pogledaš desno – fitna, levo – fitna, gore – fitna, dole – fitna, ispred tebe i iza tebe je uvek fitna. Svuda. Zato morate biti oprezni u tom pogledu, inšallah. Jer oni su za nas najdragoceniji dragulji... ti naši mališani, bebe, omladina. Neka ih Allah zaštiti. Mi smo ovde i zbog omladine. Morate... nemojte previše gledati u telefon. Dobro, to vas privlači, ali morate zauzdati svoj ego, morate se kontrolisati. Možda je dovoljan jedan sat, pola sata, deset minuta dnevno. Neka nas Allah izbavi i sačuva od zla našeg ega, od fitne i od Šejtana. Neka nas Uzvišeni Allah sve zaštiti i sačuva radi ove blagoslovljene noći. Noć Miradža, u kojoj se dove primaju. Neka nas Allah sačuva u dobrom stanju, u zdravlju i blagostanju, sa znanjem i čestitim ljudima – vas, vaše porodice i vašu decu. Neka Allah pošalje Sejjidina Mehdija (a.s.) da nas spasi iz ove tame. Da ovu tamu pretvori u svetlost, inšallah. Amin. Neka Allah svakome ispuni dobre želje koje nosi u srcu, inšallah. Lepe misli... da se otvore vrata blagoslova, inšallah. Neka Allah primi naše dove radi časti ove blagoslovljene noći.

Inša-Allah, sutra ćemo obeležiti blagoslovljenu noć Miradža našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega). Ovi dani su posebni; to je jedan od dragocenih dana koje je naš Poslanik (neka je mir i spas Allahov na njega) poklonio svom Ummetu. Ovo je događaj kroz koji je Allah pokazao uzvišenost našeg Poslanika nad svim svetovima, hvala Allahu. Na mesto, rang i položaj koje nijedno drugo stvorenje nije moglo dostići; tamo je Allah doveo našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega) i primio ga u Svoje prisustvo. Prirodu ovog stanja poznaje samo Allah, niko drugi. Ono što znamo je – hvala Allahu – da su ovo velika čuda; to su darovi milosti za našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega). Neka Allah učini da i mi uvek imamo udela u ovim darovima milosti. Ovo pripada onima koji u Njega veruju i na Njega se oslanjaju; blagoslov našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega) stiže do njih. Ko ne veruje, ionako je postao igračka šejtana; oni stalno govore o tome: „Ne, bilo je ovako, ne, bilo je onako.“ Pa dobro, nevernik to može reći, ali ti ne trebaš ličiti na nevernika. Nevernici su tada govorili: „To je nemoguće“; ali današnji vernici, zahvaljujući svojoj veri, kažu: „Moguće je.“ Ali oni koji kažu „Ja sam musliman“, a tvrde „Ne, to je bio samo san, ili ono“ – to su oni čija je vera slaba. Vernik spoznaje sa apsolutnom sigurnošću (Hakkul-jeqin) rang našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega), veruje u njega i sledi njegov put. Neka nas Allah ne skrene sa ovog puta i neka nas učini postojanim, inša-Allah. Danas nam, inša-Allah, predstoji putovanje. Posetićemo mesta koja je osnovao naš Mevlana Šejh Nazim, gde se nalaze naša braća po veri i koja služe celom svetu. Tamo su naša braća; braća iz onog vremena, novi i oni preminuli... Čovek mora uvek biti povezan sa njima. Sa namerom da budemo večno ujedinjeni i na ovom i na budućem svetu, krećemo inša-Allah na ovo putovanje. Neka ovo putovanje, inša-Allah, vodi ka dobru; da odemo u dobru i vratimo se u dobru. Neka bude blagoslovljeno za sve nas, inša-Allah.

Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: „U poslednjem vremenu, smutnja će biti poput mrklih noći.“ To znači: Čak i u po bela dana vlada tama kao u noći. Tako to opisuje naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega). „Šta ćete raditi u to vreme?“, pita on. U to vreme treba ostati kod kuće i ne izlaziti nepotrebno. Treba obavljati ibadete kod kuće, biti sa svojom porodicom i brinuti se o njoj. Danas ljudi gledaju samo na sebe, retko ko misli na druge. Oni kažu: „Prvo ja, onda ostali, pa tek onda porodica.“ Zato ne žele da preuzmu odgovornost za porodicu; svako želi samo da bude slobodan. Ali sloboda ne funkcioniše tako; sve ima svoj red i svoju pristojnost. Svet privlači ljude, vuče ih u propast i udaljava ih od Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Zato ljudi pitaju: „Šta je naš zadatak? Šta nas savetuješ?“ Čuvajte svoju porodicu. U ovo vreme to je veoma važno; presudno je zaštititi porodicu. Jer – neka nas Allah sačuva – mnogi dolaze kod nas; deca su postala zavisna, žele da se oslobode toga, ali ne uspevaju. I za to traže dove. Zato se mora biti krajnje oprezan u svakom pogledu. Putem uređaja u njihovim rukama, preko telefona i drugih stvari, ulivaju im otrov. To znači, šejtan i njegovi vojnici postavljaju zamke i koriste otrove koji se jedva mogu zamisliti; napadaju sa svih strana. Kockanje je još jedna pošast. Već nekoliko dana vidim da takve poruke stižu čak i do nas. Neka nas Allah sačuva! Zato upozoravamo na to; na to se mora veoma paziti. Kažu: „Uplatili smo ti 5000 lira, počni da igraš s tim.“ O Allahu, odakle to dolazi? Ko još tek tako poklanja 5000 lira? Šejtanovi vojnici te namame sa 5000 lira, gurnu te zatim u 500 miliona duga i uzmu ti sve što poseduješ. Kako te stvari funkcionišu? Upravo to su mnoge vrste smutnje poslednjeg vremena, otrovi poslednjeg vremena. Čovek mora paziti na sebe, na svoju decu i svoju porodicu. Mora se biti pažljiv, kako bi nas Allah sačuvao, kako bi nam Allah pomogao. Naše vreme je poslednje vreme. Nikada ranije na svetu nije viđeno toliko zla kao u ovo vreme. Najgore od svih vremena je naše vreme, poslednje vreme. Ali zauzvrat, u ovom vremenu postoji i najveći blagoslov, najveća nagrada i Allahovi darovi. Ko se čuva i ostane na pravom putu, ko pomogne sebi, svojoj porodici, svojoj rodbini i svom društvu, za njega sledi ogromna nagrada. Kao nadoknadu za ove poteškoće i ovo zlo, Allah je obećao velike nagrade. Upravo to se zove džihad; to je pravi džihad. Zaštititi sebe od sopstvenog ega i od zla, i takođe sačuvati druge. Neka nam Allah svima pomogne. Neka nas Allah sačuva od ovog stanja i od zla. Neka nas Allah zaštiti od zla šejtana i njegovih sledbenika.

قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: بُنِيَ الْإِسْلَامُ عَلَى خَمْسٍ: شَهَادَةِ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ، وَإِقَامِ الصَّلَاةِ، وَإِيتَاءِ الزَّكَاةِ، وَحَجِّ الْبَيْتِ، وَصَوْمِ رَمَضَانَ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Islam je sagrađen na pet stubova. To znači da su ovo osnovni uslovi islama. To su: Svedočenje da nema boga osim Allaha i da je Muhamed Allahov poslanik – dakle, izgovaranje svedočenja vere (Kelime-i šehadet). Drugo: obavljanje namaza. Treće: davanje zekata. Četvrto: obavljanje hadža (hodočašća). I post ramazana. Ovo su temelji islama; nijedan od njih se ne sme izostaviti. Iako su zekat i hadž namenjeni onima koji su finansijski u mogućnosti, i oni su obavezne radnje i spadaju u temelje islama. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: إِنَّ لِلْإِسْلَامِ صُوًى وَمَنَارًا كَمَنَارِ الطَّرِيقِ، رَأْسُهُ وَجِمَاعُهُ شَهَادَةُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، وَإِقَامُ الصَّلَاةِ، وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ، وَتَمَامُ الْوُضُوءِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Islam ima putokaze i svetionike, slično oznakama na putu. Baš kao što svetionik pokazuje put čoveku na moru ili na kopnu, tako i islam ima znakove koji ga čine prepoznatljivim. Glava i srž toga je: Svedočenje da nema boga osim Allaha i da je Muhamed Njegov rob i poslanik. To je ulazak u islam. Zatim, pravilno obavljanje namaza, davanje zekata, i potpuno obavljanje abdesta (pranja pre molitve). قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: أَيُّمَا مَالٍ أَدَّيْتَ زَكَاتَهُ فَلَيْسَ بِكَنْزٍ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Imovina za koju je dat zekat nije 'kenz', odnosno nije samo nagomilano blago. Ta imovina je halal i čista. 'Kenz' označava imovinu u koju se umešalo (tuđe) pravo; čim se plati zekat, ona postaje čista i halal. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: بَرِئَ مِنَ الشُّحِّ مَنْ أَدَّى الزَّكَاةَ، وَقَرَى الضَّيْفَ، وَأَعْطَى فِي النَّائِبَةِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Ko da zekat na svoju imovinu, ugosti gosta i pomogne onome ko je u nevolji, oslobodio se škrtosti. To znači, takav čovek nije škrt, jer je dao svoj zekat, ugostio gosta i pomogao onome kome je pomoć potrebna. Ko to propusti, škrt je; ko to učini, ne smatra se škrtim. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: ثَلَاثٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ وُقِيَ شُحَّ نَفْسِهِ: مَنْ أَدَّى الزَّكَاةَ، وَقَرَى الضَّيْفَ، وَأَعْطَى فِي النَّائِبَةِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Ko u sebi objedini tri osobine, sačuvao je svoju dušu od škrtosti. Škrtost je prezrena osobina; Allah – Moćni i Uzvišeni – je ne voli, a ne voli je ni Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega). Takođe, ni ljudi ne vole škrtice. Ko ispuni ove uslove, zaštićen je od škrtosti. To su: Prvo, davanje zekata. Ima mnogo bogatih koji zbog svoje škrtosti ne plaćaju zekat; za to postoji bezbroj primera. Većina se nalazi u ovom stanju: Bogati poseduju novac, ali nemaju srca da ga daju – upravo to je škrtost. Drugo: ugošćavanje gosta. Treba da ponudiš gostu ono što možeš. Ali se ne treba prisiljavati na to. Ponudi ono što imaš u kući. Ne tovari sebi teret; nepotrebno je pozajmljivati novac levo i desno i dovoditi se u nevolje, samo da ljudi ne bi rekli: 'On je škrt'. Gost jede ono što zatekne. I to je gostoprimstvo. I treće: pomoći onome ko je zapao u nevolju. Pomaže se onome u nevolji u okviru svojih mogućnosti. Allah – Moćni i Uzvišeni – ne tovari Svom robu teret koji ne može nositi, i ne baca ga u poteškoće. Jedan od ashaba doneo je Poslaniku – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – komad zlata. Naš Poslanik je okrenuo lice. Čovek je prišao s druge strane i rekao: 'Našao sam ovo zlato. Ovo je sva moja imovina, dajem je tebi.' Na kraju je Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – uzeo zlato i bacio ga u pravcu tog čoveka. Nije ga pogodilo. Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) je tada rekao: 'Daješ li mi svu svoju imovinu, a posle ideš da prosiš? To tako ne ide.' Daj onoliko koliko ti snaga dozvoljava. Ostatak potroši na sebe i pobrini se za sopstveno dobro. Dakle, sve ima svoj red i svoj način. Ne dovodeći sebe u nevolju, pomažeš koliko god možeš. U hadisu se kaže: 'Pomozi onome u nevolji', ali ne ide da prodaš kuću i imanje da bi otplatio nečiji dug, a zatim sam ostao bez krova nad glavom. Sve ima svoj red. Pomozi onome u nevolji prema svojim mogućnostima, tada se nećeš smatrati škrtim. Zato nemoj imati strah da ćeš biti viđen kao škrt. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: أَخْلِصُوا عِبَادَةَ اللهِ تَعَالَى، وَأَقِيمُوا خَمْسَكُمْ، وَأَدُّوا زَكَاةَ أَمْوَالِكُمْ طَيِّبَةً بِهَا أَنْفُسُكُمْ، وَصُومُوا شَهْرَكُمْ، وَحُجُّوا بَيْتَ رَبِّكُمْ، تَدْخُلُوا جَنَّةَ رَبِّكُمْ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je... Ovde Poslanik izražava sve na najlepši način. Arapski tekst hadisa je u rimovanom i poetskom stilu. Iako u prevodu nije tako rimovano, značenje glasi ovako: Budite iskreni u svom ibadetu prema Allahu i obavljajte svojih pet namaza. Prvo ihlas (iskrenost): Služite Allahu iskreno i obavljajte svojih pet namaza. Postite svoj mesec ramazan. Zatim dajte zekat na svoju imovinu radosnog srca. To znači, nemojte biti ljuti što novac odlazi. Ako daješ mnogo, to znači da je Allah tebi dao mnogo. Ako daš stotinu zlatnika zekata, onda ti je Allah dao pet hiljada da bi mogao dati tih stotinu. Treba da se raduješ i kažeš: 'Dajem toliko, to znači da mi je Allah mnogo poklonio.' Dakle, daj svoj zekat čiste savesti. I hodočastite Kuću svog Gospodara (Bejtullah), da biste ušli u Džennet svog Gospodara. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: حَصِّنُوا أَمْوَالَكُمْ بِالزَّكَاةِ، وَدَاوُوا مَرْضَاكُمْ بِالصَّدَقَةِ، وَأَعِدُّوا لِلْبَلَاءِ الدُّعَاءَ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Zaštitite svoju imovinu zekatom. Ako se za imovinu ne da zekat, kasnije – neka nas Allah sačuva – cela imovina propada. Obavezno dajte zekat da biste osigurali svoj imetak. Lečite svoje bolesne sadakom (milostinjom). Lečenje bolesti je sadaka. To je jači lek od lekara ili medicine. I pripremite se dovama (molitvama) za iskušenja. Molite se da nesreća ostane daleko od vas. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: حَصِّنُوا أَمْوَالَكُمْ بِالزَّكَاةِ، وَدَاوُوا مَرْضَاكُمْ بِالصَّدَقَةِ، وَاسْتَعِينُوا عَلَى حَمْلِ الْبَلَاءِ بِالدُّعَاءِ وَالتَّضَرُّعِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Zaštitite svoju imovinu zekatom. Za zaštitu imovine zekat je uslov. Time ispunjavaš versku obavezu (farz), štitiš svoju imovinu i stičeš nagradu. Pored toga, dobijaš blagoslove. Lečite svoje bolesne sadakom; čovek bi svakog dana obavezno trebao dati sadaku da bi bio zaštićen od nesreća i zla, i da bi našao isceljenje. Da biste odagnali nesreću, tražite pomoć kroz dove i ponizno preklinjanje. To znači, preklinjite Allaha i molite se da vas nesreća ne zadesi. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: الدِّينَارُ كَنْزٌ، وَالدِّرْهَمُ كَنْزٌ، وَالْقِيرَاطُ كَنْزٌ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Sve dok se za njega ne daje zekat, dinar (zlato) je 'kenz', dakle nagomilano blago. I dirhem (srebro) i karat su 'kenz'. To znači, to su dobra za koja nije plaćen zekat. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: الزَّكَاةُ قَنْطَرَةُ الْإِسْلَامِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Zekat je most islama. Nakon smrti našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega), većina tih Arapa bili su muslimani, ali su postali otpadnici (murted). Zašto? Da ne bi morali plaćati zekat. To znači da je zekat zaista most islama; ko ga ne daje, smatra se da nije u potpunosti ušao u islam. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: كُلُّ مَالٍ أُدِّيَتْ زَكَاتُهُ فَلَيْسَ بِكَنْزٍ وَإِنْ كَانَ مَدْفُونًا تَحْتَ الْأَرْضِ، وَكُلُّ مَالٍ لَا تُؤَدَّى زَكَاتُهُ فَهُوَ كَنْزٌ وَإِنْ كَانَ ظَاهِرًا. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Imovina za koju je dat zekat nije kenz (nagomilano blago), čak i ako je zakopana sedam slojeva duboko pod zemljom. Međutim, imovina za koju zekat nije dat smatra se kenzom, čak i ako stoji na videlu; dakle, smatra se imovinom za koju je davanje uskraćeno. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: لَمْ يَمْنَعْ قَوْمٌ زَكَاةَ أَمْوَالِهِمْ إِلَّا مُنِعُوا الْقَطْرَ مِنَ السَّمَاءِ، وَلَوْلَا الْبَهَائِمُ لَمْ يُمْطَرُوا. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Ako jedan narod uskrati zekat na svoju imovinu, sigurno će im biti uskraćena kiša s neba. Danas svuda u svetu vlada nestašica vode. Žalimo se što ne pada kiša, što nedostaje vode... Da nije životinja, ne bi pala nijedna kap kiše. To znači da Allah ima milosti prema životinjama i insektima i daruje ovu kišu; inače nam, zaista, nijedna kap ne bi bila podarena. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: عُرِضَ عَلَيَّ أَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ، وَأَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ النَّارَ. فَأَمَّا أَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ: فَشَهِيدٌ، وَمَمْلُوكٌ أَحْسَنَ عِبَادَةَ رَبِّهِ وَنَصَحَ لِسَيِّدِهِ، وَعَفِيفٌ مُتَعَفِّفٌ. وَأَمَّا أَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ النَّارَ: فَأَمِيرٌ مُسَلَّطٌ، وَذُو ثَرْوَةٍ مِنْ مَالٍ لَا يُؤَدِّي حَقَّ اللهِ فِي مَالِهِ، وَفَقِيرٌ فَخُورٌ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Pokazana su mi prva tri čovjeka koja će ući u Džennet, i prva tri koja će ući u Džehennem. To znači da je ovo objavljeno našem Poslaniku (neka je Allahov mir i blagoslov na njega). Tri osobe koje prve ulaze u Džennet su: Prvi je mučenik (šehid). Drugi je rob (sluga) koji je dobro obavljao svoj ibadet prema Allahu, kao i svoju službu prema svome gospodaru. Kao nagrada za tegobe koje je pretrpio na ovom svijetu, on pripada drugoj grupi koja ulazi u Džennet. Treći je čedan i častan čovjek sa porodicom, koji se stidi da prosi. Ova osoba, koja nikoga ne moli i koja je strpljiva u izdržavanju svoje porodice, pripada trećoj grupi u Džennetu. Prve tri osobe koje će ući u Džehennem su: Prvi je vladar tiranin. Drugi je imućan čovjek koji ne daje zekat i time uskraćuje Allahovo pravo u svom imetku. On posjeduje imetak, ali ne daje zekat; budući da u tom imetku leži Allahovo pravo, ova osoba pripada drugoj grupi stanovnika Džehennema. A treći je oholi siromah. Ko je siromašan, a ipak arogantan, pripada trećoj grupi.

قُلِ ٱللَّهُمَّ مَٰلِكَ ٱلۡمُلۡكِ تُؤۡتِي ٱلۡمُلۡكَ مَن تَشَآءُ وَتَنزِعُ ٱلۡمُلۡكَ مِمَّن تَشَآءُ وَتُعِزُّ مَن تَشَآءُ وَتُذِلُّ مَن تَشَآءُۖ بِيَدِكَ ٱلۡخَيۡرُۖ إِنَّكَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ (3:26) Allah, Uzvišeni i Moćni, kaže: Vlast pripada Njemu. Sve pripada Njemu. Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „On uzvisuje onoga koga On hoće, i unizuje onoga koga On hoće.“ Zašto ovo spominjemo? Alhamdulillah, juče... Pre više godina smo, kako je Šejh Baba savetovao, doneli nameru da postanemo komšije Ejub Sultana. Doneta je namera da tamo budemo komšije i da tamo služimo. Bilo je nekoliko promena lokacije. Pre deset godina bilo je nekih ljudi koji su hteli da obave jedan posao. U zamenu za taj posao, trebalo je da dobijemo gotovu zgradu; to je barem bila njihova ponuda. Dobili su posao bez potrebe da ulažu sopstveni novac; takav je bio dogovor. Trebalo je da se uselimo u gotovu zgradu. Ali, uz odlaganja za „danas“ i „sutra“, do toga na kraju nikada nije došlo. Pošto nisu održali svoju reč, potražili smo druga mesta. Konačno, Alhamdulillah, pitanje zgrade i zemljišta je rešeno juče. Napreduje korak po korak, hvala Allahu. Zašto ovo govorim? Da je ova imovina pripadala tim ljudima... Pa, Allah im to izgleda nije odredio. U početku smo bili ljuti i uznemireni zbog toga. Nisu održali svoju reč. Zavlačili su nas. Čas je išlo napred, čas nije, i tako su godine prolazile. Međutim, juče smo videli, Alhamdulillah, da je veći deo zgrade skoro završen, Mašallah. Tada nam je postalo jasno: Allah, Uzvišeni, izgleda nije želeo da se ovo dobro desi preko njih. On to nije želeo; njima nije bio određen udeo u ovoj imovini. Imovina pripada Allahu. Njima to nije bilo suđeno. Ali kroz male priloge braće, učenika i onih koji nas vole, ova služba će biti dovršena, bez potrebe da zavisimo od onih, ako Allah da. Ostaće do Sudnjeg dana, uz Allahovu dozvolu. To je zadužbina (Vakuf). To je zadužbina za Allahovo zadovoljstvo, sve do Sudnjeg dana. Ovo je rad zadužbine; ko god u tome učestvuje, na dobitku je. Taj čovek stiče čast (postaje 'Aziz'). Međutim, ko to propusti – dakle, ko nešto obeća a ne ispuni – taj ponižava samog sebe (postaje 'Zalil'). Šta god da uradi, čak i da mu pripada ceo svet: on ostaje ponižen. 'Zalil' znači biti bezvredan, nemati nikakav značaj. Zato ne treba biti ljut. Takva je Allahova volja. Koga On hoće, njega uzvisuje i približava Sebi. Kod Allaha, Uzvišenog, on ima visok položaj. 'Aziz' znači: neko sa visokim položajem, dostojanstven, častan i uzvišen. 'Zalil', s druge strane, znači niskost, poniženje i beskorisno stanje. Dakle, nema razloga za ljutnju ili tugu. Allah je tako hteo. Allah je tako odredio; jedne je uzvisio (Aziz), a druge ponizio (Zalil). Zbog toga se ne treba ni ljutiti ni tugovati. Sve se mora prepustiti Allahovom određenju. Neka nas Allah učini od onih koji su počastvovani, od onih koji drže svoju reč. Neka nas On učini istinskim vlasnicima. Jer ovo je posed za budući svet (Ahiret). To nije ovozemaljski posed; on pripada Allahu i zaveštan je za Njegovo zadovoljstvo. Kome On odredi ovaj posed, to je ono što je presudno. Neka nam On da udeo u posedu koji nam donosi čast, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan. Neka Allah omogući svima vama da ostvarite mnogo takvih zadužbina i dobrih dela, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan. Neka nas Allah sve učini prihvaćenim robovima. Neka nas On učini od onih koji udeljuju, bez straha od siromaštva, inšallah.

لَّقَدۡ كَانَ لَكُمۡ فِي رَسُولِ ٱللَّهِ أُسۡوَةٌ حَسَنَةٞ (33:21) Ovako govori Allah, Moćni i Uzvišeni. Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je vaš vodič. Sledite ga, oponašajte njegova dela i ravnajte se prema onome što je on svojim životom pokazao. Pokoravajte mu se i trudite se koliko god možete da živite njegov sunnet. Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) nije od koristi i uzor samo muslimanima, već celom čovečanstvu. Čak i ako oni koji slede njegov put nisu muslimani, njegova dela su ipak za dobrobit čovečanstva. Svaki njegov postupak, sve što je činio, služi na korist ljudima. Ponekad se priča da kod nemuslimana postoje mesta gde ljudi čine sve u ime poštenja i iskrenosti. Kod njih nedostaje samo šehadet (svedočenje vere). Neki muslimani su, s druge strane, čista suprotnost; prave razne nestašluke i onda kažu: „Mi smo muslimani.“ To tako ne ide. Zato je presudno kako je naš Poslanik živeo. Važno je kako je jeo i kako je pio. Šta je radio, kako je raspoređivao svoj dan... Sve su to stvari na koje bi ljudi trebalo da se ugledaju. Jednom je kralj Egipta poslao poklone našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega). Zajedno sa poklonima poslao je i lekara da pregleda i leči muslimane. Lekar je primetio da niko ne dolazi kod njega; nije bilo bolesnih. Upitao je: „Kako to radite?“ Odgovorili su: „Mi živimo po sunnetu našeg Poslanika; naše jelo, piće i postupci se ravnaju prema tome.“ Zbog toga se niko ni ne razboljeva. Danas se, međutim, svet preokrenuo u potpunu suprotnost. Ljudi jedu i piju svakakve nepotrebne stvari. Uz to uzimaju razne lekove i dijetetske suplemente. Čas žele da smršaju, čas da se ugoje, čas da ojačaju... Da se mišići istaknu, da ovde nešto poraste, da tamo nešto poraste... Sami sebe uništavaju. Ponašaju se kao da smo stvoreni samo da bismo hranili ovo telo. A zapravo, tvoje telo je tu da bi služilo Allahu. I za to postoji mera. Kod jela treba da postupaš onako kako je naš Poslanik naredio. Ne treba prepuniti stomak. U jelu i piću sve mora biti umereno, kako bi se osećao dobro. Kako bi mogao i svoje ibadete da obavljaš. Svet se ne sastoji samo od razmišljanja o telu; daj telu ono što mu pripada. Allah je sve savršeno stvorio. Nemoj misliti: „Moram sâm da uradim još više da bih postao neko poseban.“ Uzmi za primer slona, najveću životinju; po stasu jedva da ima nešto veće, ali kakva ti je korist da postaneš kao slon? Dakle, nema nikakve prednosti u tome da budeš kao slon. Allah je životinje stvorio na jedan način, a ljude na drugi. Zato se mora slediti sunnet našeg Poslanika. Da bi bio pravi čovek i pronašao mir, moraš činiti ono što je on činio. Tada ćeš naći smiraj na ovom svetu i na onom svetu. Inače će te stalno ubeđivati: „Uzmi ovo, to je dobro; jedi ovo, to pomaže.“ Navikli su ljude da jedu s nogu, kao životinje. Zovu to „brza hrana“, te užine s nogu... Jesti stojeći je pokuđeno, mekruh. Isto tako i piti stojeći. Neki muslimani, koji sebe smatraju posebno pametnim, kažu: „Vidi, lekar je dokazao da je jedenje i pijenje stojeći štetno.“ Čoveče, naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je to odavno rekao, ali ti ga ne slušaš. Pre 1400, 1500 godina naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je to svojim životom pokazao i izrekao. Ali tek sada, kada lekar ili ko god to potvrdi, ti veruješ u to i kažeš: „To je tačno.“ Zar ne veruješ našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega), već lekaru? Naravno da se mora verovati svemu što je naš Poslanik rekao. Ako ne veruješ u potpunosti, tražiš dokaze i potvrde od drugih da bi mogao reći: „To je istina.“ A trebalo bi da veruješ našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega) bez oklevanja. Dobro je činiti sve što je on rekao; naravno, koliko god možete. Neka nam Allah svima oprosti ono što nismo u stanju da učinimo. Neka nam Allah podari budnost. Neka nam Allah podari blagoslovljen život. Mora se paziti i na svoju porodicu i decu naučiti na isti način. Kako se jede, kako se ponaša, kako se postupa... Tada odrastaju dobra deca i nastaju blagoslovljene generacije, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan.

وَفَوۡقَ كُلِّ ذِي عِلۡمٍ عَلِيمٞ (12:76) Iznad svakog znalca stoji neko ko zna još više. A naravno, iznad svih njih stoji Allah, Moćni i Uzvišeni. Znanje Allaha, Svevišnjeg, je beskrajno. Danas čovek tvrdi: „Postigli smo nešto.” Oni umišljaju da poseduju najveće znanje ovog vremena – štaviše, celokupne istorije. Ali to je zabluda. Znanje je bezgranično. Znanje koje su stekli nije ni tačka. U poređenju sa Allahovim znanjem, to nije ništa. Bilo da je reč o veštačkoj inteligenciji ili čemu god... Čak su i mašinama podarili inteligenciju. Ljudi se tome čude i govore: „Kako je to moguće? Kako veličanstveno!” A pritom je to beznačajno. Pored znanja Allaha, Moćnog i Uzvišenog, to je manje od zrna prašine. Da je barem zrno prašine, to bi već bilo mnogo. Ali mereno prema Allahovom znanju, sve što oni stvore nije ni tačka. Allahova veličina ne poznaje granice. Ljudi veruju da su svojim ovozemaljskim izumima postigli nešto veliko. Smatraju to važnim. Ali u istini, to nema nikakvu vrednost. Ionako se ne može praviti poređenje sa Allahom. Nemoguće je reći: „Allah je za toliko veći, a mi smo za toliko manji.” Takvo poređenje ne postoji. Jer Njegovo postojanje je jedino istinsko postojanje. Naše postojanje je ravno nuli; ono zapravo i ne postoji. Jedini koji istinski postoji je Allah, Moćni i Uzvišeni. Čovek se mora pokoriti Njegovoj veličini i moći. Mora se ponizno potčiniti. Kaže se „Aslim Taslam”: „Predaj se da bi našao spas.” Inače je besmisleno kada se čovek oholo hvali: „Ja sam veliki učenjak, imam znanje, mi smo tako napredni.” Sve to koristi samo onda kada se čovek preda znanju, moći i veličini Allaha. Inače sve to ne vredi ništa. Ne treba dozvoliti da nas zavedu te ovozemaljske nauke. Istinsko znanje znači spoznati Allaha. Ako se On ne poznaje, sve druge stvari su beznačajne. Ko u poslednjem dahu zadobije Allahovu milost, taj je pobedio. Ali ti takozvani superinteligentni, ti učenjaci... Na kraju im često ne ostane ni razum ni bilo šta drugo; neka nas Allah sačuva. Šta im je koristila ta inteligencija? Ništa. Ono što zaista donosi korist jeste potčinjavanje Allahovoj veličini i ulazak u islam, inšallah. Neka Allah ljudima podari tu lepotu, inšallah.

وَلَقَدۡ أَضَلَّ مِنكُمۡ جِبِلّٗا كَثِيرً (36:62) Allah nas obaveštava u ovom ajetu da je šejtan odveo ljude na pogrešan put. "Dalalah" znači zabluda i loša dela. Šejtan naređuje zlo i pokazuje put ka njemu. Lukavstvima i raznim igrama on vara ljude i odvodi ih sa pravog puta. A oni smatraju put kojim su krenuli ispravnim. Oni čak prisiljavaju druge da čine isto što i oni. Iako je njihovo delovanje loše, oni ga smatraju nečim dobrim. O čemu se tu radi? To je šejtanova obmana i njegova prevara čoveka. On ih odvodi sa puta, dok oni veruju da čine nešto značajno. Pritom one koji idu ovim putem čeka loš kraj: loš život, loša smrt i loš budući svet. Naravno, ova zabluda – Dalalet – takođe ima različite stepene. Neki su potpuno zalutali; oni su kafiri (nevernici). Kafirom se naziva onaj ko ne veruje u Allaha i ne priznaje Ga. Ili oni izvan „Naroda Knjige“, koji obožavaju kipove ili druga bića; i oni se ubrajaju u nevernike. Zatim, među „Narodom Knjige“ postoje oni ljudi koji ne slede put istinskih poslanika. I njih je šejtan prevario, ubeđujući ih: „Vi ste na pravom putu“, i navodeći ih na razna dela. A onda postoje oni koji su muslimani i nisu napustili veru, ali šire fitnu, smutnju, među muslimanima. To su ljudi koji ubijaju, masakriraju ili muče muslimane. I ti ljudi tvrde: „Mi smo muslimani“, ali nanose štetu muslimanima. I oni se nalaze na stranputici. I njih na onom svetu čeka kazna. Sva njihova dela su kod Allaha sačuvana i zapisana. Ništa ne ostaje skriveno; na onom svetu će i oni morati da ispaštaju za svoja dela. Allah je ljudima dao razum i pamet, kako ne bi naseli na šejtana. Ako dopustite da budete prevareni, sigurno ćete dobiti svoju kaznu. Put je jasan; Allahov put je očigledan. Postoje dva puta: šejtanov put ili Allahov put. Ljudi moraju izabrati Allahov put, jer im je On dao razum. Neki muslimani, koji se nalaze u ovoj zabludi, čak pogrešno tumače pojam „razum“. Šta je temelj vere? Oni kažu: „Kuran i razum.“ Kuran je ispravan; ali ono što ovde znači „razum“ jesu merila koja je naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) pokazao i objasnio. Kuran sam nije dovoljan... Kuran je tu, ali pravi razum je Sunnet, razum našeg Poslanika. To nije naš sopstveni razum. Naš razum za to nije dovoljan. Ako svako radi samo po svojoj glavi, nastaje pravi haos. Reč „Adalla“ spomenuta u ajetu dolazi od Dalalah; to znači da ih je šejtan odveo u zabludu. I iako su prevareni, oni se predstavljaju kao učenjaci. Šejtan se igra sa njima kao sa igračkom. Neka nas Allah sačuva od šejtanovog zla i od toga da krenemo ovim pogrešnim putem. Neka ne dozvoli da skrenemo sa pravog puta, inšallah.