Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: „Koja su dela najbolja kod Allaha?“ To je pružiti olakšanje, radost i unutrašnji mir srcu vernika. Kada vernik vidi drugog i nasmeši mu se, to ispunjava njegovo srce mirom. Kada ga neko pozdravi s prijateljskim izrazom lica i upita kako je, on se naravno obraduje. A kroz tu radost stiče se Allahovo zadovoljstvo. Zapravo, to uopšte nije teško, ali u zavisnosti od karaktera i navika, nekima to pada teško ili to jednostavno ne čine. Zbog misli poput „Ne razumemo se“ ili „On nije na mom nivou“, neki ljudi čak ni ne pozdrave; a čak i kada ih pozdravite, ne uzvraćaju na pozdrav. Takvi ljudi naprosto postoje. Ali oni će morati da snose posledice za svoje ponašanje. Jer kada se ovako lakim delima teži Allahovom zadovoljstvu, On daruje veliku nagradu. Već ovde na Zemlji to čoveku donosi unutrašnji mir i radost. To tera tugu iz srca. Ako od toga napraviš problem, to će te samo opterećivati. Naravno, nije uvek lako svima ugoditi. To je već druga priča. Današnjim ljudima često nedostaju pristojnost i obzirnost iz ranijih vremena. Danas ima mnogo onih koji odmah iskoriste to kada im neko priđe sa osmehom. Ali, da budemo kratki: pozdraviti svakoga koga sretnete – u potpunosti u duhu našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem), koji je rekao: „Širite selam“ – trebalo bi da se podrazumeva za jednog muslimana. Pozdravljanje je obeležje islama. Nazvati selam je sunet. S druge strane, uzvratiti na pozdrav je farz (obaveza). Kada se nekome kaže „Selam alejkum“, ispunjen je sunet. Ako sagovornik ne odgovori sa „Ve alejkumu selam“, on zanemaruje svoju obavezu. To povlači za sobom ozbiljnu odgovornost pred Allahom. Ko preuzme ovaj teret na sebe, osetiće posledice kao duševni nemir. Kada te neko pozdravi, jednostavno kažeš „Alejkumu selam“ i nastaviš svojim putem. Zbog toga ne moraš posebno da sedaš i vodiš duge razgovore. Ipak, i sam taj pozdrav stvara prelepu vezu među ljudima. To je divan način da se ojača zajedništvo i istovremeno stekne Allahovo zadovoljstvo. Tačno tako. Bez sumnje, Allah voli vernike i muslimane. Ovo pravilo, naravno, ne važi samo za sledbenike tarikata, već jednako za sve muslimane. Ponekad putujemo u strane zemlje. Ljudi koje tamo sretnemo na ulici nas pozdravljaju. Ili oni prvi pozdrave, ili to učine naši pratioci – i svako uzvraća pozdrav srdačno i sa osmehom. Ali nažalost ima i onih ljudi koji za sebe tvrde: „Ja sam musliman.“ Među njima ima nekih koji ne mogu da podnesu ehl-i sunet i sledbenike tarikata. Stalno imaju mračno lice i mršte se. Upravo takvi ljudi se ni našem Poslaniku (sallAllahu alejhi ve sellem) ne dopadaju. Ovi ljudi ne uzvraćaju na pozdrav i svojim mrzovoljnim ponašanjem odbijaju druge od vere. Niti prihvataju tuđi pozdrav, niti sami nekoga pozdravljaju. Neka nas Allah toga sačuva, ali takvih likova ima čak i među muslimanima. InšaAllah nema ih mnogo, ali oni jednostavno postoje. Čak i ako ih je malo, svojim odbojnim ponašanjem ostavljaju neprijatan utisak u društvu. Sigurno ste se i vi često sretali sa takvim ljudima, kao što je to bio slučaj sa nama. Pozdravite ih, ali čim primete da sledite put ehl-i suneta i našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem), ne uzvraćaju na pozdrav – jednostavno zato što odbacuju taj put. Neka nas Allah sačuva. Zbog toga je Mevlana Šejh Nazim o njima običavao da kaže: „Abusu'l-wajh, karihu'l-manzar.“ To znači otprilike: „Mračno lice, skupljene obrve i odbojan izgled.“ InšaAllah mi nikada nećemo biti takvi, već ćemo svojoj muslimanskoj braći i sestrama uvek prilaziti sa osmehom. Pomozite ljudima koliko god možete, a da ih ne preplašite. A čak i ako ne možete da im pomognete na praktičan način, dovoljan je već i jedan osmeh. Sasvim je dovoljno pokazati ljudima prijateljsko lice. Neka nam svima Allah pomogne u tome. Naravno, to nije uvek lako, ali inšaAllah, Allah će nam svima biti na pomoći.

وَمَا ٱلۡحَيَوٰةُ ٱلدُّنۡيَآ إِلَّا لَعِبٞ وَلَهۡوٞۖ وَلَلدَّارُ ٱلۡأٓخِرَةُ خَيۡرٞ لِّلَّذِينَ يَتَّقُونَۚ (6:32) Allah, Azze ve Dželle, kaže: "Ovaj ovozemaljski život nije ništa drugo do igra i zabava." "A boravište na budućem svetu je, međutim, bolje za one koji se (Allaha) boje." Sva hvala pripada Allahu što smo u ovim blagoslovenim danima, Njegovom milošću, na Allahovom putu bili zajedno sa vernicima i muslimanima. Bilo je onih koji su nas posetili, a i mi smo išli u posete, hvala Allahu. Kurbani su zaklani. Hodočasnici su obavili svoj hadž. To je najviši stepen blaženstva. Tako ovaj ovozemaljski život ne prolazi samo u igri i zabavi. Tako čovek zaista može postati srećan. Kada čovek radi ono što želi, sve dok je to u dozvoljenim (halal) granicama, ta dela mu se vraćaju kao nagrada. Sve dok je čovek na putu Allaha, Azze ve Dželle, i dok su lepe stvari koje mu se sviđaju u halal granicama, Allah mu za to upisuje nagradu i ujedno daruje Svog roba. Kada se zahvaljuje na blagodatima koje je On podario, život ne prolazi besmisleno. Živi se ispunjeno, punim plućima. Sve ovo postaje priprema za budući svet i sakuplja se na računu za ahiret. I tako su došli i prošli ovi blagosloveni dani. Dani brzo prolaze, neka uz Allahovu dozvolu ne prođu besmisleno, inšaAllah. Neka ne prođu u prazno. Da prolaze ispunjeno znači: svaki udah koji se napravi nakon što se spomene Allah, Azze ve Dželle, jeste ispunjen. To nije gubitak, to nije besmisleno. Sve što radite u vremenima u kojima se ne sećate Allaha, u kojima vam On ne pada na pamet, predstavlja gubitak. Čak i kada bi vam pripadao ceo svet, čak i kada bi vas svi ljudi poštovali i voleli; sve dok niste na Allahovom putu, to nema ni najmanje značenje niti korist. Zato je ovaj Allahov put prelep put, put islama, koji je pun blagodati. Što više na ovom putu poštujete i veličate našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, to ćete i vi više biti uzdignuti kod Allaha. Njegov put je lep, svaka lepota je u njemu. Dobrota je kod njega, briga o slabima i siromašnima je kod njega; on bdi nad svojim ummetom i biće mu zagovornik na budućem svetu. On kod Allaha uvek traži zagovorništvo za svoj ummet. Zato se njegovo pravo ne može odužiti; pravo našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nikada se ne može odužiti. Što ga više poštujete, to više uvažavanja dobijate, to se više uzdižete i napredujete. Ako našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, ne ukazujete poštovanje, opada i vaš ugled i vaša vrednost. Gubite svaku vrednost. Šejtan takođe odvodi neke muslimane u zabludu. Čak i ako ne može da ih odvrati od vere, on bira ovaj put govoreći: "Barem ću poništiti nagrade koje su vernici stekli." On šapuće i kaže: "Samo ga nemojte veličati, Poslanik je takođe samo čovek kao i vi." A to je, naravno, na štetu ljudi. Ne voleti našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, predstavlja veliku štetu. To je gubitak, ništa drugo. Zato je korisno i predstavlja veliki dobitak poštovati našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Neka Allah učini naš dobitak trajnim, inšaAllah. Neka zadobijemo njegovo zagovorništvo. Bez njegovog zagovorništva nam je teško. Čovek koji zadobije njegovo zagovorništvo, pronalazi spas.

Još jednom vam svima želim blagoslovljen petak i srećan Kurban-bajram. Neka nam Allah, inšallah, zauvek sačuva ove prelepe dane. Naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) je u hadisu, koji smo citirali u hutbi, rekao: "Snažan vernik je bolji od slabog", ili kako je već rekao. To znači da je snažan vernik bolji. Neko ko je koristan svojim bližnjima je Allahu draži i bolji je čovek. Jer onaj ko poseduje snagu, pomaže drugima i otklanja štetu od njih. Tako bi, naravno, i trebalo da bude. Ali to ne može svako. Uzvišeni Allah i naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) objavljuju kolika je to velika vrlina za one koji postupaju u skladu s tim. To su osobine koje Allah voli, a ljude koji tako postupaju On voli. Zato se čovek mora truditi oko toga. Čak i ako fizički nisi u stanju to da učiniš – dakle, ne možeš direktno da intervenišeš – trebalo bi da uradiš ono što je u tvojoj moći. Pomozi slabima i siromašnima. Jer pomoć ima mnogo lica i ne ograničava se na samo jedan oblik. Iz tog razloga bi čovek trebalo stalno da radi na sebi i da se razvija na najbolji mogući način. Ako se ukaže prilika, treba je i iskoristiti. U nastavku hadisa se kaže: "Treba težiti ka dobru." Naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Treba težiti ka još većem dobru." Snažan vernik je stoga neko ko koristi prilike da postane još snažniji. Upravo to nam savetuje naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega). Sledeća tačka je ovo: Kada vam se nešto dogodi, ne govorite: "Da sam barem uradio ovo ili ono...", upozorava naš Poslanik. Jer Allahovo određenje se već ispunilo i sa jednim "da sam barem" se apsolutno ništa ne menja. Što je bilo, bilo je, to je u prošlosti. Morate to ostaviti iza sebe i gledati napred. Nema razloga da žalite za tim i da sami sebe time mučite. Što se desilo, desilo se. Volja Uzvišenog Allaha se ispunila. To je sudbina koju je Allah odredio; nema svrhe biti tužan zbog toga. Ako iz toga nešto naučiš, izlaziš kao pobednik. Ako to ne učiniš, samo ćeš se besmisleno sekirati uz ono "da sam barem". Naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ova rečca 'da' otvara vrata šejtanu." Šejtan onda šapuće ljudima: "Da sam barem to uradio, da sam ono kupio, da sam tamo otišao, da sam barem..." Svaka reč našeg Poslanika (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) je izuzetno vredna i predstavlja putokaz za nas. Ovo stalno "da sam barem" je velika ljudska slabost koju svi nosimo u sebi. Kod nekih je ona čak posebno jako izražena, tako da se potpuno opterećuju time. Da se upravo to ne bi desilo – dakle, da naš moral i naša duševna ravnoteža zbog toga ne bi patili – naš Poslanik nas upozorava na to. Jer šejtan vam ne želi ništa dobro, već samo loše. A ovo "da sam barem" mu upravo za to otvara vrata. Zato ne upadajte u tu zamku. U plemenitom kur'anskom ajetu se kaže: "Fa tawakkal 'ala Allah, innaka 'ala al-haqqi al-mubin" (27:79) – Zato se pouzdaj u Allaha; ti si, zaista, na očiglednoj istini. U ovom ajetu nam se dakle naređuje da se pouzdamo u Allaha. Jer ti se nalaziš na pravom putu, na očiglednom putu istine. Zato više ne tuguj za onim što je prošlo i ne sekiraj se. Primi k srcu ove prelepe reči našeg Poslanika (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) i sledi ih. Tako ne samo da ćeš biti uspešan i srećan, već ćeš postići blaženstvo na ovom i onom svetu. Neka nam Allah, inšallah, svima podari ovo blaženstvo.

Želimo vam blagoslovljen Bajram. Neka ga Allah učini punim blagoslova i milosti. To je jedan od najlepših poklona koje nam je Allah, Svemogući i Uzvišeni, podario. Imamo dva praznika: Ramazanski bajram i Kurban-bajram. Posebnost Kurban-bajrama je u tome što je ibadet još više u fokusu; kolju se kurbani i obavlja se hadž. Trenutak koji su hodočasnici godinama čekali je sada tu. Hvala Allahu, i oni su bezbedno ispunili svoju obavezu hadža i skinuli tu odgovornost sa sebe. Blagoslov hadža donosi korist kako njima samima tako i njihovim porodicama. Istovremeno, ovaj blagoslov stiže i do svih onih koji dobronamerno isto to žele za sebe. To je veličanstven oblik ibadeta koji se nikako ne sme potceniti. Zato je danas blagoslovljen dan. Neka nam svima Allah podari snagu i jaku veru, kako bismo i mi mogli uživati u ovim lepotama. Beskrajna zahvalnost pripada Allahu na ovim veličanstvenim darovima i poklonima, inšallah. Već smo često govorili o hadžu. U međuvremenu svi znaju njegovo značenje, i mnogi se trude u nadi da će, inšallah, i njima to biti omogućeno. Ko nema dovoljno novca, trebalo bi da ostavi nešto sa strane; inšallah i njima će to biti omogućeno u skladu sa njihovom namerom. Što se tiče teme kurbana: imamo četiri priznate pravne škole (mezheba). Danas, međutim, postoje i ljudi koji odbacuju ove četiri pravne škole. Da i ne govorimo o tarikatima – danas postoje prosto šejtanski načini razmišljanja koji odbacuju čak i pravne škole. Oni koji tvrde: „Nama ne treba pravna škola, mi sami čitamo i razumemo Kuran“, u stvarnosti ne razumeju apsolutno ništa. Oni ne znaju šta čitaju, i ne shvataju šta vide. Vera bez pravnih škola ne postoji. U hanefijskoj pravnoj školi klanje kurbana je obaveza (vadžib). Od četiri pravne škole, klanje kurbana se smatra vadžibom samo kod hanefija. Vadžib je stepen između stroge obaveze (farz) i snažno preporučene prakse (sunneti-muekkeda). To je, dakle, važan ibadet koji bi trebalo obaviti. U ostalim pravnim školama to se smatra sunneti-muekkedom; to jest, praksom koju je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) redovno obavljao. Postoje hadisi našeg Poslanika u kojima je našoj majci Fatimi i drugim ashabima rekao: „Ko ima sredstava za to, neka kolje kurban.“ Naravno, klanje kurbana je vadžib za one koji su kod kuće (mukim), odnosno koji nisu na putovanju. Ako je neko na putovanju i praznične dane ne provodi kod kuće, obaveza vadžiba za njega prestaje, i umesto toga postaje sunneti-muekkeda. Za nekoga ko je kod kuće i nije na putovanju, to se prema ostalim pravnim školama smatra sunneti-muekkedom. Kod kurbana je slično kao i kod hadža ili zekata: za onoga ko raspolaže ušteđevinom u vrednosti od oko 90 do 100 grama zlata, vadžib je da kolje kurban. Onaj ko prinosi kurban može zadržati celo meso za sebe, ako to želi. Ako je i sama osoba siromašna, može jesti to meso tokom cele godine. Tako ispunjava svoju obavezu vadžiba, obezbeđuje sebi hranu i to joj ne pada na teret. Najbolje je, međutim, kurbansko meso podeliti na tri dela. Jedan deo zadržavate za sebe, drugi deo delite sa rodbinom, poznanicima i prijateljima. Treći deo se deli siromašnima i onima kojima je potrebno. Ako neko želi, može i celo meso dati kao milostinju (sadaku). Danas je doniranje takođe postalo veoma uobičajeno: iznos za kurban se šalje u siromašne zemlje, gde se životinja zatim kolje u ime donatora. Na taj način i siromašni ljudi tamo dobijaju meso za jelo. Neki se pitaju: „Da li je to u redu?“ Naravno da jeste, jer ima mnogo siromašnih ljudi koji meso mogu da jedu samo jednom godišnje. Zato je veoma dobro i smisleno delo donirati kurban tamo. Uz Allahovu dozvolu, nema apsolutno ničeg protiv toga. To je predivan ibadet. Tako Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže u Časnom Kuranu: „Fe salli li Rabbike venhar“ (108:2), što znači: „Zato se moli Gospodaru svome i kurbane kolji.“ Obavljanje ovog ibadeta donosi veliku korist. Čak i ako meso ne jedete lično, siromašni od toga imaju koristi i upućuju dove za vas. Tako dobijate dvostruku nagradu: prvu za samo klanje kurbana, a drugu za to što ste nahranili i usrećili siromašne. Neka Allah primi naše ibadete. Svaki ibadet je nešto lepo. Zapravo, uopšte ne postoje teški ibadeti. To samo šejtan čini da ljudima izgledaju teško. Ibadet uvek sa sobom donosi lepotu i dobro. Neka nas Allah sačuva od toga da padnemo pod uticaj šejtana. Neka nam On trajno sačuva ove lepe navike i neka nas ne skrene s ovog puta, inšallah.

وَلِلَّهِ عَلَى النَّاسِ حِجُّ الْبَيْتِ مَنِ اسْتَطَاعَ إِلَيْهِ سَبِيلًا ۚ وَمَن كَفَرَ فَإِنَّ اللَّهَ غَنِيٌّ عَنِ الْعَالَمِينَ (3:97) Allah je ljudima učinio hadž obavezom, fardom. On kaže, ko je u mogućnosti i ima sredstva, treba to da uradi; to znači da je to obaveza. Sve dok nema prepreka na putu, to treba činiti. Hvala Allahu, danas je dan Arefata. I mi možemo učestvovati u blagoslovu (fejdu) dana Arefata. Duhovna manifestacija (tedželi), koja se ukazuje na planini Arefat, hvala Allahu, osetna je i ovde. Hvala Allahu, osećamo se kao da smo upravo tamo. Ova blagoslovena i predivna manifestacija zrači na nas. Allahovom milošću i blagodati, ovo nije nešto što se dešava svaki dan; daruje nam se samo jednom godišnje. Neka je Allah zadovoljan njime i neka mu je visok stepen; kroz duhovnu podršku našeg šejha, ova manifestacija se pruža svoj našoj braći. Iako neko nije otputovao tamo, blagoslov, manifestacija i nagrada odatle su se, ako Allah da, spustili i na nas, hvala Allahu. Šta bi dakle trebalo da radimo? Danas ćemo se moliti što je više moguće, izgovaraćemo naše pohvale (tesbihe) i blagoslove (salavate), kao i učiti suru Ihlas... Do večeri bi trebalo hiljadu puta proučiti suru Ihlas. To je ogromna dobit koju ne bi trebalo propustiti. Ovo je poseban Allahov dar ljudima. Za onoga ko to ne želi, ko zapadne u neverstvo i poriče Allaha, u ajetu se kaže: „A ko ne veruje, pa, Allah zaista nije ovisan o svetovima“... Allah ni o kome nije ovisan. Allahovi darovi su namenjeni vernicima. Njemu niko nije potreban. On takođe ni od koga ništa ne traži. Allah pruža ove darove samo da bi Njegovi robovi stekli nagradu i našli Njegovu milost. Daleko od toga, Allah ni o kome nije ovisan; Allahu nisu potrebne ni molitve, ni sadake, niti bilo šta drugo od bilo koga. Allah daje ove predivne darove samo da bi nas nagradio, ali ih ljudi ne prihvataju. Oni zapadaju u neverstvo; ko izabere put neverstva, sam snosi odgovornost. Ima ljudi koji misle: „Sa svim svojim novcem, oružjem i puškama mogu sve da postignem.“ Sve to nema ni najmanju vrednost. Ako Allah uskrati i samo jedan udah, svi će oni propasti i skončati; ništa se drugo neće desiti. Zato beskrajno hvala Allahu na ovim darovima i blagoslovima koje nam On daje. Neka ih Allah umnoži i učini da večno traju. Šta bi na ovaj dan trebalo raditi, naravno, kao što je rečeno, jasno je uređeno. Čini se dobro, uči se Kuran, donose se salavati i upućuju dove... Jednostavno radite koliko god možete. Ponekad ljudi misle: Hadžije sada stoje na Arefatu, borave tamo (vakfa) i mole se... Bio jednom jedan medžzub koji je ljudima neprestano govorio: „Ustanite tačno u to vreme, stanite, obavite vakfu zajedno sa ljudima na Arefatu i molite se.“ Nekoliko puta nas je čak i naveo da to uradimo. Nakon toga nam je naš šejh, hvala Allahu, rekao: „Ne radite to.“ Tako nešto uopšte nije potrebno. Izmišljaju se stvari kojih u veri uopšte nema, a onda se još i veruje da se čini nešto dobro. Na taj način se, svesno ili nesvesno, seje nemir (fitna). Stvarno nema razloga da se seje nemir. Ostanite jednostavno na pravom putu, to je sasvim dovoljno. Sve prakse u našem tarikatu su u skladu sa sunetom, šerijatom i našim duhovnim putem. Ništa drugo kod nas ne postoji. Zato ne poklanjajte previše pažnje stvarima koje ne poznajete. Jednostavno radi ono što radi tvoj šejh, tvoj muršid; sve ostalo je suvišno. Neka nam Allah svima oprosti. Neka vam dan Arefata i vaš praznik budu blagosloveni. Naša braća su otišla na hadž; ako Allah da, sledeće godine će to biti omogućeno i onima koji nisu mogli da otputuju, inšallah.

وَمَا أُمِرُوا إِلَّا لِيَعْبُدُوا اللَّهَ مُخْلِصِينَ لَهُ الدِّينَ حُنَفَاءَ (98:5) Allah je naredio: Treba iskreno da služe Allahu i da budu zahvalni na Njegovim darovima. Posedovati istinsku iskrenost (Ihlas) je visok duhovni stepen. Ima mnogo muslimana, ali je samo malo njih istinski iskreno. Jer onaj ko živi islam samo prema sopstvenim shvatanjima, daleko je od te iskrenosti. On radi samo ono što njegov ego (Nafs) želi; ono što je dozvoljeno (Halal) pretvara u zabranjeno (Haram), a zabranjeno u dozvoljeno. On sebe jednostavno naziva „muslimanom“ po sopstvenom nahođenju i time se zadovoljava. Kod nekih nedostaje čak i to: nema ni namaza ni ibadeta. Oni su muslimani samo po imenu. Većina ljudi danas je, nažalost, takva. Neka nas Allah uvrsti među iskrene. Stepen iskrenosti je najviši od svih stepena. Ihlas znači iskrenost; onaj ko ima ihlas, apsolutno je pošten i istinoljubiv. Izgledati spolja drugačije nego što si iznutra, nema nikakve veze sa iskrenošću. To je stanje običnih ljudi. Zbog toga što čoveku nedostaje iskrenosti, on se uvek ravna prema tome odakle vetar trenutno duva. Biva ponesen i jednostavno oduvan. Ako onda naiđe vetar iz drugog pravca, ponovo bude oteran negde drugde. Bez iskrenosti, on dopušta da bude nošen svuda i veruje u sve. Neiskren čovek će pre poverovati u loše nego u dobro. Zbog toga je glavna dužnost biti iskren. Okrenuti se Allahu čistim ibadetom, stati pred Njega i dostići najviše stepene Dženneta, trebalo bi da bude naš cilj. Pošto je to Allahova naredba, moramo Mu se pokoriti. Naravno, teško je to ostvariti potpuno sam. To uspeva samo retkima; čak ni jedan u milion ne uspe to sam. Zato čovek ne treba sebi toliko da otežava. Priključiti se tarikatu (sufijskom putu) i slediti put ovih iskrenih ljudi, donosi veliko olakšanje. Danas mnogi ljudi posmatraju tarikat sa sumnjom. A zapravo, tarikat se zasniva upravo na toj Allahovoj naredbi. On se oslanja na zapovest da se iskreno služi Allahu; to je ono što tarikat znači. Ko se ne priključi nijednom tarikatu, kao što je rečeno, besciljno luta prema sopstvenim hirovima. Tarikat je u svakom pogledu nešto dobro; on u sebi nema apsolutno ničeg lošeg. Međutim, šejtan i njegovi sledbenici mu se suprotstavljaju. Ima ljudi koji se predstavljaju kao pobožni i često tvrde: „Nama ne treba niko, snalazimo se sami.“ Ali u stvarnosti, i oni slede neku osobu. A onaj koga slede, često je čovek koji nema ni najmanju iskru iskrenosti. Zato bi se trebalo držati podalje od takvih ljudi. Na kraju krajeva, postoji mnogo različitih tarikata. Ali što se tiče iskrenosti – jer se tu teži samo Allahovom zadovoljstvu i nema mesta za pretvaranje (Riya) – nakšibendijski tarikat je najsnažniji. Zato je dobro priključiti se njemu. Naravno, i drugi tarikati su legitimni. Nije obaveza obavezno pripadati nakšibendijskom tarikatu; nekim ljudima on po njihovoj prirodi možda ne odgovara. Njihova srca možda više naginju nekom drugom putu – i to je sasvim u redu. To može biti bilo koji autentični (Haqq) tarikat. Ali čovek se mora obavezno negde duhovno vezati. Kada se ljudi okrenu od tarikata, oni gube i svoju iskrenost. Iako možda postoji mnogo verskih zajednica (Jamaat), iskrenost jedne zajednice je jedno, a iskrenost tarikata nešto sasvim drugo. Jer obična zajednica se ne zasniva na neprekinutom lancu prenošenja (Silsila); ona je nastala tek kasnije. Lanac tarikata, s druge strane, seže direktno do našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Uz Allahovu dozvolu, on je pod Njegovom zaštitom i tačno sledi Njegov put. Neka nas Allah sve učini Svojim iskrenim i čistim robovima, inšaAllah. Neka u našim srcima ne boravi nikakva zlonamernost ni prema kome.

Najveći dar koji je Allah, Svemogući i Uzvišeni, dao ljudima je vera, islam. Ne postoji ništa lepše od toga. Musliman bi tome trebalo da se raduje od srca. Svakog dana mu se ukazuje Allahova milost i pomoć. Ovi predivni blagoslovi okružuju robove koje Allah voli. Zbog toga je onaj ko je musliman i ko je pokoran Allahu najsrećniji i najblagosloveniji čovek. To je prava sreća, istinsko blaženstvo. Ni u čemu drugom se ne može naći takva sreća. Sreća koja je prolazna nije prava sreća. Ono što je bitno je ono večno. Čak i kada bi čovek živeo hiljadu godina na ovom svetu, vreme bi prošlo kao treptaj oka. Šta to vredi? Ne vredi apsolutno ništa. Međutim, darovi koje večni Allah daruje muslimanima i vernicima su bezgranični. I ovi darovi nisu vezani ni za kakvo vreme. Trenutno se nalazimo u veoma posebnim danima, mašallah. Danas je sedmi zul-hidždže; sutra je takozvani dan Tervije. Na ovaj dan se hodočasnici pripremaju da krenu prema Arefatu. A dan nakon toga je, naravno, dan Arefata. To su među najblagoslovenijim danima u celoj godini. To su darovi koje je Allah, Svemogući, dao islamu i muslimanima. Naravno, svako želi da bude na tim blagoslovenim mestima. Bez obzira na to koliko naporno i teško to moglo biti, čovek iz dubine srca želi da bude tamo svake godine. Prošle godine smo, hvala Allahu, bili tamo. Ove godine nam to nije bilo suđeno, ali kao što se lepo kaže: „Srce vuče tamo“ – čovek uvek čezne za tim mestima. Neka nam Allah Svojom milošću i plemenitošću, inšallah, takođe podari ove blagoslove. Nadamo se da ćemo i mi u ovim blagoslovenim danima dobiti svoj deo darova i blagodati koje Allah, Uzvišeni, tamo pruža hodočasnicima. Nažalost, ljudi se nalaze u stanju nemara. Časni Alija je rekao: "An-nasu niyamun, iza mata intabahu." "Ljudi spavaju; tek kada umru, bude se." Ali šta vredi probuditi se tek nakon smrti? Čovek se mora probuditi ovde i sada i krenuti putem Allaha, Svemogućeg. Sve dok se ne teži Allahovom zadovoljstvu, apsolutno nema smisla juriti za ovim svetom... Čovek može sticati dunjalučko bogatstvo, sve dok je to radi Allahovog zadovoljstva. Može slobodno biti najbogatiji čovek na svetu, u tome nema ničeg lošeg. Najvažnije je da se ostane na putu Allaha, Svemogućeg, i da se dela čine radi Njegovog zadovoljstva. Međutim, ko god živi samo za ovaj svet i juri za njim, na kraju će ostati praznih ruku; to mu neće ništa koristiti. Postoje ljudi koji doslovno plivaju u novcu. Njihovo bogatstvo ne poznaje granice. Ali šta oni rade? Kako pronalaze unutrašnje ispunjenje? Oni rade sedam dana u nedelji, dvadeset sati dnevno. Nikada ne idu na odmor i stalno su samo na poslu. Kakva im je korist od toga da kažu: "Zaradio sam toliko i toliko novca"? To im ne donosi ništa ni na ovom ni na onom svetu. Neka nas Allah sačuva od toga da postanemo poput njih. Koračati Allahovim putem – to je najveća moguća sreća. Čovek koji je okusio slast vere, ni u čemu drugom više neće naći radost. Neka nam Allah svima, u čast ovih blagoslovenih dana, podari da okusimo ovu predivnu slast vere, inšallah.

وَهُوَ الَّذِي يُنَزِّلُ الْغَيْثَ مِن بَعْدِ مَا قَنَطُوا وَيَنشُرُ رَحْمَتَهُ ۚ وَهُوَ الْوَلِيُّ الْحَمِيدُ (42:28) Allah, azze ve dželle, je taj koji spušta kišu. Ova kiša je čista milost. Ponekad donosi milost, a ponekad donosi srdžbu. Ali hvala Allahu, ove godine je došla kao milost. Ovako kao ove godine nije bilo već godinama. Pre samo šezdeset godina, ova blagodat je svake godine bila ovako veličanstvena. Svuda je padala obilna kiša. Pre šezdeset godina svet se nalazio u veoma lošem stanju. Vladali su pobuna protiv Allaha, neverstvo i čisto poricanje Allaha. Zbog toga je Allah, azze ve dželle, ovim ljudima uskratio Svoju milost. I tako su se neprestano žalili: "Opet suša", i ovo i ono. Naravno, ljudi se nakon toga nisu potpuno okrenuli Allahu. To je učinilo samo vrlo malo njih, ali, hvala Allahu, otvoreno neprijateljstvo prema Allahu, azze ve dželle, je nestalo. Zaboravili su ono što su doživeli i umesto toga su se prepustili drugim stvarima, svojim sopstvenim željama i strastima. Naravno, i danas ima ljudi koji se suprotstavljaju Allahu i pokušavaju da zavedu druge, ali tada je to bilo mnogo ekstremnije. Šezdesetih godina prošlog veka, neverstvo je dostiglo svoj apsolutni vrhunac. Bilo je to vreme u kojem su neprijatelji vere bili izuzetno moćni. Zbog toga im je Allah, azze ve dželle, uskratio Svoju milost, a dugotrajna suša je postala kazna za ljude. Kada Allah, azze ve dželle, to želi, On ne dozvoljava da padne ni jedna jedina kap. Ali radi vernika, siromašnih i potrebitih, kao i Allahovih prijatelja, On je ipak šalje. Hvala Allahu da postoje ove padavine. Kao što rekoh, tada u prošlom veku je svako zlo dostiglo svoj vrhunac. Najveća od svih nepravdi je pobuna protiv Allaha. Pripisivanje Allahu, azze ve dželle, druga (širk) je apsolutno najveća nepravda; to je nepravda direktno protiv Allaha. Tada su išli čak i dalje od širka; potpuno su poricali Allaha. Zato se ništa ne dešava bez Allahove mudrosti. Hvala Allahu, ljudi to ove godine uviđaju. Inšallah, ovo je ujedno i radosna vest. To što se ova milost sada širi znači da se bliži dolazak Gospodara ove vere. Shvatimo ovo, inšallah, kao radosnu vest. Kada će se to tačno dogoditi, naravno, Allah najbolje zna. Ponekad se kaže: "Šejh je rekao, pojaviće se ove godine." Mi ga uvek iščekujemo, u svakom pojedinom trenutku. Obećanje Allaha, azze ve dželle, je istinito. Naše verovanje u njegov dolazak je nepokolebljivo. Inšallah, u svakom dobrom događaju vidimo radosnu vest. Neka Allah uskoro pošalje njenog Gospodara. Jer u njegovo vreme biće beskrajnog blagoslova. Mevlana šejh Nazim je imao običaj da kaže: "Noću će padati kiša, a danju će sijati sunce; tako će predivni biti ti dani." Dva puta godišnje će biti žetva, a životinje će dva puta godišnje dobijati mlade. Kao što se kaže: "Sve će biti jedan jedini ružičnjak" – upravo tako će i biti. Zbog toga su sve ove stvari, inšallah, predznaci njegovog dolaska. To znači da je vreme blizu. Neka nam Allah dozvoli da doživimo te dane. Svuda se nepravda ekstremno povećala i proširila. Zato i ovo vidimo kao radosnu vest; neka se Spasilac ljudi uskoro pojavi, inšallah.

Allah, Uzvišeni, kaže u suri El-Fedžr: وَٱلْفَجْرِ ١ وَلَيَالٍ عَشْرٍۢ ٢ وَٱلشَّفْعِ وَٱلْوَتْرِ ٣ وَٱلَّيْلِ إِذَا يَسْرِ ٤ هَلْ فِى ذَٰلِكَ قَسَمٌۭ لِّذِى حِجْرٍ ٥ Allah, Uzvišeni, ovde izgovara zakletvu. A na samom kraju ove plemenite sure se kaže: فَٱدْخُلِى فِى عِبَـٰدِى ٢٩ وَٱدْخُلِى جَنَّتِى ٣٠ To znači: „Pridruži se Mojim robovima i uđi u Moj Dženet”, kaže Allah, Uzvišeni. On započinje ovu suru zakletvom i završava je radosnom vešću. On se kune ovim noćima, prvim deset noći meseca Zul-hidždžeta, jer su njihova prednost i vrednost ogromne. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže u jednom hadisu: Ko u ovom periodu posti jedan jedini dan, dobija nagradu kao za celu godinu. Ako se posti bilo koji od ovih devet dana, dobija se nagrada kao za celu godinu. Dan Arefata, odnosno deveti dan, ipak je mnogo odabraniji i blagosloveniji. Jer se na taj dan hodočasnici nalaze na Arefatu i tamo stoje u molitvi. Allah, Uzvišeni, posvetio je ovaj dan našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) i Muhamedovom umetu, i prihvatio njihovo hodočašće. Nagrada za bogosluženja koja se obavljaju na ovaj dan je neuporedivo veća i mnogo se obilnije dodeljuje. Naime, kada se nagrada hodočasnika spoji sa nagradom ostalih, ona se eksponencijalno uvećava – postaje višestruko veća. Dani u kojima se trenutno nalazimo su izuzetno blagosloveni dani; danas je već peti dan. Allah, Uzvišeni, ukazao nam je ovu milost u čast našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Zahvaljujemo Mu se i slavimo Ga zbog toga. Hvala Allahu što nam je dozvoljeno da doživimo ove dane i iskusimo Allahovu brigu i milost. Biti deo umeta našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) je najveća moguća čast. Moramo to zaista znati da cenimo. Neprocenjiva je privilegija pripadati ovom umetu. Ni zlato, ni srebro, niti bilo kakvi dragulji – ništa na svetu ne može da se meri sa tim. Ali neki to jednostavno ne znaju da cene. Allah, Uzvišeni, to im nije podario, i zato ne prepoznaju ovu vrednost. Oni troše svoje vreme, govore uprazno i na kraju ostaju praznih ruku. Povrh svega su još i nezahvalni, te time samo gomilaju još više grehova. Neka nas Allah sačuva od toga. U danima u kojima se sada nalazimo kriju se milost, dobrota, ali i Allahova iskušenja. On je to ostavio Muhamedovom umetu kao ogroman dar, čiju pravu vrednost bi trebalo da znamo. Allah, Uzvišeni, polaže zakletvu, a samo to već pokazuje koliko su ovi dani dragoceni. Šta god dobrog uradili u ovim danima i kakva god bogosluženja obavili; kao na primer noćni namaz. Ako ustanete makar i jednu noć, biće vam uračunato kao da ste celu godinu proveli noći u molitvi. Kod takozvanog Kijamul-lejla, neki pogrešno veruju da se mora moliti bez prestanka do zore, a da se uopšte ne spava. Međutim, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je objasnio: Ko klanja dva rekata noću, ode da spava, a zatim ponovo ustane za Tehadžud, taj je proveo tu noć kao da se molio celu noć. Noćni namaz, dakle, uopšte nije težak; Kijamul-lejl ne znači da se mora ostati budan celu noć. Allah nam je to olakšao: odeš na spavanje sa abdestom, ustaneš, obnoviš ga i obaviš svoju molitvu. To ti se uračunava kao bogosluženje; da, čak i tvoj san tada važi kao bogosluženje. Hiljadu puta hvala Allahu. U čast našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), neka nam Allah svima omogući da zadobijemo njegovo zauzimanje, inšallah. Neka nas On nikada ne skrene sa njegovog puta i ljubavi prema njemu, i neka tu ljubav u našim srcima neprestano umnožava. Jer šejtan pokušava da prevari ljude na svaki mogući način. Mnogi ljudi ne ukazuju našem Poslaniku poštovanje koje mu zaista pripada. Upravo zbog toga je najveće bogosluženje da poštujemo našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i spoznamo njegovu pravu vrednost. I to je Allahova milost i Njegov dar; to osećanje nikada ne smemo pustiti da izbledi u nama. Ljubav prema našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) ne zahteva od nas: „Uzmi kramp i lopatu, pa tucaj kamen.” Sasvim je dovoljno da u svom srcu nosiš iskrenu ljubav i poštovanje. To je ono što ti donosi njegovo zauzimanje i obezbeđuje ga za tebe. „Ja ću se zauzimati”, obećava naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). Neka Allah nikoga od nas ne isključi iz njegovog zauzimanja.

Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Ko veruje u Allaha, neka govori dobro kada priča.“ A ko nema ništa dobro da kaže, bolje mu je da ćuti. Ćutanje je vrlina, jednostavno je bolje. Mnogo je bolje ćutati nego birati loše reči. Ljudi današnjice, međutim, rade upravo suprotno. Kada neko ćuti, kaže se: „Taj nema pojma“ ili „Taj je dosadan“. Govore: „Ne ćuti, reci nešto!“ I kao da to nije dovoljno, šire sve i svašta u pisanom obliku. Pri tome je potpuno nejasno da li je to uopšte istina ili laž. Time nesvesno preuzimaju na sebe grehe i tešku krivicu. I to je veliki teret, koji onda teško pritiska čoveka. To bi zaista trebalo izbegavati. Naravno, kada se napravi greška, može se pokazati kajanje. Ali reč koja je jednom izašla iz usta ne može se više vratiti. To je neopozivo. Čovek se možda i izvini, ali kada jednom reč ode u svet, ni sam ne zna pred koliko ljudi bi zapravo trebalo da se izvini. Upravo zato nam naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) savetuje: Prilikom govora uvek treba dobro razmisliti šta se govori. Ne treba govoriti samo radi govora. Radi Allahovog i Poslanikovog (sallallahu alejhi ve sellem) zadovoljstva, čovek bi pre toga trebalo da se zapita: „Da li je ovo sada dobro ili nije?“ Neka, inšaAllah, bude dobro. Jer dobro privlači dobro, a loše donosi samo loše – ne postoji ništa drugo. Ljudi našeg vremena sve pogrešno razumeju i rade upravo suprotno. Rade tačno suprotno od onoga što bi bilo dobro. Samo se govori: „Pričaj! Reci nešto, ne ćuti, pričaj!“ Pa dobro, onda pričaj koliko god hoćeš. Ali ko te još shvata ozbiljno? Ko si uopšte ti? Možeš ti da pričaš koliko god želiš. To apsolutno ne donosi ništa, samo pravi štetu. Zato, kada već otvaramo usta, hajde da, inšaAllah, pričamo o stvarima koje se dopadaju Allahu i našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Neka Allah spreči da preko naših usana pređu loše reči ili stvari zbog kojih ćemo se kasnije kajati, inšaAllah. Neka nas On sačuva od toga da govorimo stvari koje štete drugima, inšaAllah. Zarad blagoslova ovih dana.