Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

قُلْ سِيرُوا فِي الْأَرْضِ فَانْظُرُوا (27:69) Allah, Uzvišeni, kaže: „Putujte po zemlji, posmatrajte i izvucite pouku iz onoga što vidite.“ Ako pogledamo današnje stanje sveta i ljudi, jedva da je ostalo išta ljudsko. Svi su izgubili svoju ljudskost. Hadži majka je imala običaj da kaže: „Čovek se najviše hvali onim što mu najviše nedostaje.“ Svi za sebe tvrde: „Ja sam pošten“ ili „Mi smo pošteni“, ali od poštenja kod njih nema ni traga. Koliko god da je tužno, to je današnje stanje sveta i čovečanstva. Više nema ni poštenja ni pouzdanosti. Svi samo slede svoj sopstveni ego (nefs), a ono što ego zahteva, oni smatraju istinom. Oni kažu: „Moja predstava poštenja je ono što moj ego želi.“ „Niko drugi nema pravo da se meša u moj život.“ „I onako radim šta hoću.“ Današnji ljudi govore sebi: „Kod mene nema samilosti za druge.“ Prava siromašnih, prava bližnjih – sve to im je potpuno svejedno. Nažalost, to je trenutno stanje čovečanstva. Upravo iz tog razloga je ljudskost nestala. Ljudskost znači pravda; ali pre svega ostalog, ljudskost znači samilost. Gde ove osobine nedostaju, divlje životinje su bolje od čoveka. Kada divlja životinja pronađe hranu, ona je pojede, legne da se odmori i jednostavno živi svoj život. Ona ne gaji zlobu. Životinja ne razmišlja: „Kako mogu sutra još više da ubijem? Kako da nanesem još više štete?“ Čovek, s druge strane, nosi tu zlobu u sebi i ima ego koji se nikada ne zasiti. Zato naše današnje vreme, nažalost, izgleda ovako. Mi plivamo sa masom. A zato što plivamo sa masom, ljudima sve deluje potpuno normalno. A u tome nema apsolutno ničeg normalnog. Čak i ako svi drugi to rade – nemoj ti. Njihov najveći izgovor i opravdanje glasi: „Ali to rade i drugi.“ Čak i ako to svi rade, ti ne bi trebalo to da radiš. Ako svi čine loše, onda ti nemoj. Drži se po strani, ostani na distanci. Ne dozvoli da te ponese struja, da ne bi i tebe odnela. Ostani na ovoj strani, stani na stranu istine, budi iskren. Ne oslanjaj se na poštenje svog ega, već na poštenje koje nam je Allah naredio. Ego kaže: „Sve je moje.“ Situacija je očigledna: čak i kod ljudi koji važe za poštene i koji su visoko hvaljeni, na kraju se ispostavi da samo slede svoj ego. Uprkos tome, više nema ni osećaja stida, pa da kažu: „Obrukali smo se, izgubili smo čast.“ O stidljivosti se kaže: „El-hayâu minel-îmân“; to znači, osećaj stida je deo vere. Osećaj stida je nešto lepo, ali u današnjem stanju sveta i čovečanstva to se više ne smatra nečim dobrim. Ljudi kažu: „Devojka je previše stidljiva, ne izlazi iz kuće, jedva da progovori.“ A zapravo je veoma dobro to što oseća stid. Prema njihovom mišljenju, čovek treba da radi šta želi, da se ni za šta ne stidi i da sve proživljava; ko tako postupa, kod njih važi za uglednog čoveka. Danas se neko ko još uvek oseća stid više ne smatra uglednim. Neka se Allah smiluje našem stanju i pošalje nam spasioca, inšaAllah. Mi to čekamo, inšaAllah. Neka Allah uskoro vrati ljude njihovoj pravoj ljudskosti, inšaAllah. Oni nisu u stanju da se vrate na pravi put sopstvenim snagama. Neka nam Allah pošalje zaštitnika koji će nam pokazati put, inšaAllah.

إِنَّ هَٰذَا الْقُرْآنَ يَهْدِي لِلَّتِي هِيَ أَقْوَمُ (Zaista, ovaj Kuran upućuje ka onome što je najispravnije - 17:9) Plemeniti Kuran je najveće čudo našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem). Ne postoji veće čudo od ovog. Jer od početka do kraja u njemu je sve zabeleženo. Ne nedostaje mu apsolutno ništa. Zato je Kuran ogroman blagoslov za muslimane. Sve dobro se može naći u njemu. U njemu leži blagoslov, u njemu leži lek, u njemu leži uputa. On, takođe, čuva čoveka od svakog zla. To znači: On naređuje dobro i zabranjuje zlo. Pored toga, on je Allahova reč koju čovek na ovom svetu sme držati u svojim rukama. Što se tiče drugih objavljenih knjiga, koje su pre Kurana bile Allahova reč... Jevanđelje, Psalmi, Tora; sve su one bile Allahova reč, ali od njihovog izvornog stanja nije ostalo ništa. S vremenom su falsifikovane i izmenjene. Ljudi su ih prepisivali prema sopstvenim predstavama kako bi obmanuli narod. Međutim, ova Allahova knjiga je ostala potpuno neizmenjena. Tačno u obliku u kojem je objavljena našem Poslaniku (sallAllahu alejhi ve sellem), ostaće sačuvana zahvaljujući Allahu sve do Sudnjeg dana. Zbog toga učenje Kurana i podučavanje njemu donosi ogromnu nagradu. Zato oni podučavaju decu i tokom letnjeg raspusta – neka je Allah zadovoljan njima. Ako ga deca nauče već u mladim godinama, imaće od toga koristi celog života. Često ljudi žrtvuju svoj imetak za nepotrebne stvari, samo da bi njihova deca mogla da studiraju. A zapravo je Kuran ono što je zaista neophodno. Prvo i osnovno što bi trebalo da nauče jeste Kuran. Elhamdulillah, imami u džamijama leti podučavaju decu najbolje što mogu. Za to dobijaju veliku nagradu. Oni spadaju među najbolje ljude, jer su najbolji oni koji uče Kuran i podučavaju mu druge. Naravno, nije neophodno postati hafiz. Važnije od toga da se bude hafiz jeste poznavati Kuran i znati ga ispravno čitati. Od velike je vrednosti čitati slova tačno onako kako ih je Allah objavio i kako nas je naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) njima podučavao. Zato greše oni koji tvrde: "Nije ga lako naučiti." Uistinu, veoma ga je lako naučiti. Postoje ljudi koji nauče ovu Allahovu reč za samo tri dana. Neki je nauče za mesec dana, dok je drugima potrebna godina. Najbitnije je početi i istrajati. Allah je za to obećao ogromnu nagradu. Ovo je Allahova reč. Na celom svetu ne postoji svetija reč od ove. U celom univerzumu ne postoji svetija reč od ove. Zato se njegova prava vrednost mora znati ceniti. Naš Poslanik je rekao da za svako pojedinačno slovo Mushafa – plemenitog Kurana koji držimo u rukama i koji je Allahova reč – sledi deset nagrada. Jedna jedina reč u njemu može se sastojati od tri, pet ili sedam slova. A za svako od tih slova sledi deset nagrada. Ali ne samo deset nagrada: to istovremeno znači i oprost deset grehova i uzdizanje za deset stepeni. Allah nas, dakle, daruje Svojim blagoslovom i Svojom milošću, a uz to dobijamo i tako ogromnu nagradu. Neka nam Allah otvori um za to; da ga možemo s lakoćom naučiti i njemu podučavati, inšaAllah.

وَلَا تُؤْتُوا السُّفَهَاءَ أَمْوَالَكُمُ الَّتِي جَعَلَ اللَّهُ لَكُمْ قِيَامًا (4:5) Allah kaže: "Ne dajte svoj imetak nerazumnima." Nerazumnim se smatra onaj ko rasipa svoj novac ne pazeći na halal ili haram, i na kraju ostane bez ičega. Allah kaže: "Nikako ne poveravajte svoju imovinu onima koji ne umeju njome da upravljaju." Dajte im samo ono što im je zaista potrebno. Sve što im date preko toga biće ionako samo besmisleno protraćeno. Zato On kaže: Ne dajte im to, kako ne bi lakomisleno rasipali Allahove blagodati. Ako im to uskratite, u stvari im činite uslugu. Jer inače se taj novac uglavnom rasipa i troši na zabranjene stvari (haram). Posle toga ostaju potpuno bez ičega i samo ponovo upadaju u nevolje. Zbog toga je Allah uspostavio ovo pravilo za sve – bilo mlade ili stare, muškarce ili žene. Takozvani "nerazumnik" je neko ko ne pazi na halal i haram, već samo želi da sledi svoje strasti. Danas se, nažalost, više od devedeset odsto ljudi ponaša na ovako nerazuman način. Drugačije se to ne može objasniti, jer ne znaju kako da pravilno upravljaju novcem. To se provlači kroz sve slojeve, od najmanjih do najvećih. Zbog toga moramo biti obazrivi i čuvati blagodati koje nam je Allah poverio. Ionako ima dovoljno za tebe i tvoju porodicu; Allah svakome daje njegovu unapred određenu opskrbu. Međutim, ako je čovek rasipan, blagoslov nestaje i sve se gubi. Kažemo "od malih do velikih" – to se vidi i po stanju države. To znači da, nažalost, i vladajući spadaju u te nerazumne. Jer pri očiglednom stanju zemlje, resursi se ne smeju tek tako rasipati i deliti po sopstvenom nahođenju. Allah kaže: "Ne dajte im", jer većina ljudi postupa nerazumno. Bez obzira na to koliko im date, na kraju će vam samo prigovarati. Što više dobrog činite, oni će biti nezahvalniji. Postoji izreka: "Iz lažnog sažaljenja nastaje samo šteta." Uistinu, to i nije sažaljenje, već naprosto nepravda. Na to se mora paziti – bilo da se radi o običnim ljudima, uticajnima ili vladarima. Ono što oni nazivaju ekonomijom propada upravo zbog ovakvog ponašanja. Resursi se stavljaju u ruke nerazumnih, a posle se pitaju: "Kako sada da se spasemo? Od koga još da uzmemo novac? Kome da nametnemo nove poreze?" Tako se milioni i milijarde rasipaju na štetne institucije i beskorisne stvari, a na kraju se siromašnima ispostavi račun. To tako ne funkcioniše. Ako tako postupate, neće ostati ni blagoslova niti bilo čega dobrog. Milost bi trebalo ukazivati siromašnima. Ne sme se uzimati od siromašnih da bi se platili dugovi bogatih. Prema svakome se mora postupati pravedno. Allah u plemenitom Kur'anu sasvim jasno objašnjava kako se uspostavlja pravda. Mora se pažljivo paziti odakle novac dolazi i kuda ide, i mora se znati kome se nešto sme dati, a kome ne. Možda ćete reći: "Ako ništa ne damo, ne možemo ništa ni dobiti." Ali šta se dešava ako to date ovim ljudima? Onda na kraju svi gube. Neka nas Allah zaštiti i podari nam razum i razboritost. Kada bi ljudi koračali Allahovim putem, bilo bi više nego dovoljno blagodati i davanja za sve. Ali, pošto su skrenuli sa pravog puta, ceo svet je ispao iz ravnoteže. Ništa više nije na svom mestu. Neka nas Allah sačuva i sve nas uputi na pravi put. U privatnom okruženju je potpuno isto. Ljudi dolaze i žale se: "Moj sin prokockava svoj novac, radi ovo i ono." Pa, onda mu nemoj davati novac! Ako kažeš: "Ali onda će se naljutiti" – pa dobro, onda neka bude ljut! Kakvog smisla ima ako on prvo proćerda sav tvoj novac? To na kraju nikome ne koristi. Zato se u takvim stvarima mora ostati nepokolebljiv. Čovek se mora čuvati onih koji imaju loše navike i troše novac na gluposti. Dajte im zaista samo ono što je apsolutno neophodno. Neka nam Allah bude na pomoći. Bez obzira na to koliko o tome pričamo, izgleda da to jedva nečemu koristi, jer je svet potpuno ispao iz ravnoteže. Ali naš zadatak je da opominjemo i dajemo savete. "Ad-dinu nasihah" (Vera je iskren savet) – i tako mi prosleđujemo ovaj savet. Ko želi, može ga prihvatiti, a ko ne želi, neka radi ono što smatra da je ispravno. Neka nam Allah bude podrška.

إِنَّهُ بِكُلِّ شَيْءٍ بَصِيرٌ (67:19) Allah, azze ve dželle, je Svevideći; ništa Mu ne ostaje skriveno. Kada je vernik musliman svestan toga, njegovi poslovi su uspešni i on se drži podalje od zla. On se uvek trudi da čini ono što Allah, azze ve dželle, voli. Naravno, čovek se pri tome trudi koliko je u njegovoj moći. Ali tu su ego (nefs), šejtan i strasti – mnogi faktori koji pokušavaju da odvrate čoveka od dobrog. Nikome to ne uspeva u potpunosti, ali čovek mora obavezno da kontroliše svoj ego što je bolje moguće. Jer Allah, azze ve dželle, vidi sve. Mi smo, međutim, slabi robovi; pravimo greške i činimo grehe. U našem je sopstvenom interesu da se pokajemo i zatražimo oprost (tevba i istigfar), kako bi nam Allah oprostio. Jer kada se neko pokaje i zatraži oprost, Allah, azze ve dželle, pretvara njegove počinjene grehe i greške u dobra dela. Međutim, onaj ko se ne pokaje, mora sam snositi posledice. U današnje vreme mnogi ljudi slede svoj ego; smatraju sebe veličanstvenima, rade šta hoće, a povrh toga se bune protiv Allaha, azze ve dželle. Smatraju sebe nečim posebnim. Pri tome oni u stvarnosti štete samo sebi i sami sebi čine nepravdu. Ko se oholo ponaša prema Allahu, azze ve dželle, uistinu ponižava samog sebe; jer je postao rob i jahaća životinja sopstvenog ega. Njegov ego mu sedi na leđima i tera ga napred, dok on misli da je važan. Neka nas Allah sačuva od stanja ljudi u ovom poslednjem vremenu. Neka im Allah podari uputu i popravi njihovo stanje. Međutim, pošto se nalazimo u poslednjem vremenu, šejtani i zlo obmanjuju ljude i navode ih na loša dela. Neka nas Allah sačuva od zla našeg sopstvenog ega. Čak i u sitnicama, uvek je za naše najveće dobro da se suprotstavljamo egu. Što mu se više odupireš, to ti Allah daje više snage, a tvoja duhovna snaga stalno raste. Sve dok ne popuštaš svom egu i odupireš mu se, uz Allahovu dozvolu postaješ jači, kako duhovno tako i spolja. Neka nas Allah sačuva od našeg ega. وَمَن جَاهَدَ فَإِنَّمَا يُجَاهِدُ لِنَفْسِهِ (29:6) Džihad na koji se ovde misli je borba protiv sopstvenog ega. Trebalo bi da vodimo džihad onako kako je to naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, zapovedio: Najveći džihad je borba protiv sopstvenog ega. Ako to činiš, kod Allaha se već smatraš mudžahidom i dobijaš odgovarajuću nagradu. Neka nam Allah bude pomoćnik i podari nam da pobedimo svoj ego, inšallah.

"Zaista je broj meseci kod Allaha dvanaest meseci u Allahovoj Knjizi, od dana kada je stvorio nebesa i Zemlju." (9:36) Godina se kod Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, sastoji od dvanaest meseci. Sve što je Allah, Uzvišeni, Svojom mudrošću stvorio, nastaje kroz tajnu "Kun fe jekun" (Budi, i ono bude). Kada Gospodar kaže "budi", tako se i desi, a kada kaže "ne budi", ono prestane; sve se povinuje Njegovoj volji. Kao što je Allah, Uzvišeni, objavio, tajne celog univerzuma nalaze se u slavnom Kuranu; sve je tu, u plemenitom Kuranu, utemeljeno. Allah, Uzvišeni, odredio je da godina ima dvanaest meseci i sve je stvorio po izuzetno tačnom proračunu. Ništa se ne dešava samo od sebe ili pukom slučajnošću. Svaki od ovih meseci ima svoje sopstvene, posebne duhovne uticaje. Hvala Allahu da smo ponovo dočekali mesec safer. Kaže se da je mesec safer "težak mesec", zbog čega ga u nadi za dobrom nazivaju i "Saferul-hajr". Neka on, ako Allah da, donese mnogo dobra i udalji zlo od nas. Danas ljudi, naravno, jedva da znaju za ove duhovne istine. Oni ne znaju kako stvari zaista stoje; imaju samo sopstveno, veoma površno razumevanje obrazovanja. Ranije su se deca slala u školu samo na nekoliko godina, i to je bilo sve. Danas se kaže: "Moraju na univerzitet, da studiraju ovo, da studiraju ono", ali oni iz svog tog znanja ne izvlače nikakvu duhovnu korist. Poznaju samo ono što im se pokaže; sve mimo toga ili odbacuju, ili jednostavno o tome ništa ne znaju. Pritom su ovi meseci veoma važni; ljudi bi trebalo da znaju o njima. Kako je Allah, Uzvišeni, stvorio čoveka i kakav bi trebalo da bude istinski Allahov rob – to moraju obavezno da usvoje. Mora se znati koji su meseci blagosloveni, a koji su nešto izazovniji. Jer iza svega stoji mudrost, i svaki mesec ima svoje zadatke. Pošto je ovaj mesec nešto teži, on sa sobom nosi sopstvene dužnosti koje treba ispuniti. Da bi nas Allah zaštitio, neophodno je savesno obavljati ove duhovne zadatke. Tako se zlo pretvara u dobro; uz Allahovu dozvolu, loše stvari se preobraćaju u dobre. Ovi spomenuti zadaci su oni ibadeti (bogosluženja) o kojima uvek govorimo i koji su zapisani u svim verskim izvorima. Najvažnija među njima je bez sumnje sadaka (udeljivanje milostinje). Naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) pridavao je sadaki izuzetno veliki značaj. Tako je rekao: "Sačuvajte se džehennemske vatre, pa makar i sa pola hurme kao sadakom." Tada su ljudi, pa čak i naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega), mogli po dva dana da izdrže bez hrane i da se zadovolje samo jednom hurmom. Danas nikome ne bi bila dovoljna pola hurme; današnjim ljudima nije dovoljno ni pola kile. Zato: Bez obzira koliko god se količina činila malom, obavezno dajte svoju sadaku i udeljujte. Ne smatrajte svoju milostinju bezvrednom. Šta god možete da izdvojite, bilo da je to novac ili nešto drugo, dajte to. Jer sadaka otklanja nesreću i nevolju i produžava život. Posebno zato što je trenutni mesec težak, nikako ne smete zanemariti udeljivanje milostinje. Osim toga, trebalo bi mnogo pokazivati kajanje i moliti za oprost (tevba i istigfar); jer i pokajanje drži nesreću podalje od nas. Molba za oprost je lek za svaku bol. Od najveće je važnosti okrenuti se Allahu i samo od Njega tražiti pomoć. Nikada ne govorite: "Počinili smo toliko greha, Allah nam to više neće oprostiti." Allah prašta, jer je Allah Onaj koji sve prašta. S obzirom na duhovnu težinu ovog meseca, trebalo bi još više da pojačate svoje pokajanje i molbe za oprost. Ako ste povredili tuđa prava (kul hak), oslobodite se tog teškog tereta tako što ćete ta prava vratiti njihovim zakonitim vlasnicima. Prava drugih ljudi su izuzetno ozbiljna tema. Allahovo pravo je lakše, ali je dug prema drugim ljudima veoma težak. Allah prašta greške koje su učinjene protiv Njega samog; ali sve dok povređena osoba ne oprosti, ni Allah ne prašta tu nepravdu. Oštećenom se njegovo pravo mora obavezno vratiti i od njega tražiti oprost. Neka nas sve Allah sačuva od toga da povredimo tuđe pravo. Na kraju, i ovo je lep mesec; kada je čovek povezan sa Allahom, sve je lepo. Kao što je blagosloveni Junus Emre već rekao: "Sve što dolazi od Tebe je lepo." Pošto sve dolazi od Allaha, u svojoj biti je uvek lepo. Ovaj mesec je lep, ostali meseci su lepi; i, inšallah, naši predstojeći meseci će takođe biti lepi. Nakon ovog meseca, na kraju krajeva, sledi mesec našeg Poslanika, mesec rebiul-evvel. Neka Allah ulepša naše dane i ispuni naš život verom. Kada čovek živi sa verom, imanom, uz Allahovu dozvolu, sve je lepo.

وَمَن كَانَ فِي هَٰذِهِ أَعْمَىٰ فَهُوَ فِي الْآخِرَةِ أَعْمَىٰ وَأَضَلُّ سَبِيلًا (17:72) Neka nas Allah ne ubraja u slepe. Allah kaže: „Ko je na ovom svetu slep, biće slep i na budućem svetu.“ Ali slep nije onaj čije oči ništa ne vide, već onaj čije srce ne shvata. Ko ne prepoznaje istinu, taj je slep. Zato će onome ko na ovom svetu ne vidi istinu i ne sledi pravi put, na budućem svetu biti još mnogo gore. On tamo neće moći da vidi apsolutno ništa. Njegov kraj biće loš i na ovom i na budućem svetu. Allah je jasno izneo istinu; svako može da je vidi i prepozna. Ali ljudi slede svoj ego i ne prihvataju halal i haram koje je odredio Allah, Uzvišeni. Oni kažu: „Radimo samo ono što naš ego zahteva.“ „Ono što naš ego ne želi, to odbacujemo.“ Oni kažu: „Mi to ne prihvatamo, i niko drugi ne sme to da prihvati.“ Sa ovakvim stavom: „Svako mora biti potpuno isti kao mi“, stigli smo do kraja poslednjeg vremena. Ništa drugo oni ne priznaju. „Sve države, ceo svet mora usvojiti naš zabludeli način razmišljanja.“ „Niko ne sme da prihvati zapovesti koje je Allah odredio.“ Oni zahtevaju: „Ne treba da sledite Njegov put, već naš put – put šejtana.“ Vidite, upravo su to oni istinski slepi. Njihove su duše slepe, njihova srca crna, a njihove misli mračne. To je stanje čoveka koji u svemu sledi samo svoj ego. Iz toga ne može proizaći apsolutno ništa drugo. Iz zla ne nastaje ništa dobro. Iz neznanja ne nastaje znanje. Ono što oni nazivaju znanjem... Znanje koje Allah ne priznaje, nije pravo znanje. Znanje koje Allah odbacuje i koje služi samo egu, čisto je neznanje. Džahilijet... Danas živimo u drugom dobu neznanja, o kojem je govorio naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Ovo je još daleko gore od prvog Džahilijeta – mnogo gore. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka naša srca i oči ne oslepe, već neka spoznaju istinu. Neka niko ne ostane slep i neka ovo bude Uputa ljudima. Upravo je to ono što ljudima treba. Ono što nam treba više od hrane, pića i svega ostalog jeste vera. Naše oči moraju biti otvorene; ne smemo biti slepi. Neka nas Allah zaštiti. Neka Allah pošalje spasitelja koji će svakog čoveka izvesti na Pravi put, inšallah.

فَقُطِعَ دَابِرُ الْقَوْمِ الَّذِينَ ظَلَمُوا ۚ وَالْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ (6:45) Hvala Allahu, Svemogućem i Uzvišenom, koji je presudio nepravednom narodu. Njemu neka je hvala, sva naša hvala pripada Njemu. Hiljadu puta hvala Allahu, sva hvala pripada Njemu. Nevernik je za muslimana uvek neprijatelj i pretnja; međutim, najveći neprijatelj je šejtan. Njihovo neprijateljstvo, udruženo sa šejtanskim, je neprestano, ali Allah, Svemogući i Uzvišeni, uvek je Pobednik. On ih čupa iz korena. Protiv Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, oni su potpuno nemoćni. Mogu pokušavati koliko god žele – neka nas Allah sačuva od njihovog zla. Šejtan, naravno, smatra svaku vrstu lukavstva i zlobe svojim legitimnim pravom. Nije ga briga šta drugi moraju pretrpeti; glavno je da se njegova sopstvena vladavina učvrsti. Za to mu je svako sredstvo opravdano. Zato neka nas Allah zaštiti od njihovog zla. Čovek na ovom putu mora tražiti utočište kod Allaha i čvrsto se držati nepokolebljive vere, kako bi ga On sačuvao od zla šejtana i zlonamernih. Hvala Allahu, pre nekoliko godina smo kao cela nacija preživeli jedan presudan događaj. Neka je slavljen Allah – na kraju je samo On bio Pobednik. Uvek pobedonosni je Allah; 'La ghaliba illallah' (Nema pobednika osim Allaha). Oni koji Mu se suprotstavljaju, na kraju dobijaju svoju pravednu kaznu. Ima mnogo ljudi koji sve do danas nasedaju na njihove obmane. Neka Allah podari ovim ljudima razum i uvid; neka se pokaju i klone loših dela. Jer ko je umešan u loša dela, možda se još i može sakriti na ovom svetu; ali tek na onom svetu će se pokazati prave razmere tih dela i koliku su veliku štetu naneli. Do danas ima mnogo onih koji ljude dovode u zabludu izgovorima poput "bilo je tako" ili "bilo je ovo". Kada je istina već tako očigledna, zašto onda istrajavaš u svojoj tvrdoglavosti? Tvrdoglavost je glavna karakteristika neverstva; nevernik je okoreo i svojeglav. Čak je i Ebu Džehl na samrti rekao, kada su Poslanikovi drugovi hteli da mu odrube glavu: "Znam istinu, ali iz oholosti i okorelosti neću slediti vas i Muhameda." To pokazuje: ova tvrdoglavost je osnovna osobina neverstva. Zato se vrati na pravi put, okreni se Allahu i iskreno se pokaj. Tada će Allah oprostiti tvoje grehe, spasićeš svoj budući svet i bićeš pošteđen prelaska na šejtanovu stranu. Jer Allahov put je jasan i očigledan; u njemu nema ničeg tajnog ili skrivenog. Drži se istine – ništa više se od tebe ne traži. Da Allah sačuva: Ako ovo zlo preneseš na druge, moraćeš da nosiš i teret njihovih grehova. Neka bismo, inšallah, uvek pripadali onima koji stoje na strani istine. Neka nas Allah sačuva od svakog zla: od zla šejtana, zla našeg sopstvenog ega i zla nevernika. Naši preci su već govorili: "Voda možda miruje, ali neprijatelj ne spava." Zato neka nas Allah čuva i zaštiti. Neka On pošalje spasioca, Sahiba, kako bi istina, inšallah, potpuno izašla na videlo.

وَإِنَّكَ لَعَلَىٰ خُلُقٍ عَظِيمٍ (68:4) Allah, Uzvišeni i Svemogući, hvali našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. On kaže: "Najlepše osobine su sjedinjene u tebi." Allah, Uzvišeni i Svemogući, u Časnom Kur'anu govori našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: "Ti zaista poseduješ veličanstven, uzvišen karakter." Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je naš najbolji uzor. On je jedini pravi uzor za celokupno čovečanstvo. Kako se postaje savršen čovek i kako bi trebalo voditi svoj život – ukratko, pravu ljudskost – sve to oličava naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Kod onih koji ga ne slede, ne nalazi se ni ljudskost, ni dobrota, niti bilo koji drugi oblik lepote. Umesto toga, oni u sebi sjedinjuju svaku vrstu zla. Jer put kojim su krenuli je put zablude. Oni se nalaze na putu koji se suprotstavlja Allahu. Zbog toga je jedini put, koji čovečanstvu donosi spas i istinsku korist, put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ovaj put se nikada ne menja. To je istiniti, pravi put. Ko se ne nalazi na ovom pravom putu, njemu to apsolutno ništa ne koristi. Naprotiv, to vuče ljude u beskrajnu tamu. Nasuprot tome, put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, vodi pravo u Raj. Nikada ne skrećite sa ovog puta. Sledite ovaj put kako biste bili među pobednicima. Zadobiti budući svet je daleko važnije nego biti uspešan na ovom svetu. Ko žrtvuje večni budući svet zarad prolaznog ovog sveta je bezuman. Kao što Allah, Uzvišeni i Svemogući, objavljuje: Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, jeste putokaz koji vodi čovečanstvo na najsavršeniji način. Mi učimo o dobroti, pristojnosti, dobrom moralu i svakoj vrsti lepote kroz uzor našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Neka je hvaljen Allah što pripadamo Njegovom umetu. Ovo je najveći dar koji nam je Allah podario. Biti blagosloven verom, kao i pripadati umetu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem... Beskrajna zahvalnost pripada Allahu. Neka nas Allah učini postojanim na ovom putu. Neka On podari uputu i onima koji se ne nalaze na ovom putu. Inšallah, i zalutali će pronaći pravi put.

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الدَّنَانِيرِ دِينَارٌ يُنْفِقُهُ الرَّجُلُ عَلَى عِيَالِهِ، وَدِينَارٌ يُنْفِقُهُ الرَّجُلُ عَلَى دَابَّتِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ، وَدِينَارٌ يُنْفِقُهُ الرَّجُلُ عَلَى أَصْحَابِهِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ عَزَّ وَجَلَّ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Najbolji dinar (najbolji novac) koji čovek može da potroši, jeste onaj koji neko potroši na sopstvenu porodicu." To znači: Taj novac je najvredniji i donosi najveću nagradu (sevap). Na drugom mestu je novac koji se potroši na jahaću životinju na Allahovom putu. To znači: Ako neko krene u borbu na Allahovom putu, novac za brigu, jačanje i ishranu njegove jahaće životinje takođe spada u najbolje izdatke. Na trećem mestu je novac koji se potroši na Allahovom putu, za Njegovu stvar i za braću i sestre u veri. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) nas dakle uči da izdaci za pomaganje drugima na Allahovom putu stoje na trećem mestu. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ أَنْ تَصَدَّقَ وَأَنْتَ صَحِيحٌ شَحِيحٌ، تَأْمُلُ الْغِنَى وَتَخْشَى الْفَقْرَ، وَلَا تُمْهِلْ حَتَّى إِذَا بَلَغَتِ الْحُلْقُومَ قُلْتَ: لِفُلَانٍ كَذَا، وَلِفُلَانٍ كَذَا، أَلَا وَقَدْ كَانَ لِفُلَانٍ كَذَا۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) objašnjava na sledeći način koja je sadaka (donacija) najbolja i Allahu najdraža: To je sadaka koju čovek daje dok je zdrav i veoma vezan za svoj imetak. Dakle, sadaka čoveka koji je u punoj snazi, u središtu života i ima ambiciju da stiče bogatstvo. To je najvrednija sadaka. Ona se daje dok se čovek još nada bogatstvu i strahuje od siromaštva. Dakle, sve mogućnosti su pred njim, želi da postane bogat i plaši se siromaštva. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže da sadaka upravo u ovoj životnoj fazi donosi najveću nagradu i blagoslov. Ne odlažite sadaku dok vam duša ne dođe u grlo i dok ne počnete da udišete svoje poslednje izdahe. Dok ne napunite 80 ili 90 godina, nikada ne dajući sadaku, i odjednom se zapitate: "Šta da radim sada sa svojim novcem?". Ne čekajte taj poslednji trenutak da biste rekli: "Ovaj deo mog imetka je za ovoga," "a ta sadaka je za onog drugog." Ne odlažite to do trenutka u kojem vaša imovina i bogatstvo (kao nasledstvo) ionako prelaze u tuđe ruke. Jer u tom trenutku vaše bogatstvo vam već izmiče iz ruku. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) upozorava: "Dajte sadaku na vreme, kada je najvrednija, i ne čekajte svoj kraj." قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ جُهْدُ الْمُقِلِّ، وَابْدَأْ بِمَنْ تَعُولُ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Najbolja sadaka je ona koju neko, uprkos malom imetku, daje u skladu sa svojim najvećim mogućnostima. I počni sa svojim izdacima od onih za čije si izdržavanje odgovoran. Čak i ako su sredstva ograničena, ova sadaka je kod Allaha veoma cenjena. Međutim, naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) u osnovi preporučuje: "Kada daješ sadaku, prvo obezbedi svoju sopstvenu porodicu i svoje najbliže." Jer briga o sopstvenom domaćinstvu i obezbeđivanje porodice je takođe sadaka. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ مَا كَانَ عَنْ ظَهْرِ غِنًى، وَالْيَدُ الْعُلْيَا خَيْرٌ مِنَ الْيَدِ السُّفْلَى، وَابْدَأْ بِمَنْ تَعُولُ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Najbolja sadaka je ona koja se daje iz viška imetka. To znači da se prvo podmire sopstvene potrebe, a tek preostali deo daje kao sadaka. Jer je gornja ruka (koja daje) bolja od donje ruke (koja prima). Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) time naglašava da je davanje bolje od primanja. I ovde počni sa sadakom od svoje porodice za koju si odgovoran. Obezbeđivanje izdržavanja sopstvene porodice samo po sebi je već velika sadaka. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Počnite prvo od njih." Dakle, čovek ne sme zapostaviti svoju porodicu zarad drugih. Pomozi prvo u svojoj kući, a ostatak podeli rodbini, komšijama i onima kojima je potrebno. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ سَقْيُ الْمَاءِ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Jedna od najboljih sadaka je obezbediti ljudima pijaću vodu. Nuditi vodu je posebno blagosloven oblik sadake. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ أَنْ يَتَعَلَّمَ الْمَرْءُ الْمُسْلِمُ عِلْمًا ثُمَّ يُعَلِّمَهُ أَخَاهُ الْمُسْلِمَ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Jedna od najvrednijih sadaka je kada musliman stekne znanje... (To znači da je i sticanje znanja sadaka) ...i zatim to znanje prenese na svoju braću i sestre u veri. Ova "sadaka znanja" je izuzetno vredna. Sadaka se ne sastoji samo od novca; čovek može udeliti i znanje kao sadaku. Elhamdulillah, naši učitelji u medresi su tada bili izvanredni učenjaci. Oni nisu brinuli samo o našem izdržavanju, već su nam čak davali i stipendiju. Neka Allah bude zadovoljan njima i podari im visok stepen u džennetu. Imali su običaj da nam govore: "Sve što tražimo zauzvrat jeste da vi to znanje prenosite dalje." "Ništa drugo od vas ne očekujemo." Na osnovu toga vidimo kakav visoki status ima prenošenje znanja kao sadaka. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ الصَّدَقَةُ عَلَى ذِي الرَّحِمِ الْكَاشِحِ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Najbolja sadaka je ona koja se daje neprijateljski nastrojenom rođaku. Dešava se da rodbina ponekad dugo vremena živi u zavadi. Ali upravo sadaka koja se daje rođaku koji loše postupa prema vama, spada među najvrednije sadake kod Allaha. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ مَا تُصُدِّقَ بِهِ عَلَى مَمْلُوكٍ عِنْدَ مَالِكِ سَوْءٍ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Jedna od najboljih sadaka je pomoć radniku (ili robu) koji pati pod lošim gospodarom. Dakle, ako neko radi za nepravednu osobu i mora da trpi maltretiranje, onda je sadaka koja ide u korist tom radniku posebno blagoslovena. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ صَدَقَةٌ فِي رَمَضَانَ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Najbolja sadaka je ona koja se daje u mesecu ramazanu. Jer je nagrada za sadaku u ovom mesecu ogromna. Ramazan je najblagosloveniji od svih meseci i njegov blagoslov je jedinstven. Zato je posebno vredno davati zekat, sadaku i činiti slična dobra dela u ramazanu. Naravno, čovek može udeljivati u bilo kom trenutku, ali je utoliko bolje ako zekat i sadaka padnu u ramazan.

إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُخۡلِفُ ٱلۡمِيعَادَ (3:9) Ono što je Allah, Uzvišeni, obećao, sigurno će se ispuniti. Zbog toga ne sme biti ni najmanje sumnje u to, kaže On. Sve što je Allah potvrdio i obećao, neizbežno će se dogoditi. Zato bi ljudi trebalo da budu na oprezu. On ih opominje da bi se oni koji su skrenuli s puta vratili. U tu svrhu je poslao poslanike. A posle njih ashabe, učenjake i Allahove prijatelje – svi su oni došli da bi spasli ljude. Pošto je mnogo ljudi bilo na pogrešnom putu, On je poslao poslanike, Allahove prijatelje i učenjake da im pomognu i da ih spasu. Kako bi krenuli Allahovim putem i ne bi se od njega odvraćali. Jer samo u tome leži pravi spas. Postoji Raj koji je obećao Allah, Uzvišeni – a postoji i Pakao. Allah, Uzvišeni, poziva nas u Svoj Raj. On kaže: „Uđite, stupite u Raj. Najlepše ste dobrodošli.“ Ovaj put je predivan. Držite se podalje od lošeg, ne uništavajte sami sebe i ne srljajte u propast. „Spasite sami sebe“, kaže Allah, Uzvišeni, jer Njegovo obećanje je istinito. Šejtan i njegovi pomagači, naprotiv, pokušavaju svim sredstvima da gurnu ljude u ponor. Oni šapuću: „Ovo je jedini put. Ne postoji ništa osim ovog sveta. Nastao si slučajno, ne postoji Stvoritelj i nema kraja.“ Tako oni odvode ljude u zabludu. A pritom je potpuno nemoguće postojati bez Stvoritelja. A taj Stvoritelj je Allah, Uzvišeni. On je Sveznajući. Ono što je bilo, što jeste i što će biti – sve to obuhvata Allahovo znanje. I On poziva ljude da idu upravo ovim putem – Allahovim putem. Njegovo obećanje je istinito, stoga svakako budite na oprezu. Sledite pravi put, dobri put. Držite se podalje od lošeg puta, izbegavajte stazu opasnosti. Raj vas očekuje. Jer ono što nam je Allah, Uzvišeni, obećao jeste Raj. On poziva: „Uđite u Raj!“ Neka nas Allah nikada ne odvrati s ovog puta. Budimo uvek istrajni na ovom putu. I ne dopustimo da nas tuđe priče zavedu na stranputicu, inšallah.