Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Uvek treba da budemo zahvalni Allahu. Ko ide putem koji Allah voli, trebalo bi da bude ispunjen stalnom zahvalnošću. Jer Allah upućuje na pravi put koga On hoće, i ostavlja u zabludi koga On hoće. Njegova dela se ne mogu dovoditi u pitanje, Njegova mudrost je nedokučiva. Niko drugi ne može dati ono što nam On daruje. Zbog toga bi čovek koji ide ovim putem trebalo da bude duboko zahvalan. Osim toga, Njegovi darovi se čuvaju kroz zahvalnost; a upravo to je najveći poklon. لَئِن شَكَرۡتُمۡ لَأَزِيدَنَّكُمۡۖ (14:7) Kroz zahvalnost darovi trajno opstaju. Dar vere, tarikata i šerijata... biti na ovom putu je ogroman blagoslov Allaha, azze ve dželle, za nas. Kroz ovaj blagoslov postiže se večna sreća na onom svetu i, inšallah, već na ovom svetu može se okusiti ta dobrota i lepota. Kada Allah, azze ve dželle, ljudima jednom podari taj ukus, ništa drugo im više ne deluje privlačno. Oni se gnušaju greha i svakog zla. Čak i ako ponekad posrnu, oni ne ostaju u tome, već žele da se brzo toga oslobode. Međutim, većina ljudi današnjice – da nas Allah sačuva – navikava se na loše stvari. A kada se jednom naviknu na to, teško im je da se ponovo toga oslobode. To pak proizilazi iz nedostatka vere. Čovek umišlja da u tome nalazi pravo zadovoljstvo. Međutim, to uopšte nije tako; to je pre kao sa morskom vodom. Ko iz žeđi pije morsku vodu, biva samo još žedniji i traži uvek još. Na kraju ga to uništi. Ne donosi apsolutno nikakvu korist i ne vodi ničemu dobrom. Zato, neka nas Allah od toga sačuva. Budimo zahvalni na svim ovim darovima. Neka nam Allah zauvek sačuva ovaj blagoslov, inšallah. I neka ga On podari i onima koji ga još nemaju, inšallah. Neka nas Allah sve sačuva od našeg sopstvenog ega i ega drugih, inšallah.

Približavamo se kraju meseca ševala, inšallah. Meseci zul-kade, zul-hidždže i muharem; ova tri meseca su haram meseci. Zul-kade, zul-hidždže, muharem. U ova tri meseca Allah, azze ve dželle, izričito kaže: "Ne vodite rat." "Ali protiv onih koji vama objave rat, naravno da se smete boriti", kaže Allah, azze ve dželle. Mudrost iza ovih meseci je da ljudi zbog hadža mogu tri meseca sigurno putovati. To znači, u stara vremena, kada nije bilo aviona ni automobila, putovali su kamilama ili pešice na hadž i nazad. Da bi bili u sigurnosti, Allah, azze ve dželle, u Svojoj mudrosti je još od davnina ove mesece učinio svetim mesecima. Njihov blagoslov je takođe mnogo veći i obilniji. Dakle, u našem tarikatu postoji halvet. Halvet se sprovodi četrdeset dana. Ne napuštajući mesto, sedeći na jednom mestu obavljati halvet je, hvala Allahu, nešto što bi svaki čovek u tarikatu trebalo da uradi jednom u životu. Kasnije je šejh Baba ovo konačno olakšao za nas, jer u današnje vreme nedostaje snage da se ovaj halvet izdrži. Zato je to olakšao. To je onda delimični halvet. Od prvog zul-kadea do desetog zul-hidždžeta. Namera (nijet) se donosi u vreme sehura, dakle pre jutarnjeg namaza, pa do vremena išraka (nakon izlaska sunca). Ili između popodnevnog namaza (ikindije) i večernjeg namaza (akšama), ili između večernjeg i noćnog namaza (jacije). Ako se donese nijet za halvet od popodneva do noći, to se takođe računa kao halvet. Druga vrsta, posebno povlačenje na četrdeset dana a da se ne napusti mesto, danas je jedva moguća. Za to je potrebna posebna dozvola. Eto, ovaj delimični halvet svako može da obavi, mnogo je jednostavniji. Pored toga, tarikat ima određene odgovornosti i dužnosti. Na ovaj način se ispunjava ta odgovornost i za to se dobija nagrada. Kroz ibadet u blagoslovenim mesecima čovek stiče više blagoslova i nagrade. Svetovne stvari naravno... Čovek ne bi trebalo previše da se bavi svetom; u svemu se objavljuje volja Allaha, azze ve dželle. U to se ne možemo mešati. Naša dužnost je da, koliko god možemo, nastavimo Njegovim putem, putem našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, naređenim putem. Neka nam Allah bude na pomoći. Neka nas svetovne stvari ne ometaju, inšallah. Neka teret sveta bude lak. Neka nas Allah, azze ve dželle, ne iskušava. Neka nam Allah, azze ve dželle, podari našu opskrbu, svaku vrstu zdravlja, blagostanja i vere, bez da nas provodi kroz iskušenja. Da provedemo svoje živote na Njegovom putu, inšallah. Neka nam Allah podari blagosloven život. Neka On pošalje Sahiba, Mehdija alejhis-selam. Da doživimo i te dane, inšallah.

وَلِلَّهِ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰ فَٱدۡعُوهُ بِهَاۖ (7:180) "Ko spominje imena Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog", kaže naš Poslanik, "i nauči ih napamet, ući će u Džennet." Ova blagoslovljena imena su svojstva Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Neka su rezervisana samo za Njega. Druga se, pak, mogu koristiti i za ljude. Određena imena su isključivo Njemu rezervisana, niko osim Njega ne sme da ih koristi. Zato Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Ko nabroji ova imena, ući će u Džennet." Ko može da ih nauči napamet, neka ih nauči napamet. Ko ne može da ih nauči napamet, svakako može da ih čita. Zato je ovo milost koju je Allah ukazao Svojim robovima. Imena Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, naravno su bezgranična i beskonačna. Svakom poslaniku objavljena su različita imena. Našem Poslaniku (sallAllahu alejhi ve sellem) objavljeno je 99 imena... Jedno od njih je Ism al-Azam, najveće ime. Ono je Njegova tajna. Dova čoveka koji spozna ovu tajnu sigurno će biti uslišena. To, naravno, biva podareno samo onome kome to Allah dozvoli; nije suđeno svakome. A onaj ko ga poseduje, ostaje skriven; ne zna svako ko ima Ism al-Azam. Zbog toga se i naziva "najveće ime", odnosno "Azam"; najveće ime, Ism al-Azam, je skriveno. Allah, Svemogući i Uzvišeni, podario je njegov blagoslov i posebnost samo malom broju ljudi. Ti ljudi, naravno, nikada ne postupaju suprotno Allahovom zadovoljstvu. To znači da čovek koji nosi Ism al-Azam, njega je i dostojan. Naravno, u prošlosti je bilo i onih koji su ga zloupotrebili. On je na ovom svetu navukao na sebe Allahov gnev, a na budućem svetu će patiti još više. Kao u poznatoj priči o sinovima Izrailjevim, u kojoj je šejtan zaveo jednog čoveka. Služio je jednom kralju neverniku. Nakon toga, Allah je na ovom svetu spustio na njega Svoje prokletstvo i gnev. On se jeste pokajao, ali mu pokajanje više nije koristilo. Neka nas Allah sačuva od svakog zla. Neka nam On usadi ova imena u srca i podari nam ona svojstva koja priliče ljudima, inšallah. U čast ostalih imena, neka Allahov blagoslov bude na nama. Neka blagoslov onih imena koja su isključivo Njemu rezervisana bude na svima nama, inšallah.

اعوذ بالله من الشيطان الرجيم بسم الله الرحمن الرحيم والصلاة والسلام على رسول محمد سيد الاولين والاخرين مدد يا رسول الله مدد يا سادات اصحاب رسول الله مدد يا مشايخنا قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ان الله حرم علي الصدقة صدقة على اهل بيتي Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Allah je zabranio sadaku (milostinju) za mene i za moje ukućane, odnosno moj Ehli-Bejt." To znači da za našeg Poslanika sadaka nije bila dozvoljena. Iz tog razloga naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) nije primao sadaku. On je primao poklone, ali sadaku nije primao. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ان صدقة لا تنبغي لآل محمد انما هي اوساخ الناس Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je takođe rekao: "Ne priliči Muhammedovoj porodici da uzima od zekata." "Zato što je to prljavština ljudskog imetka." To znači da zekat i sadaka za Ehli-Bejt našeg Poslanika nisu dozvoljeni. Samo pokloni su dozvoljeni. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ان صدقة لا تحل لنا وان مولى القوم منهم Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je ponovo rekao: "Zekatski imetak nam nije dozvoljen." "Oslobođeni rob nekog naroda ubraja se među njih." "I ti se ubrajaš među nas, o Ebu Rafi!" Pošto se on u to vreme nalazio kod Ehli-Bejta, uz našeg Poslanika, posledično ni njemu to nije bilo dozvoljeno. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم انا آل محمد لا تحل لنا الصدقة Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Nama, Muhammedovoj porodici, sadaka nije dozvoljena." قال رسول الله صلى الله عليه وسلم كخ كخ ارم بها اما شعرت انا لا نأكل الصدقة Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Kih, kih." "To je prljavo, baci to", rekao je naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem). "Zar ne znaš da mi ne jedemo sadaku?" Verovatno je naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) rekao nekom iz svoje porodice: "Ne uzimaj to." Rekao je: "Baci to, mi ne jedemo sadaku." قال رسول الله صلى الله عليه وسلم اتق الله يا ابا الوليد لا تأتي يوم القيامة ببعير تحمله وله رغاء او بقرة لها خوار او شاة لها نواحا نواحون Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Boj se Allaha, o Ebu'l-Velide, i ne proneveri zekatski imetak!" "Ne uzimaj od toga ništa nepravedno, da ne bi na Sudnjem danu pred Allaha stupio sa tom kamilom koja stenje, kravom koja muče ili ovcom koja bleji oko tvog vrata." Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) stoga upozorava sakupljače zekata ili one koji zadržavaju zekat, na oprez, kako se na Sudnjem danu ne bi pojavili sa nepravedno uzetim stvarima oko vrata – praćeni kricima kamila i krava. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ارضوا مصدقيكم Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Zadovoljite sakupljače zekata." To znači da i sakupljač zekata ima pravo na deo zekata, iako ne previše. On ima pravo na zekat, stoga on zapoveda: "Zadovoljite ga." قال رسول الله صلى الله عليه وسلم ان رجالا يتخوضون في مال الله بغير حق فلهم النار يوم القيامة Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Neki ljudi nepravedno raspolažu imetkom koji je Allah odredio za dobrobit muslimana, iako nemaju pravo na to." To znači: "Neke osobe, kojima su ova dobra poverena i koji smeju njima raspolagati, koriste ih za sopstvene interese", kaže naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem). "Za njih će na Sudnjem danu biti Vatra." To znači: Za one koji zekat, sadaku ili ono što je dato u Allahovo ime ne odnesu na pravo mesto, već uzmu za sebe, na Sudnjem danu biće Vatra; neka nas Allah sačuva od toga. ان الله تعالى لم يرض بحكم نبي ولا غيره في الصدقات حتى حكم فيها هو فجزأها ثمانية اجزاء Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Što se tiče raspodele zekata, Allah, Uzvišeni, nije bio zadovoljan ni presudom poslanika ni drugih." To znači, Allah (Azze ve Dželle) nije prepustio raspodelu čak ni poslanicima. "On je lično doneo presudu o tome i podelio ih (primatelje) u osam grupa." To znači da je Allah (Azze ve Dželle) lično podelio zekat u osam kategorija, kako niko ne bi mogao reći: "Poslanik je postupio nepravedno." Tamo je jasno utvrđeno ko sme da prima zekat. الخازن المسلم الامين الذي يعطي ما امر به كاملا موفرا طيبة في نفسه فيدفعه الى الذي امر له به احد المتصدقين Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Musliman je pouzdan blagajnik." To znači, ako je musliman bio blagajnik, on je bio pouzdan. "Ako on naređenu sadaku preda svojom voljom, bez nedostataka i u potpunosti, on dobija istu nagradu kao i osoba koja je darovala sadaku." To znači, ako ovaj musliman sadake koje su mu poverene odnese na njihovo odredište, on dobija istu nagradu kao onaj ko je prvobitno dao sadaku.

وَقُلِ ٱعۡمَلُواْ فَسَيَرَى ٱللَّهُ عَمَلَكُمۡ وَرَسُولُهُۥ (9:105) Allah Azze ve Dželle vidi sve što radite. On će to videti; šta god da radite. Allah Azze ve Dželle, svako, čak i poslanici i ljudi će to videti. Vaša dela imaju posledice kako na onom, tako i na ovom svetu. Mi smo stalno pod vlašću Allaha Azze ve Dželle. Ne postoji apsolutno ništa što On ne zna. Ljudi su neznalice. U kom smislu neznalice? Čovek koji ne poznaje svog Stvoritelja je neznalica. Ko ne poznaje veličinu, moć i svojstva Allaha Azze ve Dželle, taj je neznalica. On misli: „Nešto sam uradio, niko to nije primetio, niko ne zna za to.“ Allah Azze ve Dželle zna sve. On je Taj koji nas je stvorio, koji nas vidi i koji nam omogućava svaki pokret. Zbog toga čovek mora biti pažljiv. Čovek koji pazi na to je pametan čovek. Pametan čovek je neko ko razmišlja o posledicama svojih postupaka. Čovek koji to ne čini i ne misli na onaj svet, nerazuman je. Čovek mora stalno da se trudi i zalaže kako bi njegov kraj bio dobar. U suprotnom, ako radi samo ono što njegov ego zahteva, izgubiće sve. O tome se mora razmišljati. Moto našeg puta glasi: Allahu Hadiri, Allahu Naziri, Allahu Šahidi. Allah je sa mnom, Allah vidi šta radim, Allah Azze ve Dželle je svedok naših dela. To je ono što znači stalno spominjanje, zikr; to znači sećati se Allaha, biti sa Allahom. Inšallah, Allah nikada neće dozvoliti da ovo nestane iz naših srca. Biti s Njim u svakom trenutku je nešto najlepše. Sećati se Allaha... Tada će sve što čovek radi postati dobro. Naravno, čovek to ne može raditi svakog minuta. Ali, koliko god mu je to moguće, ne bi smeo da Ga izgubi iz svojih misli. Moramo misliti: „Allah nas vidi; ne smem raditi ništa loše. Ako činimo dobro, Allah će biti zadovoljan nama“, i u skladu s tim postupati. Upravo to je lep život. To je dobar život. To je najkorisniji život. Bez toga je nepotpun. Ako se čovek nikada ne seća Njega, to vodi u propast. Neka nas Allah sačuva. Neka Allah nikada ne dozvoli da On nestane iz našeg sećanja, našeg srca i našeg uma, inšallah.

Neka nas Allah sve sačuva od fitni poslednjeg vremena. Fitna znači da šejtan napada sa svih strana kako bi ljudima ukrao veru, oduzeo im je i ostavio ih u neverstvu. Jer najveći čovekov neprijatelj je šejtan. Šejtan želi da udalji čoveka od svake Allahove milosti. Želi da mu oduzme veru, kako bi se čovek pobunio protiv Allaha i kako Ga ne bi spoznao. Da bi se ojačala istinska vera, mora se slediti put našeg Poslanika, neka su mir i blagoslov na njega. Ko ostane na putu koji je on pokazao – putu ashaba, učenjaka, Allahovih prijatelja i mezheba – spasiće svoju veru, ako Allah da. U suprotnom, umreće bez vere, neka nas Allah toga sačuva. Fitna o kojoj sada govorimo, i ono najgore u vezi sa njom, jesu oni koji se pojavljuju pod titulom "učenjaka". U poslednjih 100 do 150 godina pojavljuju se ljudi koji govore: "Islam je zastareo, hajde da ga obnovimo; hajde da reformišemo religiju, hajde da uradimo ovo i ono." Oni ne sprovode nikakve reforme, već direktno ubacuju ideje neprijatelja islama u islamski svet. Na taj način ljudima kradu veru i ostavljaju ih u neverstvu. Zbog toga se mora biti veoma oprezan. Vera Ehli Sunneta vel Džemata, put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), mezhebi i tarikati su važni. Da bi musliman mogao da sačuva svoju veru, pravna škola i duhovni put su od velikog značaja. Ako njih nema, čovek skreće sa puta i zaluta. Zaluta i više ne zna šta je ispravno, a šta pogrešno. Misli da čini dobro, ali će na kraju doživeti gorko razočaranje. Ne ostaje mu ni vera, ni islam, ni bilo šta drugo. On gubi svoje najveće, najvažnije i najvrednije blago. A zašto je to tako? Naš Poslanik te ljude naziva "Ulema-i su", što znači "zli učenjaci, učenjaci zla". To su učenjaci koji ljude odvode u zabludu. Oni prouče dva reda u ime islama i na kraju i sami ostaju bez vere. Završavaju kao nevernici i odvode i druge u zabludu. Jadni ljudi koji stiču znanje s mišlju "Budimo pobožni, pozivajmo ljude u veru i ojačajmo svoju veru", gube potom, zbog ovih takozvanih učenjaka, sve što se zove verom i padaju u neverstvo; neka nas Allah sačuva. Na to se mora obratiti velika pažnja. Nikada se ne smeju praviti kompromisi po pitanju tarikata, šerijata i mezheba. Samo ne slušajte one koji govore: "Te stvari su nepotrebne." Bez obzira na to kojoj zajednici pripadaju, koliko su knjiga napisali ili koliko čitalaca imaju; držite se podalje od njih. Držite se podalje od takvih učenjaka koji ne prihvataju mezhebe i tarikate. U bliskoj prošlosti, u vreme sultana Abdulhamida II, svi oni učenjaci ili pesnici koji su mu se suprotstavljali nisu imali ni najmanju vrednost. Zato što su pokušali da sprovedu reforme protiv tarikata i religije, postali su oruđe šejtana i sarađivali su sa šejtanovim saveznicima. Nikada ne verujte da su oni na pravom putu. Koliko su samo naštetili islamu, to zna Allah, znaju istinski učenjaci i svesni ljudi. Čak i kada istinski učenjaci dignu svoj glas protiv toga, oni odmah ućutkaju njihove glasove. Neka nas Allah sačuva od svakog zla i od zlih ljudi. Najveća opasnost i najveći greh leže na plećima takvih ljudi. Oni koji ljude odvode u zabludu snose veoma veliku krivicu. Zbog njih su u kasnom periodu Osmanskog carstva, a i nakon njega, milioni muslimana uništeni ne samo duhovno, već i fizički; ljudi su proterani iz svojih domovina. Uprkos svim ovim materijalnim i duhovnim razaranjima, ljudi se još uvek ne bude; nažalost, ima mnogo onih koji ih slede. Neka nam svima Allah podari razum i budnost, inšallah.

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّـٰلِحَٰتِ أُوْلَـٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ (2:82) „Oni koji veruju i čine dobra dela, zauvek će ostati u Džennetu“, kaže Allah, azze ve dželle. Ovo je istinsko Allahovo obećanje. Zbog toga sada postoje ljudi koji pitaju: „Šta treba da radimo?“; oni pitaju: „Kako je, da li smo napredovali ili ne?“ To nije zadatak. Zadatak je sledeći: Moraš verovati i ispunjavati svoju dužnost. Šta je zadatak muslimana? Obavljati namaz, postiti, davati zekat, lepo se slagati sa ljudima i biti dobar Allahov rob. To je zadatak. Dakle, tu ne postoji nešto poput: „Koliko sam daleko stigao, koliko sam nazadovao?“ Ako radiš te stvari, na pravom si putu; nema razloga da se to pitaš. Ako se pitaš: „Da li sam napredovao ili nazadovao?“; čim odustaneš od ovih stvari, nazadovao si. Ali ako nastaviš da ih radiš, hvala Allahu, na pravom si putu; pokazao si ustrajnost i napreduješ na ovom putu, a da se ne umoriš ili ne zasitiš. Šejh Baba je govorio: „Ko se umori i kome dosadi, ne pripada nama.“ Mnogo je onih koji govore: „Kada će se završiti ovaj namaz, ovaj ibadet?“ Neka nas Allah sačuva. Neka On učini naš ibadet trajnim i neka traje do našeg poslednjeg daha. Zato neki ljudi ponekad kreću na put sa velikim entuzijazmom i govore: „Uradiću ovo, uradiću ono.“ Radi samo onoliko koliko možeš, ali nastavi to da radiš. Ovi ibadeti bi trebalo da budu isto toliko normalni i kontinuirani kao jelo i piće. Dakle, kao što čovek ne preispituje previše: „Šta sam jeo, šta sam pio?“, i ibadet bi trebalo da bude takav. O tome uopšte ne bi trebalo brinuti. U današnje vreme ljudi su lenji, ponekad su nemarni; upravo tada nazaduju. Ali osoba koja nastavlja na istom nivou bez popuštanja, jeste ta koja pobeđuje i zaslužuje Džennet. Inšallah, svi će ga zaslužiti; ali ko želi više, moraće da ostane ustrajan. To je ono što je važno. Ako ostaneš ustrajan, hvala Allahu, raste i tvoj stepen. Ne preispituj se: „Da li sam se uzdigao ili ne?“; ti sam sebe najbolje poznaješ. Neka nam Allah svima podari ustrajnost. Neka nas Allah sačuva od lenjosti. To je bolest ljudi, bolest ljudi ovog poslednjeg vremena. Žele da postignu sve, a da za to ništa ne urade. Žele da pobede, a da ne rade. To znači, lenjost je loša osobina ove epohe. Biti zasićen znači misliti: „Šta da radim, kako da zabavim svoj ego, čime da se bavim da mi ne bi bilo dosadno?“ Upravo to je bolest. Neka nas Allah sačuva od toga. Budimo zahvalni na našem stanju; neka inšallah bude postojano. Neka naše kretanje putem Allaha, azze ve dželle, i putem našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bude postojano. Neka nas Allah učini ustrajnim, inšallah.

Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže u časnom Kuranu: "U nekim stvarima koje ne volite nalazi se dobro, a u stvarima koje volite nalazi se zlo." Zato ne mislite da je ovo zlo potpuno loše. Allah, Svemogući i Uzvišeni, i u tome stvara dobro. Iz onoga što smatraš zlim, nastaje dobro. Pa, stanje sveta je ionako očigledno. U svemu leži dobro. Za muslimana, za onoga ko sledi islam, to je dobro. Bez Allahove dozvole ne dešava se nikakvo zlo. Sve se zapisuje u naše knjige dela. Kao nagradu za to, Allah će njima i nama, ako Allah da, na onom svetu ukazati dobrotu. Zbog toga većina stvari, kako izgledaju na ovom svetu, zapravo nisu onakve kakvim se čine. Uopšte nisu onakve kakvim se čine. Šejtan obmanjuje ljude. Loše je ionako loše, ali na ovom svetu postoji mnogo stvari koje čine da loše izgleda dobro. Postoje šejtani, pa čak i ljudski šejtani, koji su još gori od samog šejtana. Oni uzimaju svaki mogući oblik. Oni mogu prevariti svaku vrstu čoveka. To znači da Allah, Svemogući i Uzvišeni, čini stanje na svetu sredstvom iskušenja, kako bi testirao ljude. Zbog toga ćemo na sve što se dešava gledati kao na Allahovu odredbu. Da vidimo šta će biti na kraju; kako se kaže: "Šta god Allah čini, On to čini na lep način." Iz tog razloga neki ljudi padaju u pobunu protiv Allahove odredbe. Da Allah sačuva, oni se bune svesno ili nesvesno. Oni govore: "Kako to može da se desi?" Da Allah sačuva! "Kako Allah, Svemogući, može to da dozvoli?" Zašto ne bi dozvolio? Bez Njegove dozvole se ionako ništa ne dešava. Ovi ljudi bi, s obzirom na ono što vide, trebalo da se pokaju i zatraže oprost. Šta god da se desi, Allah to zna. Da Allah sačuva, zar želiš da učiš nečemu Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog? Pokaj se i traži oprost. Pokaj se i traži oprost. Neki se ne zaustavljaju na tome da to samo misle u srcu; ima mnogo budala i nerazumnih koji to direktno izgovaraju. Oni kažu: "Mi se bunimo." Protiv koga želiš da se buniš? Imaš li mesto gde bi pobegao od Allahove naredbe i Njegovog prisustva? Misliš li da ćeš biti spasen time što se buniš? Da Allah sačuva. Pokajte se i tražite oprost. Allah u svemu čini ono najlepše. Ne budite tužni, ne brinite. Ne slušajte ni ljude koji izgovaraju samo prazne priče. Sagledajte istinu. Istina je ono što Allah želi. Onaj koji sve čini je Allah, i On sve radi na najlepši način. Ono što On čini ne sme se dovoditi u pitanje. On ne može biti pozvan na odgovornost. Ovo jutro je jutro petka. Hajde da se svi pokajemo i zatražimo oprost. Šta god da je prošlo kroz naša srca... Naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) kaže: "Ne bunite se." U svemu postoji mudrost. Za one koji slede islam, kraj svih stvari biće dobar. Zato, neka nas Allah zaštiti. Od zla našeg ega i šejtana... Neka nas On zaštiti od zla ljudskih šejtana. Neka nas Allah zaštiti od zla onih ljudi koji čine da loše izgleda dobro i teraju nas u greh.

وَلَا تَرۡكَنُوٓاْ إِلَى ٱلَّذِينَ ظَلَمُواْ فَتَمَسَّكُمُ ٱلنَّارُ (11:113) Ne budite sa tlačiteljima, ne priklanjajte im se. Čoveka koji im se prikloni dotaći će vatra. I on će pretrpeti štetu. Budite uvek sa dobrim ljudima, držite se podalje od tlačitelja. Tlačitelji ne misle ni na koga osim na sebe. Sve što žele je da čine nepravdu, ništa drugo. Svet je pun tlačenja. Nigde nije ostalo ni traga od pravde. Neki ljudi kažu: „U Evropi postoji pravda.“ To je najveća laž. Oni pokazuju samo ono što žele da pokažu i stvaraju privid pravde. Ali u stvarnosti, njihovo pravo lice je potpuno drugačije. Zato ne tražite pravdu na svetu. Ne postoji ništa osim tlačenja. Zato je neophodno tražiti utočište kod Alaha. Nemojmo činiti nepravdu, nemojmo nikoga tlačiti, inša'Alah. To je najvažnije. Na ovom svetu se mora biti veoma oprezan prema tlačiteljima. Ne bavite se previše time ko šta i zašto radi, ili ko je u pravu, a ko u krivu. Alah, Uzvišeni i Moćni, svakome daje njegovu kaznu i njegovu nagradu. Zato čuvaj samog sebe. Ne mešaj se u postupke drugih. Inače ćeš i ti postati saučesnik u njihovom tlačenju. A onda će paklena vatra i tebe dotaći. Naškodiće i tebi. Zato se čuvaj. Ne komentariši nijednu stvar. Alah će biti s tobom. U suprotnom, ne priklanjajte im se i ne govorite: „Ovo je ovako, ono je onako“; jer nešto poput ljudskosti više ne postoji. Nažalost. Tlačenje je sve zahvatilo. Neka nas Alah sačuva. Mi ne prihvatamo nepravdu. Takođe nismo sa tlačiteljima. Neka nas Alah ne skrene sa Svog puta. Neka nas Alah sačuva. O tlačenju se kaže: „Az-Zulmu zulumat“ (Nepravda je tama). Tlačenje je tama. Ono pomračuje kako srce, tako i život čoveka. Zato neka nas Alah sačuva od tlačenja, inša'Alah. Neka On pošalje umetu Mahdija alejhiselam, koji će okončati ovu nepravdu. Jer u suprotnom, ovo se neće završiti.

أَلَا فِي الْفِتْنَةِ سَقَطُوا ۗ وَإِنَّ جَهَنَّمَ لَمُحِيطَةٌ بِالْكَافِرِينَ (9:49) Ko podlegne fitni, postaje dostojan pakla. Ono što nazivamo fitnom je nešto što šteti ljudima. Fitna dolazi od šejtana. Šejtan ne daje ljudima mira, on želi sve da ih odvede u pakao. A taj put u pakao vodi preko fitne. Put fitne vodi u pakao. Fitna je nešto štetno. Allah, Svemogući i Uzvišeni, ju je prokleo; a i naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) proklinje onoga ko izaziva fitnu. Zato se mora biti oprezan. Neki veruju da čine dobro, ali pritom izazivaju fitnu. Kroz ovu fitnu oni štete ljudima, a prvenstveno samima sebi. Ova fitna se iznova pojavljivala još od vremena Adema (neka je mir na njega), a i u vreme našeg Poslanika (neka su mir i blagoslov na njega) bilo je velikih fitni. Ove fitne su nanele štetu onima koji su ih izazvali. Oni koji su izloženi fitni možda trpe štetu na ovom svetu, ali je njihova nagrada na onom svetu velika. Zato se ne sme upasti u fitnu. Mora se biti na oprezu. Šejtan te mami u zamku. Šejtan i njegovi sledbenici te mame u zamku kako bi ti oduzeli sva tvoja dobra dela i zasluge. A dodatno te tovari sa puno grehova, kako bi zagarantovano otišao u pakao. Neka nas Allah sačuva od toga. Živimo u poslednjim vremenima. Naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) kaže o fitnama poslednjeg vremena da su "kao mrkla noć". Zato ne treba previše razbijati glavu o događajima. Ono što Allah odredi, desiće se. Sviđalo se to tebi ili ne, ono što treba da se desi, desiće se; tvoje je samo da čekaš. Kada Allah pošalje spasioca, on će te u to vreme spasiti. Ne možeš se sam spasiti. Ako želiš da se spasiš, jednostavno ne padaj u fitnu. Ne ulazi u sukob ni sa kim, ne potčinjavaj se nikome slepo! Ako se držiš podalje od šejtanovih sledbenika, naći ćeš spas. Zato je naš poštovani šejh imao običaj da kaže: Kada izbiju velike fitne, ne izlazi iz kuće i ne slušaj nikoga. Neka nas Allah sačuva. Od šejtanovih fitni i fitni poslednjeg vremena, neka nas sve Allah sačuva. Neka nam svima podari budnost, inšallah.