Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: „Ko veruje, neka govori dobro ili neka ćuti.“ Ako neko nema ništa dobro da kaže, bolje je da ćuti. Jer često ima mnogo ljudi koji govore bez znanja. Kada se to dogodi, umesto dobrog nastaju samo zlo i nesreća. Zbog toga je u nekim trenucima bolje ćutati. Čovek mora uvek biti svestan onoga što govori. Mora se zapitati: „Da li govorim dobro ili loše? Da li su moje reči dobre ili zle?“ O našem današnjem vremenu naš prvak Alija je verovatno nekada rekao: "Hādhā zamānu's-sukūt wa mulāzamati'l-buyūt." Još pre 1400 godina time je rekao: „Ovo je vreme za ćutanje i ostanak kod kuće.“ Danas nam je to potrebno mnogo više nego tada. Nema razloga da se previše govori. Treba govoriti samo ono što je dobro i korisno. Jer ako kažeš nešto loše, to ionako šteti samo tebi. Međutim, ako kažeš nešto dobro, to donosi blagoslov i korist. Ali kao što je već rečeno, put našeg Poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) je predivan put. Ono što je on podučavao služi na dobrobit celog čovečanstva. Dakle, to nije dobro samo za muslimane, već za sve ljude. Ljudi moraju da nauče od našeg Poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) šta treba da rade. Ko na ovom svetu traži ono što je dobro i lepo, mora da sledi ovaj put. Svi drugi putevi se završavaju razočaranjem; oni nikada ne vode dobrom kraju. Neka nas Allah učini nepokolebljivim na ovom putu. Neka ne padnemo u nesreću, inšallah. Nije sve što se vidi istina, i nije sve što se kaže tačno. Zato ne razbijaj nepotrebno glavu oko toga. Šta god da radiš, rukovodi se rečima našeg Poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega). Neka nas Allah ne skrene sa ovog puta. Neka Allah zaštiti islam i muslimane. Neka nam On pošalje zaštitnika. Živimo u poslednjem vremenu. Sigurno postoji samo jedno rešenje za sve ove probleme i poteškoće: Kao što je naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) najavio, više neće biti problema kada se pojavi Mehdi, inšallah. Neka nam Allah pomogne i učini da se on uskoro pojavi, inšallah.

Naš Poslanik (neka je mir i blagoslov Allahov na njega) rekao je: "Ko priredi iftar osobi koja posti, dobiće istu nagradu kao i postač." Pri tome se postaču ne oduzima ništa od njegove nagrade. Jedna od Allahovih blagoslovenih osobina je Njegova velikodušnost. On ne uzima od jednog da bi dao drugom; Allah daje iz Svog sopstvenog obilja. I ove prilike spadaju u blagoslove koje Allah pruža vernicima, govoreći u suštini: "Uzmite" i "Izvucite iz toga korist". Tako je i sa priređivanjem iftara; svako dobro delo biće višestruko nagrađeno. Danas je deseti dan Ramazana. Sva hvala pripada Allahu. Post nije težak, iako ljudi ponekad to misle. Ova lepota se ne može naći ni u čemu drugom. Lepotu posta oni koji ne poste ne mogu ni upoznati ni okusiti. Kao što je naš Poslanik (neka je mir i blagoslov Allahov na njega) rekao, postač kod Allaha ima dve radosti. U vreme iftara, svako ko posti oseća veliku radost, unutrašnji mir i lepotu. Druga radost je nagrada koja se za to dodeljuje na budućem svetu – i to je ona prava radost. Ali barem mali deo te radosti postači muslimani dožive već prilikom iftara. Zbog toga je čovek koji posti zaista blagosloven srećom. Nije dozvolio da ga šejtan prevari i nije sledio svoj ego. Što se čovek više suprotstavlja šejtanu i svom egu, to je bolje za njega. Ako im popusti, postaje njihov rob i besciljno luta. Tada se stalno trudi samo da ispuni njihove želje. A zapravo bi oni trebalo da se povinuju tebi; tvoj ego bi trebalo da ti se pokori, a šejtan da se drži podalje od tebe. Upravo tako bi trebalo da bude. Ako to učiniš, postići ćeš sreću i mir i na ovom i na budućem svetu. Ibadeti i dobra dela učinjena na ovom svetu donose čoveku veliku korist, snagu i svako dobro. Zato sa zahvalnošću prihvatimo darove koje nam je Allah podario. Obavljajmo svoje ibadete sa radošću, inšallah. Neka nam Allah u tome podari uspeh. Neka On podari uputu i onima koji ne obavljaju svoje ibadete, kako bi i oni doživeli ove lepote, inšallah.

Šejtan, prokleti, nikada ne miruje, on se neprestano trudi. Čini sve što je u njegovoj moći da odvede čovečanstvo u pakao; neumorno i bez oklevanja stalno napada ljude. Većina ljudi ga ionako već sledi i sa njim je. Za one koji nisu sa njim, on nema apsolutno nikakve tolerancije; želi da ih sve odvede u pakao. Da nas Allah sačuva od toga. Zbog toga nas spasava to što smo uz Allaha. Ništa drugo neće biti od koristi čovečanstvu. Jer to je Allahova vlast, to je Allahova volja; suprotstavljati Mu se je bezumno. Ako je Allah tako dao, mora se poći za Njim. Mora se slediti predivan put koji nam je On dao. Ne budite sa neprijateljem. "إِنَّ الشَّيْطَانَ لَكُمْ عَدُوٌّ فَاتَّخِذُوهُ عَدُوًّا" kaže Allah. (35:6) Najveći neprijatelj je šejtan. Allah kaže: "Ne uzimajte ga za prijatelja, ne uzimajte ga za saputnika, smatrajte ga neprijateljem." Neprijatelj, dakle šejtan, nikada neće biti prijatelj. Kako bi on mogao postati prijatelj? Samo ako bi došao na Allahov put, postao bi prijatelj. Sa nekim ko nije na Allahovom putu i ko je protiv Allaha, ne sklapa se prijateljstvo. Sa šejtanom se ne može biti prijatelj. On vam ne želi dobro. On stalno želi zlo. On stalno želi svaku vrstu tuge i muke; kakvo god zlo postojalo, on vam ga želi. Ako danju ili noću vidi i najmanje dobro u ljudima, on pokušava da ga ukloni. Zato budite oprezni. Ne sklapajte prijateljstvo sa šejtanom. Ne sledite njegov put. Držite se podalje od njega. Držite se podalje i od njegovih vojnika. To znači, on stalno razmišlja: "Kako mogu da iskvarim ova društva, koliko zla mogu da nanesem?" On nema drugu brigu. On ne želi ništa u korist ljudi... A kamoli muslimana, on je neprijatelj celog čovečanstva. Bez obzira na to koliko zla ljudi čine, on želi da ga čine još više. Da nas Allah sačuva od njihovog zla. Budite sa onima koji su na Allahovom putu. Budite sa onima koji su na putu našeg Poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega). Ne držite se samo jednih, već se držite i jednih i drugih istovremeno. Jer ako to ne učinite, šejtan će vas zgrabiti. Oni koji pitaju: "Šta je tarikat?", kažu i: "Tarikat nije neophodan." Znanje onih koji tako nešto govore ionako nema nikakve koristi. Neka napišu i hiljade knjiga, neka obuče koliko god učenika žele; bez vere, svi su oni u šejtanovim rukama. Da nas Allah sačuva od njihovog zla. Neka nas On ne skrene sa Pravog puta, inšallah.

مَن يُضۡلِلِ ٱللَّهُ فَلَا هَادِيَ لَهُ (7:186) Ko je istinski srećan? To je čovek kome je Allah podario Uputu. Jer to se dešava Allahovom voljom. Čovek koji je dobio Uputu je spasen. Međutim, ako mu nedostaje Uputa, ako mu je Allah ne podari, onda je on čovek za žaljenje. Mogao bi mu pripadati ceo svet. Može posedovati sve, ali nema nikakvog udela na Ahiretu. Izgubiti Ahiret je nešto najgore što se čoveku može desiti. Na ovom svetu on se prepušta svim mogućim zadovoljstvima i porocima... Ne propušta nijedan užitak. On jednostavno sve isprobava. Ali na kraju mu ne ostaje ništa. To znači, za Ahiret mu ostaju samo njegovi gresi. To je zaista najnesrećniji čovek. Srećnik je, s druge strane, onaj koji je na Allahovom putu, koji Mu se pokorava, klanja, posti, daje zekat i ispunjava sve svoje dužnosti. Jer šejtan vreba iza njega i želi da ga odvrati od toga. Bez obzira na to šta radiš, šejtan te neće ostaviti na miru. Zato bi ljudi na ovom putu trebalo da budu zahvalni Allahu i da Ga veličaju. Mi smo na ovom putu, ali napolju vidimo: usred Ramazana neki jedu usred bela dana. Nema razloga da zbog toga budemo ljuti na njih. Pre bi trebalo saosećati s njima. To su ljudi za žaljenje. Oni nemaju udela na Ahiretu, da nas Allah sačuva toga. Zato moramo biti zahvalni Allahu. Takođe nije potrebno govoriti: „Ja sam bolji od njega.“ Umesto toga, trebalo bi reći: „Hvala Allahu, neka nas Allah učvrsti na ovom putu.“ Često to viđamo, ponekad do nas dođu ovakve pritužbe: „Moj sin je klanjao pet puta dnevno, bio je veoma pobožan; ne razumem šta se desilo. Sada više ništa ne radi, druži se sa lošim društvom, napustio je namaz i upleo se u loše stvari.“ Zato čovek na Allahovom putu mora uvek biti zahvalan i moliti Allaha za pomoć kako bismo ostali postojani. Neka nas On ne skrene sa puta. Ovaj put je predivan put. Neka Allah i drugima podari Uputu, kako bi i oni mogli da okuse ovu lepotu. Jer se lepota vere ni sa čim drugim ne može uporediti. Vidimo u kakvom se stanju svet nalazi. I svetovna zadovoljstva imaju svoje granice. Žudnje ega izgledaju beskrajne, ali i one u nekom trenutku nailaze na granicu. To znači, od određenog trenutka više nema dalje; čovek više ne oseća radost. Zato stalno traže nove stvari koje bi mogli da isprobaju. Bez obzira na to šta je u pitanju, bilo dobro ili loše, čak i za onim najgorim, ego juri za tim. Ali, kao što rekoh, postoji granica koja se ne može preći. Ovu savršenu lepotu čovek može doživeti za celu večnost samo u Džennetu. Da bi se dostigla ova lepota, čovek mora na ovom svetu da sledi Allahov put. Neka Allah ljudima podari Uputu. Neka nas Allah sačuva.

وَقُلِ الْحَقُّ مِن رَّبِّكُمْ ۖ فَمَن شَاءَ فَلْيُؤْمِن وَمَن شَاءَ فَلْيَكْفُرْ (18:29) Uzvišeni Allah naređuje: „Govori istinu.“ „Ko hoće, neka veruje, a ko hoće, neka to odbaci“, kaže Uzvišeni Allah. Ima mnogo toga što na prvi pogled izgleda kao istina. S obzirom na to da muslimani poštuju te ljude, oni veruju njihovim rečima. Ali najčešće ono što izgleda kao istina uopšte nije istina. Muslimani su često lakoverni i vrlo se brzo daju prevariti. Među muslimanima postoji velika dobroćudnost, i zbog toga se tako lako daju zaslepiti. Još od vremena našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) bilo je mnogo onih koji su pokušavali da unište islam. Nikada nije nedostajalo najrazličitijih intriga. U poslednjih dvesta godina srušili su Osmansko carstvo i kalifat. Ali kako su u tome uspeli? Kroz svaku vrstu razdora i korupcije – i na kraju su ga uništili iznutra. Kako su tačno srušili Osmansko carstvo? Pojavili su se takozvani učenjaci, obmanuli narod klevetama i lažima protiv sultana i na kraju srušili državu. Doveli su kalifat i islam do propadanja. Kako se dogodio taj pad? Dogodio se kada više nije bilo kalife. I sami to vidimo, takva je današnja situacija. Zato ovde postoji jedno merilo na koje moramo obratiti pažnju. Koje je to merilo? Poslednji vladajući kalifa bio je Njegovo Visočanstvo sultan Abdulhamid Han. Ko god mu se suprotstavio, njegove reči i dela su neprihvatljivi. Bez obzira na to koliko su dobro izgledali – bilo kao muslimani, patriote ili nešto drugo –, niko od njih nema nikakvu vrednost. Nakon što su se usprotivili kalifi i srušili islam, možeš napisati koliko god hoćeš knjiga ili dodeljivati sebi titule; sve je to samo prazna priča. Kod njih ima mnogo reči, ali malo dela. Sultan Abdulhamid, s druge strane, nije mnogo govorio, ali je izuzetno mnogo postigao. I baš zato njegova prava vrednost nije prepoznata. Ljudi su radije sledili one koji su samo držali velike govore. Pronašli su izgovor i srušili ga sa prestola. I u slavnom Kur'anu se o tome kaže: وَالشُّعَرَاءُ يَتَّبِعُهُمُ الْغَاوُونَ (26:224) A pesnike, slatkorečive govornike, slede samo prevareni, koji se daju voditi kao ovce. Upravo je to suština stvari. Na to moramo veoma dobro paziti. Neka nas Allah sačuva; mnogi ljudi koje smo dobro poznavali i smatrali dobrima, u stvarnosti uopšte nisu bili dobri. Neka nam Allah svima oprosti. Neka nam Allah podari budnost i pronicljivost. Neka nam On omogući da jasno prepoznamo dobro i zlo, inša'Allah.

Hvala Allahu što nas je stvorio kao muslimane. Kroz ovaj blagoslov koji nam je podario, stekli smo svako dobro. Velikodušnost Allaha, Uzvišenog, je bezgranična. Kao dodatni dar, propisao nam je ibadete za koje postoje određena vremena. Ibadet u ovom mesecu ramazanu se, naravno, sastoji od posta i teravih-namaza. Proučiti ceo Kur'an i davati zekat je uvek dobro, ali u ovom mesecu je nagrada za to još veća. Kaže se da je nagrada sedamsto puta veća, pa čak i mnogo više od toga. Allah, Uzvišeni, kaže: „Ovaj mesec pripada Meni, i niko ne može da dovodi u pitanje ono što Ja radim.“ Allahovom mudrošću, ovaj ramazan je blagoslovljen mesec. „Nagrada za svako dobro delo i svaki ibadet je samo kod Mene.“ Allah, Uzvišeni, kaže: „Ona je čak i mnogo više od sedamsto puta veća.“ Njegova velikodušnost je bezgranična, a mi smo u potrebi. Mi zavisimo od Njegove velikodušnosti. Bez obzira na to koliko nam On daje, mi se molimo, inša'Allah, za još više. Neka to ne umanji, već uveća, inša'Allah; neka ojača naša dobra dela i našu veru. Allah je taj koji daje. Zato nema razloga za suzdržanost. Neki ljudi oklevaju, ali vi nemojte oklevati. Molite Allaha, Uzvišenog. Recite: „O Allahu, daj mi.“ Pokušajmo da u ovom mesecu učinimo što više dobra i pomognemo koliko god je moguće. Ovo je blagoslovljen mesec. Neka Allah bude zadovoljan svima vama. Post danju, namaz noću, teravija – čak i iftar donosi veliku nagradu kod Allaha. I sehur donosi nagradu. Allah nam, dakle, daje svaku moguću priliku i kaže: „Skupljajte nagrade, uzmite svoj udeo.“ „Ja dajem, zato to prihvatite.“ Allah kaže: „Vi ste u potrebi; zato Mene molite, i uzmite.“ Neka nas Allah učini postojanim i neka ojača našu veru. Neka ovaj blagoslovljeni mesec, inša'Allah, bude pun dobrote i blagoslova. Neka on bude od koristi i ljudima oko nas. Neka onima koji su skrenuli s puta podari povratak na Pravi put. Neka i oni, inša'Allah, okuse ovu lepotu.

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: في خمس من الإبل شاة، وفي عشر شاتان، وفي خمس عشرة ثلاث شياه، وفي عشرين أربع شياه، وفي خمس وعشرين ابنة مخاض إلى خمس وثلاثين۔ فإن زادت واحدة ففيها ابنة لبون إلى خمس وأربعين۔ فإذا زادت واحدة ففيها حقة إلى ستين۔ فإذا زادت واحدة ففيها جذعة إلى خمس وسبعين۔ فإن زادت واحدة ففيها ابنتا لبون إلى تسعين۔ فإذا زادت واحدة ففيهما حقتان إلى عشرين ومائة۔ فإذا كانت الإبل أكثر من ذلك ففي كل خمسين حقة، وفي كل أربعين بنت لبون۔ فإذا كانت إحدى وعشرين ومائة ففيها ثلاث بنات لبون حتى تبلغ تسعا وعشرين ومائة۔ فإذا كانت ثلاثين ومائة ففيها بنتا لبون وحقة حتى تبلغ تسعا وثلاثين ومائة۔ فإذا كانت أربعين ومائة ففيها حقتان وبنت لبون حتى تبلغ تسعا وأربعين ومائة۔ فإذا كانت خمسين ومائة ففيها ثلاث حقاق حتى تبلغ تسعا وخمسين ومائة۔ فإذا كانت ستين ومائة ففيها أربع بنات لبون حتى تبلغ تسعا وستين ومائة۔ فإذا كانت سبعين ومائة ففيها ثلاث بنات لبون وحقة حتى تبلغ تسعا وسبعين ومائة۔ فإذا كانت ثمانين ومائة ففيها حقتان وابنتا لبون حتى تبلغ تسعا وثمانين ومائة۔ فإذا كانت تسعين ومائة ففيها ثلاث حقاق وبنت لبون حتى تبلغ تسعا وتسعين ومائة۔ فإذا كانت مائتين ففيها أربع حقاق أو خمس بنات لبون، أي السنين وجدت أخذت۔ وفي سائمة الغنم في كل أربعين شاة شاة إلى عشرين ومائة۔ فإن زادت واحدة ففيها شاتان إلى مائتين۔ فإذا زادت على المائتين ففيها ثلاث إلى ثلاثمائة۔ فإن كانت الغنم أكثر من ذلك ففي كل مائة شاة شاة، ليس فيها شيء حتى تبلغ المائة۔ ولا يفرق بين مجتمع ولا يجمع بين متفرق مخافة الصدقة۔ وما كان من خليطين فإنهما يتراجعان بالسوية۔ ولا يؤخذ في الصدقة هرمة ولا ذات عوار من الغنم ولا تيس الغنم إلا أن يشاء المصدق۔ Sada dolazi poglavlje o zekatu. Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: Za kamile, zekat počinje od pet kamila. Za ovce, on počinje od četrdeset komada. To ne znači da se za pet kamila daje jedna kamila. Danas ćemo objasniti detalje u vezi s tim. Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: Za pet kamila se daje jedna ovca, za deset kamila dve, za petnaest kamila tri, a za dvadeset kamila četiri ovce. Dakle, ne daje se kamila; uvek se daju ovce, jedna za pet kamila, dve za deset. Do ovog broja daju se ovce. Od 25 do 35 kamila, daje se ženka kamile u drugoj godini života. To znači, kada se broj poveća, nakon toga se daje kamila. Ko ima 25 do 35 kamila, daje kao zekat ženku kamile u drugoj godini života. Ako ima jedna više od 35, sve do dostizanja 45 daje se ženka kamile u trećoj godini života. Dakle, prelazi se sa manje na veću kamilu, i to se nastavlja sve do 45 kamila. Do 45 se daje jedna ženka kamile. Ako ima jedna više od 45, do 60 se daje ženka kamile u četvrtoj godini života. Kamile postaju vrednije što su starije. Zato je njihov zekat tako uređen. To važi do 60, dakle ženka kamile u četvrtoj godini života. Ako ima jedna više od 60, do 75 važi isto; daje se ženka kamile u petoj godini života. Ako ima jedna više od 75, do 90 se daju dve ženke kamile u trećoj godini života. To je količina do 90. Ako ima jedna više od 90, do 120 se daju dve ženke kamile u četvrtoj godini života. Ako ima još više kamila, za svakih 50 kamila daje se jedna ženka kamile u četvrtoj godini života, a za svakih 40 kamila po jedna ženka kamile u trećoj godini života. Za 121 do 129 kamila daju se tri ženke kamile u trećoj godini života. Za 130 do 139 kamila daju se dve ženke kamile u trećoj godini života i jedna ženka kamile u četvrtoj godini života; dakle, opet ih je tri, ali različite starosti. Za 140 do 149 kamila daju se dve ženke kamile u četvrtoj godini života i jedna ženka kamile u trećoj godini života. Za 150 do 159 kamila daju se tri ženke kamile u četvrtoj godini života. Za 160 do 169 kamila daju se četiri ženke kamile u trećoj godini života. Za 170 do 179 kamila daju se tri ženke kamile u trećoj godini života i jedna ženka kamile u četvrtoj godini života. Za 180 do 189 kamila daju se dve ženke kamile u četvrtoj godini života i dve ženke kamile u trećoj godini života. Za 190 do 199 kamila daju se tri ženke kamile u četvrtoj godini života i jedna ženka kamile u trećoj godini života. Za 200 kamila daju se četiri ženke kamile u četvrtoj godini života ili pet ženki kamile u trećoj godini života. U zavisnosti od toga šta od to dvoje postoji, to uzimaš, kaže Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega. To su suptilnosti islama. Mi ovde, doduše, nemamo kamile, nemamo takvu imovinu. Ni trogodišnje ni petogodišnje. Ali ove blagoslovljene reči Poslanika, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, pokazuju koliko je islam precizan; sa dve godine ovo, sa tri godine ono... To su, dakle, veoma važne stvari. Neka nam Allah podari da svoj zekat u potpunosti izmirimo. Kod ovaca koje pasu na pašnjaku, od 40 do 120 daje se jedna ovca, kod jedne više od 120 do 200 daju se dve ovce, a kod jedne više od 200 do 300 daju se tri ovce. Ako ima više ovaca, za svakih sledećih stotinu ovaca dospela je za zekat po jedna ovca; dok se ne dostigne stotina, za to se ne daje zekat. To su pitanja zekata, naravno da treba pitati nekoga ko se u to razume. Ova naredba Poslanika, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, važi za životinje na ispaši, dakle one koje se ne hrane u štali. Njihov zekat se tretira drugačije, Allah najbolje zna. Obično je to četrdeseti deo, jer većina ljudi brine o svojim životinjama kod kuće. Za životinje koje pasu na pašnjaku nema zekata sve dok se ne dostigne stotina, kaže Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega. Nije dozvoljeno, iz straha od povećanja ili smanjenja zekata, razdvajati sjedinjeno stado ili spajati odvojena stada. Zekat koji se uzima od zajedničke imovine dve osobe ravnomerno se (u skladu sa njihovim udelima) deli među njima. Prilikom uzimanja zekata ne smeju se uzimati stare životinje, životinje sa manama, niti životinje za priplod. Samo ako sakupljač zekata to želi, može to prihvatiti, a vlasnici shodno tome daju svoj zekat. Ipak bi trebalo pitati u vezi sa pitanjima o zekatu. Iako danas veoma malo ljudi ima ovce ili koze, ipak postoji predstava o tome. Ovde postoji jedna napomena; tada naravno nije bilo prevare, ali današnji ljudi prave nešto poput 'pravnih trikova' (hila). Ljudi mešaju svoju imovinu sa tuđom, dodaju tuđu imovinu svojoj, i ponovo je razdvajaju. Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, ukazuje na to da nije dozvoljeno to raditi. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: قد عفوت عن الخيل والرقيق، فهاتوا صدقة الرقة من كل أربعين درهما درهم، وليس في تسعين ومائة شيء، فإذا بلغت مائتين ففيها خمسة دراهم، فما زاد فعلى حساب ذلك۔ وفي الغنم في كل أربعين شاة شاة، فإن لم تكن إلا تسع وثلاثين فليس عليك فيها شيء۔ وفي البقر في كل ثلاثين تبيع، وفي الأربعين مسنة، وليس في العوامل شيء۔ وفي خمس وعشرين من الإبل خمسة من الإبل، فإذا زادت واحدة ففيها ابنة مخاض، فإن لم تكن ابنة مخاض فابن لبون ذكر إلى خمسين۔ وإلى خمس وثلاثين، فإذا زادت واحدة ففيها بنت لبون إلى خمس وأربعين۔ فإذا زادت واحدة ففيها حقة طروقة الجمل إلى ستين۔ فإذا كانت إحدى وتسعين ففيهما حقتان طروقتا الجمل إلى عشرين ومائة۔ فإن كانت الإبل أكثر من ذلك ففي كل خمسين حقة، ولا يفرق بين مجتمع ولا يجمع بين متفرق خشية الصدقة۔ ولا يؤخذ في الصدقة هرمة ولا ذات عوار ولا تيس إلا أن يشاء المصدق۔ وفي النبات ما سقته الأنهار أو سقت السماء العشر، وما سقي بالغرب ففيه نصف العشر۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, ponovo objašnjava temu zekata: Oslobodio sam vas zekata na konje i robove. To znači, ko ima konje ili robove, oslobođen je zekata na njih, od njih se ne traži zekat, kaže Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega. Donesite, međutim, zekat na srebro, i to jedan dirham za svakih četrdeset dirhama. Za stotinu devedeset dirhama nema zekata. Sve dok se ne premaši stotinu devedeset, ne daje se zekat; to je nisab (minimalni iznos). Međutim, ako dostigne dvesta dirhama, daje se pet dirhama. Preko dvesta, zekat se računa po ovoj srazmeri. Od dvesta naviše, procenat za novac je, dakle, fiksan, dok kod životinja postoje varijacije. Kod ovaca koje se drže na pašnjaku, do stotinu dvadeset ovaca daje se jedna ovca na svakih četrdeset ovaca. Ako imaš trideset devet ovaca, ne moraš davati ništa; ako se ne dostigne broj od četrdeset, dakle ako iznosi trideset devet, zekat nije obavezan. Kod goveda se za svakih trideset goveda daje jedan "tabi", odnosno jednogodišnje tele. Za svakih četrdeset goveda daje se jedna "musina", odnosno dvogodišnje žensko goveče. Za prvo se daje jednogodišnje tele, a za drugo dvogodišnje goveče. Za radne kamile, koje se koriste za navodnjavanje ili poljoprivredu, ne daje se ništa. To znači da za nekomercijalne kamile, koje se koriste na vodenicama ili na poljima za poljoprivredu, nema zekata, kaže Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega. Za 25 kamila daje se pet ovaca. Ako ima jedna više od 25, do 35 se daje ženka kamile u drugoj godini života. Ako nema ženke kamile u drugoj godini života, daje se mužjak kamile u trećoj godini života. Ako ima jedna više od 35, do 45 se daje ženka kamile u trećoj godini života. Ako ima jedna više od 45, do 60 se daje ženka kamile u četvrtoj godini života, sposobna za oplodnju. Od 91 do 120 daju se dve ženke kamile u četvrtoj godini života, koje su sposobne za oplodnju. Ako ima više kamila, za svakih pedeset kamila daje se jedna ženka kamile u četvrtoj godini života. Od ovog broja pa nadalje, proračun dakle sledi utvrđeni redosled. Nije dozvoljeno, iz straha od povećanja ili smanjenja zekata, razdvajati spojena stada ili spajati razdvojena. Dakle, nije dozvoljeno prevarom izbegavati zekat govoreći: "Pola pripada meni, pola tebi", kaže Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega. Pri izdvajanju zekata ne uzimaju se stare, bolesne životinje niti one koje se čuvaju za priplod. Životinju koja je ostavljena za priplod, sakupljač zekata ne sme uzeti kao zekat, kaže Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega. Međutim, ako vlasnik želi da je da svojom slobodnom voljom, sakupljač zekata može prihvatiti priplodnu životinju. Što se tiče zekata na biljke, odnosno žetvu: za prinose koji se navodnjavaju rekama ili kišom, daje se "ušur", odnosno jedna desetina. Čovek seje; ima potok ili reku u bašti i time navodnjava, ili pada kiša. Ne plaća se za vodu, nema motora i nema bunara, navodnjava se samo od sebe. U tom slučaju jedna desetina žetve predstavlja zekat. Za prinose koji se navodnjavaju kofama (ili mašinama), daje se pola ušura. Dakle, ako se navodnjava pomoću motora, iz bunara ili kofama, udeo iznosi polovinu jedne desetine, odnosno jednu dvadesetinu. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم عفوت لكم عن صدقة الجبهة والكسعة والنخة۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Oslobodio sam vas davanja zekata na radne životinje poput konja i magaraca." Za životinje poput konja i magaraca ne daje se zekat. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: العنبر ليس بركاز بل هو لمن وجده۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Ambra se ne smatra rudnim blagom (rikaz), na koje se daje jedna petina na ime zekata; naprotiv, ona pripada onome ko je pronađe." Ono što nazivamo ambrom potiče od kita. Ko je pronađe u moru ili negde drugde, njemu i pripada. Ne računa se kao rikaz, odnosno blago; na nju se ne daje zekat. Dakle, ne ubira se porez od jedne petine; ali ako je kasnije proda, na taj novac daje zekat. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس على المسلم في عبده ولا فرسه صدقة۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Musliman ne mora da daje zekat ni za svog roba ni za svog konja." Za njih se ne izdvaja zekat. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس على المؤمن زكاة في كرمه ولا في زرعه إذا كان أقل من خمسة أوسق۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Ako musliman ima prinos manji od pet veseka, odnosno manje od pet kamiljih tovara, ne mora da daje zekat ni za svoj vinograd ni za svoju žetvu." I ovo ima granicu; propisano je koliko se od svega mora dati. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس على مستفاد مال زكاة حتى يحول عليه الحول۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Na imetak se ne daje zekat pre nego što nad njim prođe jedna godina." قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس في الإبل العوامل صدقة۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Za radne kamile nema zekata." To znači, za kamile kojima prenosiš teret ili koje koristiš za svakodnevni rad, nema zekata. Međutim, ako se uzgajaju za trgovinu ili priplod (ispašu), na njih se daje zekat. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس في الأوقاص شيء۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Za međukoličine (avkas) nema zekata." Pod međukoličinama misli: za imetak koji se nalazi između dve granice za zekat, odnosno za koji još nije prošla godina dana, ne daje se dodatni zekat. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس في الحلي زكاة۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Na nakit se ne daje zekat." قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ليس في الخيل والرقيق زكاة، إلا زكاة الفطر في الرقيق۔ Poslanik, neka je Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: "Osim davanja za fitre (Zekat al-fitr) za robove, na konje i robove se ne daje zekat." Za roba se izdvaja samo davanje za fitre, dodatni zekat nije potreban.

قُلۡ إِنَّ صَلَاتِي وَنُسُكِي وَمَحۡيَايَ وَمَمَاتِي لِلَّهِ رَبِّ ٱلۡعَٰلَمِينَ (6:162) لَا شَرِيكَ لَهُۥۖ وَبِذَٰلِكَ أُمِرۡتُ وَأَنَا۠ أَوَّلُ ٱلۡمُسۡلِمِينَ (6:163) Smisao našeg celog života pokazuje upravo ovaj ajet. Zapravo to pokazuju svi ajeti: Naš život i naša smrt su radi Allahovog zadovoljstva. Čovek mora u skladu s tim da usmeri svoj život. Jer čovek nije stvoren za ovaj svet. Allah želi da Mu ljudi i na ovom i na onom svetu robuju radi Njegovog zadovoljstva. Većina ljudi je zbunjena i muči se mišlju: „Zašto sam stvoren, zašto sam na svetu? Moram nešto da postignem da bih spasao svoj život.“ A jedino što će zaista spasiti čoveka jeste to da bude na Allahovom putu. To znači, da živi onako kako to Allah želi. A šta je to što Allah želi? Da se obavljaju propisani ibadeti – namaz, post, zekat i hadždž. Kako ćeš to činiti? Činićeš to svaki dan. Do kada? Sve do svoje smrti. Posle smrti, na ahiretu (onom svetu), ionako više nema ni namaza, ni posta, ni zekata, niti drugih ibadeta. Te ibadete ćeš obavljati sve dok si na ovom svetu. Ali kako ovi ibadeti treba da se obavljaju? Moraš od njih da napraviš čvrstu rutinu. Obavljaćeš svoj namaz pet puta dnevno. Danas neki ljudi, u uverenju da će ljude približiti veri, daju savete koji ih zapravo odvraćaju od nje. Oni kažu: „Moraš da obavljaš namaz u potpunoj poniznosti, hušu'u (skrušenosti), ne smeš dozvoliti da to postane puka rutina.“ Ali kako bi to bilo moguće a da to ne postane stalna navika? Naravno da će to postati automatski refleks. Klanjaćeš pet puta dnevno; podrazumeva se da ćeš od toga napraviti rutinu, kako ne bi propustio namaz. Kako bi te to tištilo i činilo nemirnim kada ga propustiš, i kako bi ponovo pronašao mir tek kada taj namaz obaviš. To znači da ne smeš da skreneš sa Pravog puta. Navikni se na taj red i obavljaj pet dnevnih namaza svaki dan. Nastavi da klanjaš tokom celog svog života. S postom je potpuno ista situacija. Postoji jedna veoma lepa izreka sejjidina Alije (kerremallahu vedžheh): „Kalimatu haqqin urida bihal-batil.“ To znači, sama izjava je istinita, ali se njome teži pogrešnom cilju. Nikako se ne daj time zbuniti. Oni kažu: „Ne klanja se žurno i nepažljivo, tako namaz nije validan.“ Oni vrše pritisak na ljude govoreći im: „Ako se pet namaza ne obavi u dubokoj poniznosti, hušu'u (skrušenosti), neće biti primljeni.“ Kao da si ti taj koji traži polaganje računa za namaz! Allah, Uzvišeni i Moćni, kaže: „Ne otežavajte, obavljajte svoj namaz.“ On kaže: „Obavljajte svojih pet propisanih namaza, dajite zekat i postite.“ Vremena ibadeta su tačno utvrđena; nema razloga da se na ljude vrši toliki pritisak. Naš Poslanik, neka je Allahov mir i blagoslov na njega, u svoje vreme je rekao ashabima: „Ako ne ispunite sto posto onoga što vam je naređeno, vaši ibadeti neće biti primljeni.“ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao da se ibadeti moraju ispuniti bez nedostataka, sto posto. Ali je takođe rekao: „Ako ljudi u poslednjem vremenu ispune makar i jedan posto od naređenog, njihovi ibadeti će biti primljeni.“ Danas ima mnogo imama, hadžija i sličnih, koji misle da čine dobro, a zapravo ne znaju ni šta govore ni šta rade, i tako ljude otuđuju od vere. Oni stoje u džamiji, posmatraju kako ljudi klanjaju i kritikuju ih. Zatim ta osoba to pretrpi jednom ili dvaput, ali onda prestane da dolazi u džamiju, a treći put prestane da klanja i kod kuće. Ovakvim mešanjem oni prave veliku štetu! Samo ti obavljaj svoj namaz, Allah će ga primiti. Ljudi se ionako već i više nego dovoljno bore sa došaptavanjima (vesvesama) i sumnjama. Takvim kritikama oni njihovu situaciju čine samo još gorom. Neka Allah primi ibadete svih nas. Ne bojte se; sve dok obavljamo svoj namaz i dok je naša namera Allahovo zadovoljstvo, inšallah će, kao što je i spomenuto u ajetu, naš život, naša smrt i sva naša dela biti radi Allahovog zadovoljstva.

Naš Poslanik, neka je Alahov blagoslov i mir na njega, rekao je u smislu: "Najbolje u svim stvarima je srednji put." Time je naš Poslanik, neka je Alahov blagoslov i mir na njega, mislio da je bolje ni u čemu ne ići u krajnost. "Odabrati srednji put u svim stvarima je najbolje", rekao je naš Poslanik, neka je Alahov blagoslov i mir na njega. "Ne ostavljajte uzde ni previše labave, niti ih previše zatežite", rekao je on. To važi za svako područje života: bilo na bogosluženju, u ophođenju s drugim ljudima, porodicom ili decom – tako je najbolje postupati. Danas su ljudi često ili previše strogi ili previše popustljivi. Takva je ljudska priroda: što više slobode nekome ostavite, on više traži – tome nema kraja. Dakle, da bi se znala ceniti vrednost stvari, moraju postojati granice. To, međutim, ne bi trebalo da se radi grubo, već na blag i pažljiv način. Takav način ophođenja se mora naučiti. Danas se to zove "diplomatija". Kako to funkcioniše? Ostvarujete svoj cilj potpuno bez prisile: druga osoba radi ono što vi želite, ali veruje da to čini iz sopstvenih pobuda. Pri tome si osobi samo suptilno dao do znanja kako da se ponaša, ili si stvorio odgovarajuće uslove za to. Upravo tako bi trebalo da bude i u porodici, među braćom i sestrama, i u ophođenju sa drugim ljudima. Ako stalno pristupate drugima sa grubošću, niko vas neće prihvatiti. Čak i ako u prvom trenutku ćute, usprotiviće vam se prvom prilikom i sav vaš trud će biti uzaludan. Zbog toga su odnosi sa sopstvenom porodicom i decom tako izuzetno važni. Često mi dolaze braća i žale se: "Moj sin ili ćerka sada imaju 14 ili 15 godina i izuzetno su neposlušni i buntovni." To je Alahova mudrost: u tom uzrastu ulaze u pubertet i telo se menja. Oni prolaze kroz prelazak iz detinjstva u mladost. Nekada su sa 15 godina već bili odrasli muškarci i žene i izdržavali su porodice – danas to više nije slučaj. Ali čisto fizički, oni i dalje prolaze kroz isti razvoj. Po Alahovoj mudrosti, čovek doživljava ogromnu promenu ulaskom u pubertet. Zato se u ovoj fazi mora postupati posebno obazrivo. Neki roditelji pogledaju svoje dete i uspaniče se: "Šta se desilo? Da li je zaposednuto? Da li je džin ušao u dete?" Pri tome se uopšte nije desilo ništa neobično; samo se telo menja, tačno onako kako je Alah u Svojoj mudrosti predvideo. Ostavljaju detinjstvo za sobom i postaju mlade žene i muškarci. Ovaj proces se mora dobro ispratiti i sa njima se mora pravilno postupati. To se uči postepeno. Ne smete biti ni previše strogi, niti ih smete prepustiti potpuno samima sebi. Morate ih usmeravati sa mnogo takta i pomoći im da uspešno prebrode ovu fazu. Neka im Alah podari dug i blagosloven život. Jer naša deca su najvažnija; ona su najvrednije blago za čovečanstvo i islam. Ne smemo dozvoliti da propadnu. Neka nas Alah toga sačuva. Naš Poslanik, neka je Alahov blagoslov i mir na njega, uvek je bio milostiv. A i njegovi drugovi su bili puni milosti. On nas je naučio da budemo milostivi i kako da se ophodimo prema drugim ljudima – to i mi moramo uzeti k srcu. Neka nam Alah pomogne i zaštiti našu decu. Neka On sačuva decu svih muslimana i podari uputu i svim ostalim ljudima, inšaAlah.

شَهۡرُ رَمَضَانَ ٱلَّذِيٓ أُنزِلَ فِيهِ ٱلۡقُرۡءَانُ هُدٗى لِّلنَّاسِ وَبَيِّنَٰتٖ مِّنَ ٱلۡهُدَىٰ وَٱلۡفُرۡقَانِۚ (2:185) Blagosloveni mesec Ramazan je mesec koji Allah voli. Njegova odlika je zaista velika; nagrada za obavljene ibadete kod Allaha je neizmerna. Zaista neizmerna. Zato treba činiti što više dobra i obavljati ibadete koliko god se može. A čak i ako neko nije u stanju to da učini, trebalo bi barem da donese nameru: "Nameravam da provedem ceo Ramazan onako kako je to ugodno Allahu, azze ve dželle." Naši gresi su brojni. Učinimo ono što je u našoj moći, i neka nas Allah nagradi u skladu sa našom namerom. Jer to je ono najvažnije. Neki ljudi obavljaju mnogo ibadeta, drugi manje. Najvažnije pri tome je da se postigne zadovoljstvo Allaha, azze ve dželle. Ako u svemu što radiš imaš nameru da postigneš Allahovo zadovoljstvo, bićeš u potpunosti nagrađen od Njega zahvaljujući toj nameri – čak i ako je tvoje delo bilo malo. Allah, azze ve dželle, je Ekremul-Ekramin, Najdarežljiviji od darežljivih; On prelazi preko malih grešaka. Ipak, postoje neke stvari na koje se obavezno mora obratiti pažnja. Postoje ljudi koji zbunjuju druge pitanjima poput: "Kada treba početi sa postom, kada ga treba prekinuti?" Čak smo čuli za ljude koji tvrde: "Može da se jede sve dok sunce ne izađe." Oni unose zabunu izjavama poput: "Vreme imsaka je tada i tada." Zato je na ovu temu potreban oprez. Nakon nastupanja vremena imsaka, apsolutno se više ništa ne sme jesti. Oni tvrde da se može jesti do izlaska sunca, a pri tome se još prave da su učenjaci. Ali oni to nisu; oni su neznalice. Apsolutno nema razloga da se post celog meseca Ramazana dovodi u pitanje ili upropasti zbog pet ili deset minuta. Naredba Allaha, azze ve dželle, je jasna: moramo se držati puta i granica koje je On postavio. To je ključna stvar. Nedostaci u drugim ibadetima mogu se nadoknaditi ispravnom namerom, ali kada su u pitanju ova vremena, mora se biti veoma precizan. Vreme sehura, odnosno imsak, obično traje do ezana. Nakon toga se više ne sme jesti. Međutim, da biste bili sigurni, najbolje je prestati sa jelom i pićem već 5 do 15 minuta pre ezana. Tako čovek čuva svoj post i igra na sigurno. Nekada su postojali takozvani "muvekiti" koji su određivali vremena. Muvekit je onaj koji precizno podešava i izračunava vremena namaza. Oni su izračunavali kada se završava sehur, a kada nastupa imsak. Imsak zapravo znači da se od tog trenutka mora prestati sa jelom i pićem. Sva vremena namaza – bilo za sabah, podne ili ikindiju – računali su muvekiti. Danas to zanimanje jedva da postoji, ali zato sada imamo naše kalendare. Vremena se određuju prema njima. Naravno da bi bilo lepše imati pravog muvekita, ali pošto to danas više nije uobičajeno, ravnaćemo se po kalendaru, inša'Allah. Ali kao što je rečeno: onaj ko želi da ima mirnu savest, trebalo bi radi sigurnosti već 5 do 10 minuta ranije da donese nameru za post i da više ništa ne jede. Ništa ne gubiš ako, radi Allaha, prestaneš da jedeš pet minuta ranije. Na to zaista treba obratiti pažnju. Inače važi ono što je već rečeno: sve dok se čovek pridržava vremena, obavljeni ibadeti biće primljeni. Biće prihvaćeni kao važeći ibadeti, i ti ćeš postići Allahovo zadovoljstvo. Allah je za sve odredio određeni rok i vreme. Postoji vreme za Ramazan i vreme za Bajram; isto tako postoji vreme za sabah i podne namaz. Sabah namaz, na primer, ne može se klanjati pre nego što nastupi njegovo vreme. Kod podne namaza je potpuno isto: ne može se klanjati pre njegovog određenog vremena. Kod ikindije namaza (asr) je malo fleksibilnije. Tu postoje vremena asr-i evvel i asr-i sani, tako da se može klanjati malo ranije ili kasnije. Vreme za akšam namaz je pak strogo određeno; ni on se ne može klanjati pre vremena. Kod jacija namaza vremenski okvir je opet nešto širi. Može se klanjati ranije ili kasnije, sve dok ostaje unutar zadatog vremenskog raspona. Generalno, međutim, važi da se vremena namaza moraju tačno poštovati i na njih se mora paziti. Ali je posebno važno veoma precizno paziti na vremena za iftar i sehur. Neka Allah to primi. Neka Allah primi naše ibadete. Ako ima ljudi koji su nesvesno naseli na takve pogrešne izjave, trebalo bi da zatraže oprost. Neka im Allah oprosti, inša'Allah.