Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

‎سُبۡحٰنَ الَّذِىۡۤ اَسۡرٰى بِعَبۡدِهٖ لَيۡلًا مِّنَ الۡمَسۡجِدِ الۡحَـرَامِ اِلَى الۡمَسۡجِدِ الۡاَقۡصَا الَّذِىۡ بٰرَكۡنَا حَوۡلَهٗ لِنُرِيَهٗ مِنۡ اٰيٰتِنَا​ ؕ اِنَّهٗ هُوَ السَّمِيۡعُ الۡبَصِيۡرُ‏ „Slavljen neka je Onaj koji je noću preveo Svoga roba iz Mesdžidul-harama u Mesdžidul-aksa, čiju smo okolinu blagoslovili, kako bismo mu pokazali Naša znamenja. Zaista, On sve čuje i sve vidi.“ [17:1] Allah, Moćni i Uzvišeni, naređuje u ovoj svetoj noći da se slavi On i Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega). To je veoma značajna noć; izuzetno poseban događaj koji se dogodio Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega). Sva stvorenja su mu ukazala čast i poštovanje te noći. Allah, Uzvišeni, nije vezan ni za kakvo mjesto; razum to ne može pojmiti. Ne trebamo razbijati glavu o tome kako je Allah to učinio. On je Stvoritelj. Stoga je ovo izuzetno blagoslovljena noć. Inšallah, molimo Allaha da nam podari razumijevanje za Poslanika (neka je Allahov mir i spas na njega): za ono što on govori, što naređuje i što ljudima ličnim primjerom pokazuje. To znači ne slijediti sopstveni ego. Ljudi često sebe smatraju važnim, ali mora se slijediti ono što nam je Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) pokazao. Slijedite njega. Nemojte umišljati i nemojte prosto raditi ono što vam se sviđa. Ako radite nešto čime Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) nije zadovoljan, to ne donosi korist ni vama ni drugima. Molimo Allaha, Uzvišenog, da nas učvrsti na Svom putu – putu Poslanika (neka je Allahov mir i spas na njega). Mi smo ništa u poređenju s njim (neka je Allahov mir i spas na njega); moramo mu iskazati poštovanje. Trebamo biti svjesni da bez njega (neka je Allahov mir i spas na njega) nismo sposobni ni za šta. Ono što je on (neka je Allahov mir i spas na njega) naredio i nama pokazao, to je pravi put. Neka nas Allah sačuva na putu Poslanika (neka je Allahov mir i spas na njega) i ojača naš razum, našu vjeru i naša tijela. Inšallah.

Inša-Allah, sutra ćemo obeležiti blagoslovljenu noć Miradža našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega). Ovi dani su posebni; to je jedan od dragocenih dana koje je naš Poslanik (neka je mir i spas Allahov na njega) poklonio svom Ummetu. Ovo je događaj kroz koji je Allah pokazao uzvišenost našeg Poslanika nad svim svetovima, hvala Allahu. Na mesto, rang i položaj koje nijedno drugo stvorenje nije moglo dostići; tamo je Allah doveo našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega) i primio ga u Svoje prisustvo. Prirodu ovog stanja poznaje samo Allah, niko drugi. Ono što znamo je – hvala Allahu – da su ovo velika čuda; to su darovi milosti za našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega). Neka Allah učini da i mi uvek imamo udela u ovim darovima milosti. Ovo pripada onima koji u Njega veruju i na Njega se oslanjaju; blagoslov našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega) stiže do njih. Ko ne veruje, ionako je postao igračka šejtana; oni stalno govore o tome: „Ne, bilo je ovako, ne, bilo je onako.“ Pa dobro, nevernik to može reći, ali ti ne trebaš ličiti na nevernika. Nevernici su tada govorili: „To je nemoguće“; ali današnji vernici, zahvaljujući svojoj veri, kažu: „Moguće je.“ Ali oni koji kažu „Ja sam musliman“, a tvrde „Ne, to je bio samo san, ili ono“ – to su oni čija je vera slaba. Vernik spoznaje sa apsolutnom sigurnošću (Hakkul-jeqin) rang našeg Poslanika (neka je mir i spas Allahov na njega), veruje u njega i sledi njegov put. Neka nas Allah ne skrene sa ovog puta i neka nas učini postojanim, inša-Allah. Danas nam, inša-Allah, predstoji putovanje. Posetićemo mesta koja je osnovao naš Mevlana Šejh Nazim, gde se nalaze naša braća po veri i koja služe celom svetu. Tamo su naša braća; braća iz onog vremena, novi i oni preminuli... Čovek mora uvek biti povezan sa njima. Sa namerom da budemo večno ujedinjeni i na ovom i na budućem svetu, krećemo inša-Allah na ovo putovanje. Neka ovo putovanje, inša-Allah, vodi ka dobru; da odemo u dobru i vratimo se u dobru. Neka bude blagoslovljeno za sve nas, inša-Allah.

Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: „U poslednjem vremenu, smutnja će biti poput mrklih noći.“ To znači: Čak i u po bela dana vlada tama kao u noći. Tako to opisuje naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega). „Šta ćete raditi u to vreme?“, pita on. U to vreme treba ostati kod kuće i ne izlaziti nepotrebno. Treba obavljati ibadete kod kuće, biti sa svojom porodicom i brinuti se o njoj. Danas ljudi gledaju samo na sebe, retko ko misli na druge. Oni kažu: „Prvo ja, onda ostali, pa tek onda porodica.“ Zato ne žele da preuzmu odgovornost za porodicu; svako želi samo da bude slobodan. Ali sloboda ne funkcioniše tako; sve ima svoj red i svoju pristojnost. Svet privlači ljude, vuče ih u propast i udaljava ih od Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Zato ljudi pitaju: „Šta je naš zadatak? Šta nas savetuješ?“ Čuvajte svoju porodicu. U ovo vreme to je veoma važno; presudno je zaštititi porodicu. Jer – neka nas Allah sačuva – mnogi dolaze kod nas; deca su postala zavisna, žele da se oslobode toga, ali ne uspevaju. I za to traže dove. Zato se mora biti krajnje oprezan u svakom pogledu. Putem uređaja u njihovim rukama, preko telefona i drugih stvari, ulivaju im otrov. To znači, šejtan i njegovi vojnici postavljaju zamke i koriste otrove koji se jedva mogu zamisliti; napadaju sa svih strana. Kockanje je još jedna pošast. Već nekoliko dana vidim da takve poruke stižu čak i do nas. Neka nas Allah sačuva! Zato upozoravamo na to; na to se mora veoma paziti. Kažu: „Uplatili smo ti 5000 lira, počni da igraš s tim.“ O Allahu, odakle to dolazi? Ko još tek tako poklanja 5000 lira? Šejtanovi vojnici te namame sa 5000 lira, gurnu te zatim u 500 miliona duga i uzmu ti sve što poseduješ. Kako te stvari funkcionišu? Upravo to su mnoge vrste smutnje poslednjeg vremena, otrovi poslednjeg vremena. Čovek mora paziti na sebe, na svoju decu i svoju porodicu. Mora se biti pažljiv, kako bi nas Allah sačuvao, kako bi nam Allah pomogao. Naše vreme je poslednje vreme. Nikada ranije na svetu nije viđeno toliko zla kao u ovo vreme. Najgore od svih vremena je naše vreme, poslednje vreme. Ali zauzvrat, u ovom vremenu postoji i najveći blagoslov, najveća nagrada i Allahovi darovi. Ko se čuva i ostane na pravom putu, ko pomogne sebi, svojoj porodici, svojoj rodbini i svom društvu, za njega sledi ogromna nagrada. Kao nadoknadu za ove poteškoće i ovo zlo, Allah je obećao velike nagrade. Upravo to se zove džihad; to je pravi džihad. Zaštititi sebe od sopstvenog ega i od zla, i takođe sačuvati druge. Neka nam Allah svima pomogne. Neka nas Allah sačuva od ovog stanja i od zla. Neka nas Allah zaštiti od zla šejtana i njegovih sledbenika.

قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: بُنِيَ الْإِسْلَامُ عَلَى خَمْسٍ: شَهَادَةِ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللهِ، وَإِقَامِ الصَّلَاةِ، وَإِيتَاءِ الزَّكَاةِ، وَحَجِّ الْبَيْتِ، وَصَوْمِ رَمَضَانَ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Islam je sagrađen na pet stubova. To znači da su ovo osnovni uslovi islama. To su: Svedočenje da nema boga osim Allaha i da je Muhamed Allahov poslanik – dakle, izgovaranje svedočenja vere (Kelime-i šehadet). Drugo: obavljanje namaza. Treće: davanje zekata. Četvrto: obavljanje hadža (hodočašća). I post ramazana. Ovo su temelji islama; nijedan od njih se ne sme izostaviti. Iako su zekat i hadž namenjeni onima koji su finansijski u mogućnosti, i oni su obavezne radnje i spadaju u temelje islama. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: إِنَّ لِلْإِسْلَامِ صُوًى وَمَنَارًا كَمَنَارِ الطَّرِيقِ، رَأْسُهُ وَجِمَاعُهُ شَهَادَةُ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا عَبْدُهُ وَرَسُولُهُ، وَإِقَامُ الصَّلَاةِ، وَإِيتَاءُ الزَّكَاةِ، وَتَمَامُ الْوُضُوءِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Islam ima putokaze i svetionike, slično oznakama na putu. Baš kao što svetionik pokazuje put čoveku na moru ili na kopnu, tako i islam ima znakove koji ga čine prepoznatljivim. Glava i srž toga je: Svedočenje da nema boga osim Allaha i da je Muhamed Njegov rob i poslanik. To je ulazak u islam. Zatim, pravilno obavljanje namaza, davanje zekata, i potpuno obavljanje abdesta (pranja pre molitve). قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: أَيُّمَا مَالٍ أَدَّيْتَ زَكَاتَهُ فَلَيْسَ بِكَنْزٍ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Imovina za koju je dat zekat nije 'kenz', odnosno nije samo nagomilano blago. Ta imovina je halal i čista. 'Kenz' označava imovinu u koju se umešalo (tuđe) pravo; čim se plati zekat, ona postaje čista i halal. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: بَرِئَ مِنَ الشُّحِّ مَنْ أَدَّى الزَّكَاةَ، وَقَرَى الضَّيْفَ، وَأَعْطَى فِي النَّائِبَةِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Ko da zekat na svoju imovinu, ugosti gosta i pomogne onome ko je u nevolji, oslobodio se škrtosti. To znači, takav čovek nije škrt, jer je dao svoj zekat, ugostio gosta i pomogao onome kome je pomoć potrebna. Ko to propusti, škrt je; ko to učini, ne smatra se škrtim. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: ثَلَاثٌ مَنْ كُنَّ فِيهِ وُقِيَ شُحَّ نَفْسِهِ: مَنْ أَدَّى الزَّكَاةَ، وَقَرَى الضَّيْفَ، وَأَعْطَى فِي النَّائِبَةِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Ko u sebi objedini tri osobine, sačuvao je svoju dušu od škrtosti. Škrtost je prezrena osobina; Allah – Moćni i Uzvišeni – je ne voli, a ne voli je ni Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega). Takođe, ni ljudi ne vole škrtice. Ko ispuni ove uslove, zaštićen je od škrtosti. To su: Prvo, davanje zekata. Ima mnogo bogatih koji zbog svoje škrtosti ne plaćaju zekat; za to postoji bezbroj primera. Većina se nalazi u ovom stanju: Bogati poseduju novac, ali nemaju srca da ga daju – upravo to je škrtost. Drugo: ugošćavanje gosta. Treba da ponudiš gostu ono što možeš. Ali se ne treba prisiljavati na to. Ponudi ono što imaš u kući. Ne tovari sebi teret; nepotrebno je pozajmljivati novac levo i desno i dovoditi se u nevolje, samo da ljudi ne bi rekli: 'On je škrt'. Gost jede ono što zatekne. I to je gostoprimstvo. I treće: pomoći onome ko je zapao u nevolju. Pomaže se onome u nevolji u okviru svojih mogućnosti. Allah – Moćni i Uzvišeni – ne tovari Svom robu teret koji ne može nositi, i ne baca ga u poteškoće. Jedan od ashaba doneo je Poslaniku – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – komad zlata. Naš Poslanik je okrenuo lice. Čovek je prišao s druge strane i rekao: 'Našao sam ovo zlato. Ovo je sva moja imovina, dajem je tebi.' Na kraju je Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – uzeo zlato i bacio ga u pravcu tog čoveka. Nije ga pogodilo. Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) je tada rekao: 'Daješ li mi svu svoju imovinu, a posle ideš da prosiš? To tako ne ide.' Daj onoliko koliko ti snaga dozvoljava. Ostatak potroši na sebe i pobrini se za sopstveno dobro. Dakle, sve ima svoj red i svoj način. Ne dovodeći sebe u nevolju, pomažeš koliko god možeš. U hadisu se kaže: 'Pomozi onome u nevolji', ali ne ide da prodaš kuću i imanje da bi otplatio nečiji dug, a zatim sam ostao bez krova nad glavom. Sve ima svoj red. Pomozi onome u nevolji prema svojim mogućnostima, tada se nećeš smatrati škrtim. Zato nemoj imati strah da ćeš biti viđen kao škrt. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: أَخْلِصُوا عِبَادَةَ اللهِ تَعَالَى، وَأَقِيمُوا خَمْسَكُمْ، وَأَدُّوا زَكَاةَ أَمْوَالِكُمْ طَيِّبَةً بِهَا أَنْفُسُكُمْ، وَصُومُوا شَهْرَكُمْ، وَحُجُّوا بَيْتَ رَبِّكُمْ، تَدْخُلُوا جَنَّةَ رَبِّكُمْ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je... Ovde Poslanik izražava sve na najlepši način. Arapski tekst hadisa je u rimovanom i poetskom stilu. Iako u prevodu nije tako rimovano, značenje glasi ovako: Budite iskreni u svom ibadetu prema Allahu i obavljajte svojih pet namaza. Prvo ihlas (iskrenost): Služite Allahu iskreno i obavljajte svojih pet namaza. Postite svoj mesec ramazan. Zatim dajte zekat na svoju imovinu radosnog srca. To znači, nemojte biti ljuti što novac odlazi. Ako daješ mnogo, to znači da je Allah tebi dao mnogo. Ako daš stotinu zlatnika zekata, onda ti je Allah dao pet hiljada da bi mogao dati tih stotinu. Treba da se raduješ i kažeš: 'Dajem toliko, to znači da mi je Allah mnogo poklonio.' Dakle, daj svoj zekat čiste savesti. I hodočastite Kuću svog Gospodara (Bejtullah), da biste ušli u Džennet svog Gospodara. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: حَصِّنُوا أَمْوَالَكُمْ بِالزَّكَاةِ، وَدَاوُوا مَرْضَاكُمْ بِالصَّدَقَةِ، وَأَعِدُّوا لِلْبَلَاءِ الدُّعَاءَ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Zaštitite svoju imovinu zekatom. Ako se za imovinu ne da zekat, kasnije – neka nas Allah sačuva – cela imovina propada. Obavezno dajte zekat da biste osigurali svoj imetak. Lečite svoje bolesne sadakom (milostinjom). Lečenje bolesti je sadaka. To je jači lek od lekara ili medicine. I pripremite se dovama (molitvama) za iskušenja. Molite se da nesreća ostane daleko od vas. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: حَصِّنُوا أَمْوَالَكُمْ بِالزَّكَاةِ، وَدَاوُوا مَرْضَاكُمْ بِالصَّدَقَةِ، وَاسْتَعِينُوا عَلَى حَمْلِ الْبَلَاءِ بِالدُّعَاءِ وَالتَّضَرُّعِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Zaštitite svoju imovinu zekatom. Za zaštitu imovine zekat je uslov. Time ispunjavaš versku obavezu (farz), štitiš svoju imovinu i stičeš nagradu. Pored toga, dobijaš blagoslove. Lečite svoje bolesne sadakom; čovek bi svakog dana obavezno trebao dati sadaku da bi bio zaštićen od nesreća i zla, i da bi našao isceljenje. Da biste odagnali nesreću, tražite pomoć kroz dove i ponizno preklinjanje. To znači, preklinjite Allaha i molite se da vas nesreća ne zadesi. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: الدِّينَارُ كَنْزٌ، وَالدِّرْهَمُ كَنْزٌ، وَالْقِيرَاطُ كَنْزٌ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Sve dok se za njega ne daje zekat, dinar (zlato) je 'kenz', dakle nagomilano blago. I dirhem (srebro) i karat su 'kenz'. To znači, to su dobra za koja nije plaćen zekat. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: الزَّكَاةُ قَنْطَرَةُ الْإِسْلَامِ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Zekat je most islama. Nakon smrti našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega), većina tih Arapa bili su muslimani, ali su postali otpadnici (murted). Zašto? Da ne bi morali plaćati zekat. To znači da je zekat zaista most islama; ko ga ne daje, smatra se da nije u potpunosti ušao u islam. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: كُلُّ مَالٍ أُدِّيَتْ زَكَاتُهُ فَلَيْسَ بِكَنْزٍ وَإِنْ كَانَ مَدْفُونًا تَحْتَ الْأَرْضِ، وَكُلُّ مَالٍ لَا تُؤَدَّى زَكَاتُهُ فَهُوَ كَنْزٌ وَإِنْ كَانَ ظَاهِرًا. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Imovina za koju je dat zekat nije kenz (nagomilano blago), čak i ako je zakopana sedam slojeva duboko pod zemljom. Međutim, imovina za koju zekat nije dat smatra se kenzom, čak i ako stoji na videlu; dakle, smatra se imovinom za koju je davanje uskraćeno. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: لَمْ يَمْنَعْ قَوْمٌ زَكَاةَ أَمْوَالِهِمْ إِلَّا مُنِعُوا الْقَطْرَ مِنَ السَّمَاءِ، وَلَوْلَا الْبَهَائِمُ لَمْ يُمْطَرُوا. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Ako jedan narod uskrati zekat na svoju imovinu, sigurno će im biti uskraćena kiša s neba. Danas svuda u svetu vlada nestašica vode. Žalimo se što ne pada kiša, što nedostaje vode... Da nije životinja, ne bi pala nijedna kap kiše. To znači da Allah ima milosti prema životinjama i insektima i daruje ovu kišu; inače nam, zaista, nijedna kap ne bi bila podarena. قَالَ رَسُولُ اللهِ صَلَّى اللهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: عُرِضَ عَلَيَّ أَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ، وَأَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ النَّارَ. فَأَمَّا أَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ الْجَنَّةَ: فَشَهِيدٌ، وَمَمْلُوكٌ أَحْسَنَ عِبَادَةَ رَبِّهِ وَنَصَحَ لِسَيِّدِهِ، وَعَفِيفٌ مُتَعَفِّفٌ. وَأَمَّا أَوَّلُ ثَلَاثَةٍ يَدْخُلُونَ النَّارَ: فَأَمِيرٌ مُسَلَّطٌ، وَذُو ثَرْوَةٍ مِنْ مَالٍ لَا يُؤَدِّي حَقَّ اللهِ فِي مَالِهِ، وَفَقِيرٌ فَخُورٌ. Naš Poslanik – neka je Allahov mir i blagoslov na njega – rekao je: Pokazana su mi prva tri čovjeka koja će ući u Džennet, i prva tri koja će ući u Džehennem. To znači da je ovo objavljeno našem Poslaniku (neka je Allahov mir i blagoslov na njega). Tri osobe koje prve ulaze u Džennet su: Prvi je mučenik (šehid). Drugi je rob (sluga) koji je dobro obavljao svoj ibadet prema Allahu, kao i svoju službu prema svome gospodaru. Kao nagrada za tegobe koje je pretrpio na ovom svijetu, on pripada drugoj grupi koja ulazi u Džennet. Treći je čedan i častan čovjek sa porodicom, koji se stidi da prosi. Ova osoba, koja nikoga ne moli i koja je strpljiva u izdržavanju svoje porodice, pripada trećoj grupi u Džennetu. Prve tri osobe koje će ući u Džehennem su: Prvi je vladar tiranin. Drugi je imućan čovjek koji ne daje zekat i time uskraćuje Allahovo pravo u svom imetku. On posjeduje imetak, ali ne daje zekat; budući da u tom imetku leži Allahovo pravo, ova osoba pripada drugoj grupi stanovnika Džehennema. A treći je oholi siromah. Ko je siromašan, a ipak arogantan, pripada trećoj grupi.

قُلِ ٱللَّهُمَّ مَٰلِكَ ٱلۡمُلۡكِ تُؤۡتِي ٱلۡمُلۡكَ مَن تَشَآءُ وَتَنزِعُ ٱلۡمُلۡكَ مِمَّن تَشَآءُ وَتُعِزُّ مَن تَشَآءُ وَتُذِلُّ مَن تَشَآءُۖ بِيَدِكَ ٱلۡخَيۡرُۖ إِنَّكَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ (3:26) Allah, Uzvišeni i Moćni, kaže: Vlast pripada Njemu. Sve pripada Njemu. Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „On uzvisuje onoga koga On hoće, i unizuje onoga koga On hoće.“ Zašto ovo spominjemo? Alhamdulillah, juče... Pre više godina smo, kako je Šejh Baba savetovao, doneli nameru da postanemo komšije Ejub Sultana. Doneta je namera da tamo budemo komšije i da tamo služimo. Bilo je nekoliko promena lokacije. Pre deset godina bilo je nekih ljudi koji su hteli da obave jedan posao. U zamenu za taj posao, trebalo je da dobijemo gotovu zgradu; to je barem bila njihova ponuda. Dobili su posao bez potrebe da ulažu sopstveni novac; takav je bio dogovor. Trebalo je da se uselimo u gotovu zgradu. Ali, uz odlaganja za „danas“ i „sutra“, do toga na kraju nikada nije došlo. Pošto nisu održali svoju reč, potražili smo druga mesta. Konačno, Alhamdulillah, pitanje zgrade i zemljišta je rešeno juče. Napreduje korak po korak, hvala Allahu. Zašto ovo govorim? Da je ova imovina pripadala tim ljudima... Pa, Allah im to izgleda nije odredio. U početku smo bili ljuti i uznemireni zbog toga. Nisu održali svoju reč. Zavlačili su nas. Čas je išlo napred, čas nije, i tako su godine prolazile. Međutim, juče smo videli, Alhamdulillah, da je veći deo zgrade skoro završen, Mašallah. Tada nam je postalo jasno: Allah, Uzvišeni, izgleda nije želeo da se ovo dobro desi preko njih. On to nije želeo; njima nije bio određen udeo u ovoj imovini. Imovina pripada Allahu. Njima to nije bilo suđeno. Ali kroz male priloge braće, učenika i onih koji nas vole, ova služba će biti dovršena, bez potrebe da zavisimo od onih, ako Allah da. Ostaće do Sudnjeg dana, uz Allahovu dozvolu. To je zadužbina (Vakuf). To je zadužbina za Allahovo zadovoljstvo, sve do Sudnjeg dana. Ovo je rad zadužbine; ko god u tome učestvuje, na dobitku je. Taj čovek stiče čast (postaje 'Aziz'). Međutim, ko to propusti – dakle, ko nešto obeća a ne ispuni – taj ponižava samog sebe (postaje 'Zalil'). Šta god da uradi, čak i da mu pripada ceo svet: on ostaje ponižen. 'Zalil' znači biti bezvredan, nemati nikakav značaj. Zato ne treba biti ljut. Takva je Allahova volja. Koga On hoće, njega uzvisuje i približava Sebi. Kod Allaha, Uzvišenog, on ima visok položaj. 'Aziz' znači: neko sa visokim položajem, dostojanstven, častan i uzvišen. 'Zalil', s druge strane, znači niskost, poniženje i beskorisno stanje. Dakle, nema razloga za ljutnju ili tugu. Allah je tako hteo. Allah je tako odredio; jedne je uzvisio (Aziz), a druge ponizio (Zalil). Zbog toga se ne treba ni ljutiti ni tugovati. Sve se mora prepustiti Allahovom određenju. Neka nas Allah učini od onih koji su počastvovani, od onih koji drže svoju reč. Neka nas On učini istinskim vlasnicima. Jer ovo je posed za budući svet (Ahiret). To nije ovozemaljski posed; on pripada Allahu i zaveštan je za Njegovo zadovoljstvo. Kome On odredi ovaj posed, to je ono što je presudno. Neka nam On da udeo u posedu koji nam donosi čast, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan. Neka Allah omogući svima vama da ostvarite mnogo takvih zadužbina i dobrih dela, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan. Neka nas Allah sve učini prihvaćenim robovima. Neka nas On učini od onih koji udeljuju, bez straha od siromaštva, inšallah.

لَّقَدۡ كَانَ لَكُمۡ فِي رَسُولِ ٱللَّهِ أُسۡوَةٌ حَسَنَةٞ (33:21) Ovako govori Allah, Moćni i Uzvišeni. Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je vaš vodič. Sledite ga, oponašajte njegova dela i ravnajte se prema onome što je on svojim životom pokazao. Pokoravajte mu se i trudite se koliko god možete da živite njegov sunnet. Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) nije od koristi i uzor samo muslimanima, već celom čovečanstvu. Čak i ako oni koji slede njegov put nisu muslimani, njegova dela su ipak za dobrobit čovečanstva. Svaki njegov postupak, sve što je činio, služi na korist ljudima. Ponekad se priča da kod nemuslimana postoje mesta gde ljudi čine sve u ime poštenja i iskrenosti. Kod njih nedostaje samo šehadet (svedočenje vere). Neki muslimani su, s druge strane, čista suprotnost; prave razne nestašluke i onda kažu: „Mi smo muslimani.“ To tako ne ide. Zato je presudno kako je naš Poslanik živeo. Važno je kako je jeo i kako je pio. Šta je radio, kako je raspoređivao svoj dan... Sve su to stvari na koje bi ljudi trebalo da se ugledaju. Jednom je kralj Egipta poslao poklone našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega). Zajedno sa poklonima poslao je i lekara da pregleda i leči muslimane. Lekar je primetio da niko ne dolazi kod njega; nije bilo bolesnih. Upitao je: „Kako to radite?“ Odgovorili su: „Mi živimo po sunnetu našeg Poslanika; naše jelo, piće i postupci se ravnaju prema tome.“ Zbog toga se niko ni ne razboljeva. Danas se, međutim, svet preokrenuo u potpunu suprotnost. Ljudi jedu i piju svakakve nepotrebne stvari. Uz to uzimaju razne lekove i dijetetske suplemente. Čas žele da smršaju, čas da se ugoje, čas da ojačaju... Da se mišići istaknu, da ovde nešto poraste, da tamo nešto poraste... Sami sebe uništavaju. Ponašaju se kao da smo stvoreni samo da bismo hranili ovo telo. A zapravo, tvoje telo je tu da bi služilo Allahu. I za to postoji mera. Kod jela treba da postupaš onako kako je naš Poslanik naredio. Ne treba prepuniti stomak. U jelu i piću sve mora biti umereno, kako bi se osećao dobro. Kako bi mogao i svoje ibadete da obavljaš. Svet se ne sastoji samo od razmišljanja o telu; daj telu ono što mu pripada. Allah je sve savršeno stvorio. Nemoj misliti: „Moram sâm da uradim još više da bih postao neko poseban.“ Uzmi za primer slona, najveću životinju; po stasu jedva da ima nešto veće, ali kakva ti je korist da postaneš kao slon? Dakle, nema nikakve prednosti u tome da budeš kao slon. Allah je životinje stvorio na jedan način, a ljude na drugi. Zato se mora slediti sunnet našeg Poslanika. Da bi bio pravi čovek i pronašao mir, moraš činiti ono što je on činio. Tada ćeš naći smiraj na ovom svetu i na onom svetu. Inače će te stalno ubeđivati: „Uzmi ovo, to je dobro; jedi ovo, to pomaže.“ Navikli su ljude da jedu s nogu, kao životinje. Zovu to „brza hrana“, te užine s nogu... Jesti stojeći je pokuđeno, mekruh. Isto tako i piti stojeći. Neki muslimani, koji sebe smatraju posebno pametnim, kažu: „Vidi, lekar je dokazao da je jedenje i pijenje stojeći štetno.“ Čoveče, naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je to odavno rekao, ali ti ga ne slušaš. Pre 1400, 1500 godina naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je to svojim životom pokazao i izrekao. Ali tek sada, kada lekar ili ko god to potvrdi, ti veruješ u to i kažeš: „To je tačno.“ Zar ne veruješ našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega), već lekaru? Naravno da se mora verovati svemu što je naš Poslanik rekao. Ako ne veruješ u potpunosti, tražiš dokaze i potvrde od drugih da bi mogao reći: „To je istina.“ A trebalo bi da veruješ našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega) bez oklevanja. Dobro je činiti sve što je on rekao; naravno, koliko god možete. Neka nam Allah svima oprosti ono što nismo u stanju da učinimo. Neka nam Allah podari budnost. Neka nam Allah podari blagoslovljen život. Mora se paziti i na svoju porodicu i decu naučiti na isti način. Kako se jede, kako se ponaša, kako se postupa... Tada odrastaju dobra deca i nastaju blagoslovljene generacije, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan.

وَفَوۡقَ كُلِّ ذِي عِلۡمٍ عَلِيمٞ (12:76) Iznad svakog znalca stoji neko ko zna još više. A naravno, iznad svih njih stoji Allah, Moćni i Uzvišeni. Znanje Allaha, Svevišnjeg, je beskrajno. Danas čovek tvrdi: „Postigli smo nešto.” Oni umišljaju da poseduju najveće znanje ovog vremena – štaviše, celokupne istorije. Ali to je zabluda. Znanje je bezgranično. Znanje koje su stekli nije ni tačka. U poređenju sa Allahovim znanjem, to nije ništa. Bilo da je reč o veštačkoj inteligenciji ili čemu god... Čak su i mašinama podarili inteligenciju. Ljudi se tome čude i govore: „Kako je to moguće? Kako veličanstveno!” A pritom je to beznačajno. Pored znanja Allaha, Moćnog i Uzvišenog, to je manje od zrna prašine. Da je barem zrno prašine, to bi već bilo mnogo. Ali mereno prema Allahovom znanju, sve što oni stvore nije ni tačka. Allahova veličina ne poznaje granice. Ljudi veruju da su svojim ovozemaljskim izumima postigli nešto veliko. Smatraju to važnim. Ali u istini, to nema nikakvu vrednost. Ionako se ne može praviti poređenje sa Allahom. Nemoguće je reći: „Allah je za toliko veći, a mi smo za toliko manji.” Takvo poređenje ne postoji. Jer Njegovo postojanje je jedino istinsko postojanje. Naše postojanje je ravno nuli; ono zapravo i ne postoji. Jedini koji istinski postoji je Allah, Moćni i Uzvišeni. Čovek se mora pokoriti Njegovoj veličini i moći. Mora se ponizno potčiniti. Kaže se „Aslim Taslam”: „Predaj se da bi našao spas.” Inače je besmisleno kada se čovek oholo hvali: „Ja sam veliki učenjak, imam znanje, mi smo tako napredni.” Sve to koristi samo onda kada se čovek preda znanju, moći i veličini Allaha. Inače sve to ne vredi ništa. Ne treba dozvoliti da nas zavedu te ovozemaljske nauke. Istinsko znanje znači spoznati Allaha. Ako se On ne poznaje, sve druge stvari su beznačajne. Ko u poslednjem dahu zadobije Allahovu milost, taj je pobedio. Ali ti takozvani superinteligentni, ti učenjaci... Na kraju im često ne ostane ni razum ni bilo šta drugo; neka nas Allah sačuva. Šta im je koristila ta inteligencija? Ništa. Ono što zaista donosi korist jeste potčinjavanje Allahovoj veličini i ulazak u islam, inšallah. Neka Allah ljudima podari tu lepotu, inšallah.

وَلَقَدۡ أَضَلَّ مِنكُمۡ جِبِلّٗا كَثِيرً (36:62) Allah nas obaveštava u ovom ajetu da je šejtan odveo ljude na pogrešan put. "Dalalah" znači zabluda i loša dela. Šejtan naređuje zlo i pokazuje put ka njemu. Lukavstvima i raznim igrama on vara ljude i odvodi ih sa pravog puta. A oni smatraju put kojim su krenuli ispravnim. Oni čak prisiljavaju druge da čine isto što i oni. Iako je njihovo delovanje loše, oni ga smatraju nečim dobrim. O čemu se tu radi? To je šejtanova obmana i njegova prevara čoveka. On ih odvodi sa puta, dok oni veruju da čine nešto značajno. Pritom one koji idu ovim putem čeka loš kraj: loš život, loša smrt i loš budući svet. Naravno, ova zabluda – Dalalet – takođe ima različite stepene. Neki su potpuno zalutali; oni su kafiri (nevernici). Kafirom se naziva onaj ko ne veruje u Allaha i ne priznaje Ga. Ili oni izvan „Naroda Knjige“, koji obožavaju kipove ili druga bića; i oni se ubrajaju u nevernike. Zatim, među „Narodom Knjige“ postoje oni ljudi koji ne slede put istinskih poslanika. I njih je šejtan prevario, ubeđujući ih: „Vi ste na pravom putu“, i navodeći ih na razna dela. A onda postoje oni koji su muslimani i nisu napustili veru, ali šire fitnu, smutnju, među muslimanima. To su ljudi koji ubijaju, masakriraju ili muče muslimane. I ti ljudi tvrde: „Mi smo muslimani“, ali nanose štetu muslimanima. I oni se nalaze na stranputici. I njih na onom svetu čeka kazna. Sva njihova dela su kod Allaha sačuvana i zapisana. Ništa ne ostaje skriveno; na onom svetu će i oni morati da ispaštaju za svoja dela. Allah je ljudima dao razum i pamet, kako ne bi naseli na šejtana. Ako dopustite da budete prevareni, sigurno ćete dobiti svoju kaznu. Put je jasan; Allahov put je očigledan. Postoje dva puta: šejtanov put ili Allahov put. Ljudi moraju izabrati Allahov put, jer im je On dao razum. Neki muslimani, koji se nalaze u ovoj zabludi, čak pogrešno tumače pojam „razum“. Šta je temelj vere? Oni kažu: „Kuran i razum.“ Kuran je ispravan; ali ono što ovde znači „razum“ jesu merila koja je naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) pokazao i objasnio. Kuran sam nije dovoljan... Kuran je tu, ali pravi razum je Sunnet, razum našeg Poslanika. To nije naš sopstveni razum. Naš razum za to nije dovoljan. Ako svako radi samo po svojoj glavi, nastaje pravi haos. Reč „Adalla“ spomenuta u ajetu dolazi od Dalalah; to znači da ih je šejtan odveo u zabludu. I iako su prevareni, oni se predstavljaju kao učenjaci. Šejtan se igra sa njima kao sa igračkom. Neka nas Allah sačuva od šejtanovog zla i od toga da krenemo ovim pogrešnim putem. Neka ne dozvoli da skrenemo sa pravog puta, inšallah.

وَقُلِ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكُمۡۖ فَمَن شَآءَ فَلۡيُؤۡمِن وَمَن شَآءَ فَلۡيَكۡفُرۡۚ (18:29) Allah, Moćni i Uzvišeni, naređuje nam da govorimo istinu. On kaže: "Ko hoće, neka vjeruje; ko hoće, neka poriče." Ovo je mudrost Allaha, Moćnog i Uzvišenog, za ljude. Njegova mudrost se ne smije dovoditi u pitanje. Naše znanje se ne može porediti sa Njegovim. Granice našeg znanja su poznate, ali do Allahovog znanja mi ne dopiremo. Čak ni naš Poslanik – mir i blagoslov na njega –, koji zauzima najviši položaj: Nama je nemoguće dostići njegovu mudrost i njegovo znanje. Zbog toga je Allah, Moćni i Uzvišeni, rekao našem Poslaniku, mir i blagoslov na njega: "Obznani ovo; govori istinu." "Ko hoće da vjeruje, neka vjeruje; ko neće, odlučuje sam za sebe." Ali obračun za one koji ne vjeruju bit će težak. Vjera je velika milost; kao što uvijek kažemo, to je velika čast. To je dobitak – da, onaj najveći dobitak. Jer na ovom svijetu čovjek pobjeđuje ili gubi, snalazi se nekako. Dok ne umre... Ali čim se umre, povratka više nema. Povratak je nemoguć. Čim duša napusti tijelo, njeno mjesto je drugo, a mjesto tijela drugo. Njih dvoje više nisu sjedinjeni. A kada se to desi, više ništa ne koristi. Zato trebaš govoriti istinu, ali nikoga ne prisiljavati. Ko hoće, neka vjeruje. Ionako nemaš pravo da vršiš prisilu. Živimo u vremenu u kojem je vjera veoma slaba. Zato nemoj reći: "Moram ovo ili ono prisilom nametnuti", već jednostavno govori istinu. Ko govori istinu, ne treba nikoga da se boji. Ovo je riječ istine. Pošto nema prisile, kažem: Ko prihvati, prihvatio je; ko ne prihvati, odlučuje za sebe. Silom ili udarcima se vjera ne može nametnuti, to ne funkcioniše. To bi samo tebi naštetilo. Zato je ova riječ Allaha, Moćnog i Uzvišenog, tako divna; tako je ispravno. Govori istinu: Ko hoće, neka je prihvati; ko neće, neka ostavi. Bilo da kažeš "Vjerujem" ili "Ne vjerujem": Ako vjeruješ, na dobitku si. Ako ne vjeruješ, to će biti ogroman gubitak za tebe. Gubitak koji se ne može nadoknaditi. Kada se udahne posljednji dah i ode bez vjere – da nas Allah sačuva – nema više spasa. Na ovom svijetu povratak je još moguć; možeš se pokajati i tražiti oprost, i Allah oprašta. Ali čim posljednji dah izađe, prekasno je. Zato se mora stajati uz istinu, izgovarati je i prihvatiti, inšaAllah. Neka nas Allah ubroji među one koji prihvataju istinu.

مِّنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ رِجَالٞ صَدَقُواْ مَا عَٰهَدُواْ ٱللَّهَ عَلَيۡهِۖ فَمِنۡهُم مَّن قَضَىٰ نَحۡبَهُۥ وَمِنۡهُم مَّن يَنتَظِرُۖ (33:23) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „To su ljudi koji su održali svoje obećanje dato Allahu i nisu odstupili od svoje reči.“ Allah ih naziva „muškarcima“ (Ridžal). Biti „muškarac“ ne znači samo biti muškog pola; ako žena poseduje tu osobinu, i ona dostiže stepen muškosti. Ali ko sebe smatra muškarcem, a ne drži svoju reč, nije ni muškarac ni žena; tako se to mora razumeti. Ovde se ne radi o razlici između muškarca i žene; Allah hvali osobinu onih koji drže svoju reč. Šta On kaže? Oni koji su na Allahovom putu i ostanu postojani, oni su vredni ljudi; oni su pobednici. To su oni koji ne odstupaju od svoje reči i koji su prihvaćeni kod Allaha. Kada im dođe vreme, oni umiru na tom putu. Dokle god su živi, nastavljaju istim putem, verni datoj reči. Upravo sa tom osobinom... Jedan brat nemačkog porekla, koji je bio počašćen islamom u vreme Mevlana Šejh Nazima – neka mu se Allah smiluje – juče je preminuo. Postao je musliman pre više od četrdeset godina u prisustvu Mevlana Šejh Nazima. Bio je profesor filozofije. Filozofija je nešto što je izgrađeno na sumnji i skepticizmu. Ipak, on je postao musliman kerametom Mevlana Šejh Nazima, hvala Allahu. Više od četrdeset godina služio je na ovom putu kako sebi tako i ljudima oko sebe. Mnogi ljudi su preko njega pronašli Pravi put. Ne samo nemuslimani... Ponekad i muslimani mogu skrenuti s puta. I njih je vraćao na ovaj istiniti put. Naposletku je otišao sa ovog sveta kao voljeni Allahov rob. To je ono što se računa: Za šta smo stvoreni na ovom svetu i šta smo uradili? Allah ti kaže zašto si stvoren; a ti trčiš okolo kao muva bez glave i ne razumeš to. Ljudi koji razumeju znaju: Kada se pronađe istina, mora se držati istine. Sa tom istinom ćeš preći na onaj svet, i sa tom istinom ćeš, uz Allahovu dozvolu, stati pred Istinu, Allaha. Neka nas Allah sve učini postojanim na ovom putu. Ima onih koji otpadnu s puta. Dok trče odavde do tamo i govore: „Ovo mi se sviđa, ovo mi se ne sviđa“, odjednom vide da su otišli sa ovog sveta a da ništa nisu našli. Neka nas Allah ne ubroji među njih i neka nas učini postojanim. Sve dok ne nađemo svog Gospodara; dok tamo ne sretnemo našeg Poslanika i naše šejhove, neka nas On sve učini postojanim, inšallah.