Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Elhamdulillah, hvala Allahu, ovo naše putovanje je zaista proteklo veoma lepo i dobro. Tamo smo posetili istinski blagoslovene ličnosti. Posetili smo deset časnih ličnosti iz kruga naših šejhova. Pored njih, tamo se nalaze još brojni islamski učenjaci i mnoge druge blagoslovene ličnosti. Allahova je mudrost što su iz ove regije potekli ljudi koji su bili od najveće koristi celom svetu. Oni su ljude na najbolji način podučavali i svetovnim i duhovnim naukama, kao i veri, šerijatu i tarikatu. Jedno vreme je ova zemlja prolazila kroz mračni period komunizma. Tada su pogrešno verovali da su sve to potpuno uništili i iskorenili. Mašallah, baš kao što pokošena trava ponovo zeleni iz suve zemlje, hvala Allahu, ponovo stasavaju učenjaci i hafizi, i celokupno znanje se podučava kao nekada. Upravo u tome se ogleda jedna od velikih Allahovih mudrosti. Sam Uzvišeni Allah objavljuje da se Njegova svetlost nikada neće ugasiti, već da će trajati. Niko na ovom svetu nije u stanju da ugasi Allahovu svetlost niti da spreči njeno trajanje. Iz tog razloga je i naša poseta tamo, mašallah, protekla tako izuzetno lepo. Duševno stanje i priroda naše blagoslovene braće po veri i tamošnjeg stanovništva su jednostavno divni. Čak i ako ne čine mnogo ibadeta i sasvim su obični ljudi, oni gaje najdublje poštovanje prema veri, pobožnima i pripadnicima tarikata. Naravno, šejtan nikada ne miruje i uvek želi da unese nemir, ali ako Allah da, njegov uticaj od sada više neće imati nikakvu moć. Inšallah, od sada će istina trajno opstajati, jer sav blagoslov, svako dobro i sva korist leže jedino u istini. Ići Allahovim putem znači koračati najlepšim od svih puteva. Taj put je prelep kako u celom svom toku, tako i u svom blagoslovenom završetku. Hvala Allahu, pri svakoj poseti vidimo kako služenje veri raste, a ljudi se okreću veri i sve vernije slede Allahove zapovesti. Mašallah, džamije su ispunjene do poslednjeg mesta i doslovno preplavljene vernicima. Svuda se grade mnoge nove džamije. Hvala Allahu, sve te stvari koje gledamo sopstvenim očima zaista raduju srce. Jedino što u suštini istinski raduje čovekovo srce jeste Allahov put. Ono što čoveka u pravom smislu usrećuje jeste neprocenjivi dar vere i islama koji Allah daruje. Ko se odrekne onog sveta, juri samo za ovim svetom i jedino njemu pridaje važnost, taj ne oseća ni radost ni duševni mir, već živi u stalnoj brizi i teskobi. A pri tome ti je Allah, Azza wa Jalla, već podario najveći blagoslov: dao ti je veru i uputio te na pravi put. Ti istrajno koračaj tim putem, kako bi postigao večnu sreću. Neka Allah, ako Allah da, nijednog od nas nikada ne skrene sa ovog prelepog puta. Put tih blagoslovenih ličnosti... Čak i ako se posmatrano spolja tamo vide samo grobovi oko 300 do 500 blagoslovenih ličnosti, iz ove istorijom bogate zemlje uistinu su potekle stotine hiljada, pa čak i milioni blagoslovenih ljudi. Pošto su oni, naravno, sve činili jedino i samo radi Allahovog zadovoljstva, nisu težili ni za ovosvetskom slavom niti za bilo kakvim imetkom. Upravo iz tog razloga je i čitavo njihovo delovanje, kao i kraj njihovog života, bilo puno dobra i blagoslova. Danas blagoslov prosto izvire iz ove zemlje i širi se posvuda na sve četiri strane sveta. Neka Allah učini da ovaj predivni blagoslov večno traje. Neka sve naše posete i dove budu primljene kod Allaha, inšallah.

Danas krećemo, inšallah, na putovanje u Centralnu Aziju – u područje Turkestana i Turkmenistana. Iz ove zemlje potekli su ljudi koji su Allahovim stvorenjima pokazali put ka veri. Zato što su sledili put našeg Poslanika (neka su mir i blagoslov na njega), bilo im je dato da svetu donesu znanje, mudrost, lepotu, milost i svako dobro. Kako u spoljašnjim, tako i u unutrašnjim naukama i u duhovnosti, učinili su velika dela za islam i čovečanstvo. Bilo to u nauci o hadisu ili u poznavanju Kurana... Na prvom mestu je, naravno, duhovni put, tarikat – bez njega ovakvih velikih zasluga ne bi ni bilo. Jer tarikat nije ništa drugo do živi put našeg Poslanika (neka su mir i blagoslov na njega). Odatle su preneli svoju svetlost u ceo svet. Dugo pre mača, slali su napred plemenite ljude istančanog duha koji su ljudima pokazivali put i vodili ih ka dobru. U tome leži Allahova mudrost; ona leži upravo na tom mestu. Naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) već je rekao: „Utruku't-Turka ma tarakukum.“ „Ne napadajte Turke, ne borite se protiv njih sve dok se oni ne bore protiv vas“, to jest: Pustite ih na miru. Reč „Turk“ je u arapskom jeziku u srodstvu sa rečju „ostaviti“. Tako su korak po korak pronalazili svoje mesto u ovom zadatku... I potom su više od hiljadu godina čuvali islam i ukazivali put bezbrojnim ljudima. Hvala Allahu, već nam je bilo dato da budemo tamo. Dva puta smo imali priliku da tamo otputujemo sa našim učiteljem, našim ocem. Treći put je bilo pre oko pet godina. A ovo je sada naš četvrti put na ovim blagoslovenim mestima. Tamo počivaju mnogi Allahovi prijatelji, kao i drugovi našeg Poslanika. Naravno, nismo još uspeli da posetimo sva grobna mesta svetih ljudi. Nadajmo se da će nam ovog puta poći za rukom kod onih koje još nismo obišli, kako bismo imali udela u njihovom duhovnom blagoslovu. Neka Allah blagoslovi naše putovanje. Jer tamo živi toliko dobrodušnih ljudi. Oni nas već čekaju. Poznaju nas iz prenosa i mnogi toliko žele da nas lično upoznaju. Tu želju želimo od srca da im ispunimo. Želimo jednostavno da se sastanemo sa njima u ime Allaha. Naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) rekao je u svojim blagoslovenim rečima: „Kada dva vernika posete jedan drugog, za svaki korak im se oprašta po jedan greh, upisuje dobro delo i položaj im se podiže za jedan stepen.“ Neka ovo putovanje doprinese tome i dodatno ojača našu duhovnu snagu. Neka i za njih bude blagoslov i uputa. Naravno, tamo ima i mnogih koji jednostavno ne znaju bolje ili su zavedeni. Neki tvrde: „Samo ovo ovde je pravi islam“, i u tarikatu vide neprijatelja. Drugi pak veru uopšte smatraju zaostalom. Naša namera je da svima njima izgradimo most ka uputi – neka to bude podjednako od koristi i njima i nama, inšallah. Neka nas Allah bezbedno odvede i vrati i neka sve preokrene na dobro. Mi ovo činimo isključivo radi Allahovog zadovoljstva, a ne radi novca ili ovosvetskih dobara. Želimo da obradujemo ove ljude i dotaknemo njihova srca. Neka svi zadobijemo Allahovo zadovoljstvo, inšallah.

Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Ljudsko telo ima 360 zglobova. Pošto ga je Allah, Uzvišeni, time nadahnuo, naš Poslanik, naravno, zna sve o čoveku – do najsitnijih detalja. On zna stvari koje čak ni lekari ne znaju. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) objašnjava da je za svaki od ovih zglobova svakodnevno dužnost dati sadaku. On takođe kaže: „Sadaka se, naravno, može dati novcem.“ Ali on nastavlja: „Isto tako je sadaka ukloniti prepreke poput kamenja, trnja ili smeća s puta.“ Na kraju krajeva, ne može svako sebi priuštiti da svaki dan 360 puta udeli novac. Zato naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) naglašava da se sva ta dobra dela podjednako računaju kao sadaka. Ali sve to se može ispuniti već sa dva rekata prepodnevnog namaza (duha-namaza). Ovaj namaz se može klanjati otprilike dvadeset minuta, pola sata ili sat vremena nakon izlaska sunca. Prva dva rekata, koja se klanjaju ubrzo nakon izlaska sunca, nazivaju se išrak-namaz. Duha-namaz obuhvata između dva i dvanaest rekata. Već dva rekata su dovoljna da se oduži dužna zahvalnost za svaki pojedinačni zglob u telu. Ako započneš svoj dan noćnim ili jutarnjim namazom, tokom dana činiš ono što je Allahu ugodno i tebi koristi, i završiš dan ponovo namazom – tada provodiš čitav svoj život na Allahovom putu. To ti prija i daje tvom telu zdravlje – jer udeljivanje leči –, a istovremeno jača i tvoju dušu. To je nešto zaista predivno. Tako postaješ rob koga Allah voli. Neko koga i naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) zavoli u svom srcu. Tvoja naklonost prema njemu postaje sve dublja i življa. Jer živeti njegov sunnet znači biti poput njega i postajati mu sve sličniji. Upravo o tome se radi na našem duhovnom putu i u čitavom islamu. Slediti našeg Poslanika, ići njegovim stopama i biti mu što je moguće bliže – to je za svakog vernika najveća vrlina i najlepše ispunjenje. Iskreno ga poštovati jednako je visoka vrednost. Neka nas Allah sačuva od onih koji mu ne ukazuju poštovanje. Jer od njih potiče veliko zlo. Oni te odvraćaju od ove dragocene nagrade i ispunjenog života. Ako postaneš poput njih, na kraju ti više nijedna reč i nijedno delo neće koristiti. Neka nas Allah sve zaštiti od toga. Neka nam On podari, inšAllah, da do poslednjeg daha ostanemo verni na Njegovom putu.

فَاسْتَقِمْ كَمَا أُمِرْتَ وَمَن تَابَ مَعَكَ (11:112) Povodom ovog ajeta, Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) je rekao: „Učinio je da ostarim, ostario me je.“ Jer zapovest glasi: Budite istrajni na Pravom putu – ti i svi koji su uz tebe. Od toga se ne sme odstupati; zato je to tako krupna naredba. Ljudi se toga moraju pridržavati. Pre svega vernici, svi muslimani moraju ostati privrženi tom putu i ne smeju skrenuti sa njega. Niko ne bi trebalo lakomisleno da kaže: „Samo ćemo nakratko skrenuti, pa ćemo se kasnije vratiti.“ Ko jednom skrene, veoma teško pronalazi put nazad. Zato je postojanost toliko presudna. Ljudi se često povode za onima u koje imaju poverenja. Oni deluju kao putokazi, ali onda i sami skrenu s puta. A ljudi idu za njima, verujući: „To je pravi put.“ Time zavode i druge i odvode ih u greh. I sami tovare na sebe težak teret krivice. Zato je istrajnost toliko važna: ko kao vernik ostane na pravom putu, dobija Allahovu pomoć i Njegovu ljubav. A onoga ko skrene s puta, Allah ne voli. Jer time ne šteti samo sebi, već i ljudima oko sebe. Ostani na pravom putu! Nemoj misliti: „Uradiću to ovako, ljudima se to više dopada, pa će ih doći više. Skrenuću nakratko, pa ću posle nastaviti.“ Ako si jednom skrenuo, već si izgubio put. „Fa-man shadhdha shudhdha fī an-nār“ – Ko skrene s puta, njegova staza vodi u Džehennem. Kao što se navodi u hadisu: „Ko zastrani, njegov put završava u džehennemskoj vatri.“ Neka nas Allah sačuva od toga! Tu ne treba zavaravati samog sebe. Povlađivati sopstvenom egu ili hirovima ljudi i napustiti put jeste pogubno. Jer Poslanikov put je jasan i nedvosmislen. U suštini, uopšte nije težak – samo egu teško pada. Pošto se ego tome opire, i tebi deluje teško, pa ljudi govore: „Preteško je.“ Za sve i svašta imaju snage, ali im teško pada da istrajno idu putem ibadeta Allahu. Zato je ovo, kako je rekao Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam), uzvišena dužnost koju čovek mora ispuniti. Od toga se ne sme odstupiti ni za jedan korak. Istiqāma znači istrajnost na pravom putu: moraš biti iskren i privržen istini. Nikada ne odstupaj od istine. Nastavi tim putem nepokolebljivo, budi postojan. Bez postojanosti gubiš – i gubiš sve ono što si već postigao. Neka Allah učvrsti naše korake, da inšallah nikada ne skrenemo s pravog puta. Neka nam Allah bude na pomoći.

Allah je ljudima poverio islam kao dar. To je najveći od svih darova. Lepota islama je u tome što prati svaki pojedinačni minut u životu čoveka. Bez njega životu nedostaje prava lepota. Jer su čvrst red i struktura presudni. Najvažnije ujutru, kada se započinje sa ibadetom, jeste čistoća: čista odeća, potpuna obredna čistoća i, na kraju, abdest. Bez abdesta, naime, nijedna molitva nije važeća. Pre svega jutarnja molitva: ko ne uspe da ustane na tehedžud, ustaje barem za nju – a ko se probudi tek posle toga, odmah započinje svoj dan abdestom. A taj abdest – kao što je Poslanik (neka je mir s njim) rekao: svuda gde je voda nakvasila lice, ruke, glavu i noge, na Sudnjem danu biće jako svetlo. Vernici će kroz blagoslov tog abdesta zasijati u punom sjaju među svim ljudima. Drugi će, naprotiv, stajati u mraku i bez svetlosti; ali lice vernika će sijati – svako mesto koje je voda dotakla postaće svetlost. I tako se nastavlja tokom dana: ako započnete dan čisti i sa molitvom, taj blagoslov traje do sledeće molitve. Tokom celog dana – puna dvadeset četiri sata – čovek tako boravi u Allahovom prisustvu. Nijedan jedini trenutak nije odvojen od toga. Hvala Allahu, mi smo tada, pre više od četrdeset godina, služili vojni rok. Dvadeset četiri sata dnevno čovek bukvalno nije imao ni minut za sebe. Kada spavaš, kada jedeš, kada hodaš i kada se postrojavaš – sve je bilo strogo propisano. Mi smo tada doduše služili samo skraćeni rok od mesec dana, ali u to vreme pod njihovom komandom nije bilo ni minuta lične slobode. Upravo takav je princip u islamu. Vojni rok je dobro poređenje koje čoveku jasno stavlja do znanja: život nije besmislen. Gubljenje vremena jednostavno ne postoji. Svaki minut se računa. Zato sve počinje ujutru: bilo da ustajete na tehedžud ili tek na poziv na molitvu – a ako ste ga propustili, počinjete čim se probudite i držite se svojih dužnosti sve dok ne odete na spavanje. Isto tako se radi i uveče: pre spavanja se još pomoli i uzme abdest. Čovek legne na spavanje sa obrednim pranjem (Wudu'), ili klanja dva rekata i tako zaspi, te na taj način obavlja Qiyam al-Layl (noćno bdenje). Na taj način je čitavih dvadeset četiri sata provedeno u službi i pokornosti Allahu. Tada je život zaista ispunjen. Ponekad se ljudi kod nas pitaju: „Čemu sve to? Šta je smisao života?“ – Upravo ovo je smisao života! Na kraju krajeva, nisi došao na ovaj svet tek tako, po sopstvenom hiru. Allah te je postavio ovde i tačno ti rekao šta je tvoj zadatak. To treba da radiš. Više od toga se od tebe uopšte ne traži. Allah se brine za tvoju opskrbu i vodi tvoje korake u svemu što radiš. Jednostavno daj sve od sebe, koliko je u tvojoj moći, i živi do kraja po Allahovim propisima. Ako napustiš ovaj svet u takvom stanju, to je najveći mogući uspeh – tvoj život nije bio uzaludan. U suprotnom se obistinjuje fraza koju danas tako često čujemo: „Izgubio je život.“ Mnogi ljudi zapravo prokockaju svoj život. Puste ga da prođe potpuno neiskorišćeno. Zato nemojmo gubiti vreme, već iskoristimo svoj život na smislen način, inšallah. Neka Allah svima nama pomogne u tome. Neka On uputi i one koji to još ne znaju, kako bi i oni prepoznali pravu vrednost svog života, inšallah.

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ جُهْدُ الْمُقِلِّ، وَابْدَأْ بِمَنْ تَعُولُ» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Najbolja sadaka je ona koju neko daje uprkos oskudnim sredstvima i uz lično odricanje.“ To znači: kada onaj u potrebi udeli ono čega se i sam jedva može odreći. I dodaje: „Počni od onih koje si dužan da izdržavaš.“ Čak i onaj ko ima malo, a želi da udeli, prvo misli na svoju porodicu. Jer ono što potroši na njih, već se računa kao sadaka. On kaže da je upravo to najvrednija sadaka. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ مَا كَانَ عَنْ ظَهْرِ غِنًى، وَالْيَدُ الْعُلْيَا خَيْرٌ مِنَ الْيَدِ السُّفْلَى، وَابْدَأْ بِمَنْ تَعُولُ» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Najbolja sadaka dolazi od viška – dakle od onoga čega se i sam možeš odreći.“ „Ruka koja daje bolja je od one koja prima.“ I kaže: „Počni sa davanjem prvo od svojih ukućana, za čije izdržavanje moraš da se brineš.“ Sadaka, dakle, treba da potiče od onoga što prevazilazi sopstvene životne potrebe. Prvo se podmire sopstvene osnovne potrebe, a ono što preostane udeli se. Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) naglašava: „Ruka koja daje bolja je od one koja prima.“ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ الصَّدَقَةُ عَلَى ذِي الرَّحِمِ الْكَاشِحِ» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Najbolja sadaka je ona rođaku koji ti je neprijateljski nastrojen.“ Neka nas Allah popravi – danas nažalost ima mnogo onih koji nanose štetu svojim rođacima umesto da im pomognu. Uprkos tome, preći preko te kivnosti i ipak pomoći takvom rođaku velika je zasluga. Čovek prevaziđe sopstveni ponos i pomogne mu jednostavno zato što je u nevolji. Upravo to kod Allaha spada u najvrednija i najiskrenija dela. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ مَا تَصَدَّقْتَ بِهِ عَلَى مَمْلُوكٍ عِنْدَ مَالِكِ سُوءٍ» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Najbolja sadaka je ona robu koji je prepušten lošem gospodaru.“ Danas doduše više nema ropstva, ali ima zavisnih radnika u teškim uslovima. Pomoći ovim ljudima, koji naporno rade za moćne poslodavce i strahuju za svoju poštenu platu, posebno je vredno delo. Jer takve gazde često besmisleno rasipaju novac, dok svojim običnim zaposlenima uskraćuju i ono najosnovnije. Ko takvim ljudima pritekne u pomoć, čini jedan od najboljih oblika dobročinstva. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَفْضَلُ الصَّدَقَةِ سِرٌّ إِلَى فَقِيرٍ، وَجُهْدٌ مِنْ مُقِلِّ» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Najbolja sadaka se daje u tajnosti – ili od strane onoga ko uprkos skromnim sredstvima daje sve od sebe.“ To znači: ko udeljuje u tajnosti, čuva dostojanstvo primaoca i ne posramljuje ga. Isto tako, pomoć od ljudi koji i sami jedva sastavljaju kraj s krajem spada u najplemenitija dela. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «أَرْبَعٌ لَا يُقْبَلْنَ فِي أَرْبَعٍ: نَفَقَةٌ مِنْ خِيَانَةٍ، أَوْ سَرِقَةٍ، أَوْ غُلُولٍ، أَوْ مَالِ يَتِيمٍ؛ فِي حَجٍّ، وَلَا عُمْرَةٍ، وَلَا جِهَادٍ، وَلَا صَدَقَةٍ» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Četiri vrste nepravedno stečenog imetka ne primaju se za četiri vrste dobrih dela.“ Bogosluženja ili dobra dela koja se finansiraju novcem iz ova četiri zabranjena (haram) izvora su bezvredna: Prvo: novac od izneverenog poverenja – kada neko zloupotrebi tuđe poverenje i nepravedno se obogati. Drugo: novac od krađe – dakle, naprosto ukradeno. Treće: novac od pronevere javne imovine – što danas odgovara državnom novcu ili zajedničkim dobrima koja je neko krišom stavio u sopstveni džep. Četvrto: novac od nasledstva ili imovine siročadi (jetima) – dakle, kada se neko ogrešio o njihova prava. Nijedno dobro delo finansirano takvim novcem neće biti primljeno. Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) navodi najvažnija: Hadž: ko je krao, proneverio imetak siročadi i činio nepravdu, ne treba ni da polazi na hodočašće – ono neće biti primljeno. Umra: isto važi i za malo hodočašće. Džihad: nekada se za to kupovalo oružje i oprema; međutim, nepoštenim novcem ne može se služiti Allahu. Udeljivanje sadake: ne može se davati milostinja od ukradenog. Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) jasno naglašava da se ništa od toga ne priznaje. Zato se nemojte nadati Allahovoj nagradi ako udeljujete takav novac. Jedino što vredi jeste: vratite ga pravim vlasnicima kako biste se oslobodili krivice. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «عَجِبْتُ لِمَنْ يَشْتَرِي الْمَمَالِيكَ بِمَالِهِ ثُمَّ يُعْتِقُهُمْ، كَيْفَ لَا يَشْتَرِي الْأَحْرَارَ بِمَعْرُوفِهِ فَهُوَ أَعْظَمُ ثَوَابًا؟!» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Čudim se onima koji sopstvenim novcem kupuju robove samo da bi ih oslobodili.“ Tada je ropstvo postojalo i neki su otkupljivali robove da ih oslobode. Ipak, Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Čudim se njima.“ „Zašto radije ne pridobiju srca slobodnih ljudi činjenjem dobročinstva – kada je nagrada za to znatno veća?!“ Oslobađanje robova bilo je dobro delo, ali kada se pomaže slobodnim ljudima, oni se iz iskrene zahvalnosti vežu od srca. Za učinjenu dobrotu oni uzvraćaju dubokom naklonošću i odanošću. To je pouka za budućnost: ropstva više nema, ali ima ljudi u potrebi. Pomozite im s dobročinstvom – njihova iskrena zahvalnost i ljubav biće vam zagarantovani. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: «كُلُّ نَفَقَةٍ يُنْفِقُهَا الْمُسْلِمُ يُؤْجَرُ فِيهَا: عَلَى نَفْسِهِ، وَعَلَى عِيَالِهِ، وَعَلَى صَدِيقِهِ، وَعَلَى بَهِيمَتِهِ؛ إِلَّا فِي بِنَاءٍ، إِلَّا فِي بِنَاءِ مَسْجِدٍ يَبْتَغِي بِهِ وَجْهَ اللَّهِ» Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže: „Za sve što musliman utroši biće nagrađen: za sebe, za svoju porodicu, za svoje prijatelje, pa čak i za svoje životinje.“ Za sve to on dobija Allahovu nagradu. „Izuzetak je, međutim, novac koji uloži u gradnju sopstvene kuće; za to nema nagrade.“ Budući da sopstveni dom služi ličnim stambenim potrebama, to se ne smatra sadakom. „Osim ako udeli za gradnju džamije, iskreno tražeći time Allahovo zadovoljstvo.“ Ko, dakle, gradi kuću radi sopstvenog luksuza, ne stiče time nagradu – ali ko podrži gradnju Allahove kuće, biće bogato nagrađen.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže u plemenitom hadisu: „Addabani Rabbi fa-ahsana ta'dibi.“ „Allah me je vaspitao najlepšim vaspitanjem, On me je naučio najboljem ponašanju.“ Najsavršenije ponašanje nalazi se kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Nama se ponekad potkradu greške, ali poslanici ne prave greške. Njihove osobine su najsavršenije osobine. Među svim ljudima, osobine poslanika su najuzvišenije. Kod njih ne može biti nikakvog nedostatka ili nesavršenosti. Ali neke stvari se dešavaju kako bi ljudi iz njih izvukli pouku, da bi ih poučile. Kao na primer kod Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u suri koju učimo: Abasa ve tevella... Rekao je u smislu: „Allah, Azze ve Dželle, opomenuo me je zbog jednog mog postupka.“ Jer kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prenosio poslanicu, obratio se jednom neverniku, a ovaj se namrštio i okrenuo. Kaže: „Ti se okrećeš njemu, dok ti dolazi slep čovek koji želi da uči.“ I to je bio Abdullah ibn Um Maktum; on je bio drugi mujezin, kao Bilal el-Habeši, jedan od vrsnih mujezina Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem... On dolazi tebi, a On ga upućuje: „Ne postupaj tako“ – ovo se desilo da bi se podučila zajednica. Svakom čoveku se mora ukazati poštovanje. Ne sme se okrenuti od onoga ko to traži. Onome ko to ne želi, dostavljaš poslanicu; ako dođe, došao je, ako ne, to je njegova odluka. To znači da mu nije bilo suđeno. Zato svi poslanici, kao što je već rečeno, poseduju najuzvišenije osobine. Dobrota je kod njih, lepota je kod njih, snaga i plemenitost; sve uzvišene osobine nalaze se kod poslanika. Ali nažalost, u današnje vreme neki ljudi govore, kako bi ljude udaljili od poslanika ili im oduzeli strahopoštovanje prema njima: „Pa i oni su bili samo ljudi poput nas.“ Nije tako. Naravno da su bili ljudi, ali da su bili ljudi poput tebe i mene, do danas ne bi ostalo ni njihovo ime ni sećanje na njih. Njihove osobine su veličanstvene. Nedavno je jedno dete, naš unuk, imalo ispit i pitali su o osobinama Musaa (Mojsija), alejhis-selam. Među tim osobinama pitali su: „Da li je ovo tačno?“, i ubacili jednu osobinu među njih: milost. Kada je dete označilo „milost“, proglasili su to netačnim. Obmanuli su dete i rekli: „To je greška.“ Neverovatno, tako nešto ne bi smelo da bude istina! I Musa, alejhis-selam, pripada Ulu l-'Azmu (poslanicima najviše odlučnosti). Postoji 313 poslanika koji su bili nosioci božanske poruke. Sedmorica od njih spadaju u najveće, takozvani Ulu l-'Azm. Oduzeti mu tu osobinu je apsolutno nedopustivo. To znači sipati otrov u razum dece; navode se ljudi od malih nogu da više nemaju nikakvog poštovanja. Kažu: „Musa, alejhis-selam, pripada Jevrejima.“ Zar je on Jevrejin? Ne! Svi oni su naši poslanici. Od Adema, alejhis-selam, pa do danas, bez izuzetka, svi poslanici su poslanici islama, oni su naši poslanici. Među njima se ne pravi nikakva razlika. Ali njihova stvarna namera je da na kraju mogu tvrditi: „Poslanici imaju mane.“ To je njihov pravi cilj. To je šejtansko delo. Postoje šejtani među ljudima i šejtanovi sledbenici; oni su još gori od samog šejtana. Za šejtana se zna da je šejtan; ali ovaj drugi kaže: „Ja sam musliman, ja sam učenjak, ovo i ono, veliki profesor, završio sam tolike univerzitete“, i čini takvo nešto. Nakon toga on nema više nikakvu vrednost. Postoje stvari u kojima se ne smeju praviti nikakvi ustupci. Nijedan od poslanika nema nikakvu manu. Ako praviš ustupke, postaćeš poput današnjih hrišćana koji su iskrivili pravu veru. Njihovo glavno verovanje danas glasi: „Adem, alejhis-selam, je zgrešio i mi snosimo kaznu za to; da to nije uradio, živeli bismo bezbrižno.“ Njima nedostaje svaki razum. I onda još žele da dele savete ljudima, kao da su mudri. Neka svoju pamet zadrže za sebe. Neka se pokaju i vrate na pravi put. Te blagoslovene ličnosti su ljudi koji su pojedinačno odabrani među milijardama i poslati. Allah ih je poslao i obdario najboljim osobinama. Neka Allah sačuva našu decu i potomke. Neka se u njihova srca ne poseje razdor i neka se niko ne poigrava s njihovom verom, inšAllah. Neka Allah ojača našu veru, inšAllah.

أَلَا إِنَّ أَوْلِيَاءَ اللَّهِ لَا خَوْفٌ عَلَيْهِمْ وَلَا هُمْ يَحْزَنُونَ (10:62) Allah, Uzvišeni, i Njegovi prijatelji... Allahov prijatelj je neko ko je pokoran Allahu. Neko koga Allah voli. Svako može postati Allahov prijatelj. To nije ništa nedostižno. Svako ko to želi, ko je pokoran Allahu i sledi Njegove zapovesti, Njegov je voljeni rob – upravo to znači biti Allahov prijatelj. Neki zato pogrešno misle da danas više nema Allahovih prijatelja. Ali ima ih: uz Njegovu pomoć, svako ko Ga sledi može pripadati tim voljenim robovima. Takvi ljudi nikome ne nanose zlo. Oni nikoga ne vređaju. Oni idu svojim putem s Allahom u miru. Ali njihovi neprijatelji – ego, đavo, strasti i ovozemaljska iskušenja – mnogobrojni su. Sve dok idu tim putem, nalaze unutrašnji mir. Nemiran je samo đavo – njemu smetaju takvi ljudi. Čini sve što može da ih odvrati. Huška protivnike protiv njih. Ali pošto znaju da je Allah uz njih, ničega se ne plaše. Allah drži Svoju ruku nad njima. Tako treba biti. Čovek se često pita: „Kako se postaje Allahov prijatelj?“ – upravo tako. On se ne upušta ni u kakvu svađu. Ne reaguje na napade. Allah mu pomaže. Poslanik (mir i blagoslov neka su s njim) prenosi: „Ko mu naudi ili loše govori o njemu, tome sam objavio rat“, govori Allah, Svemogući. Zato Allahovi prijatelji uopšte ne moraju da se pravdaju niti raspravljaju. Bez obzira na to šta drugi planiraju protiv njih: njihov zaštitnik je Allah. Ko ih napadne ili im se suprotstavi, uvek izvuče deblji kraj. Protiv Allaha na kraju krajeva niko ne može pobediti. To su blagoslovene reči našeg Poslanika. Zato, nažalost, uvek ima ljudi koji nepromišljeno govore besmislice. Neka ih Allah uputi na pravi put, kako ne bi stradali od Njegove kazne. Jer u suštini, oni su objavili rat Allahu. Tu bitku nikada ne mogu dobiti – uvek će izgubiti. Na to moramo dobro paziti. Jer živimo u vremenu punom pometnje i razdora. Iskušenja su velika. Pokušavaju čak i dobre među nama odvratiti s pravog puta. Ljudi često potpuno bezrazložno gaje zlu sumnju. Spekulišu i govore loše – i svakom rečju tovare greh na sebe. Time se suprotstavljaju Allahu. Neka nas Allah sačuva od toga. Ovde se zaista mora biti oprezan. Trebalo bi da se držimo iskrenih ljudi. Onih ljudi koji su bliski Allahu i koje On voli, inšallah. Neka nas On sve ubroji među njih. Neka nas Allah zaštiti. Kako se ne bismo izgubili u razdoru, inšallah.

Naš Poslanik – mir i blagoslov neka su na njemu – kaže: „U krajnjem vremenu znanje će nestajati, a učenjaci će postajati sve brojniji.“ Šta to znači? Da će biti mnogo ljudi koji precenjuju sami sebe. Oni šire lažno znanje i pogrešna učenja, koja ljude odvraćaju s pravog puta. Ovi takozvani učenjaci – iskvareni učenjaci – tovare na sebe ogromnu krivicu. A mnogo ih je. Oni donose versko-pravna mišljenja jednostavno po sopstvenom nahođenju. Govore prema svojim ličnim sklonostima ili sopstvenim interesima. Upravo takvo je krajnje vreme; upravo takvo je vreme u kojem danas živimo. Svako priča kako mu padne na pamet. I još sam veruje u to: „U pravu sam! Pogledajte, ljudi traže moj savet i pitaju me šta da rade.“ A pritom na sebe tovari ogromnu odgovornost. Jer ako neko postupi po tome, on snosi krivicu za to. Zato su čak i najveći učenjaci bez oklevanja govorili: „Ne znam.“ Kada nešto nisu znali: „Ne znam.“ Imam Malik, osnivač malikijske pravne škole – neko mu je jednom postavio pitanja. „Šta znaš o tome?“ „Ne znam“, odgovorio je. Od oko pedeset pitanja, navodno je na trideset pet odgovorio sa „Ne znam“. „Kako to ne znaš?“, pitali su ljudi u čudu. „Ne želim da nosim taj teret“, rekao je. „Kada nešto ne znam, kažem: Ne znam.“ Priznati: „Ne znam“, velika je vrlina i visoka odlika. Jer ako čovek sledi svoj ego, samo da ne bi ispao neznalica, pa ipak odgovori – onda na sebe tovari tešku krivicu. Ako nešto ne znaš, moraš da se raspitaš i temeljno istražiš. Jer ima toliko onih koji i nepitani donose presude i za sve sami kroje fetve. Teret te odgovornosti je pretežak. Teško je i zamisliti – mogli bismo do večeri da pričamo koliko ima apsurdnih izjava, presuda i pogrešnih odgovora. Zato budi na oprezu: Ne tovari taj teret na sebe! Koliko je teška ta krivica? Ako ti stave 100 kilograma na leđa, bićeš pritisnut; pod 500 kilograma bićeš potpuno smrvljen. Ali ovaj duhovni teret je višestruko teži. Ne možeš ga videti, ali njegova težina guši – nemoj se kajati tek na onom svetu! Ako te neko pita, uputi ga dalje: „Idi kod muftije, pitaj hodžu, pitaj učenjaka.“ Nikada ne tovari na sebe tu krivicu za stvari koje ne znaš. Bilo da su to pitanja nasledstva, porodične stvari ili novac: ne mešaj se u stvari o kojima ništa ne znaš. Jednostavno reci: „Ne znam.“ Jedno jednostavno „Ne znam“ oslobađa te tog tereta. Samo ako zaista sigurno znaš i time možeš koristiti ljudima, onda odgovori. Ali ako ti je samo do ega... Rugali su se u to vreme: „Kakav je to čovek?“ – Čak su i velikom imamu Maliku rekli: „Kako to ne znaš? Pa ti važiš za tako velikog učenjaka!“ A on je uzvratio: „Ne želim da nosim taj teret.“ Ali danas potpune neznalice nastupaju kao takozvani „učenjaci“, žele da usmeravaju ljude, a vode u zabludu i sebe i njih. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nas Allah sve sačuva od takvih ljudi koji slede samo sopstveni ego.

لَا يُكَلِّفُ اللَّهُ نَفْسًا إِلَّا وُسْعَهَا (2:286) Allah ne tovari nikome teret koji ne može nositi. Allah, Azza ve Dželle, traži od nas samo ono što možemo ispuniti. A to su namaz, post, zekat i hadždž – ibadeti koje čovjek može obaviti bez poteškoća. On nam ih je propisao i svako mora ove dužnosti izvršiti sam za sebe. Niko drugi to ne može učiniti umjesto vas – osim ako je čovjek bolestan. Ali čak i za bolesne postoje olakšice kako bi to obavili na svoj način. Čovjek to obavlja sam. Bolest ili opravdani razlozi su izuzeci, ali u normalnim okolnostima to čovjeku uopšte ne pada teško. Jer u svakodnevnom životu on savladava daleko teže stvari. Tu mu ništa ne predstavlja napor. Ali kada je u pitanju namaz, pobjeđuje lijenost i on ne klanja. I još nešto: kada daješ obećanje, obavezuješ se na nešto ili preuzimaš neki zadatak – nikada ne obećavaj ono što ne možeš održati. Upravo je to suština. Niko te ne tjera da daš obećanje. Umjesto da brzopleto uzvikneš: „Ja ću to uraditi“, trebalo bi da zastaneš: „Daj da prvo razmislim. Mogu li ja to zaista? Je li to izvodljivo ili ću na kraju pogaziti riječ?“ Zato nemoj donositi ishitrene odluke. Ne budi lažne nade kod drugoga. Ne pravi na kraju od sebe licemjera. Jer najtipičnija osobina licemjera jeste da krši svoja obećanja. Mnogi naši ljudi, nažalost, pričaju prebrzo, ponese ih trenutak, obećavaju kule i gradove – a na kraju to ne mogu ispuniti. U tom trenutku čovjek tovari na sebe težak grijeh. Allah, Azza ve Dželle, i sam kaže da nikome ne tovari nepodnošljiv teret. Zato ni ti sam sebi ne tovari obaveze koje prevazilaze tvoje snage. Nisi dužan to činiti. Tvoje stvarne dužnosti su pet dnevnih namaza, post, zekat i hadždž. Pet dnevnih namaza i post važe za sve; preostala dva samo za one koji imaju imetka za to. Samo je to obavezujuće. Osim toga, ni prema kome nemaš takvu obavezu. Niko te ne tjera da držiš velike govore, daješ obećanja i onda pogaziš svoju riječ. Jer danas, čini se, devedeset i devet posto ljudi više ne drži do svoje riječi. Mi uvijek savjetujemo: ako nešto dogovarate, stavite to napismeno. Ali čak ni ono što je napisano često više ne pomaže. Zato što su mnogi navikli da se razmeću riječima: napričaju svašta i misle: „Ako uspije, dobro – ako ne, šta me briga?“ To nikako ne može tako. Ne dozvoli da postaneš licemjer – neka Allah sačuva od toga! Samo za ono što zaista možeš ispuniti reci: „Brate moj, ja to preuzimam na sebe.“ Ponekad, međutim, druga strana vrši veliki pritisak na tebe. O tome se kaže: „Ma uhidha bil-haya fa-huwa haram.“ Ono što se od nekoga iznudi iz stida ili neugodnosti, zabranjeno je. To je grijeh – tako nešto se ne smije raditi. Neko pritiska čovjeka toliko dok ovaj od stida ne popusti i ne pristane. Kada to poslije ne može ispuniti, on pada u grijeh i krši svoju riječ. Ali stvarni grijeh u tom slučaju pada na onoga ko ga je na to natjerao stidom. Kolo se okreće. Allah nam je dao razum i sposobnost da unaprijed razmislimo. Ishitrenost je od šejtana. Žurba pripada jedino i isključivo dobrim djelima. U svim drugim stvarima mora se pričekati, razmisliti, temeljno odvagnuti i tek s oprezom odlučiti. Neka nas Allah učvrsti kako bismo bili od onih ljudi koji ostaju vjerni svojoj riječi, inšallah. Neka On sačuva da budemo među licemjerima, inšallah.