2026-05-31 - Lefke
Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: „Koja su dela najbolja kod Allaha?“
To je pružiti olakšanje, radost i unutrašnji mir srcu vernika.
Kada vernik vidi drugog i nasmeši mu se, to ispunjava njegovo srce mirom.
Kada ga neko pozdravi s prijateljskim izrazom lica i upita kako je, on se naravno obraduje.
A kroz tu radost stiče se Allahovo zadovoljstvo.
Zapravo, to uopšte nije teško, ali u zavisnosti od karaktera i navika, nekima to pada teško ili to jednostavno ne čine.
Zbog misli poput „Ne razumemo se“ ili „On nije na mom nivou“, neki ljudi čak ni ne pozdrave; a čak i kada ih pozdravite, ne uzvraćaju na pozdrav.
Takvi ljudi naprosto postoje.
Ali oni će morati da snose posledice za svoje ponašanje.
Jer kada se ovako lakim delima teži Allahovom zadovoljstvu, On daruje veliku nagradu.
Već ovde na Zemlji to čoveku donosi unutrašnji mir i radost.
To tera tugu iz srca.
Ako od toga napraviš problem, to će te samo opterećivati.
Naravno, nije uvek lako svima ugoditi.
To je već druga priča.
Današnjim ljudima često nedostaju pristojnost i obzirnost iz ranijih vremena.
Danas ima mnogo onih koji odmah iskoriste to kada im neko priđe sa osmehom.
Ali, da budemo kratki: pozdraviti svakoga koga sretnete – u potpunosti u duhu našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem), koji je rekao: „Širite selam“ – trebalo bi da se podrazumeva za jednog muslimana.
Pozdravljanje je obeležje islama. Nazvati selam je sunet.
S druge strane, uzvratiti na pozdrav je farz (obaveza).
Kada se nekome kaže „Selam alejkum“, ispunjen je sunet.
Ako sagovornik ne odgovori sa „Ve alejkumu selam“, on zanemaruje svoju obavezu.
To povlači za sobom ozbiljnu odgovornost pred Allahom.
Ko preuzme ovaj teret na sebe, osetiće posledice kao duševni nemir.
Kada te neko pozdravi, jednostavno kažeš „Alejkumu selam“ i nastaviš svojim putem.
Zbog toga ne moraš posebno da sedaš i vodiš duge razgovore.
Ipak, i sam taj pozdrav stvara prelepu vezu među ljudima. To je divan način da se ojača zajedništvo i istovremeno stekne Allahovo zadovoljstvo.
Tačno tako.
Bez sumnje, Allah voli vernike i muslimane.
Ovo pravilo, naravno, ne važi samo za sledbenike tarikata, već jednako za sve muslimane.
Ponekad putujemo u strane zemlje.
Ljudi koje tamo sretnemo na ulici nas pozdravljaju. Ili oni prvi pozdrave, ili to učine naši pratioci – i svako uzvraća pozdrav srdačno i sa osmehom.
Ali nažalost ima i onih ljudi koji za sebe tvrde: „Ja sam musliman.“
Među njima ima nekih koji ne mogu da podnesu ehl-i sunet i sledbenike tarikata.
Stalno imaju mračno lice i mršte se.
Upravo takvi ljudi se ni našem Poslaniku (sallAllahu alejhi ve sellem) ne dopadaju.
Ovi ljudi ne uzvraćaju na pozdrav i svojim mrzovoljnim ponašanjem odbijaju druge od vere.
Niti prihvataju tuđi pozdrav, niti sami nekoga pozdravljaju.
Neka nas Allah toga sačuva, ali takvih likova ima čak i među muslimanima.
InšaAllah nema ih mnogo, ali oni jednostavno postoje.
Čak i ako ih je malo, svojim odbojnim ponašanjem ostavljaju neprijatan utisak u društvu.
Sigurno ste se i vi često sretali sa takvim ljudima, kao što je to bio slučaj sa nama.
Pozdravite ih, ali čim primete da sledite put ehl-i suneta i našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem), ne uzvraćaju na pozdrav – jednostavno zato što odbacuju taj put.
Neka nas Allah sačuva.
Zbog toga je Mevlana Šejh Nazim o njima običavao da kaže: „Abusu'l-wajh, karihu'l-manzar.“
To znači otprilike: „Mračno lice, skupljene obrve i odbojan izgled.“
InšaAllah mi nikada nećemo biti takvi, već ćemo svojoj muslimanskoj braći i sestrama uvek prilaziti sa osmehom.
Pomozite ljudima koliko god možete, a da ih ne preplašite.
A čak i ako ne možete da im pomognete na praktičan način, dovoljan je već i jedan osmeh.
Sasvim je dovoljno pokazati ljudima prijateljsko lice.
Neka nam svima Allah pomogne u tome.
Naravno, to nije uvek lako, ali inšaAllah, Allah će nam svima biti na pomoći.
