Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš Poslanik, neka je mir i blagoslov na njega, uči nas u hadisu koji smo proučili na džuma-namazu: Obratio se svom vernom drugu Enesu i rekao: „Ako si u stanju da proživiš od jutra do večeri, a da u srcu ne nosiš zlobu ni prema kome, onda to učini. Jer to je moj sunnet”, reče Poslanik, neka je mir i blagoslov na njega. Poslanik je nastavio: „Ko živi po mom sunnetu, taj me voli.” „A ko mene voli, biće sa mnom u Džennetu.” U ovome leži suština islama. Tome treba da teži svaki musliman. Ne varati nikoga. Nikome ne nanositi štetu. Bilo da je blizu ili daleko – svakom čoveku želeti dobro. Slediti sunnet Poslanika, bez gajenja zlih misli iz lične koristi. Sunnet našeg Poslanika je temelj tarikata. Voleti Poslanika, slediti njegov put i živeti po njegovom sunnetu – to je osnova lepog ponašanja, edeba. Tarikat se zasniva na lepom ponašanju, edebu. A lepo ponašanje znači dobar karakter. Dobar karakter znači: činiti dobro i uvek pozitivno razmišljati. Ne dozvoliti da se zlo pojavi u srcu i kloniti se lošeg. Želi ljudima dobro, da bi i tebe dobro zadesilo. Tako možeš biti sa našim Poslanikom, neka je mir i blagoslov na njega, u Džennetu. To je naš najviši cilj. Čovek se često pita: „Zbog čega sam stvoren?” Upravo zbog toga si stvoren. Allah te je poslao na Zemlju da se pripremiš za Ahiret. Poslao te je na ovaj svet da bi sledio Njegov put. Da si stvoren za neku drugu svrhu, za to već postoje bezbrojna druga stvorenja. Životinje su takve – one samo jedu i piju. Njihovo postojanje se svodi na jelo, piće i umiranje. One nemaju viši cilj. One ne razmišljaju: „Trebalo bi da činim dobro.” Ali čovek mora da razmišlja o tome. Jer naš Poslanik je uzor čovečanstvu i najplemenitije od svih stvorenja. Moramo ga uzeti za uzor i slediti njegov put. Ko sledi njegov put, uspeće. Ali ko ne sledi njegov put, već nekoga ko ne hodi Allahovim putem, ne može sebi učiniti dobro. Može pretrpeti štetu, ali nikada od toga neće imati koristi. Ako slediš nekoga ko nije na Allahovom putu, možda ćeš kratkoročno videti neku korist, ali na kraju šteta preovladava. Zato je toliko važno ostati na Allahovom putu. Moramo ostati na putu našeg Poslanika, neka je mir i blagoslov na njega. Moramo se držati sunneta našeg Poslanika. To je ono što je bitno. Jer šejtanovi putevi su brojni. Danas postoje mnoge nove struje, čiji sledbenici tvrde: „I mi smo muslimani.” Da, oni su muslimani, ali ne prepoznaju blagoslov ovog puta. Oni čak smatraju grehom imati koristi od ovog puta. Oni tvrde: „Ko sledi sunnet, skreće sa pravog puta.” Oni zavode ljude rečima: „Poslanik je bio samo čovek kao i mi.” To su oni koji omalovažavaju Poslanika i obmanjuju ljude. Kada ga tako omalovažavaju, u njihovim srcima ne ostaje ni ljubavi ni poštovanja prema našem Poslaniku. I to će im biti propast na Ahiretu. Ali već na ovom svetu im je teško. Jer njihova srca su puna licemerja, laži i mržnje. Oni ne žele dobro ljudima, već smišljaju zlo. Oni kažu: „Allah prašta, mi ne praštamo.” Takvi su ti ljudi. Neka nas Allah sačuva od njihove zlobe. Jer njihova zloba je zloba šejtana. Allah je Onaj Koji mnogo prašta, Svemilostivi. Naš Poslanik, neka je mir i blagoslov na njega, uči: „Nemoj imati ni nameru da nekoga prevariš.” Ne dopusti ni pomisao: „Hoću da prevarim ovog čoveka.” Neka nas Allah spoji sa našim Poslanikom, inšallah. Inšallah, i mi ćemo hoditi Njegovim putem i slediti Njegov sunnet. To je tarikat. Tarikat znači „put”. A taj put je put našeg Poslanika, neka je mir i blagoslov na njega.

مَّا يَفۡتَحِ ٱللَّهُ لِلنَّاسِ مِن رَّحۡمَةٖ فَلَا مُمۡسِكَ لَهَاۖ وَمَا يُمۡسِكۡ فَلَا مُرۡسِلَ لَهُ (35:2) Allah, Silni i Uzvišeni, kaže: „Kada Allah pošalje Svoju milost, niko je ne može zaustaviti, niko je ne može uskratiti.“ Sve što vidimo je izraz Njegove milosti; i kiša se naziva milošću. To je Allahova milost za ljude, za Zemlju, za sve. Mesecima nije padala kiša. Ne samo ovde, već svuda kiša izostaje. Pa hajde, uradite to! Razvili ste toliko tehnologije, kažete: „Mi znamo toliko toga“ – pa hajde, neka padne kiša! Ne ide. A kada On uskrati Svoju milost, niko je ne može dati umesto Njega. To kaže i Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) u jednom hadisu. Allah, Silni i Uzvišeni, stvorio je ovaj svet i opskrbio ga svime što mu je potrebno. To se dešava iz Allahove mudrosti; to nije delo nekih sveznalica. Allah ga je stvorio i pobrinuo se za njegove potrebe. Šta god je ovoj Zemlji potrebno, On joj je sve dao. Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže da na Zemlji u roku od 24 sata neprestano negde pada kiša. Ima padavina. Ali Allah daje kišu tamo gde On odredi i gde On hoće. Neki ljudi se smatraju veoma pametnim; kažu: „Voda isparava, postaje oblak i onda ponovo pada kao kiša.“ To je istina, isparava, postaje oblak i pada kiša, ali to se dešava gde i kako Allah hoće. Dakle, ovaj svet dobija svoj deo; u roku od 24 sata sigurno negde ima padavina. Ali kiša jednostavno ne pada tamo gde ti hoćeš. Neka mesta ostaju suva kao barut, dok druga On potapa poplavama i kišom. I to pokazuje moć Allaha, Silnog i Uzvišenog. Oni koji su vernici veruju u to. Oni bez vere, s druge strane, traže izgovore poput „bilo je zbog ovoga, bilo je zbog onoga“. Ali uistinu, sve je ovo Allahova milost. Šta je, dakle, potrebno? Treba biti poslušan Allahu, Silnom i Uzvišenom, i moliti se za Njegovu milost. Treba se moliti da bi Allah poslao Svoju milost. A šta čini da molitva bude uslišena? Ne biva svaka molitva odmah uslišena, ali kada se izgovaraju salavati na Poslanika (mir i blagoslov neka su na njega), onda oni bivaju uslišeni. Kada se na početku i na kraju dove izgovore salavati na Poslanika (mir i blagoslov neka su na njega), biva uslišena i dova između njih. Jer salavate Allah, Silni i Uzvišeni, uvek prihvata. Sada vidite kako ljudi izlaze na molitvu za kišu. Ima onih koji izgovaraju salavate, ali na nekim mestima ne priznaju visok položaj i čast Poslanika (mir i blagoslov neka su na njega) kod Allaha. Kažu: „I on je bio samo čovek kao i mi“, klanjaju namaz za kišu i upućuju svoje molbe, bez slanja salavata. A posle se žale: „Već smo se toliko puta molili, ali kiša jednostavno ne pada.“ Nije ni čudo što kiša ne pada. Ako ne kažeš „radi Poslanika“, neće biti ništa. Kada je Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) još bio dete, mali dečak, i kada je vladala suša, molilo se radi njega i cela pustinja je ozelenela. Ali ako se to ne čini, ako se u to ne veruje, onda se jednostavno ima suša. Allah spušta kišu nasred mora, dok ti čekaš i ostaješ praznih ruku; nema kiše. Na jednom mestu On spušta kišu i potapa ga, a na drugom mestu ništa ne stiže. To je moć i veličanstvenost Allaha, Silnog i Uzvišenog. On čini šta hoće. Niko Ga ne može ni na šta prisiliti. Ni tehnologija ne može doneti kišu, niti bilo šta drugo. Zato, kada milost, odnosno kiša, pada, treba prepoznati da je to Allahova milost i blagodat, i radovati se tome. Treba biti zahvalan i reći: „Neka Allah učini da potraje.“ Jer zahvalnošću se blagodati umnožavaju i ostaju sačuvane. Ali ako zahvalnosti nema... danas većina ljudi ne pokazuje zahvalnost, već se samo žali. Nezadovoljni su blagodatima koje imaju, ali ipak traže milost. Zar hoćeš da se zameraš Allahu, Silnom i Uzvišenom? Zameraj se koliko hoćeš, na kraju ćeš samo ti imati štetu. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nam Allah sačuva Svoje blagodati. Zaista, poslednjih godinu-dve, i naše duhovno stanje i opšte stanje ljudi su veoma loši. Zbog toga se ova milost uskraćuje. Zato se moramo pokajati, moliti za oproštaj i moliti Allaha, Silnog i Uzvišenog, da umnoži Svoje blagodati i da nam ih sačuva, ako Allah da. Jer ova stvar sa vodom nije sitnica. مِنَ ٱلۡمَآءِ كُلَّ شَيۡءٍ حَيٍّۚ (21:30) Allah, Silni i Uzvišeni, kaže: „Mi smo svako živo biće od vode stvorili.“ Sva ta živa bića ne mogu postojati bez vode. Voda je život, a život je dar od Allaha, Silnog i Uzvišenog. Zahvalimo se zato Allahu, neka Allah umnoži, inšallah. Neka nam On oprosti. Svi smo mi grešnici. Neka Allah primi naše pokajanje i naše molbe za oproštaj i neka nam iz Svoje samilosti pošalje Svoju milost, inšallah.

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ إِنَّا خَلَقۡنَٰكُم مِّن ذَكَرٖ وَأُنثَىٰ (49:13) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „Mi smo vas stvorili od muškarca i žene.“ Allah, Moćni i Uzvišeni, stvorio je ljude kao dve vrste. Ili kao ženu ili kao muškarca. I svako od njih dvoje ima svoje sopstvene osobine. Allah ih je tako stvorio. Stoga se ovo stvaranje mora prihvatiti onakvim kakvo jeste i svoj život uskladiti prema tome. Ali današnji ljudi to ne prihvataju. Oni kažu: „Ja ne vredim manje od njega, a on ne vredi više od mene“, i time remete ceo poredak. Zatim odustaju od toga i čine druge gluposti. Stoga njihovo delovanje ne koristi ljudima. Naprotiv, ono samo nanosi štetu. Čovek mora biti zadovoljan onim što mu je Allah dao. Ako si muškarac, onda si muškarac; ako si žena, onda si žena. Ne postoji razlog da se želi biti drugačiji. Ali šejtan zavodi ljude. On im šapuće: „Ako se promeniš, bićeš srećniji i biće ti bolje.“ Čovek nije zadovoljan samim sobom. On je nezadovoljan time kako ga je Allah stvorio. Od jednog problema nastane hiljadu. Ako nisi zadovoljan onim što ti je Allah, Moćni i Uzvišeni, dao, nikada ne možeš postati srećan. Nikada ne možeš biti uspešan. Možda spolja izgledaš uspešno, ali uistinu to nisi. Šta god da radiš, ljudi te neće gledati dobrim očima. Zato treba ostati onakav kakvim je čoveka Allah, Moćni i Uzvišeni, stvorio. Najvažnije je ispunjavati svoje verske dužnosti. Jer Allah nije stvorio ljude i džine da bi bili muškarac ili žena, već da bi Mu služili. Zato se ne treba zamarati takvim sporednim stvarima. Oni se povode za tuđim idejama, odbacuju Allahovo stvaranje, samo da bi zadovoljili svoj ego i rekli: „Ja hoću da budem drugačiji, hoću da budem ovakav, hoću da budem onakav.“ Time postaju samo još nesrećniji i pogoršavaju svoj položaj. Neka nas Allah sačuva od toga. Ovo su iskušenja poslednjeg vremena. Ranije se tako nešto čulo samo retko. Danas se to čuje i vidi svuda. Neka nas Allah sve sačuva od zla šejtana i našeg sopstvenog ega.

Vjernici su doista braća, pa pomirite svoja dva brata; i bojte se Allaha da bi vam se smilovalo (49:10) Vjernici su braća, kaže Allah, Uzvišeni i Veličanstveni. Naravno, i među braćom dolazi do nesuglasica. Umiješajte se i izmirite njihov spor, kaže Allah. Pomirite ih. Pomirite ih, da bi se Allahova milost spustila na vas. U zajednici je milost, u njoj prebiva Allahova blagodat. Svađati se i biti zlopamtilo, to su stvari koje Allah ne voli. Zato On kaže: „Uspostavljajte mir.“ Aktivno tražite puteve ka pomirenju. Pogledajte ko je u pravu, a ko nije, dajte savjet i opomenite ih. Da bi se opet pomirili. Jer ostati u svađi nije dozvoljeno, kaže Poslanik. Poslanik, neka su Allahov spas i mir na njega, kaže da se vjernik ne smije ljutiti na drugog duže od tri dana. Ovaj svijet je pun šejtanskih došaptavanja i sumnjičavosti. Zato dolazi do svađe. Ova svađa se mora riješiti, da bi se milost mogla spustiti. Milost je ogroman, neprocjenjiv dar koji Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, podaruje. Ali ljudi gledaju samo na materijalno. „To je nešto duhovno, šta se to mene tiče?“, kažu oni. Ili čovjek o tome čak i ne razmišlja. A to je ono što je zaista važno. To je ono što ostaje. Sve drugo je prolazno. Zato zbog dunjalučkih stvari ne smije biti ljutnje i svađe. To kaže Poslanik, neka su Allahov spas i mir na njega, u svom plemenitom hadisu. Biti u svađi duže od tri dana nije dozvoljeno. Neka nas Allah sačuva od toga. I ovo spada u bolesti i zla nefsa. Čovjek od sitnice napravi veliku stvar i započne svađu. A gdje vlada svađa, tu nema ni mira ni bereketa. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka Allah pomiri zavađene, inšallah.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Ko bude klanjao sa imamom dok on ne završi namaz, biće mu upisana nagrada kao da je klanjao čitavu noć.' To znači, onaj ko obavi farz i sunnet namaze sa imamom, smatraće se kao da je proveo čitavu noć u namazu i ibadetu Allahu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'U noći postoji jedan čas u kojem, ako musliman zamoli Allaha za neko dobro dunjaluka ili ahireta i njegova dova se podudari sa tim časom, Allah će mu sigurno dati ono što je tražio.' Taj čas postoji u svakoj noći. To znači, ko ustane na noćni namaz i klanja, on će, inšallah, sigurno pogoditi taj čas. To je čas u kojem se dove primaju. I to je tako svake noći. Ne samo jednog dana, već svake noći, ko ustane na tehedždžud-namaz i klanja, pogodiće, s Allahovom dozvolom, inšallah, taj čas primanja dove (u kojem se dova prima). Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže da Allah, Svemoćni i Uzvišeni, voli tri osobe i prezire tri osobe. To znači, Allah, Svemoćni i Uzvišeni, ih mrzi i srdi se na njih. Tri osobe koje Allah voli su sledeće: Prvi; kada neko zamoli grupu ljudi za nešto, ne zbog rodbinske veze, već samo u ime Allaha, a oni ga odbiju, to je onaj koji ga potajno odvede u stranu i da mu ono što je tražio, na takav način da niko osim Allaha ne zna za to. To znači, ako neko u ime Allaha zamoli grupu ljudi za nešto i bude odbijen, i jedan iz te grupe mu potajno i takođe u ime Allaha pomogne, to onoga koji pomaže čini jednim od robova koje Allah voli. To je onaj koji pomaže u tajnosti i usrećuje tu osobu. Drugi; kada grupa koja putuje noću zastane da se odmori na mestu gde je san slađi od svega drugog, i legnu da spavaju, to je onaj među njima koji ne spava, već stražari, moli se Allahu i uči Njegove ajete. Nekada se, naravno, putovalo u karavanima. Bilo je neophodno da neko pazi na njih. Dakle, ta osoba, koja u ime Allaha pazi na njih dok oni spavaju, istovremeno klanja i obavlja svoj ibadet. I ovo je jedan od tri roba koje Allah voli. Treći; je osoba koja, kada se jedinica suoči sa neprijateljem i doživi poraz, ne beži, već se bori, dok ili ne pogine kao šehid ili ne odnese pobedu. Oni koji beže iz bitke, su, s druge strane, ljudi koje Allah ne voli. Osoba koja ne beži, suprotstavlja se neprijatelju i ili odnese pobedu ili pogine kao šehid, je treća osoba koju Allah voli. Tri osobe koje Allah ne voli su sledeće: Starac koji čini blud. Star je, a ipak čini blud. Allah prezire ovog čoveka, ne voli ga. Oholi siromah. Siromašan je, a ipak ohol. Ni njega Allah ne voli. I bogataš tiranin. Bogataš koji ugnjetava druge zbog svog novca, takođe spada u osobe koje Allah ne voli. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u drugom hadisu kaže da Allah, Svemoćni i Uzvišeni, voli tri osobe i prezire tri osobe. Jedan od trojice koje voli je onaj koji, kada naiđe na neprijateljsku jedinicu, bori se sa njima prsa u prsa, dok ili ne pogine kao šehid ili ne donese pobedu svojim drugovima. To znači, to je čovek koji vidi neprijatelja i ne beži, već se hrabro bori protiv njega; onaj koji kaže: 'Ili ću pobediti ili ću poginuti kao šehid.' Ovo je prva od osoba koje Allah voli. Drugi; kada se grupa na dugom putovanju odmara i svi su iscrpljeni zaspali, to je onaj među njima koji se povuče u ćošak i klanja, dok ne dođe vreme za polazak i on probudi svoje saputnike. Neko mora da pazi na njih. Dakle, ovaj čovek pazi na njih i obavlja svoj ibadet dok se oni ne probude. Ovo je druga osoba koju Allah voli. Treća osoba je ona koja je strpljiva sa svojim komšijom koji joj nanosi zlo, sve dok taj komšija ne umre ili se ne odseli. To znači, čovek koji strpljivo podnosi zlo od svog komšije je takođe rob kojeg Allah voli. Čovek koji podnosi poteškoće od svog komšije i strpljiv je, je još jedan od tri roba koje Allah voli. Jedna od osoba koje Allah ne voli je trgovac koji se kune. Trgovca koji se hiljadu puta zaklinje da bi prodao robu, i govori: 'Tako mi Allaha, ovako je i onako, isplati se, ne isplati se, veoma je dobro', njega Allah, Svemoćni i Uzvišeni, ne voli. Ako želiš nešto da prodaš, roba je tu, na videlu, njena vrednost je tolika kolika je. Nema razloga za zaklinjanje. Naravno, možeš opisati prednosti svoje robe, ali nema razloga za zaklinjanje. Drugi je oholi siromah. Siromašan je, a ipak ohol. I on spada u osobe koje Allah ne voli. Siromašan si, Allah te iskušava na taj način, bar ti nemoj biti ohol. I još jedan je škrtac koji prigovara zbog onoga što je dao. Škrt je, a kada učini neko dobro delo, on to prigovara i govori 'ja sam dao, ja sam uradio'. Ni tu osobu Allah ne voli. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Postoje tri osobe koje Uzvišeni Allah voli.' Jedan je onaj koji ustaje u delu noći i čita Allahovu knjigu. To jest, osoba koja noću uči Kur'an i ustaje na tehedždžud-namaz. Drugi je onaj koji sadaku koju daje desnom rukom krije od svoje leve ruke. To znači, on daje sadaku tako tajno, da, poslovnično rečeno, leva ruka ne zna šta desna daje. I tu osobu Allah voli. Drugi je mudžahid koji se bori u jedinici i, iako njegovi drugovi beže, on sam ne beži i bori se protiv neprijatelja. To znači, jedinica je poražena, vojnici beže. Ali on je mudžahid koji ne beži i nastavlja da se odupire neprijatelju. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Allah je zadovoljan sa ove tri osobe.' On im se smilovao. To su: osoba koja ustaje na noćni namaz, džemat koji se postrojava u safove za namaz, i mudžahidi koji se postrojavaju u redove za borbu. Allah, Svemoćni i Uzvišeni, veoma je zadovoljan njihovim stanjem i raduje se tome. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Neka se Allah smiluje čoveku koji ustane u delu noći da klanja, probudi svoju ženu na namaz i, ako ona ne želi da ustane, poprska joj vodu po licu.' 'I neka se Allah smiluje ženi koja ustane noću da klanja, probudi svog muža na namaz i, ako on ne želi da ustane, poprska mu vodu po licu.' On kaže, neka je Allahova milost na njima. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Dva rekata namaza klanjana usred noći su iskupljenje za male grehe.' Allah oprašta male grehe koji su počinjeni tog dana. Zahvaljujući ta dva rekata. Allahov Poslanik je rekao istinu u onome što je rekao, ili onako kako je rekao.

Naš Poslanik, mir i blagoslov neka su na njega, kaže: „U poslednjem vremenu će znanja nestati.“ Kako će se to desiti? Tako što će nestati ispravni učenjaci. Na njihovo mesto će doći neznalice koje će preuzeti reč. Oni će ljude odvraćati od vere. Oni će ih odvraćati s Pravog puta. A mi sada živimo upravo u tom vremenu. Pojavljuju se ljudi koji nose maramu ili imaju bradu i blate velike učenjake, velike imame – te ljude koji su nam veru do danas na tako divan način preneli. Oni ne priznaju njihove reči. To je samo prazna priča. Govore bez suštine. Umesto da ljude upućuju na pravi put, oni ih odvode u zabludu. Oni šire neznanje. Zato je najbolje takve ljude uopšte i ne slušati. Ako ih slušaš, samo da bi video šta govore, u tvoje srce će se uvući bolest i sumnja, i tvoj iman će oslabiti. A da iman oslabi, to je nešto najgore. Jer iman je dragulj. Taj dragulj se ne sme izgubiti. Ti ljudi o kojima govorimo nemaju imana. Postoji islam, ali nema imana. Iman je visok stepen. Na to se mora paziti. Sa tim ljudima ne treba ni razgovarati, ni slušati ih, niti boraviti u njihovoj blizini. Neka tamo laju koliko god hoće – da prostite. Jer oni ništa drugo i ne rade. Jer ko blati učenjake, imame pravnih škola (mezheba) i učenja o verovanju (akide), ne radi ništa drugo nego laje. Ali ako ih slušaš, i ti ćeš početi da laješ. Neka nas Allah sačuva od toga. Ovo vreme je vreme smutnje. Ako postaneš znatiželjan i zapitaš se: „Šta ovaj priča? Ima li tu možda istine?“, dovodiš sebe u opasnost. Nije lako sačuvati svoj iman. Samo ga nemojte izgubiti. Ne približavajte se ivici takvih provalija. Naš Poslanik, mir i blagoslov neka su na njega, kaže: „Ne dovodite se sami u opasnost.“ Najveća opasnost je izgubiti iman. Neka nas Allah sačuva od toga. Svuda vlada smutnja i propast. Ima previše neznalica. Ima previše nadmenih ljudi. Nije dobro imati posla s takvim ljudima, slušati ih ili ih čak i gledati. Ti ljudi su danas dobili pozornicu. Kada bi ranije troje, petoro ljudi negde pričalo, to niko ne bi čuo. Ali danas svako zgrabi mikrofon, sedne pred kameru i svuda širi svu tu prljavštinu i smeće. Neka nas Allah sačuva od toga. Čovek se mora zaštititi od zla šejtana i tih ljudi. Oni su gori od šejtana. Pored njih šejtan izgleda kao siroče. Neka nas Allah sačuva od njihovog zla. Neka On umet voljenog Poslanika Muhammeda, alejhis-selam, sačuva na Pravom putu.

وَٱلصُّلْحُ خَيْرٌۭ (4:128) Allah, Silni i Uzvišeni, kaže: „A pomirenje je bolje.“ Kada bi ljudi sledili ovo načelo, ne bi bilo ovih sudskih sporova koji se danas vuku godinama, decenijama ili čak i čitav vek. Allah, Silni i Uzvišeni, kaže: „Pomirenje je bolje.“ Čovek bi možda pomislio da time trpi gubitak. Ali ne, to nije stvarni gubitak. Naprotiv, dobijaš na vremenu. Štediš i svoje zdravlje. Jer, svađati se i tvrdoglavo insistirati na svom pravu je iscrpljujuće za čoveka. To ga izjeda – duševno, psihički, a i fizički. Iz tog razloga nam Allah, najmudriji Sudija i Sveznajući, pokazuje najbolji put. Ko u svim svojim poslovima sledi put Allaha, Uzvišenog, pronaći će unutrašnji mir. Ali ako čovek sledi svoj ego i kaže: „Ja sam u pravu, moram da pobedim!“, onda će i suprotna strana reći potpuno isto. Međutim, kada bi se obe strane dogovorile, to bi bilo najbolje za oboje. Zato nema svrhe biti tvrdoglav u takvim stvarima. Čak i ako na kraju pobediš, to nije prava pobeda. Gubiš vreme i kidaš svoje živce. A ta navodna pobeda ti na kraju ništa ne donosi. Zato, o kom god problemu da se radi, traži put dogovora. Čak i ako ti se čini da popuštaš, budi spreman na to. U tome ćeš kasnije uvideti blagoslov. Ako, s druge strane, insistiraš da „pobediš“ po svaku cenu, čak ni u pobedi nisi ništa dobio. Neka Allah, Uzvišeni, podari ljudima razumevanje da slede put koji im On ukazuje, kako bi pronašli mir. Tako nalaze mir na ovom svetu i postižu dobit na Ahiretu. U suprotnom, ljudi se na ovom svetu muče beskrajnim sudskim sporovima. Na kraju su jedini dobitnici advokati. Inače nema dobitnika. Svi mi poznajemo takve slučajeve. Koliko je ljudi na sudu izgubilo sav svoj imetak. Jedini koji su profitirali bili su advokati. Advokat tada kaže: „Samo vi tužite, ovo sigurno dobijamo.“ Prođe 15 godina, a vrednost 15 kuća je nestala. U čijem džepu? U džepovima advokata. Zato se držite zapovesti Allaha, Silnog i Uzvišenog. Sledite put koji vam On ukazuje kako biste pronašli mir. Neka Allah svima nama pomogne. Neka nas sačuva od zla našeg ega, inšallah.

Neka ovaj skup posluži dobroj svrsi. Ovo su skupovi koje Alah voli. Sada je jedan od braće pitao: "Koje mesto ti je draže? Da li ti to pravi razliku?" Hvala Alahu – gde god da idemo, stanje tamošnje tekije ostaje netaknuto svetovnim dešavanjima, kako njihovim dobrim, tako i lošim stranama. Nigde se ne osećamo kao stranci. Kuda god da nas put odvede – hvala Alahu – ovaj blagosloveni skup je svuda isti. Jer to je skup našeg Poslanika, mir i blagoslovi neka su na njega. To je njegov put. Ovo su dela koja nastaju iz iskrenosti. Zato što se ljudi okupljaju u iskrenosti, nema razlike između naših tekija – bilo to u najbogatijoj ili najsiromašnijoj zemlji na svetu. Svuda se osećamo kao kod kuće. Kuda god da nas putevi odvedu – hvala Alahu – ova manifestacija, ova lepota uvek ostaje ista. Čak i kada bismo otputovali na kraj sveta i vratili se, ne osećamo se kao stranci. Koliko smo mesta proputovali radi Alaha! Koliko smo mesta posetili, bezbroj putovanja preduzeli – dugih i kratkih – ali hvala Alahu, nikada se nismo osećali kao stranci. Jer ono što je važno je biti sa Alahom, hodati Njegovim putem. Ko nije na Alahovom putu, taj besciljno luta: "Malo ovamo, malo onamo." Mi krećemo na put da bismo postigli Alahovo zadovoljstvo. Zahvaljujući iskrenim srcima braće, nema – ako Alah da – ni osećaja tuđine ni teškoća. Zato je putovanje onoga ko je sa Alahom lako. Svi smo mi putnici. Put vodi na Ahiret. Neka ovaj put bude blagosloven, ako Alah da. Neka bude bez zla. Kada vidimo druge, trebalo bi da pokažemo saosećanje, a ne da sudimo. Ne sme se postati ohol i misliti: "Ja sam na pravom putu, a drugi nisu." I to je Alahova odredba za njih. Oni su duše za žaljenje. Neka Alah i njima podari uputu. Neka pronađu ovaj blagosloveni put i ne zalutaju. Ko krene pogrešnim putem, ne stiže do cilja. Njegov život ostaje težak. Koliko god da se trudi – ne nalazi mir. Neka nas Alah sačuva od toga. Neka Alah sačuva porodicu, decu i Muhamedov ummet od spletki Šejtana. Iskušenja Šejtana su danas veoma jaka. On može čoveka skrenuti čak i sa pravog puta dok još njime hoda. Neka nas Alah sačuva.

Elhamdulillah, vratili smo se živi i zdravi. Bio je to dug put. Allah je pomogao. Inšallah, desilo se to samo radi Allahovog zadovoljstva. Neka Allah to ukabuli. Bio je to, dakle, dug put koji smo već jednom preduzeli. Pitali smo se da li će biti i drugog puta, ali Allah je tako odredio, pa smo otputovali. Mašallah, ako Allah tamošnjim ljudima podari uputu, onda i oni imaju svoj udeo u tom blagoslovu. Tamo je, blagoslovom Mevlane Šejha Nazima, kroz njegovo duhovno vođstvo, na hiljade ljudi primilo islam. Oni od sada slede tarikat. Daju sve od sebe na svoj način. Trude se da šire veru, islam, i da istovremeno pomažu tamošnjim ljudima. Neka je Allah zadovoljan njima. Ugostili su nas i ukazali nam veliku čast. Okupljali su svu svoju rodbinu i bližnje kako bi im utrli put ka islamu. Molili su za dove, da budu povod za uputu svojih porodica. Vernik musliman želi dobro koje doživi i za svoje bližnje. Naš Poslanik (mir i spas neka su na njemu) kaže: „al-aqrabūna awlā bi-l-maʿrūf“. To znači: „Bližnji imaju preče pravo na dobro.“ Zato su uvek iznova pozivali svoju rodbinu i prijatelje, da im prenesu poruku i da im omoguće da učestvuju u toj lepoti. I mnogi su se odazvali njihovom pozivu. Elhamdulillah, mnogi od njih su se nakon toga priključili. Neka ovo, inšallah, bude put ka njihovoj uputi. Na to udaljeno mesto su se tokom godina doselili mnogi muslimani. Međutim, njihova najveća poteškoća je bila to što su došli kao muslimani, ali nisu imali džemat, nikakav tarikat, jednostavno ništa. I tako su, nažalost, otpali od vere. Ali sada, inšallah, tamo postoji tarikat. Jer tarikat je ono što šejtan najviše mrzi. Šejtan mrzi tarikat i istinu, hakikat; on mrzi i šerijat. On mrzi pravne škole, mezhebe. On mrzi šejhove, on mrzi Ehlul-bejt, porodicu Poslanika. I ko ne voli te stvari, gubi svoje uporište i skreće sa puta. Preko njih će, s Allahovom dozvolom, inšallah, još mnogi ljudi naći uputu. Jer tarikat znači proživljena i učvršćena vera. Bilo je toliko muslimana koji su se tamo doselili, ali su izgubili svoju veru. Deda je musliman, sin je musliman, ali unuk više nema vezu sa islamom. To znači, on ili više ne poznaje svoju veru ili se prilagodio hrišćanskom okruženju. Inšallah, ovaj put će biti drugačije. Mehdi (mir neka je na njemu) će svakako doći, ali do tada neka Allah podari uputu. Neka Allah i tim ljudima ukaže Svoju milost. Neka i njihovi prijatelji i rodbina, inšallah, pronađu put do islama i tarikata. Tamošnje domaće stanovništvo u početku uopšte nema znanja o islamu. Oni pronalaze uputu preko tarikata i tesavufa, a zatim izgovaraju šehadet, svedočanstvo vere. Time što obavljaju svojih pet dnevnih namaza i svoje ibadete, oni su takođe uzor tamošnjim ljudima. Neka je Allah zadovoljan njima. Izuzetno gostoljubivo su nas primili. Proveli smo svih 25 dana sa njima. Neka Allah njihov trud obilato nagradi. Neka Allah podari dobro i njima i nama, inšallah.

Alhamdulillah, zahvaljujemo Allahu, Uzvišenom i Veličanstvenom, što nam je dozvoljeno da sretnemo ove ljude koji žive daleko od naše domovine. Naš put je put svetlosti, put Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Svi poslanici su putovali da bi ljudima objavili istinu i da bi ih uveli u Džennet. Ovaj naš susret se dešava isključivo i jedino radi Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, voli ovakva okupljanja i blagosilja ih. Postoji mnogo plemenitih hadisa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i mnogo zapovesti od Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog, o takvim skupovima, takvim susretima, na kojima je namera jedino zadovoljstvo Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u jednom plemenitom hadisu kaže da Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, naređuje Svojim melekima da stave svoja krila pod noge onih koji su se okupili radi Njega. On, Uzvišeni i Veličanstveni, šalje im Svoju milost. I Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže da kada se dva brata muslimana sretnu radi Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, ih nagrađuje. Za svaki korak koji naprave, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, im oprašta, nagrađuje ih i podiže njihov stepen. Alhamdulillah, i mi dolazimo sa dalekog mesta; inšallah, ovo će biti nagrada za sve nas. To je istinski dobitak. Mi smo istinski pobednici. Jer ovo se čuva kod Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog, i naći ćemo ga na ahiretu. To je kao sa ljudima koji zarađuju novac i stavljaju ga u banku, bilo u našoj zemlji ili u drugim zemljama. Oni čuvaju svoj novac u bankama. I često banke ne vrate njihov novac. Ali kod Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog, to će se za vas čuvati ne samo na kratko vreme, već za večnost. To je deo Njegove darežljivosti, Uzvišenog i Veličanstvenog, prema čovečanstvu. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, je Stvoritelj. Sve je u Njegovoj ruci, ruci Uzvišenog i Veličanstvenog. Sve pripada Njemu, Uzvišenom i Veličanstvenom. Univerzum i sve što je u njemu pripada Njemu, Uzvišenom i Veličanstvenom. Njemu, Uzvišenom i Veličanstvenom, nije potrebno ni naše obožavanje ni naša dela. Ako vi ovo činite, onda je On, Uzvišeni i Veličanstveni, zadovoljan. On, Uzvišeni i Veličanstveni, se raduje kada vi pobeđujete. Ljudi ne žele da drugi pobeđuju. Čak i ako imaju milione, nerado daju bilo šta. Čak i da im bogatstvo potraje hiljadu godina, i dalje ne bi ništa dali. Ali Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, daje bez računa, 'Bighayri Hisab'. "Njihova nagrada će im biti data bez računa." (39:10). Kada učinite jedno dobro delo, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, vas nagrađuje desetostruko do sedamstostruko; a iznad toga, samo On, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, zna kako će vas nagraditi. To je za blažene ljude. Mnogi ljudi znaju istinu, ovaj prelepi put, ali ga ne slede. Zato je Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, zadovoljan ljudima poput vas, koji se okupljaju iz ljubavi prema Njemu, Uzvišenom i Veličanstvenom, radi Njegovog zadovoljstva. Naravno, ljudi žive hiljadama godina na ovom kontinentu, u ovom regionu. Kažu da je ovo novi kontinent. Ne, sve ovo postoji od Adema, alejhis selam. Adem, alejhis selam, je otac čovečanstva. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, je stvorio celo čovečanstvo od Adema, alejhis selam. I u Svojoj mudrosti, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, je za svakog pojedinca predodredio šta će jesti, kada će jesti, gde će jesti i gde će umreti. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, je ovo predodredio za svakoga. Dakle, ovi ljudi nisu nepoznati Allahu, Uzvišenom i Veličanstvenom. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, ih je stvorio. Bilo pre pet hiljada ili deset hiljada godina – Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, zna kada su ti ljudi stigli na ovo mesto na Zemlji. Pa, Alhamdulillah, posetili smo mnoga mesta na ovom kontinentu. Jer mi znamo da Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, kaže u Časnom Kur'anu: 'Ve li-kulli kavmin had.' 'I svaki narod je imao onoga ko ga je na pravi put upućivao.' Za svaki narod postoji neko ko ga vodi ka istini. To znači da je Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, poslao poslanika svuda gde su se ljudi nastanili. I ovde, u ovom regionu, bio je poslanik. Svuda je bio poslanik. Ali, naravno, ljudi su se brzo menjali. Možda su se promenili već posle pet godina života sa poslanikom. Menjali su se polako. Posle toga su mislili da u ovom regionu nema poslanika. Na svakom mestu na ovom svetu bio je poslanik. Naravno, ti poslanici su bili pre Isaa, alejhis selam. Prošle su hiljade godina i ljudi su se promenili. Ali ostalo im je određeno poštovanje. Osećaju da postoji nešto što moraju da slede, i tako nastavljaju da obožavaju nešto što im ne donosi nikakvu korist. Posle toga, živeli su mnogo godina na taj način. Ne znam šta su radili. Ali na kraju su rekli da su pronašli novo mesto. Tako su došli i nastanili se ovde. Da bi priču o čovečanstvu doveo do njenog završetka, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, je dozvolio da ljudi postepeno nasele ceo svet. Kao što smo već rekli, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, ih je doveo ovde. Činili su dobro – ali ne mnogo dobrog; činili su više lošeg nego dobrog. Ali došli su ovde jer je ovde bila njihova opskrba; tako da su morali da je pronađu u ovoj zemlji. Ali nažalost, ti ljudi su bili tlačitelji. Nikome nisu dozvoljavali da misli o Allahu, Uzvišenom i Veličanstvenom, ili o veri. I naravno, izmenili su veru, koja je trebalo da bude dobra. Preoblikovali su je prema sopstvenim idejama i koristili su je samo da bi tlačili ljude. Subhanallah, oni muslimani koji su došli na ovaj kontinent pokušavali su da žive onako kako je Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, naredio, ali im nije data prilika za to. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, im je dao sve. Mašallah, sve ove zemlje se prostiru hiljadama milja. Putovali smo avionom, automobilom i peške. To je predivna i veoma bogata zemlja. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, im je dao sve. Subhanallah, uvek čujemo da ovde ima problema. Ljudi nisu srećni. Ljudi prave probleme. Nije kao u drugim zemljama; ovde nije bezbedno. U tome postoji mudrost. Koja je to mudrost? Zato što su ljudi doživeli tlačenje i mnogo loših stvari. Zato se ovo prenosi na ljude kao nasleđe. Dela predaka utiču kroz vekove sve do danas. Zato vidite da su milioni ljudi iz muslimanskih zemalja došli na ovaj kontinent, ali nema ni traga od islama; možda tek u poslednjih 24 ili 30 godina. Koje je rešenje za to? Rešenje je pokazati pokajanje, moliti Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog, za oproštaj i okrenuti se islamu. "Aslim taslam." "Postani musliman i bićeš bezbedan." Potčini se i bićeš siguran. Islam je vera mira. On ne toleriše tlačenje. Na prvom mestu je pravda. U islamu je ovo od najveće važnosti. Svi ti ljudi pričaju o "demokratiji" i drugim stvarima; uvek izmišljaju nešto novo, ali kod njih nema pravde. Ni u jednoj zemlji na ovom svetu nema pravde. Ko kaže: "U ovoj ili onoj zemlji ima pravde", taj je lažov. Samo se čini da postoji pravda, ali oni su licemeri. Postoji izreka: "El-adlu esasul-mulk." Pravda je temelj vlasti, dobrog života. I ko god pogleda istoriju od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, do poslednjeg osmanskog sultana, neće naći nepravdu. U tim zemljama nisu živeli samo muslimani, već i Jevreji, hrišćani, budisti, hindusi. Bilo je 70 različitih vera. Ali ko je stvarni, prvi neprijatelj čovečanstva? Šejtan. Šejtan ne želi da se čovečanstvu desi dobro. Uništili su Osmansko carstvo, poslednju islamsku vladavinu. Šejtan ga je uništio. I nakon toga je počeo najgori vek, 20. vek. Već stotinu godina ceo svet pati. Davali su im obećanja: „Daćemo vam ovo, daćemo vam ono“, ali šta su uradili? Nisu dali ništa, naprotiv, uzeli su sve. Kao što nas istorija uči, niko ne vlada zauvek. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, obećao nam je da će poslati nekoga iz potomstva Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem – jednog od njegovih unuka, sallallahu alejhi ve sellem – koji će, inšallah, spasiti čovečanstvo. Inšallah, čekamo ga, jer svet postaje sve gori iz dana u dan. Inšallah, kada dođe Sejjidina Mehdi, alejhis-selam, svim ovim lošim stanjima i nerešivim problemima koje oni stvaraju doći će kraj. Biće pravde. Biće blagoslova za ceo svet. Niko neće tlačiti drugoga. Postoji mnogo tajni i mnogo toga što ljudi ne znaju. Vidite šta se desilo u prošlosti i pitate se: „Šta ovo znači? Šta ono znači?“ Ljudi su znatiželjni. Samo gledajte, sve će se otkriti. Sve što se desilo od Sejjidina Adema, alejhis-selam, do danas. Ko god je živeo na ovoj zemlji, na onoj planini ili u onom moru – sve što je nepoznato izaći će na videlo. Ono što znamo o istoriji čovečanstva možda nije ni pet posto. Tada će sve biti poznato, i onima koji dožive to vreme – inšallah, blizu je – biće lako da razumeju šta se dešava. To će biti veoma blagosloveno vreme. Nakon svih ovih loših stvari doći će jedno veoma lepo vreme. Ali naravno, ovo će trajati samo četrdeset godina. Nakon četrdeset godina će onda doći Sejjidina Mehdi i Sejjidina Isa, alejhis-selam, biće s njim. Sejjidina Mehdi će vladati sedam godina, a Sejjidina Isa četrdeset godina. Mnogi ljudi greše u vezi sa Sejjidinom Isom. Sejjidina Isa je čudo od Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog. On je čudo. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, učinio je da Sejjidatina Merjem, alejhas-selam, zatrudni, a da nije bila udata niti ju je dodirnuo muškarac. Njihova izjava „On je sin Božiji“ je besmislica. Kako to može biti? Allah da sačuva, ovo je samo primer, ali to je kao da kažete da je mrav oženio slona. Kako to može biti! Kako možete reći da Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, ima sina! Niko ne može zamisliti kakav je Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, gde je On ili šta je On! Našem umu je nemoguće da to shvati. Sejjidina Isa će doći u to vreme. On je sada na drugom nebu. Nisu mogli da ga ubiju. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, ga je spasio, i on čeka vreme svog povratka. Tada će on, inšallah, biti zajedno sa Sejjidinom Mehdijem i vladati. On će slomiti krst. On neće tolerisati da se jede svinjetina. On će suditi po šerijatu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. I nakon četrdeset godina on će umreti. Njegovo grobno mesto je u Medini, pored Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govorio o svojoj braći poslanicima i rekao: „Moj brat Isa, alejhis-selam“. Dakle, kada Isa, alejhis-selam, umre nakon četrdeset godina, to je veliki znak Sudnjeg dana. Tako se Sudnji dan približava, i ljudi će ponovo napustiti veru i dobro i slediti svoje niske nagone. To je u ljudskoj prirodi, jer on ima svog šejtana i svoj nefs. Čim naiđu na iskušenje, odmah ga slede. Onda je gotovo. Zato se tako nešto mora dogoditi. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, šalje dim. I kada vernici osete taj dim, oni će umreti, i ostaće samo nevernici. Tada će Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, poslati nešto da uništi sve te ljude, i to će biti kraj života na Zemlji. Tada više niko neće biti živ. Svi će čekati Sudnji dan. Sudnji dan će tada, inšallah, svanuti, i svako će dobiti nagradu za ono što je radio u ovom životu. I kao što smo rekli na početku: Nagrade koje ste zaslužili i koje vam je Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, podario, tada će biti vaše. Inšallah, blagoslovom iskrenih ljudi, Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, će voditi ljude na Allahov put, put milosti.