Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ (15:9) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „Mi smo objavili Časni Kur'an i Mi ga čuvamo.“ On je pod zaštitom – nepromenjen i neiskrivljen. Jer ostale nebeske knjige, koje su objavljene od Adema – poznati Tevrat, Indžil, Zebur i svi spisi pre Kur'ana – bili su iskrivljeni i izmenjeni. Zato je Časni Kur'an ostao onakav kakav je objavljen; jer je Allah rekao: „Mi smo ga sačuvali.“ Poslednji Poslanik je naš Poslanik, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. Kao što Allah štiti Svoju veru, islam, On je za Kur'an rekao: „Mi smo ga sačuvali“, kako se ne bi promenio; niko ga nije mogao promeniti. Časni Kur'an je preko blagoslovljenog jezika našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, stigao do našeg vremena. Ali pre nego što nastupi Sudnji dan, i on će biti uzdignut sa Zemlje. Ovo je jedan od velikih predznaka Sudnjeg dana. Na Zemlji više neće biti ni muslimana ni hafiza. Kada otvorite Časni Kur'an, videćete da je pismo izbrisano; ništa se više neće videti. To znači da će do tog trenutka on ostati sačuvan. Pre tog vremena sigurno neće biti nikakve promene. Ali mudrošću Allaha, Moćnog i Uzvišenog, kada se približi Sudnji dan, Kur'an će biti uzdignut sa Zemlje kao jedan od velikih znakova. U to vreme ionako više neće biti muslimana, samo nevernika; nad njima će Allah dati da nastupi Sudnji dan. Ovaj Časni Kur'an je reč Allaha, Moćnog i Uzvišenog. On čini šta hoće; i On je taj koji ga čuva. Kur'an je došao preko jezika našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. Naš Poslanik, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, u svoje vreme nije dozvolio zapisivanje plemenitih hadisa, kako ne bi došlo do zabune. Kako se hadis i Kur'an ne bi pomešali. Tako je Kur'an, Allahovom odredbom, sačuvan. Ali nakon našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, ashabi su počeli da zapisuju i prenose predane hadise. Kako treba živeti Časni Kur'an i islam, objašnjeno nam je kroz plemenite hadise. Ti hadisi su stigli do nas sve do danas. Ko to prihvati, pravi je musliman. Ali ko prigovara hadisima, taj je ili licemer ili nije musliman. Jer ko ne ukazuje poštovanje našem Poslaniku, ili je licemer ili barem nema vere. Iako spolja deluje kao musliman, on je u istini neko bez vere. Na to se mora veoma paziti. Oni koji slede put našeg Poslanika moraju znati: Ovaj put se sastoji od hadisa i Kur'ana. Naš Poslanik, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, lično je rekao: „Ostavio sam vam dve stvari: Kur'an i moj Sunnet.“ Taj put se mora slediti. Ehlul-bejt i svi ashabi su uključeni u ove hadise i Sunnet. Neki se pozivaju samo na „Ehlul-bejt“. Ali u hadisima našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, ionako ima mnogo izjava koje kažu: „Ukažite im poštovanje, pazite na njih.“ Ali temelj čine Kur'an i Sunnet. A ono što nazivamo Sunnetom, to su dela i reči našeg Poslanika – dakle hadisi. U poslednjem vremenu vlada velika fitna, ima mnogo onih koji unose zabunu. Pojavljuju se ljudi koji tvrde: „Ne, ovo je ispravno, ono je pogrešno; ne, ovako je bilo, ne, onako je bilo.“ Ali te hadise su sakupili veliki učenjaci tog vremena. U njihovu iskrenost i pouzdanost nema sumnje. Hadiski učenjaci poput Buharije, Muslima, Tirmizija i Ibn Madže su tada obavili taj posao. Sve kasnije hadiske nauke se ionako grade na njima. Njima se mora ukazati poštovanje. Nema ni najmanje sumnje u njihovu veru i njihovu pouzdanost. Neka Allah bude zadovoljan njima. Neka nam Allah svima podari da ostanemo na Njegovom putu.

Da li je ovo hadis ili predaja od velikih šejhova? Ne znam tačno, ali... U toj predaji se kaže. Upitano je: "Kayfa asbahtum?" To znači: "Kako ste osvanuli?" Odgovor glasi: "Asbahna wa asbahal mulku lillah." Osvanuli smo, i vlast pripada Allahu. Liježemo spavati, vlast pripada Allahu; ustajemo, vlast pripada Allahu. Sve pripada Allahu, Moćnom i Uzvišenom. Juče, sutra, danas... Sve pripada Allahu, Moćnom i Uzvišenom. Vlast je Njegova, to je Njegov posjed. Hvala Allahu. Neka naš život protekne na ovaj način, inšallah. Dok ljudi govore "Ah, bila je Nova godina, ah ovo, ah ono", prošla je još jedna godina našeg života. Hajde da, inšallah, u ovom stanju – u predanosti Allahovoj moći i veličini – liježemo i budimo se. Neka naši dani tako prolaze, naše godine tako prolaze, naš cijeli život tako prođe. To je, inšallah, naš cilj. Ima mnogo onih koji pitaju i istražuju: "Zašto, s kojom svrhom smo ovdje?", ali ne shvataju: "Mi smo stvoreni." Ima mnogo nevjernika, mnogo onih koji ne vjeruju u Allaha. Neka i njima Allah podari uputu. Trebaju spoznati zašto su stvoreni, zašto su živi. Jer neznanje je težak teret. Šta znači neznanje? To je neupućenost. Onaj koga nazivaju neznalicom je čovjek koji ne zna zašto postoji. On ne razumije zašto je stvoren; kao da se iznenada, tek tako, našao na ovom svijetu. Roditelji su ga odgojili, poslali na univerzitet; ali nakon toga je skrenuo s puta. Upustio se s ljudima bez pameti, smatrao te neznalice pametnim i s njima otišao u zabludu. Čovječe, nisi došao na ovaj svijet po sopstvenoj volji. Uistinu, Onaj koji te je poslao, koji te je stvorio, jeste Allah, Moćni i Uzvišeni. Pokazao ti je šta trebaš činiti i poslao je poslanike. Učenjaci, ashabi... Postoje razne vrste ljudi koji pokazuju put. Ali ti i dalje pitaš, ošamućen i u neznanju: "S kojom svrhom sam ja ovdje?" Bez obzira na to da li znaš ili ne: Ako to znaš, naći ćeš smiraj, naći ćeš mir. Ako to ne znaš, cijeli tvoj život će proći dok te bacaju tamo-amo i dok udaraš o sve strane. I na kraju će te baciti u jamu. Neka nas Allah sačuva. Neka naši dani budu onakvi kakve Allah želi, inšallah. I naše godine, inšallah, također... Naravno, ova godina ne posjeduje nikakvu svetost, nikakvu posebnost. Gregorijanska godina služi samo za računanje vremena; nema druge koristi niti blagoslova. Dobra je za obračune i knjigovodstvo. Ali s duhovne strane, nema nikakvu svetost, sakralnost ili blagoslov. Neka nam Allah svima podari blagoslovljene godine, inšallah. Nadamo se da će naredna godina biti bolja i da ćemo biti sa Mehdijem, alejhi-selam. Ova dova je važna, ova dova je neophodna, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan.

Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) je rekao sledeće: „Niko od vas nije pravi vernik sve dok svom bratu verniku ne želi ono što želi samom sebi.“ Svako može tvrditi da je musliman. Ali oni koji poseduju istinsku veru – pravi vernici – su malobrojni. Zato važi: Ako vernik ne želi dobro svom bratu muslimanu, on još nije dostigao taj stepen verovanja. Ko istinski veruje, želi drugim vernicima samo dobro. Pomaže im gde god može. Pruža svaku vrstu podrške, bilo materijalnu ili duhovnu. Čini sve što je u njegovoj moći, onoliko koliko mu snaga dozvoljava. Allah ne opterećuje dušu preko njenih mogućnosti. On ne traži ni od koga ono što ne može učiniti. Čovek mora ispuniti ono što mu je naređeno. Na primer, u islamu postoji zekat. Zekat je obaveza (farz). On se obavezno mora dati. Jer to donosi korist ljudima i vernicima. Nesumnjivo, on pokriva potrebe siromašnih. Druga vrsta pomoći je upućivanje na Pravi put. Pokazati put vere – istinski put. Ne mogu se fetve davati tek tako, po sopstvenom nahođenju. Fetva mora biti onakva kakvom su je izložili učenjaci Ehli-sunneta vel-džemata. Ehli-sunnet vel-džemat su ljudi tarikata. Ko ne pripada njima, on je drugačiji. Jer ti ljudi daju fetve prema sopstvenom razmišljanju. Sledbenici tarikata slede put koji potiče od našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega). Upravo to je pravi put. Ko sledi taj put, biće spašen. Ko ga ne sledi, ili propada ili postaje igračka drugih. Drugi ga tada odvode na stranputicu. Ta osoba tada misli da sledi veru. A pritom nema više nikakve veze sa verom i postaje njen neprijatelj. Jer ko ne ispunjava naredbe našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) i ne ukazuje mu poštovanje, izlazi iz vere. On je tada sudio po sopstvenoj pameti. Zato oni koji tvrde „Mi smo muslimani“, a nanose zlo drugim muslimanima, nisu pravi muslimani. Oni nemaju pravi iman (veru). Allah sačuvao, mogu čak i otpasti od vere. Iz tog razloga treba biti oprezan. Pokazivanje pravog puta ljudima je takođe zahtev vere. Govorite onima koji to prihvataju; ne zadržavajte se previše sa onima koji to odbijaju. Pustite ih da rade šta žele; to je njihova stvar. Nagrada vernika koji ukazuju na pravi put i žele dobro je kod Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Sve što rade zapisano je kod Allaha. Njihovu nagradu daje Allah, Moćni i Uzvišeni. Neka nas Allah ne rastavi od vere. Neka nas On ne skrene sa pravog puta, inšaAllah. Neka nas ne učini igračkom šejtana.

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ كُلُواْ مِمَّا فِي ٱلۡأَرۡضِ حَلَٰلٗا طَيِّبٗا (2:168) Allah, Svemogući i Uzvišeni, naređuje: "Jedite od čistih stvari." Ovo je naredba Allaha, Svemogućeg. On naređuje i muslimanima i celom čovečanstvu da jedu čisto. Pod "čistim" se ovde misli na dozvoljeno, na halal. Jer ono što nije halal, ne može biti ni čisto. Ovaj pojam "čisto" ima i materijalnu i duhovnu dimenziju. Materijalno posmatrano, alkohol, svinjetina i druge zabranjene stvari naravno nisu čiste; one su prljavština. One su ritualno nečiste (nedžis). Allah, Uzvišeni, kaže: "Ne jedite od toga." Duhovna strana se tiče konzumiranja zabranjenog (harama). Ako svoj imetak pomešaš sa haramom, taj imetak postaje nečist. Nečisto ovde znači "nedžis", to jednostavno znači prljavština. To znači: Možda si kupio halal zaklanu, čistu meso, ali ako je novac za to ukraden ili potiče iz haram izvora, ti si tu robu onečistio. Ono što kupiš takvim novcem neće ti doneti berićet. Čak ni ta hrana tada više nije halal. Jer unosiš haram u sebe, a haram je nečist. Ono što nazivamo nečistoćom (nedžaset), nije ništa drugo do prljavština. Svaki oblik ove nečistoće je greh. I ljudske izlučevine se smatraju nečistim. Kada se jedu te loše stvari, to dođe na isto. Dakle, to je kao da si jeo izmet – oprostite na izrazu – ili upravo haram. O tome se radi. Mora se tako jasno izreći da bi se razumelo. Kaže se: "U veri nema stida." Ne sme se ustručavati da se istina jasno imenuje. To se ljudima mora objasniti. Znate onu poslovicu: "Državna imovina je kao more; ko ne uzme od nje, glup je kao svinja"... Ali nije tako. Upravo je suprotno. Ko se bespravno time posluži, on liči na tu životinju. Ko jede haram, postaje kao ta nečista životinja. Neka nas Allah sačuva. Budite na oprezu, mora se biti veoma pažljiv. Nikome nikada nije donelo sreću da jede nečisto; od toga nema koristi. Održavajte svoj imetak čistim. Nemojte ga onečistiti i uprljati. Kada se spremi divno jelo, a unutra upadne malo prljavštine, nastane haos. "Jao, miš je upao! Dlake ima unutra!", viču i dižu galamu. A pritom je ono što jedu već odavno potpuno nečisto, jer konzumiraju haram. Neka nas Allah sačuva. Bilo da je miš bio u hrani ili da unosiš haram u sebe – nema razlike. Neka nas Allah čuva. Neka nam On podari svest da ne jedemo haram, inšaAllah. Neka nas Allah sačuva. Neka nas Allah sačuva od toga da svesno ili nesvesno padnemo u greh. Neka nas On opskrbi čistom opskrbom, kako bismo jeli i pili čisto. Kako bismo čisti mogli stati pred Allaha, inšaAllah.

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: إِنَّ فِي الْجَنَّةِ بَابًا يُقَالُ لَهُ الضُّحَى، فَإِذَا كَانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ نَادَى مُنَادٍ: أَيْنَ الَّذِينَ كَانُوا يُدَاوِمُونَ عَلَى صَلَاةِ الضُّحَى؟ هَذَا بَابُكُمْ فَادْخُلُوهُ بِرَحْمَةِ اللَّهِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Zaista, u Džennetu postoje vrata koja se zovu 'Duha' (prijepodne)." Na Sudnjem danu glasnik će povikati: "Gdje su oni koji su redovno obavljali duha-namaz?" "Ovo su vaša vrata, uđite kroz njih Allahovom milošću", biće rečeno. Duha-namaz može početi sa dva rekata, a može se klanjati i kao četiri, šest, osam ili do dvanaest rekata. Ipak, da bi se ušlo kroz ta vrata, dovoljno je klanjati samo dva rekata. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: رَكْعَتَانِ مِنَ الضُّحَى تَعْدِلَانِ عِنْدَ اللَّهِ بِحَجَّةٍ وَعُمْرَةٍ مُتَقَبَّلَتَيْنِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Dva rekata u vrijeme duha-namaza kod Allaha vrijede kao nagrada za dva primljena hadža i jednu umru." Klanjaju se najmanje dva rekata, ali je moguće i više. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: سَأَلْتُ رَبِّي أَنْ يَكْتُبَ عَلَى أُمَّتِي سُبْحَةَ الضُّحَى، فَقَالَ: تِلْكَ صَلَاةُ الْمَلَائِكَةِ، مَنْ شَاءَ صَلَّاهَا وَمَنْ شَاءَ تَرَكَهَا Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Zamolio sam svoga Gospodara da duha-namaz propiše kao obavezu mome ummetu." To znači da je naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) želio da ovaj namaz postane stroga obaveza (farz). Moj Gospodar, Allah, Moćni i Uzvišeni, rekao je: "Ovaj namaz je namaz meleka." "Ko hoće, neka ga klanja, a ko hoće, neka ga izostavi." Dakle, to nije obaveza, već namaz meleka; rečeno je: Ko želi, može ga klanjati, a ko ne želi, ne mora. Ko želi klanjati ovaj namaz, ne bi to trebao činiti prije nego što sunce dobro odskoči. Vrijeme duha-namaza počinje otprilike sat ili sat i po nakon vremena išraka, kada se sunce znatno uzdiglo. Išrak-namaz se klanja dvadeset minuta ili pola sata nakon izlaska sunca; duha je vrijeme nakon toga. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: صَلُّوا رَكْعَتَيِ الضُّحَى بِسُورَتَيْهَا: وَالشَّمْسِ وَضُحَاهَا، وَالضُّحَى Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Klanjajte dva rekata duha-namaza sa njima pripadajućim surama." Dakle, on preporučuje da se klanja sa surama Eš-Šems i Ed-Duha. "Šems" opisuje vrijeme izlaska sunca; "Duha" označava prijepodnevno vrijeme, a i namaz se tako zove. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: صَلَاةُ الأَوَّابِينَ حِينَ تَرْمَضُ الْفِصَالُ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Namaz evvabina – onih koji se Allahu kaju – jeste u vrijeme kada papci devčadi gore od vreline." Riječ "evvabin" označava ljude koji se često okreću Allahu. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: صَلَاةُ الضُّحَى صَلَاةُ الأَوَّابِينَ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Duha-namaz je namaz evvabina, to jest onih koji se Allahu okreću." To je namaz onih čije je usmjerenje u svim njihovim poslovima uvijek ka Allahu. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: كُلُّ سُلَامَى مِنْ بَنِي آدَمَ فِي كُلِّ يَوْمٍ صَدَقَةٌ... وَيُجْزِئُ عَنْ ذَلِكَ كُلِّهِ رَكْعَتَا الضُّحَى Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Svakog dana za svaki zglob čovjeka treba dati sadaku." Ljudsko tijelo ima 360 zglobova; kao musliman, čovjek bi trebao za svaki od njih dati sadaku u znak zahvalnosti. Ko to može, neka udijeli; a ko ne, dva obavljena rekata duha-namaza zamjenjuju sve to. Jer čovjek možda ne misli svaki dan na to da pojedinačno daje sadaku; duha-namaz to sve zajedno nadomješta. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: عَلَيْكُمْ بِرَكْعَتَيِ الضُّحَى فَإِنَّ فِيهِمَا الرَّغَائِب Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Držite se dva rekata duha-namaza." "Jer je u njima velika nagrada." Nagrada je velika, a Allah ovim namazom ispunjava i želje roba. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ، قَالَ اللَّهُ تَعَالَى: يَا ابْنَ آدَمَ، لَا تَعْجِزْ عَنْ أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ فِي أَوَّلِ النَّهَارِ أَكْفِكَ آخِرَهُ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) prenosi da Uzvišeni Allah, Allah Azze ve Dželle, kaže sljedeće: "O sine Ademov! Ne budi lijen da početkom dana klanjaš četiri rekata radi Mene, kako bih ti bio dovoljan na kraju dana." To znači da Allah, Azze ve Dželle, kaže: "Štitit ću te od nesreće tokom cijelog dana." Zato sabah-namaz i duha-namaz nakon njega štite čovjeka; on se stavlja pod Allahovu zaštitu. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: كُتِبَ عَلَيَّ النَّحْرُ وَلَمْ يُكْتَبْ عَلَيْكُمْ، وَأُمِرْتُ بِصَلَاةِ الضُّحَى وَلَمْ تُؤْمَرُوا بِهَا Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Kurban mi je propisan." To znači da kurban za nas nije stroga obaveza, već vadžib. Poslaniku (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) su neki ibadeti bili stroga obaveza, dok za nas mogu biti vadžib ili potvrđeni sunnet. "Ali vama kurban nije naređen kao stroga obaveza." "Meni je naređeno da klanjam duha-namaz, ali vama nije naređeno." Ovaj namaz je za Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) gotovo kao vadžib; kod nas ga klanja ko hoće, a ko neće, ostavlja ga. Ipak, kurban ima status vadžiba za one koji imaju sredstva za to. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ سَبَّحَ سُبْحَةَ الضُّحَى حَوْلًا مُجَرَّمًا، كَتَبَ اللَّهُ لَهُ بَرَاءَةً مِنَ النَّارِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko godinu dana redovno obavlja duha-namaz u njegovo vrijeme..." "...tom Allah propisuje oslobađanje od džehennemske vatre." Osobi koja ovaj namaz obavlja godinu dana, biće upisano oslobađanje od Džehennema. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ حَافَظَ عَلَى شُفْعَةِ الضُّحَى غُفِرَتْ لَهُ ذُنُوبُهُ وَإِنْ كَانَتْ مِثْلَ زَبَدِ الْبَحْرِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko redovno klanja dva rekata duha-namaza..." "...njemu će grijesi biti oprošteni, pa makar ih bilo koliko i morske pjene." Nema ničeg brojnijeg od morske pjene; čak i da je čovjek toliko grješan, Allah bi mu oprostio. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ صَلَّى الضُّحَى أَرْبَعًا وَقَبْلَ الأُولَى أَرْبَعًا، بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko klanja duha-namaz od četiri rekata..." "...i klanja četiri rekata prije podne-namaza, Allah će mu sagraditi kuću u Džennetu." Obično su to dva rekata kod duha-namaza, ali ako se klanjaju četiri, to je vrednije. Pored toga, prvi sunnet podne-namaza je kod nas potvrđeni sunnet (sunneti-muekkede) i sastoji se od četiri rekata. Danas su se pojavili određeni tipovi ljudi koji ne klanjaju ove sunnet-namaze. Iako vide veliku vrijednost sunneta, postoje ljudi koji se predstavljaju kao muslimani i govore: "Nemojte to raditi." قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ صَلَّى الضُّحَى اثْنَتَيْ عَشْرَةَ رَكْعَةً، بَنَى اللَّهُ لَهُ قَصْرًا فِي الْجَنَّةِ مِنْ ذَهَبٍ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko klanja duha-namaz od dvanaest rekata, Allah će mu sagraditi dvorac od zlata u Džennetu." قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: لَا يُحَافِظُ عَلَى صَلَاةِ الضُّحَى إِلَّا أَوَّابٌ، وَهِيَ صَلَاةُ الأَوَّابِينَ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Niko se ne drži duha-namaza osim evvaba – čovjeka koji se iskreno okreće Allahu." "Jer duha-namaz je namaz evvabina." Allahov Poslanik je istinu rekao u onome što je kazao, ili kako je već to izrekao.

Neka bude na dobro, inšaAllah, neka donese dobro. Dobro uvek vodi ka dobru. A zlo vodi ka zlu. Zato hvala Allahu: Ovaj put, koji su nam pokazali Mevlana šejh Nazim kao i učitelji, jeste za ljude, za muslimane – ukratko za sve – put dobra. Kaže se: „Ko čini dobro, dobro mu se i vraća.“ Allah, Moćni i Uzvišeni, ništa ne zaboravlja; čak i ako učiniš dobro samo težine jedne trunke, sigurno ćeš dobiti svoju nagradu. Isto tako kaže Allah, Moćni i Uzvišeni: Ako činiš zlo i ne pokaješ se, naći ćeš svoju kaznu, makar ono bilo samo koliko trunka. Upravo tome su naš Poslanik i svi ostali poslanici podučavali ljude. Mnogi sada misle da to važi samo za onaj svet: „Ako činim dobro, dobiću nagradu na onom svetu...“ A to zapravo važi uopšteno; dakle, kako za ovaj svet, tako i za onaj svet, ne samo za život posle smrti. Ako si na ovom svetu činio dobro, sigurno ćeš dobiti nagradu za to dobro. Ako si počinio zlo, sigurno ćeš već ovde pretrpeti posledice i kaznu za to. Patićeš ovde, a patićeš i na onom svetu, ukoliko se ne pokaješ. Ali ako ovde počiniš loše delo, odslužiš svoju kaznu i onda dođeš do spoznaje: „Ah, učinio sam nepravdu...“ ...i ako kažeš: „Bar sam kaznu ovde odslužio, da ne bih morao da patim na onom svetu“, i pokaješ se, zatražiš oproštaj i vratiš se Allahu, tada ćeš biti sačuvan od kazne na onom svetu. Ipak, na ovom svetu se kazna za učinjenu nepravdu sigurno izvršava. Zato je ovaj put muslimana, put vere i islama, prelep put. Čovek barem ovde vidi posledice; jer svet je mesto ispita, i svako delo ima svoje posledice. Čovek trpi tu kaznu kako bi se dozvao pameti i oslobodio se tereta tog greha. Ali ako ostaneš tvrdoglav i kažeš: „Ne, radiću šta ja hoću“, onda ti to ni na ovom svetu neće ništa koristiti. Loša dela koja si počinio ne donose ti na ovom svetu ništa osim patnje. A na onom svetu kazna za to biće još teža. Neka nas Allah sačuva. Ljudi to moraju znati. Svi poslanici, svi ashabi i vernici žive za dobro. Oni ne žele zlo. Jer oni vole ono što Allah voli, a ne vole ono što se Allahu ne sviđa. Neka nas Allah sačuva; od loših dela, grehova i zla, neka nas Allah sačuva.

وَأَقِيمُواْ ٱلصَّلَوٰةَ وَءَاتُواْ ٱلزَّكَوٰةَ وَٱرۡكَعُواْ مَعَ ٱلرَّـٰكِعِينَ (2:43) Allah, Svemogući i Uzvišeni, naređuje: Šta god da radite, radite to u ime Allaha, i učite. Ovo su skupovi znanja. Kada neko boravi tamo, to su mesta na kojima počiva Allahov blagonakloni pogled i koja On voli. Naravno, na ove skupove se dolazi da bi se učilo. Bez obzira koji šejh ili hodža govori: Kada ljudi izađu, većinu toga su zaboravili. Allah, Uzvišeni, stvorio je čoveka zaboravnim. Nekima to ipak ostane u sećanju. Važno je biti prisutan na tom skupu i primiti tu duhovnu hranu. Kada se ona primi, ostaje u unutrašnjosti čoveka. Čak i ako se čovek ne seća – „Šta to beše?“ ... Kod dece koja slušaju na nastavi i zaborave, to je nešto drugo. Ali ono što se čuje na ovim skupovima prodire u čoveka – čak i nesvesno – i deluje na njegovu duhovnost. Korist je trajna. Čak i ako osoba to ne zna, to donosi blagoslov. To jača duhovnost, to jest, unutrašnji svet se učvršćuje. Inače mnogi dođu i kažu: „Radio sam to, ali nije bilo koristi“ ili slično. Ne, ako si obavio ibadet, to nesumnjivo ima koristi. Ne očekuj po svaku cenu da odmah vidiš nagradu. Nastavi svojim putem, istraj. Ovaj put je, uz Allahovu dozvolu, dobar za tvoj život na ovom i na budućem svetu. To je najbolje za tvoj život. Onda ljudi bez vere, ti jadnici, ponovo pitaju: „Zašto smo došli na ovaj svet?“ Pa, nisi došao po sopstvenoj volji; Allah te je stvorio. Šta je naš cilj? Tvoj cilj je da služiš Allahu i da budeš na Njegovom putu. Radi se o tome da prihvatiš tu lepu duhovnost, da je usadiš u svoju dušu. Bilo da pitaš: „Zašto sam stvoren? Šta tražim ovde?“ ... Bilo da to kažeš ili ne: Allah te je za to stvorio i doneo na ovaj svet. Prihvati situaciju kao nešto dobro, kako bi kraj bio dobar. Da bi tvoje stanje bilo dobro, kloni se zla. Oslobodi se tih loših misli. Ne slušaj šejtana ni svoje sumnje kada pitaš: „Šta je moj cilj?“ Tvoj cilj je da služiš Allahu i da budeš na Njegovom putu. Prihvati ono što ti Allah daje; ne odbijaj to, već prihvati. Prihvati to i, kao što je rečeno, sedi na ovim blagoslovljenim skupovima. Razumeo ti to ili ne: Ta manifestacija, milost koju Allah spušta, prodire u tebe i tvoju dušu. Ta lepota će večno ostati sa tobom, inšallah. Neka Allah učini da naši skupovi potraju, inšallah.

يُرِيدُ ٱللَّهُ لِيُبَيِّنَ لَكُمۡ وَيَهۡدِيَكُمۡ (4:26) Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže da vas želi uputiti i podariti vam dobro. Šejtan, s druge strane, želi zlo; on vas želi navesti na loša djela, tako kaže Allah. Ovo, naravno, spada u Allahovu mudrost i tajnu. Iako mi možda ne možemo znati mudrost i tajnu koja se krije iza toga, moramo znati da čovjek može ovladati svojim egom i slijediti Allahov put. Sasvim je moguće ići ovim putem ne pokoravajući se egu. Naravno, ego teško pritiska; on više voli zabranjeno i skloniji je tome da ga čini. A s druge strane, na putu koji je Allah naredio, nalazi se svaka vrsta dobrote i ljepote. Iako se svake godine govori isto: u ponavljanju leži hiljadustruka korist. Kroz ponavljanje se čovjek prisjeća onoga što je zaboravio. Nalazimo se u blagoslovljenim danima, u blagoslovljenim mjesecima. S druge strane, međutim, postoji zabranjeno i svaka vrsta zla. A šta je to? Nova godina, doček Nove godine. Ovom takozvanom Novom godinom, šejtan obmanjuje ljude i navodi ih da vrše pripreme za beskorisne stvari. Kažu da se žele radovati i zabaviti... Čemu se vi zapravo radujete? Mi to ne razumijemo! Razumni, odrasli ljudi... Ljudi koji su studirali hiljadu puta više od nas, akademici, ugledne ličnosti – oni se pripremaju za te prazne stvari. Već mjesec dana ranije se govori: „Radit ćemo ovo, radit ćemo ono“, i kite kuće i ulice. Kakve koristi ima od toga? Nikakve. To nije ništa drugo do šteta. U tom vremenu se čine stvari koje Allah ne voli, koje On nikako ne odobrava i za koje kaže: „Ne činite to“. Zato to ne donosi ništa osim tame i zla. Okruženje se ne ispunjava dobrotom, već lošim stvarima. Svake godine se ljudi širom svijeta raduju jer „dolazi nova godina“. Kako je Mevlana Šejh Nazim rekao: Danas je svaki dan gori od prethodnog; nadolazeći dan je gori od onog prošlog. Sve gore i gore... Ne bolje. Ipak se raduju i govore: „Nova godina će biti bolja, radit ćemo ovo i ono.“ „Uđimo sretni u novu godinu“, govore oni... Neće biti sretni; ujutro se bude s glavoboljom zbog otrova koji su popili. Tješe se time: „Prošlo je, sada sve kreće iznova.“ Neka nas Allah sačuva. Nemojmo činiti ništa što izaziva Allahovo nezadovoljstvo. Činite stvari koje Allah voli i koje Allah želi. Bilo da je to za Novu godinu ili drugim danima... Izmislili su bezbroj praznika: Valentinovo, Dan kašike, Dan magarca, Dan životinja... Svrha je samo da se iskoriste ljudi i da im se izvuče novac iz džepa. I smiju se onima koji u tome učestvuju i govore: „Pogledajte šta ove budale rade.“ Kažu: „Mi na tome odlično zarađujemo, a ovi ljudi slijede tačno onaj put koji im mi odredimo.“ Svake godine izbace nešto novo, neki drugi loš običaj. A ljudi trče za njima kao ovce. Govore: „Bila bi sramota da ne učestvujemo, moramo to uraditi.“ Dakle, navode ljude da rade te stvari tako što im usađuju osjećaj srama. Govore: „Mi smo moderni ljudi; ako to ne uradimo, bit ćemo kritikovani. Mi smo otmjeni ljudi, nismo zaostali.“ Pritom su oni koje nazivaju „zaostalima“ hiljadu puta bolji od njih; oni barem znaju šta rade. Neka nas Allah sačuva. Neka Allah ljudima podari razum, više o tome nećemo reći. Neka nas Allah ne odvoji od mora razuma.

Hvala Allahu što smo dočekali ovu noć, neka je Allah primi. Inšallah, sve će voditi ka dobru i biti povod za uputu. Ono što ovim ljudima najviše treba je uputa, kako bi bili na Allahovom putu. Nadamo se da je ova duhovna hrana mogla biti primljena ove noći. Neka Allah uputi ovaj ummet, neka ova noć bude povod za to. Neka njihova dela, inšallah, služe Allahovom zadovoljstvu. Ako je bilo propusta, neka ih Allah takođe oprosti. Ljudi se trebaju pokajati. Jer ima mnogo onih koji svesno ili nesvesno – zarad ovozemaljskih koristi – ne štete samo sebi, već i drugima. Zbog sopstvenog ega i svoje koristi on šteti drugim ljudima, a zatim ustaje i viče: „Spasite me!“ Tvoj spas je već tu, gde se nalaziš. Gde god da je tvoje mesto, tu je i tvoj spas. Samo ti Allah može pomoći; osim Allaha nema nikoga ko će ti pomoći. Jer si činio loše, pravio greške i naneo ljudima svakojaku patnju. Njihova prava sada može oprostiti samo Allah. Vidimo to: Oni koji to rade sada pokušavaju na svaki način doći do novca. Zašto? Zato što više nema vere, nema islamskog odgoja. Nakon Osmanlija vlada šejtan. Već 100 do 150 godina pre kraja Osmanlija izbila je Francuska revolucija i donela nesreću svetu. Ta Francuska revolucija je zahvatila ceo svet. Sve do danas svet je u njihovim rukama, u rukama tih šejtana. Ono što žele predstavljaju belim; ono što žele crnim; i ono što žele dobrim. Zato su izbrisali i odbacili znanje, odgoj i sve one lepe vrednosti koje su se podučavale u osmansko doba. Oni podučavaju samo lošem, ničemu drugom ne uče. To je stanje sveta. Nažalost, moram reći i sledeće: Stanje sveta se nikada neće popraviti. Pod ovim okolnostima nikada se neće popraviti. Kao što je moj Mevlana šejh Nazim rekao: Neće se popraviti pre nego što dođe Mehdi alejhisselam. Čak i ako se kaže: „Hajde da se nadamo, hajde da se potrudimo“, uzalud je; u srcima današnjih ljudi se toliko toga nakupilo da je svaka reč beskorisna. Neke smatraju herojima, ali oni koji su došli posle Osmanlija nisu ništa drugo do izdajnici. Oni štete ljudima, posebno muslimanima. Zašto? On veruje da time pribavlja korist sopstvenom egu. I onda radi šta hoće. Kao što je već rečeno: Ovaj poredak se neće popraviti. Ne govorimo to da bismo širili beznađe, već da bismo molili Allaha da Mehdi alejhisselam uskoro dođe. Kako bi očistio ovu prljavštinu sa celog sveta. Kako bi tu prljavštinu u svima nama, u našem egu, uklonio i odbacio. Jer u svima nama leži ta nečistoća; doveli su nas u takvo stanje – neka nas Allah sačuva. Čim čovek dobije položaj, odmah počinje da čini zlo. Takva je situacija nastala, neka nas Allah sačuva. Neka Allah, radi ove noći, uskoro pošalje Mehdija alejhisselam. Vidi se koliko je različitih sistema došlo posle Osmanlija. Došao je nevernik, došao je komunista, došao je ateista, a došli su i oni koji su tvrdili: „Ja sam musliman“, ali su muslimanima naneli najveću štetu. Ovaj svet će se popraviti samo na način koji je najavio naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega). Neka ga Allah uskoro pošalje i da dočekamo te lepe dane, inšallah.

Sva hvala pripada Allahu što nas je stvorio u ovoj divnoj veri. Beskrajna zahvalnost Njemu, jer se samo Njegovom voljom nalazimo u ovom stanju. Ovo su predivna stanja; treba znati ceniti njihovu vrednost. Danas je prvi četvrtak meseca Redžeba; večeras je blagoslovljena noć, noć Regaib. U noći Regaib dove se primaju. Iako se dove uvek uslišavaju, ovaj dan ima poseban rang. Ona ima takvu posebnost; to je noć koju Allah voli. To je noć koju je naš Poslanik (mir neka je s njim) počastio. Redžeb spada u blagoslovljene mesece; nagrada za dobra dela u njemu je veća nego u drugim mesecima. Zato se u ovoj noći zahvaljuje i moli Allahu, a danju se posti. Inšallah, noć se provodi u zikru i dovama. Ko ima propuštenih namaza da nadoknadi, neka ih klanja. Klanja se namaz pre spavanja, a kasnije se ponovo ustaje na tehedžud-namaz. Naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Tada je to kao da je čitavu noć proveo u ibadetu." Neki provode ove noći i potpuno bez sna. Ipak, čak i ako se spava, stiče se ova nagrada i računa se kao da je noć oživljena u spominjanju Allaha. Stoga su ove noći znak Allahove velikodušnosti i Njegovog dobročinstva prema nama. Njegovo dobročinstvo je uvek prisutno, ali u takvim prilikama Allah, Moćni i Uzvišeni, želi da dâ još više. On voli da daje, On voli da čini dobro. Priroda čoveka je drugačija, ali Allahov način je velikodušnost. "Kerem" znači velikodušnost. To znači: tražiti priliku da se ponovo dâ, da se dâ još više; takva je Allahova volja. "Tražite od Mene", kaže On dakle, ne oklevajte uopšte. Nemojte reći "Već smo mnogo tražili"; tražite, tražite stalno, tražite uporno, tako kaže Allah. Ali Allah, Moćni i Uzvišeni, govori u Svojoj milosti i velikodušnosti: "Tražite od Mene." "Tražite, i Ja ću dati; Moje riznice se nikada ne prazne." مَا عِندَكُمۡ يَنفَدُ وَمَا عِندَ ٱللَّهِ بَاقٖۗ (16:96) Ono što vi posedujete prolazi, sav ovozemaljski imetak prolazi; ali ono što je kod Allaha je večno i nikada ne prolazi. Sva hvala pripada Allahu. Ova noć je dakle blagoslovljena noć, neka je Allah blagoslovi. Neka nam Allah iz Svojih neiscrpnih riznica podari veru. Kako ne bismo zavisili ni od koga, neka nam On, inšallah, podari sreću na ovom i na budućem svetu.