Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Džuma mubarek, inšaAllah. Okupljamo se ovde radi Allaha, 'Azze ve Dželle. Neka nas Allah sve blagoslovi, inšaAllah. Na džumu, Allah daruje Svom voljenom, najmilijem, sejjidini Muhammedu, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovom ummetu, njegovoj zajednici, svako dobro. Naravno, svaki poslanik – a postoji sedam 'Ulul 'Azm poslanika (odabranih poslanika) – ima blagoslovljeni dan koji mu je posvećen. Allah je svakom od njih dao po jedan dan. Međutim, Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, dao je najbolji dan: džumu. On je stvorio prvog čoveka, praoca celog čovečanstva, sejjidinu Adema, alejhis-selam, na džumu (u petak), i on je takođe preminuo na džumu. Jevmul-kijame (Dan proživljenja) će se takođe dogoditi na džumu. Otvaranje zemlje i proživljenje celog čovečanstva će se takođe desiti na džumu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, takođe je rekao da nam Allah na ovaj dan daruje mnoge blagodati. Jedna od tih blagodati je i sasvim određeno vreme: ako neko u tom vremenu prouči dovu (molitvu), Allah će je uslišiti. Elhamdulillah, zahvaljujemo Allahu što nas je stvorio u ovom vremenu – vremenu sa daleko većim nagradama za ummet koji sledi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Zasigurno, ovo je najteže vreme za vernika, za muslimana. Držati se svoje vere i svoje religije je, kako je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kao držati žeravicu u ruci. Naravno, nije bilo u našoj moći da se rodimo u ovom vremenu; Allah nas je stvorio i smestio u ovu tešku epohu. On radi šta On hoće; tome se ne možemo suprotstaviti. To je razlika između vernika muslimana i sledbenika drugih poslanika. Kao vernici muslimani, radujemo se što nas je Allah takve stvorio i smestio u ovo vreme. Mi se tome ni na koji način ne protivimo. Verniku je zabranjeno da se tako izražava. Pratioci ranijih poslanika – čak i pratioci 'Ulul 'Azm poslanika kao što su sejjidina Isa i sejjidina Musa – pravili su im probleme. Postavljali su pitanja koja neko sa ispravnim edebom (pristojnošću) prema Allahu i Njegovom Poslaniku nikada ne bi postavio. Uzmimo za primer sledbenike sejjidine Musaa, alejhis-selam. On ih je spasio od ugnjetavanja od strane Fir'auna. Bila su mu podarena sva ta čuda i doveo ih je na sigurno mesto. Fir'aun je ubijao njihove bebe i otimao njihove žene da bi ih iskorišćavao. Patili su pod najgorim ugnjetavanjem. Ipak: čim su stigli na sigurno mesto na Sinaju i sejjidina Musa ih napustio na nekoliko dana da bi razgovarao sa Allahom 'Azze ve Dželle, odmah su napravili kip teleta i počeli da ga obožavaju. Ima na hiljade takvih primera koji pokazuju koliko je neverovatno slaba bila njihova vera. Pogledajte sejjidinu Isaa, alejhis-selam. Oni koji danas tvrde da ga slede, zapravo to ne čine ni jedan jedini procenat. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je da su poslanici najstrpljiviji i najviše ugnjetavani ljudi. A sejjidina Muhammed, sallallahu alejhi ve sellem, bio je najstrpljiviji od svih. To vidimo i kod sejjidine Isaa, alejhis-selam. Bio je neverovatno strpljiv. Svakog dana je činio čuda; stotine, pa i hiljade ljudi čekale su njegov blagoslov i nadale se šifau (izlečenju) od njega. Lečio je sve moguće tegobe: vraćao je vid slepima i lečio kožne bolesti. Čak su mu i sa neizlečivim bolestima svakodnevno dolazile hiljade ljudi. Svi oni koji tvrde da islam nije religija, i odbacuju Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, trebalo bi da pogledaju najbliže pratioce sejjidine Isaa – njegove učenike (apostole). Oni su bili njegovi sledbenici najvišeg ranga. A šta su ga pitali? Pitali su: „Može li tvoj Gospodar, tvoj Allah, Allah 'Azze ve Dželle, da nam spusti bogato postavljenu trpezu, kako bismo jeli i bili zadovoljni?“ Kur'an je Allahovo čudo. Kur'anul-Azimušan je jedina preostala, istinita, nebeska knjiga od Allaha 'Azze ve Dželle. Kada čitate njegove reči, shvatate kakvi su ti ljudi zaista bili, kako su razmišljali, kakav su karakter imali i u kakvoj su se situaciji nalazili. Oni su rekli: „Ako tvoj Gospodar to može učiniti...“ Kada bi neko tako nešto izgovorio u našoj veri, sa njegovom verom bi bilo gotovo. Inna Allaha 'ala kulli šej'in kadir (Zaista, Allah ima moć nad svim stvarima). Allah je sve učinio, sve čini i sve može učiniti. On samo treba da kaže „Budi“, i ono bude (Kun fe jekun). Ipak, sejjidina Isa je ostao neverovatno strpljiv; nije vikao na njih. Umesto toga, on je čak uputio dovu Allahu, i Allah im je spustio trpezu. Zbog takvog mentaliteta danas vidimo mnoge nemuslimane – a ponekad čak i muslimane koji se ugledaju na njih – koji pitaju: „Zašto se to dogodilo? Zašto se to dešava baš meni?“ Mnogi od njih se bune protiv toga. Hrišćani i drugi nemuslimani podjednako. Hindusi ili sledbenici drugih religija su možda strpljivi jer se plaše da će biti reinkarnirani kao kokoška ili miš. Ponašaju se mirno i izbegavaju probleme, u nadi u bolji naredni život. Ali druge grupe – bilo da sebe nazivaju vernicima ili ne, a posebno oni koji danas uopšte ne veruju u Allaha – neprestano se bune protiv Allaha. Ponekad čujete ljude kako govore: „Prestao sam da se molim Allahu.“ To je kao kada smo bili deca: kada smo bili ljuti na nekoga, više nismo s njim razgovarali ili smo ga izbegavali. Upravo se tako ovi ljudi ponašaju prema Allahu 'Azze ve Dželle. Oni ne shvataju da Allah ne zavisi od njihovog 'ibadeta (bogosluženja). Njihovo ponašanje ni najmanje ne utiče na Allaha. Ipak, šejtan im šapuće: „Gledaj, Allah daje drugima, dok ti toliko patiš. Zato ne bi trebalo da Ga slušaš. Pusti to.“ A zapravo bogosluženjem činiš uslugu samo sebi, a ne Allahu. Ako si bolestan, živiš u siromaštvu ili prolaziš kroz poteškoće, a pritom ostaneš strpljiv, Allah će te za to nagraditi. Ljudi izmišljaju svakakve filozofije o tome. U našoj veri nam takve filozofije nisu potrebne. Samo sledi put. Kada jednom pronađeš Pravi put, ostani na njemu i ne skreći s njega. Zato se u ovoj hutbi prisećamo hadisa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji kaže: Da bi osetio slast imana (vere), moraš voleti Allaha i Njegovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, više od svega ostalog. Ako želiš da pronađeš tu slast vere – a ona je ono najvrednije za vernika – moraš voleti u ime Allaha i mrzeti u ime Allaha. Treća tačka je: moraš podjednako prezirati povratak u neverstvo kao što bi prezirao da budeš bačen u vatru. Ovo je izuzetno važno kako neko ne bi skliznuo u pogrešan način razmišljanja i mislio da je sve uradio ispravno, ali je nezadovoljan onim što se dogodilo. Samo Allah određuje šta će se dogoditi. U mnogim situacijama moraš imati na umu da postoje ljudi kojima je hiljadu ili milion puta gore nego tebi. Danas sam čitao poruke na svom telefonu. Jedan od naših murida (učenika) u Dagestanu ima dva sina koji se bore u Ukrajini. Jedan od njih je postao šehid (mučenik). Jednostavno mi je poslao poruku s molbom da proučim dovu za njega. Njegova vera je zaista veoma snažna. Neka ga Allah nagradi i bude zadovoljan njime. „Innama yuwaffas-sabiruna ajrahum bighayri hisab” – Zaista će strpljivima njihova nagrada biti data bez mere. Kao što smo rekli na početku sohbeta: elhamdulillah, zahvalni smo na onome što nam je Allah dao – što nam je dozvolio da živimo u ovom vremenu i na ovom dobrom mestu. To je velika blagodat od Njega. Takođe molimo Allaha da nam ne nameće iskušenja koja ne možemo podneti, inšaAllah. Ovo je takođe važno: Poslanik, ashabi i evlije savetuju ljude da ne preuzimaju na sebe terete koje ne mogu nositi. Neka nas Allah zaštiti, inšaAllah. Dok se, inšaAllah, sejjidina Mehdi, alejhis-selam, ne pojavi i spasi celo čovečanstvo. Neka Allah zaštiti vas, vašu decu, decu svih muslimana i celo čovečanstvo od šejtana i njegovih sledbenika, inšaAllah.

إِنَّمَآ أَمۡوَٰلُكُمۡ وَأَوۡلَٰدُكُمۡ فِتۡنَةٞۚ (46:15) Vaš imetak i vaša deca su vam zaista iskušenje. Morate ih naučiti da se drže podalje od fitne. Bilo da se radi o novcu, deci ili porodici – morate ih odgajati uz lepo ponašanje i ispravno učenje. Pri trošenju, novac nikada ne bi smeo da vam bude najviši cilj; on je samo sredstvo do cilja. Mnogi ljudi odluče da će donirati, pomoći siromašnima i činiti dobro, pre nego što dođu do novca. Ali čim dobiju novac, ne urade ništa od toga. Na kraju ne urade apsolutno ništa. Isto je i sa decom. Kad su još mala, porodice ih vode sa sobom u džamiju ili na verska okupljanja. Dok su mala, uživaju u tome. Ali čim pređu desetu godinu, počinju da izbegavaju ovakva okupljanja. Zato morate biti pažljivi sa svojom decom i odmalena ih učiti lepom ponašanju. Kad porastu, pobrinite se da se kreću u dobrom okruženju i da imaju prijatelje koji slede Allahov put. Mnogi ljudi brinu samo o tome šta će njihova deca studirati i kojom će se karijerom baviti. Za to se jako interesuju; neki ih čak šalju na časove klavira, muzike, pevanja ili plesa. Ali kada je reč o obožavanju Allaha (ibadet), ne pokazuju apsolutno nikakvo interesovanje. A deca su pravo blago. Ona su zaista izuzetno dragoceno blago. Ne smete dopustiti da ovo blago padne u ruke lopova. Ovi lopovi žele da vam otmu vašu decu i da ih upropaste. Jer svako od ove dece je budući neprijatelj šejtana. Zato šejtan želi da uništi njihovu veru. Izlažući ih lošim učenjima, navikama i ponašanjima, oduzima im se ljudskost. Čim roditelji izgube svoju decu, u panici trče s jednog mesta na drugo. Oni govore: "Molim vas, učite dovu! Moje dete je izgubilo veru, moja ćerka se okrenula od nas, moj sin je pobegao i vucara se s pogrešnim prijateljima." Kad je šteta već učinjena, trče okolo tražeći pomoć. Ovakav odgoj mora početi još u detinjstvu. To znači da već trogodišnje dete može da uči. Šejtanovi sledbenici to znaju bolje od nas. Zato su državno obrazovanje učinili obaveznim već za trogodišnjake. Ja sam imao sedam godina kada sam krenuo u školu. Ono što smo mi tada naučili za šest godina bilo je mnogo temeljnije od današnjeg visokog obrazovanja. Ovi ljudi su shvatili da dete može početi da uči već sa tri godine. Oni insistiraju na tome da svoju decu u tom ranom uzrastu šaljete u njihove ustanove, kako bi ih učili onome što god oni žele. Postoji turska poslovica: "Drvo se savija dok je mlado." Može se savijati u svim mogućim pravcima; baš kao što to rade Japanci, koji sa svojim bonsai drvećem stvaraju fascinantne oblike. Sve dok je mlado i savitljivo, možete ga oblikovati po želji. Već od treće godine morate biti pažljivi sa svojom decom. Učite ih lepom ponašanju i ispravnom ophođenju prema drugima. Ako nađete dobrog učitelja ili malu školu, morate se pobrinuti da se vaša deca u tom dobrom okruženju osećaju prijatno. Zastrašujuće je: ova deca ne znaju ni za šta loše; ona dolaze u vrtić potpuno čista. Ipak, čujete ih kako već nakon dva dana koriste psovke. To se dešava svuda – ne samo ovde, već i u arapskim zemljama, u Turskoj i svuda drugo. Ove ustanove postupaju neodgovorno; osoblje je tamo često samo zbog novca, što celokupno okruženje čini doslovno toksičnim. Zato morate biti na oprezu i potruditi se da svojoj deci prenesete lepe manire i vrednosti. Još i pre nego što je izbio ovaj aktuelni rat, širom sveta je bilo poznato da šejtanovi sledbenici žele da unište čovečanstvo. Oni su surovi i u svojim srcima ne nose apsolutno nimalo milosti. Zbog toga morate biti budni i zaštititi sebe i svoje porodice od ovih đavola. Da, to je gorka realnost; oni sprovode plan. Oni ne prave pauzu, nikada se ne umaraju i nikada ne odustaju. Čvrsto su odlučili da unište čovečanstvo. A oni koji spavaju najdubljim snom od svih jesu muslimani. Celo čovečanstvo spava, ali muslimani se nalaze u pravom dubokom snu. Više vole da se odmaraju i da izbegavaju svaki trud. Komoditet ih je potpuno savladao. Čak i suočeni s najvećim opasnostima, ne preduzimaju apsolutno ništa. Mevlana Šejh je često imao običaj da priča jednu priču. To je istinit događaj. U vreme sultana Abdul Hamida, vojno sposobni muškarci su regrutovani u vojsku. Međutim, muškarci koji su kao derviši živeli u dergahu bili su oslobođeni služenja vojnog roka. Mnogi muškarci tamo nisu radili ništa drugo osim što su jeli i spavali. Dergah je bio ispunjen takvim ljudima do poslednjeg mesta. Službenici su izašli pred sultana i rekli: "Većina ovih muškaraca samo želi da izbegne vojsku. Oni su lažljivci, a ne pravi derviši. Žele samo udobno mesto za jelo i spavanje, bez potrebe da rade." Jedan sultanov savetnik je upitao: "Šta da radimo s ovim ljudima? To je dergah, ne možemo ih samo tako izbaciti napolje, sve dok tvrde da su derviši." "Šta možemo učiniti da bismo ih regrutovali u vojsku?" Tada je jedan rekao: "O sultane, imam ideju." "Mogli bismo podmetnuti vatru na jednoj strani dergaha. Kad ovi lažni derviši budu bežali, mi ćemo ih presresti i regrutovati u vojsku." Zapalili su malu vatru, i svako ko bi je primetio, odmah bi počeo da beži. Uhvaćeni su i primorani da se pridruže vojsci. Svi su pobegli, osim dvojice muškaraca koji su jednostavno ostali da spavaju. Jedan od njih je ležao nešto bliže vatri. Rekao je svom drugu: "Prijatelju moj, možeš li da se otkotrljaš malo u stranu? Vatra se približava, moram da se sklonim." Njegov prijatelj je odgovorio: "Zar ti nije bilo previše naporno i da me uopšte pitaš za to? I ozbiljno očekuješ od mene da se ja kotrljam?" Kad su sultanovi ljudi to videli, rekli su: "Sve je jasno, ova dvojica su jedini pravi derviši u celom ovom dergahu." "Odvedite ih na sigurno i neka vatra ovde slobodno nastavi da gori." U današnje vreme, ljudi su postali potpuno isti. Muslimani ne žele ni da se pomere niti da uopšte išta preduzmu. Bilo da se radi o njihovoj deci ili o njima samima: oni svaki dan samo sede i bulje u te ekrane koji ih upropaštavaju. Morate paziti na to šta sve ti uređaji sadrže. Oni vam oduzimaju razum, vaše zdravlje i sve ostalo, a ipak ljudi i dalje zatvaraju oči pred štetom. Kao što je već spomenuto, u sebi kriju nebrojeno mnogo loših stvari. Pored toga, kradu vaš identitet, uzimaju vam novac ili vas navode na kockanje i druge poroke. Ljudi govore da žele da se zabavljaju dvadeset četiri sata dnevno, ali neprestana zabava nije dobra za vas. Ponekad je dobro osećati dosadu. Jer kada vam je dosadno, ponovo se posvećujete svom poslu, svojoj porodici i svojoj deci. Ne bi trebalo da se fokusirate samo na to da zabavljate sebe i da hranite svoj ego. Neka nas Allah sačuva od ove fitne. Neka On ne učini naš imetak i našu decu teškim iskušenjem za nas. Inšallah, neka naša deca ostanu naše pravo blago, kao što smo već rekli. Jer u vezi sa ovim blagom, Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Kada čovek umre, samo tri stvari mu i dalje donose nagradu u njegovom kaburu. Prvo: korisno znanje od kojeg ljudi i dalje imaju koristi. Drugo: trajna sadaka (Sadaqah Jariyah). I treće: pobožno dete koje moli za njega. Neka nas Allah sačuva od ovih teških iskušenja. Bilo mladi ili stari, danas su svi zarobljeni u ovoj fitni. Ipak, ono što Allah od nas traži jeste da se oslonimo na dovu i na namaz. Nikada ne zaboravite da uvek obavljate svoje obavezne namaze. Neka nas Allah spase, inšallah.

Sledbenici našeg nakšibendijskog tarikata koji dolaze u ovu džamiju smatraju se srećnima što su deo tarikata i što se nalaze u društvu svoje zajednice. Džamija je kuća Allaha, 'azze ve dželle. Ona poziva svakoga na ovo mesto predanosti da bi Mu služio. To važi za svakoga. Elhamdulillah, stoga, kada nađemo džamiju, možemo otići tamo da klanjamo. A naravno, namaz u džamiji donosi daleko veću nagradu. Za vernike, zavija ili tekija je mesto koje jača njihov iman i širi svetlost islama. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao da zajednički namaz u džamiji donosi dvadeset i sedam puta veću nagradu nego klanjanje nasamo kod kuće. Dakle, kada nađemo džamiju – lepo mesto sa dobrim ljudima – trebalo bi da idemo tamo i ne smemo popustiti pred udobnošću. Mevlana šejh je uvek govorio da bi, umesto da se svuda podižu ogromne džamije, radije trebalo graditi male, lokalne džamije – najbolje po jednu za svaku ulicu. Tako, kada čuju ezan, ljudi mogu lako doći do svog džemata. Trebalo bi da postoji po jedna u svakoj ulici ili naselju, kako bi ljudi mogli bez napora da prisustvuju, a da ih ne obuzme lenjost. Danas se grade ogromne džamije, koje su međutim često veoma udaljene od ljudi. Zato svako ko želi da ide tamo, zavisi od automobila kako bi prisustvovao namazima. A oni koji nemaju automobil, na kraju ostaju kod kuće. Šejtan ima mnogo trikova. Jedan od njih je da ubedi ljude: "Imamo veliku džamiju, tamo možemo da klanjamo." Ali kada nastupi vreme namaza, odjednom im se čini previše napornim ili teškim da odu tamo. Obuzme ih lenjost, te odluče da ne idu, jer im predstavlja preveliki trud da se spreme i voze deset ili petnaest minuta do tamo. Međutim, da postoji mala džamija u njihovoj ulici, mogli bi samo na brzinu da obuku jaknu i da se bez muke pridruže džematu. Kada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učinio hidžru iz Meke u Medinu, sagradio je džamiju čak i pre nego što je uopšte stigao u samu Medinu. Ovo je bila prva džamija u islamu. Kasnije su onda sagradili Poslanikovu džamiju, Mesdžidun-nebevi. I on sam je pomagao u izgradnji i nosio kamenje i drva kako bi podigao džamiju u Medini. Bio je tamo zajedno sa svim ashabima. Oni su pomagali i tako zaslužili ovo časno pominjanje. Svi ashabi su nosili glinu, kamenje i drva da bi sagradili prvu džamiju Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Iako je to bila stara građevina i danas niko od njih više nije živ, i dalje se sećamo onih koji su je sagradili. Oni su nezaboravljeni u božanskom prisustvu Allaha, 'azze ve dželle, a nisu ih zaboravili ni muslimani. U jednom hadisu Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, objasnio je da će Allah onoga ko doprinese makar jednim jedinim kamenom za izgradnju džamije nagraditi kućom u Džennetu. To je ogromna nagrada i velika Allahova milost da nekome omogući da podigne takvu građevinu. Ko to učini, zaista je blagosloven. Postoje stotine hiljada milionera koji bi mogli da sagrade džamiju, ali ne daju ni jedan jedini cent za to. Zaista ih treba žaliti. Allah prepun milosti gleda na džemat u džamiji koji Mu je pokoran i koji iskazuje poštovanje Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, kao i ostalim vernicima. On je zadovoljan njima i obasipa ih Svojom nagradom i Svojom milošću. Džamija je obrazovni i vaspitni centar koji uči vernike još od detinjstva da vole ovo sveto mesto. To je od ogromnog značaja. Ne radi se samo o tome da se sagradi džamija i postave stražari na vrata koji će unutra puštati samo one koji im se dopadaju, a ostale odbijati. Mora se shvatiti da je to vaspitni centar za vernike, i to od malih nogu. Džemat bi trebalo da ohrabruje decu da dolaze u džamiju. Treba da se raduju što su u džamiji. Upoznao sam mnogo ljudi u tridesetim ili pedesetim godinama koji su mi rekli: "Jednom sam bio u džamiji i stariji ljudi su me tukli. Posle toga se nikada više nisam vratio." Pustite decu da dolaze i da se ovde igraju; pustite ih da viču, da se smeju i da skaču okolo. Ne radite ništa što bi im ulilo strah od ovog mesta. Kome to ne odgovara, taj ne mora ni da dolazi. Možete ostati kod kuće, sesti u sobu i čvrsto zatvoriti vrata. Tamo vas niko neće ljutiti. Tamo ste sasvim sami. Za takve ljude je zaista bolje da ostanu kod kuće. Bolje je da jedna jedina netolerantna osoba napusti džamiju, nego da se stotinu dece otera. Ova deca su budući muškarci i žene ove zajednice. Oni su džemat sutrašnjice. Bolje je da ode jedan mrzovoljan čovek, nego da nam pobegne ceo budući džemat i razvije mržnju prema islamu, tarikatu i prema Allahu. Ovaj pristup je u potpunom skladu sa učenjima Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Jednom, dok je držao hutbu, ušao je njegov unuk, sejjidina Husejn. Poslanik je sišao sa mimbera, poljubio ga i poveo ga sa sobom gore na mimber. Upravo danas – bilo ovde ili skoro svuda drugde u svetu – situacija je gotovo ista. Ako se dete otera iz džamije, napolju čekaju stotine hiljada šejtana samo vrebajući priliku da ga uhvate i zavedu. Ako u džamiji dožive negativna iskustva, biće veoma teško vratiti ih na ovo blagosloveno mesto. Naročito džamije ehli-sunneta vel-džemata moraju našoj omladini pristupati sa više tolerancije. U suprotnom, zabludele grupe će ih prisvojiti i pretvoriti ih u neprijatelje tarikata, pravnih škola, ashaba, ehlul-bejta, pa čak i samog Poslanika. Oni će ih naučiti lošem ponašanju i iskvarenim verskim ubeđenjima. Međutim, ako je omladina čvrsto ukorenjena u džamiji, ona će postati ogromna podrška islamu. Ovi mladi ljudi biće pozitivna snaga, ne samo za islam, već i za celo čovečanstvo. Oni će služiti kao dobri uzori koji ljudima pokazuju pravi put. Oni će voditi druge na put milosti, blagoslova i svakog dobra. Kada pogledamo istoriju ashaba, moglo bi se pomisliti da su svi oni već imali 30, 40 ili 50 godina. Ali većina ovih ashaba, koji su kasnije postali vođe ummeta, u stvari su bili veoma mladi. Mnogi su imali možda tek 15, 16 ili 17 godina. Ipak, kada se slušaju njihove priče – kako su vodili svoj narod u islam, podržavali Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i borili se uz njega protiv neprijatelja... ...stiče se osećaj da su morali imati najmanje 30 godina. Uistinu, većina njih je imala tek 15, 16, 17 ili 18 godina. Svi oni su bili učenici najboljeg učitelja u celom univerzumu: Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Voleli su ga iz dubine srca, a on ih je učio plemenitom ponašanju. Pre toga su bili stanovnici pustinje. Nisu znali ništa o istinskom poštovanju; poštovali su samo moć, bogatstvo i snagu. Čak je i njihovo poštovanje bilo samo površno – uglavnom samo da bi izgledali superiornije u odnosu na druge. Nisu posedovali nikakav dobar edeb niti pristojno ponašanje. Bili su grubi kao drvo ili kamen i potpuno im je nedostajalo lepih manira. Ipak, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naučio ih je dobrom ponašanju, te su tako postali najkultivisaniji i najvaspitaniji ljudi. Ovi ljudi su se uzdigli sa najnižeg stepena na najviši rang koji čovek može dostići. To se ogleda u izreci Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem: "Ashabi kan-nujum, bi ayyihim iqtadaytum ihtadaytum." "Moji ashabi su poput zvezda; koga god od njih budete sledili, bićete upućeni na pravi put." Kada su neki mnogobošci došli i videli kako Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, govori u džamiji, opisali su njegove ashabe kao toliko duboko tihe i nepomične, da bi im ptica mogla sleteti na glave a da se ne uplaši. Toliko ogromno je bilo njihovo poštovanje prema Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Takav stepen discipline bio je za ljude iz te regije potpuno nezabeležen. Jednom, dok su ashabi klanjali, čuli su zvuk i ugledali jednog beduina kako urinira u džamiji. Za beduina je to bilo nešto sasvim normalno. Međutim, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ga je na blag način naučio boljem. Kada su se ashabi naljutili na tog čoveka, Poslanik im je naredio da ga ostave na miru, da ga za sledeći put blago opomenu i da jednostavno operu to mesto vodom.

Mi smo ovde isključivo radi Allaha. Mi prisustvujemo ovom skupu jedino i isključivo radi Allaha. Pri tome nemamo nikakve svetovne ciljeve. Tačno takva mora biti naša namera. U svemu što radite morate imati čistu nameru i raditi to isključivo za Allaha. Ako tako radite, Allah će vas nagraditi za sve – za svaki udah, svaki minut i svaku sekundu. On će vas nagraditi i Njegovo zadovoljstvo će biti nad vama. Mevlana je to uvek iznova naglašavao, citirajući pritom velike evlije: "Ilahi anta maqsudi wa ridaka matlubi۔" "O moj Gospodaru, Ti si moj cilj, a Tvoje zadovoljstvo je moja jedina želja i moja težnja." Upravo je tome Mevlana težio celog svog života; on je uvek delovao prema ovoj vodilji. Do kraja svog života držao se ovog obećanja i nikada nije podučavao ničemu drugom. Mnogi ljudi ili učenjaci koji su prisutni u javnosti možda skreću sa Allahovog puta samo da bi udovoljili ljudima, vodeći se motom: "Najvažnije je da zadovoljimo ljude." Mevlana Šejh nikada nije pokušavao da udovolji ljudima ako bi time izazvao Allahovo nezadovoljstvo. Sve što je činio bilo je u skladu sa Allahovim putem, isključivo radi sticanja Njegovog zadovoljstva. Pošto je bio naslednik Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), on je tačno sledio njegov put. Nikada nije odstupao od njega i nikada nije delovao u suprotnosti sa ovim putem. To je put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i njegovih naslednika: Sejjidine Ebu Bekra, Omera, Osmana i Alije. Svi su oni koračali ovom stazom i nastavili ovaj put. Kada je Sejjidina Omer nasledio Sejjidinu Ebu Bekra, stao je na minber i obratio se ljudima: "Ako na meni vidite grešku ili skrenem sa pravog puta, onda me ispravite svojim mačevima." Ne tolerišemo nikoga ko tvrdi: "Ja pripadam tarikatu", a istovremeno čini nepravdu. Ako uradite nešto što je nespojivo sa šerijatom ili je u suprotnosti sa rečima Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), mi to nikada nećemo prihvatiti. Ljudi dolaze u tarikat, elhamdulillah, i očekuju da tu nađu ono čemu je Mevlana Šejh podučavao: da ljudima ukaže na pravi put. Ipak, ponekad se pojave ljudi koji ih odvode u zabludu. Tako neko možda izgovara stvari koje nisu u skladu sa šerijatom. Zbog toga morate biti oprezni. Morate uključiti svoj razum da biste proverili da li je izgovoreno ispravno ili pogrešno. Ukoliko imate sumnje, morate pitati vekila ili nekoga ko poseduje više znanja od vas. Svi smo mi samo ljudi, stoga se tako nešto može desiti. Zato izričemo ovo upozorenje kako ljudi ne bi bili obmanuti. Naravno, to se ne dešava svaki dan. Inšallah, do toga uopšte neće ni doći, ali ponekad jednostavno čujemo za takve incidente. Čak i u vreme Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) pojavili su se mnogi lažni poslanici. Najpoznatiji od njih bio je Musejlema el-Kezzab, Musejlema Lažljivac. Oženio se ženom koja je takođe tvrdila da je poslanica. Kao mehr (svadbeni dar) za nju, rekao je: "Kao svadbeni dar opraštam ti celokupnu obavezu namaza." "Naša zajednica od sada više ne mora da obavlja namaz." Broj njegovih sledbenika nije bio samo 10, 15, 100 ili 1.000. Bilo je preko 200.000 ljudi koji su ga sledili i borili se na njegovoj strani. To je bila ogromna fitna. Zbog toga ovo spominjemo: Čak i u vreme Poslanika, ljudi su nasedali na takve prevarante. Svako, dakle, može biti lako obmanut. Zato upozoravamo ljude da ne prihvataju nekoga ko se ne pridržava šerijata. Neki ljudi se pojave i tvrde: "Ja sam Mehdi", i zaista postoje ljudi koji im u to poveruju. Pre oko 30 ili 40 godina postojao je jedan mladić u Istanbulu. Prisustvovao je Mevlaninim sohbetima i time zaveo možda polovinu tamošnjih mladića. Sledili su ga kada je za sebe tvrdio da je Isa (alejhis-selam). Zato budite na oprezu. Naročito je u današnje vreme, zbog interneta, to postalo još gore. Neki ljudi se predstavljaju kao naši zastupnici ili kao predstavnici tarikata. Slikaju se, putuju unaokolo i tvrde: "Ja sam najbliži Šejhu" ili "Ja sam najučeniji i njegov apsolutni miljenik." I time obmanjuju ljude. Stoga je naša dužnost da ljudima unapred savetujemo da se drže dobrih ljudi – onih koji ne zloupotrebljavaju tarikat ili druge stvari da bi zaslepeli druge. Zaista će ih Allah za to kazniti. Allah će ih kazniti, inšallah. To je šejtanovo delo. On će uvek iznova tako postupati. Pošto je šejtan sveprisutan, možete biti prevareni u bilo kom trenutku. Zato morate biti oprezni i dobro poznavati put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Kada je Mevlana Šejh sreo nadbiskupa Istanbula, on ga je pozvao i upitao: "Kada će se ikada završiti ovaj problem sa fitnom?" Mevlana je odgovorio: "Kada šejtan ode u penziju." On, međutim, nikada ne ide u penziju, nikada se ne umara i nikada ne odustaje. Svakog pojedinog dana vam je neprestano za vratom. Ali Allah je rekao: "Inna kaydash-shaytani kana da'ifa۔" Allah je rekao da je šejtanovo lukavstvo slabo. Pa neka nas Allah, inšallah, zaštiti od njega. Neka vas Allah sve blagoslovi, inšallah. Mašallah, ljudi ponovo dolaze na ovo mesto, elhamdulillah. Neka Allah proširi ovaj dergah i džamiju i učini ih blagoslovenim utočištem za ljude, inšallah. Neka Allah ovamo uputi dobre ljude koji će nam pomoći da popravimo naš loš karakter, probudimo međusobnu ljubav i podučavamo dobru, inšallah. Neka Mevlani Šejhu Hasanu bude podaren dug život. Amin. On je iskren čovek. Ponekad ljudi pokušavaju da ga obmanu, ali elhamdulillah, ne u pitanjima vere. Samo u drugim, beznačajnim stvarima... Mašallah, ova zgrada ovde i ostale zgrade su sve rezultat njegovih zalaganja, elhamdulillah. Danas sam se toga setio i pričao Abdul Maliku o vremenu kada je Šejh Hasan bio u Damasku. Prekoputa džamije u Damasku, kod makama Mevlane Šejha, nalazila se stara kuća. Makam je ranije bio veoma mali, možda veličine ove prostorije ili čak još manji. Šejh Hasan je kupio tu kuću, i preuredili su džamiju kako bi postala mnogo prostranija, elhamdulillah. Ne samo da su proširili džamiju, već su u suterenu izgradili i veliku kuhinju. 15 godina, tokom rata, tu su hranili svakoga ko bi došao. Bilo da su bogati ili siromašni, svakog dana je dolazilo oko 2.000 ljudi da tu jede. Neka vas sve Allah blagoslovi. Inšallah, neka vam Allah podari snagu da činite ono čime je On zadovoljan. Neka ostvari vaše namere da gradite makame, dajete sadaku i činite dobro čovečanstvu.

Alhamdulillah, ponovo se okupljamo. Allah nam je podario život. Vreme zaista brzo prolazi. Prošlo je već sedam godina otkako smo bili ovde u Holandiji. Naša je dužnost da pozivamo ljude u veru, da ih posećujemo i vodimo ka tarikatu, ka islamu. Ali pošto smo samo ljudi, ne možemo neprekidno biti zajedno. Naravno, mnogi ljudi tokom svojih letnjih odmora putuju preko Istanbula, svrate nakratko kod nas i potom nastavljaju put u svoja sela ili gradove. To se, međutim, odnosi na možda samo pet odsto džemata ili čak i manje. Većina je ovde; oni ne mogu biti sa nama, niti nas videti. Zato zahvaljujemo Allahu, alhamdulillah, što se sada ponovo vidimo. To je zadatak svih poslanika: da putuju unaokolo i pozivaju ljude. Mi sledimo njihov uzor. Mi sledimo njihov primer i time oživljavamo sunet. Allah nam za to daje nagradu i duhovnu snagu. Poslanik ṣallá Llahu ‘alayhi wa-sallam je rekao: Kada musliman poseti svog brata muslimana, Allah mu za svaki njegov korak daje nagradu, oprašta mu jedan greh i uzdiže ga za jedan stepen. I to se, naravno, odnosi na većinu vas. Pošto su došli da posete svog brata po veri, a i sami su muslimani, Allah će većini njih podariti ovu nagradu, inšaAllah. A to je takođe sunet koji je Mawlana Shaykh Naẓim negovao celog svog života. U poslednjih skoro 25 godina on je iznova dolazio u Evropu i putovao ovuda. Otkako mu je Mawlana Shaykh ‘Abdu Llah dao idžazu da bude šejh, on je stalno putovao. Naravno, svaki od Awliya’u Llah, od mašajiha, ima svoj sopstveni način rada. Mawlana Shaykh ‘Abdu Llah, s druge strane, nikada nije putovao. Većinu vremena provodio je u Damasku. Putovao je i u Meku i Medinu kako bi obavio halvet i hadž. Ali na samom početku poslao ga je na Kipar da poziva ljude u tarikat i da ih vodi na put Poslanika ṣallá Llahu ‘alayhi wa-sallam. Zato mi pokušavamo, inšaAllah, da sledimo njegov put, a on nam u tome pruža podršku. Današnji dan je, alhamdulillah, rođendan Mawlana Shaykha: 21. april. Pri njegovom rođenju 1922. godine, Shaykh Sharafuddīn ad-Daghestanī je još uvek bio živ. Kroz keramet Awliya’u Llah rekao je Mawlana Shaykhu ‘Abdu Llahu: „Danas je jedan od naših sinova došao na ovaj svet. On će biti veliki sluga tarikatu, šerijatu i islamu. Hiljade ljudi će kroz njega pronaći put ka islamu.“ Alhamdulillah. Mawlana Shaykh Sharafuddīn ad-Daghestanī je čak opisao njegovo lice i njegovu prirodu, i to tačno na dan rođenja Mawlana Shaykh Naẓima. MašaAllah, Mawlana Shaykh je doživeo skoro sto godina. Uz učenja Mawlana Shaykh ‘Abdu Llaha i sve to preneseno znanje – nikada nije postojao niko ko je raspolagao takvim znanjem i tako visokim stepenom. Ponekad srećemo mašajihe ili druge ljude, koji pri sebi imaju nešto skriveno ili očigledno, koji znaju određene stvari ili pak ne. Ali kod Mawlana Shaykha, mašaAllah, sve je bilo savršeno; bilo u naukama, šerijatu ili tarikatu. U svim ovim oblastima pripadao je samom vrhu. Jedan „Warith Muhammadi Haqīqi“ – „Istinski muhamedanski naslednik.“ Alhamdulillah, on nikada nije rekao: „Umoran sam od primanja ljudi.“ Sve do svojih poslednjih dana on je primao ljude, podučavao ih, razgovarao s njima i molio se za njih. Svakog dana je govorio: „Moja namera je da uništim kufr. To je moj nijet, moja namera.“ To je iznova ponavljao svakog dana. I ova plemenita namera je dragocena lekcija za nas. Jer je namera presudna, i Allah nas za nju nagrađuje. Ovo nam je takođe uputstvo kako bismo stekli nagrade. Jer se kaže: „Niyyatu l-mar’i khayrun min ʿamalih.“ Namera čoveka je bolja od njegovog dela. On je takođe imao nameru i govorio o tome da osnuje četrdeset hiljada zavija, odnosno tekija. Jer tekija, zavija ili džamija je utočište za vernike, mesto gde se ljudi okupljaju. Svi tarikati imaju takva mesta okupljanja, kako bi se ljudi međusobno upoznali i mogli da slušaju svog muršida, svog šejha. Cilj je da se međusobno upoznaju i da se zbliže. A to je moguće samo na ovaj način. Jer je Poslanik ṣallá Llahu ‘alayhi wa-sallam rekao da su mumini kao jedno jedino telo; ako pati jedan deo tela, s njim pati i celo telo. Kroz to oni prepoznaju šta je drugima potrebno ili šta mora da se uradi. Sve ovo, svako dobro učenje, prenosi se u tekiji i zaviji. I ljudi se tamo upoznaju. Ako su ljudi stranci jedni drugima, oni ne bi verovali niti sledili nekoga ko jednostavno nešto traži od njih. Ali u zaviji ili tekiji oni su prisni jedni s drugima. Upravo iz tog razloga oni mogu da pomažu jedni drugima. I tamo se mora podučavati dobru. Ljudi tamo mogu da pitaju šta je ispravno, a šta pogrešno. Jer mnogi ljudi šire tvrdnje o islamu koje uopšte ne pripadaju islamu. To dovodi do toga da se ljudi okreću od islama. Dakle, u tekiji se uči ono što je zaista ispravno. Najvažnije za današnje vreme je, naravno, sledeće: Mnogi pitaju za situaciju u svetu – šta se desilo i šta će se još desiti. Ono što vi treba da uradite je ovo: Ne verujte većini onoga što vidite ili onome što se priča o događajima. Morate jednostavno sačuvati mir. Jer mnogi ljudi koje vodi šejtan pokušavaju da nahuškaju muslimane. Oni žele da ih navedu da izađu na ulice, da uništavaju stvari, bacaju kamenje, viču i tome slično. Na kraju će se sve ispostaviti kao lažna igra, i to se po te ljude neće dobro završiti. To je način postupanja nemuslimana. Mawlana Shaykh je obično govorio: Kad god je musliman potišten, treba da ode u džamiju. Činite tespih i učite dovu, kako bi vas Allah podržao u vašim problemima i zaštitio vas. Ali kada im se to danas kaže, oni se naljute i kažu: „Vi nas ne podržavate.“ Šta god da se sada podržava – mi se nalazimo u vremenu šejtana. Allah ‘Azza wa-Jalla kaže: ‚Wa La Tulqū Bi’aydīkum ‘Ila t-Tahlukah‘ (Kuran 02:195). Ne bacajte se sami u propast. Dakle, ako pravite nerede, to vas samo dovodi u opasnost i nema nikakve koristi. Sve se dešava isključivo po volji Allahovoj. A mi živimo u poslednjem vremenu. Nijedno oružje ne može zaustaviti ove događaje – samo Sayyidina Al-Mahdi ‘alayhi s-salam, inšaAllah. Jer se sve mora odvijati u skladu s Allahovom mudrošću i uputom. I Poslanik ṣallá Llahu ‘alayhi wa-sallam se takođe držao skrivenim, sve dok nije sazrelo vreme za njega (sallAllahu alayhi wa sallam) da se pojavi i pozove ljude u veru. Zato se sledbenici tarikata strogo vode onim čemu je podučavao naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam). Sadašnje vreme je poslednje vreme, vreme fitne. Zbog toga savetujemo našim ljudima, sledbenicima tarikata, da ostanu mirni, da se mole i uče dovu, kako bi Allah spasao nas i ceo svet, inšaAllah. Allah kaže: ‚Faşbir ‘Inna Waada Allahi Ĥaqq‘ (Kuran 30:60). Allah kaže: Budi strpljiv; Allahovo obećanje je istina. A ovo „Waad“, Allahovo obećanje, znači da će ceo svet prihvatiti islam, inšaAllah. To je jedini siguran put za čovečanstvo. Ljudi su već sve pokušali, svaki dobar i loš put. Svi su se u tome oprobali. Ubili su milione ljudi, mučili su i ugnjetavali ljude. Mnogi različiti sistemi su isprobani, ali nijedan od njih nije uspeo. Jedini način da se čovečanstvo zaista spasi jeste islam. InšaAllah. Vernik, mumin, mora se toga čvrsto držati i ne sme da izgubi nadu. Ako si toga svestan, pronaći ćeš unutrašnji mir i bićeš nagrađen, jer strpljivo čekaš olakšanje od Allaha. Neka Allah učini da ovi dani uskoro svanu, inšaAllah.

الخير في ما اختاره الله „Dobro je u onome što je Allah odabrao.“ To je prvo što ljudi našeg tarikata moraju da nauče nakon adaba. Šta god da se dogodi: to je tačno ono što je Allah odredio za nas. I upravo to je ono najbolje. Naravno, to je lako reći, ali postupati po tome nikako nije jednostavno, već je veoma teško. Ako to usvojiš, prepuštaš se i ne otežavaš sam sebi život. Upravo to je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, objavio celom svetu, posebno kraljevima i vladarima u pismima koja im je poslao. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: „Aslim taslam“ – „Predaj se i naći ćeš mir.“ Ako poglavar države to prihvati, cela njegova zemlja će živeti u sigurnosti, biće srećna i blagoslovena. Iz tog razloga su ovaj princip proširili što je više bilo moguće. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi i vernici koji su usledili uvek su se trudili da ovu poruku prenesu celom svetu. Oni su ovo podučavali kako bi zaštitili ljude od ugnjetavanja i zlih ljudi, i sačuvali ih od lošeg kraja. Oni daju sve od sebe da spasu ljude. Upravo to je islam: ono čemu nas podučava Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. I upravo taj put sledimo u tarikatu i u sufizmu. Islam je Allahova vera. I naravno, vera svih poslanika. Svi poslanici su pripadali islamu. Iako ih danas nazivaju jevrejima, hrišćanima ili drugačije, prava vera je islam. Islam znači prihvatiti ono što Allah kaže. I oni to šire zato što je ljudima to preko potrebno, kao hrana, piće i vazduh za disanje. Ipak, mnogo važnije od ovih stvari je prihvatiti Allaha, predati Mu se i prihvatiti sve što dolazi od Njega. Međutim, islam se prikazuje u veoma lošem svetlu, pre svega u Evropi – svuda gde odemo. Oni stvaraju sliku da je islam izuzetno nasilna vera koja ne poštuje ljudska prava. Ipak, oni koji tvrde tako nešto o islamu su licemeri. Zašto tvrde tako nešto? Zato što slede samo svoj ego. Oni prosto rade ono što se dopada njihovom egu. Zatim to zataškavaju tako što umesto toga napadaju muslimane i islam. Oni koriste ogroman pokrivač kao paravan da bi sakrili svoje zločine, svoje licemerje i sva svoja zlodela. Oni sve prekrivaju ovim debelim pokrivačem od laži. A taj pokrivač je veoma težak; jadni ljudi naprosto ne uspevaju da ga skinu sa svojih glava. Ipak, na kraju će ovaj pokrivač biti sklonjen. Istina će izaći na videlo i svako će je prihvatiti i biti srećan zbog toga, inšallah. Kao što je već rečeno: naravno, Allah upravlja svime. Kada dođe vreme, sve će ovo nestati i sve će ponovo zasijati u svetlosti. Inšallah, mi verujemo u to i prihvatamo to. I inšallah, mi se molimo da se ovaj veo podigne i da ljudi pronađu istinsku sreću, inšallah.

Bismillāhi r-Raḥmāni r-Raḥīm. „Wa ta‘āwanū ‘ala l-birri wa t-taqwā wa lā ta‘āwanū ‘ala l-ithmi wa l-‘udwān.“ (5:2) Naš tarikat poziva ljude da se okupe kako bi pomogli jedni drugima i svojim bližnjima. Tarikat znači usmeravati ljude da žive kao istinska ljudska bića. Ljudskost znači ne nanositi nikome patnju. Najvažnije i prvo učenje tarikata je adab, dobro ponašanje. Zato mi odgajamo ljude da odbace loše osobine i usvoje dobro ponašanje. Elhamdulillah, neka vas Allah blagoslovi za današnje otvaranje novog dergaha. I neka On blagoslovi gospođu – rahmetullahi alejha, neka se Allah smiluje njenoj duši – koja je ovo donirala. Ovo je zavija, ili kako je još nazivamo: tekija ili hankah tarikata. To je mesto za služenje ljudima i celokupnom čovečanstvu. Elhamdulillah, Allah će ovu gospođu večno nagraditi za to. Jer dugo vremena niste imali mesto poput ovog. Morali ste stalno da se selite sa jednog mesta na drugo. Ali sada, elhamdulillah, imamo nešto stalno. Ovo sledi uputstvo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da se stvori mesto za ljude gde će pronaći sve što im je potrebno: da uče i slede put. Vi ovde, naravno, živite u nemuslimanskoj zemlji. Ipak – baš kao i u muslimanskim zemljama – vrata su ovde svima otvorena. Ko želi da primi duhovni blagoslov i svetlost, može doći, pitati i prihvatiti to, inšallah. A najvredniji blagoslov je onaj duhovni. Imati ovaj blagoslov – biti vernik i posedovati istinsku veru – je nešto najdragocenije na svetu. Zato se molimo Allahu da On učini ovo mesto svetlošću za celu Francusku, inšallah. I da On zaštiti sve ljude od šejtana i njegovih sledbenika. Neka vas Allah blagoslovi. Allah ništa ne zaboravlja. „Faman ya‘mal mithqāla dharratin khayran yarah. Wa man ya‘mal mithqāla dharratin sharran yarah.“ (99:7-8). Čak i težina sićušne trunke dobra biće nagrađena. Ništa ne ostaje bez nagrade; apsolutno ništa se ne zaboravlja. Ovo je milost od Allaha. Šta god On želi, to i ostvaruje. I elhamdulillah, ovo otvaranje je sada postalo stvarnost. Elhamdulillah. Hvala vam puno. Neka Allah zaštiti vas i vašu decu i učini vas putokazom za druge. Neka inšallah uvek budete na pravom putu – putu našeg Poslanika ﷺ, Allahovom putu. I neka budete svetao primer drugima. Kao što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: „Aṣhābī kan-nujūm, bi-ayyihim iqtadaytum ihtadaytum.“ – „Moji ashabi su kao zvezde. Kojeg god od njih da sledite, bićete na pravom putu.“ Inšallah, mi se ugledamo na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Najbolje za muslimana je da u svemu sledi Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem – i upravo to mi i radimo, inšallah. Neka vas Allah blagoslovi, sačuva vas od svakog zla i podari vam samo ono najbolje. Inšallah, ovo mesto će biti puno blagoslova i dobra, i neka živite u zdravlju, blagostanju i miru. I neka inšallah zauvek budemo ujedinjeni – zajedno sa Mevlana Šejhom i Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem, u Dženetu.

Es-selamu alejkum ve rahmetullahi ve berekatuhu. Srdačno dobrodošli. Zahvaljujem vam se. Došli ste radi Allaha. Neka vas Allah blagoslovi, inšaAllah. Ovo je blagosloveno mesto u srcu Pariza. Ovo je Allahov dar za muslimane i za one koji će u budućnosti primiti islam. Ovde sam prvi put došao pre skoro 30 godina. Kada smo prvi put ugledali ovu džamiju, bio sam izuzetno srećan što vidim ovo predivno zdanje koje je učinjeno kućom Allaha, 'Azze ve Dželle. Izgradili su je čistim novcem; tada još nije bilo novca od nafte. To je, elhamdulillah, bio isključivo čist, pošten novac. Zato ona ujedinjuje srca dobrih ljudi. Oni ovde pronalaze svoju sreću, i Allah je zadovoljan njima. Mnogi ljudi na ovom mestu pronalaze put ka islamu. Allah im daruje hidajet. Oni započinju novi život. Život pun svetlosti, nura, koja izvire sa ovog mesta. Jer ta lepota je srce islama – lepota u svemu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „إنَّ اللهَ جَميلٌ يحِبُّ الجَمالَ“ „Allah je lep i On voli lepotu.“ To je, dakle, veoma suptilna stvar. Mnogi ljudi kažu da džamije ne bi trebalo ukrašavati, već ih ostaviti od golog kamena, ništa ne stavljati unutra i održavati ih jednostavnim. To nije u skladu sa islamom. Put muslimana, put Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste da poštuje ovo mesto. Ti ukrašavaš sopstvenu kuću, činiš je lepom i prijatnom, a onda ostavljaš džamiju, Allahovu kuću, bez ikakve lepote! Tesavvuf, tarikat, to je put Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. I tu se zna kako privući ljude, približiti ih tome, voditi ih ka islamu i učiniti ih muslimanima. Postoji tu nešto što ti ljudi ne razumeju, ali što može podstaći mnoge ljude da prime islam. U tarikatu se to razume. Želeo bih da ispričam jedan događaj koji smo doživeli sa Mevlanom. Godine 2001. krenuli smo na naše poslednje dugo putovanje sa Mevlanom. Proputovali smo skoro pola sveta, od Uzbekistana do Malezije, Indonezije, Singapura, a odatle do Tokija. Jedne noći u Tokiju posetili smo stari deo grada i pričali su nam o jednoj tamošnjoj džamiji koju su izgradili Turci. Bila je namenjena muslimanima i predata je Tatarima. Turska vlada ju je obnovila u osmanskom stilu; bila je predivna. Rekli su: „Mnogo ljudi ide tamo. Odvešćemo vas tamo kako biste mogli da vidite ovu prelepu džamiju. Mnogi Japanci uživaju u ovoj džamiji; dolaze da je obiđu.“ Klanjali smo tamo jacija-namaz sa Mevlanom, a nakon toga je on prošetao da razgleda džamiju. Tamo je bilo možda sedam ili osam Japanaca. Oni su takođe šetali okolo i razgledali sve. Nakon toga su nam prišli i postavljali pitanja. Pitali su o islamu i želeli su da izgovore šehadet. Tako je lepota zdanja privukla te ljude, donela im hidajet i podarila im večnu sreću. Zato su tarikat, tesavvuf, istinsko srce islama. Neka vas Allah blagoslovi. Elhamdulillah, svi se nalazimo na ovom putu. InšaAllah, i mi ćemo drugima biti putokaz ka hidajetu, inšaAllah. Ljudi tesavvufa pronalaze svoju sreću ovde, a i na onom svetu, elhamdulillah. Neka vas Allah blagoslovi. Neka vas Allah sve zauvek ujedini, inšaAllah.

Neka je blagoslovljen mesec! Od sinoć se nalazimo u mesecu Zul-kade, danas je njegov prvi dan. Hvala Allahu, time su počeli sveti meseci. Ukupno su tri meseca. Ovi meseci su posebno blagoslovljeni za vreme blagoslovljenog hodočašća. Odredba i mudrost Allaha, Uzvišenog, su bezgranični. Hvala Allahu, neka ovi meseci za nas budu puni blagoslova i milosti. Naš voljeni Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je samo jednom obavio hadž, i to je bio njegov oproštajni hadž. Na ovom hadžu nam je sve pokazao i naučio nas šta pri tome treba činiti. Put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) je Kur'an, to je put Kur'ana. Niko ne bi mogao bolje i lepše da objasni Kur'an od njega. Danas se pojavljuju ljudi koji govore: „Čitaćemo samo Kur'an i sledićemo samo njega.“ A pri tome ne bi ni sadržaj novina razumeo kako treba, a usuđuješ se da odbaciš našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Postoje veoma nerazumni ljudi. Neka nas Allah sačuva od ovih nerazumnih, neukih ljudi koji druge odvode u zabludu. Poštovati ove blagoslovljene mesece stoga znači poštovati i voleti našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Ovi ljudi nisu iskreni, istiniti ljudi; oni samo pokušavaju da zajednicu odvedu u zabludu. Hvala Allahu, mi volimo i poštujemo sve što je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) činio, i svakoga koga je voleo. To je naš put. To je istinska vera, to je istinski islam. Ko od toga odstupi, pada pod uticaj šejtana, neka nas Allah sačuva od toga. Zato je potreban duhovni vodič i jasan put; toga se moramo čvrsto držati. Neka nas Allah nikada ne odvrati sa ovog puta. Inšallah, danas ponovo krećemo na put ka našoj braći i sestrama po veri; naša braća i sestre u onim krajevima, koje dugo nismo posetili, već nas čekaju. Neka Allah i njima pomogne, jer začudo, i tamo ima ljudi koji se nazivaju muslimanima, ali su skrenuli sa pravog puta. Ljudi tamo su postali zajednica koja više ne ukazuje poštovanje našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Iz bilo kog razloga, čini se da ih šejtan tamo mnogo lakše može namamiti u zamku. Šejtanove spletke su brojne, neka nas Allah sačuva od njih. Naša braća i sestre po veri tamo bi dakle trebalo da se raduju, i inšallah, njihov broj će nastaviti da raste. Neka nikada ne skrenu sa pravog puta i ne padnu ni na kakvu šejtanovu spletku, inšallah. Neka nas Allah zaštiti i uvek nam bude na pomoći. Neka naše putovanje bude blagoslovljeno, inšallah.

As-salamu alaykum wa rahmatullahi wa barakatuh۔ Drago mi je što sam, nakon dve duge godine, ponovo ovde, ali mi se uopšte ne čini da je prošlo toliko vremena. Često smo planirali da dođemo u Pariz, ali smo na kraju uvek otputovali na neko drugo mesto. Ovo je važno mesto za svetovnu orijentaciju ljudi. Pri tome se ne radi o dobrim stvarima; uglavnom služi samo usmeravanju ljudskog ega. Danas oni diktiraju pravac kroz modu, a to očigledno nije naročito važno. Za ljude je to samo spoljašnja ljuštura. Pomoću nje čovek može stalno da se pretvara u nešto novo. Ali sve to služi samo egu – kako bi se zadovoljio sopstveni ego. Pošto nikada ne nalaze ono što zapravo traže, grčevito se trude da pronađu druge stvari, ali na kraju ostaju bez uspeha. Ljudima se jednostavno nešto pokaže i kaže: „Ovo je novi trend, to morate imati“, i ljudi su odmah srećni. Kada se udovoljava nečijem egu – posebno nižem egu – to ga čini veoma srećnim. Kada se kaže: „Oh, tako si fin, tako si dobar, veoma si pametan“ – o da, to veoma obraduje ljude. Postoji jedna poznata Mevlanina priča. Često ju je pričao, i ona se veoma dobro uklapa u ovaj svet mode. Mevlana je rekao da je to čitao u školi u svojoj mladosti. Bio jednom jedan kralj. Ovaj kralj nikada nije bio zadovoljan svojom odećom. Bez obzira na to koji mu je novi krojač dolazio, nikada nije bio zadovoljan njegovim radom. Donosili su najlepše odore, najbolje tkanine, apsolutno sve. Nikada nije bio zadovoljan. Govorio bi: „Ne, želim nešto što niko ranije nije posedovao.“ To je trajalo dugo vremena. Kada su dvojica prevaranata čula za to, brzo su skovali plan. Doputovali su u konjskoj kočiji i doneli sa sobom nešto posebno. Rekli su: „Čuli smo da kralj želi odoru kakvu niko drugi nema.“ „Zato smo doneli našu aparaturu, kako bismo napravili sasvim posebnu, jedinstvenu tkaninu za kralja.“ „Ona je, međutim, veoma skupa, zbog čega verovatno samo kralj može da je priušti.“ Kada je kralj to čuo, bio je presrećan. Naredio je da ih dovedu i upitao: „Dođite i recite mi šta smerate i odakle potiče ta tkanina.“ Rekli su kralju: „Oh, mi smo apsolutni majstori svog zanata. Mi pravimo ovu tkaninu od Meseca.“ „Zato nam je potrebna velika prostorija za naš razboj, a izrada će trajati veoma dugo – čitavu godinu. Svakog dana ćemo naporno raditi kako bismo je završili za godinu dana.“ „Ali ono što je posebno jeste: samo pametni ljudi mogu da vide ovu tkaninu.“ „Za budale je nevidljiva.“ „Za to nam je, međutim, potrebno i mnogo novca, i to u zlatu. Morate nam poslati zlato svaki put kada nam zatreba novac.“ Kralj je bio oduševljen. Rekao je: „Dogovoreno! Odmah ćete dobiti sve što tražite.“ Tako su prionuli na posao. Iz dana u dan su se pravili da tkaju tkaninu. Oponašali su pokrete i pravili odgovarajuće zvukove. Ponekad bi kralj svratio da proveri kako napreduju, a oni bi govorili: „Ide odlično.“ A kralj je govorio svojoj pratnji: „Konačno sam našao nekoga čiji mi se rad dopada. Oni tkaju tkaninu kakvu niko drugi ne poseduje.“ Posle godinu dana su objavili: „Završili smo. Odmah ćemo je prilagoditi vama i od nje sašiti odoru.“ Zatim su ga skinuli. Svlačili su ga sve dok nije ostao potpuno gol. Uzeli su njegovu odeću, pravili se da mu oblače novu odoru, i podsetili ga: „Samo pametni ljudi mogu da vide ovu tkaninu.“ Tako su se pravili da ga oblače i uzvikivali: „Izgleda predivno!“ I ostali su govorili: „Prelepo, kakva fina tkanina! Odlično vam stoji.“ Pomislio je kako nikako ne može da prizna da je budala. Upitali su kralja: „Da li vam se dopada? Jeste li zadovoljni?“ Predložili su: „Trebalo bi da predstavimo ovu odoru narodu, kako bi svi mogli da se dive ovoj jedinstvenoj tkanini.“ Tako je kralj odredio dan za paradu. Odjahao je na svom konju pred ljude. Ni narod nije želeo da ispadne glup. Ljudi su pomislili: „On to očigledno vidi, samo sam ja previše glup pa ne vidim. Zato ne smem ništa da pokažem.“ Zato su svi uzvikivali: „Oh, prosto je savršeno!“ Ponosno je jahao kroz masu. Ali skroz pozadi stajao je jedan mali dečak. Pogledao je, nije razumeo svu tu uzbuđenost i uzviknuo: „Pa kralj je potpuno gol!“ Kada su ljudi to čuli, probudili su se iz svoje zablude. Kralj se razbesneo i odmah naredio da dovedu prevarante kako bi im odrubili glave. Ali oni su bili lukavi; već odavno su pobegli. I upravo tako funkcioniše modna industrija. Oni navode ljude da nose smeće. Dizajniraju beskorisne stvari, ali se ljudi tome raduju. Jednostavno zato što potiču od poznatog modnog dizajnera ili poznate modne kuće. Na taj način varaju ljude. Ovakva vrsta prevare dovodi samo do toga da se ljudi smeju jedni drugima; to je prilično bezopasan problem. U poređenju sa onim što je ranije učinjeno i što se još uvek dešava. Svaki put kada bi Mevlana čuo za Francusku, veoma bi se naljutio. Zašto? Zbog revolucije. Francuske revolucije. Ta revolucija je uništila čovečnost. I to je bilo ono što se Mevlani toliko nije dopadalo. Jer je od početka do kraja bila laž. Moda o kojoj smo pričali je samo igra. Ona ne uništava ljude; u najboljem slučaju ih navodi da se smeju jedni drugima, ili im izvlači novac iz džepa. Ali ono najgore je uništenje čovečnosti. Sa svim njihovim lažima i svim surovim stvarima koje su radili. Jedna od tih laži odnosila se na kraljicu, kraljevu ženu, Mariju Antoanetu. Tvrdilo se da se francuski narod žalio: „Gladujemo, nemamo hleba“, a da je ona na to odgovorila: „Onda neka jedu kolače.“ To je bila stoprocentna laž. I čak i danas, kada putujem kroz Francusku, vidim izobilje hrane... Pšenice, mesa i svega ostalog što srce poželi. A istoričari kažu da je francuskom seljaku tada bilo deset puta bolje nego engleskom. Pričalo se da u Bastilji ubijaju ljude, pa su je napali kako bi oslobodili zatvorenike. Međutim, tamo je bilo samo sedam ljudi. Očekivali su da zateknu samo kost i kožu. Ali oni nikako nisu bili ispijeni; bili su dobro uhranjeni. Od prvog dana sve to je bilo upereno protiv čovečnosti. Upravo to se Mevlani toliko nije dopadalo. Nažalost, ova revolucija je u Francuskoj bila uspešna, jer je uništila religiju i monarhiju. Time je tamo bilo gotovo. Ali ona se širi po celom svetu. Naročito u muslimanskim zemljama. Još uvek nije gotovo. Revolucija u svetu još nije došla do svog kraja. Zverstva se nastavljaju; nema im kraja. To će se završiti tek sa Sejjidinom Mehdijem, alejhi selam. Svo ovo ugnjetavanje koje vidite u svetu, vuče korene iz Francuske revolucije. Svrgli su sve kraljeve i sultane, a posebno halifu Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Uništili su hilafet. Proterali su sultane. Njihov najveći neprijatelj su sultani i kraljevi. Jer ne mogu da sprovode svoje igrice po volji ako postoji sultan. Bez sultana, bez monarhije i bez kraljeva mogu da rade šta god hoće. Govore o izborima, ali na tim izborima mogu da rade šta god požele. Mogu da dovedu na vlast koga god žele, I da smene koga god žele. Sve je to samo jedno veliko pozorište. Ali to nije za večnost. I ovo će doći do svog kraja sa Sejjidinom Mehdijem, alejhi selam. Mi ne radimo apsolutno ništa. Zabranjeno nam je da se mešamo, jer je sve pod njihovom kontrolom. Nema smisla dovoditi ljude u opasnost. Ne mislite da ste vi heroji koji bi mogli nešto da promene. Ovaj zadatak je predodređen samo za Sejjidina Mehdija, alejhi selam. I inša'Allah, to vreme više nije daleko. Svemu ovome će doći kraj. Neka Allah sačuva i zaštiti i vas i nas. I neka poživimo dovoljno dugo da ponovo doživimo dobre dane, Da doživimo kraj ovih tlačitelja.