Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

„Olakšavajte, a ne otežavajte.“ (Yassiru wala tuassiru) Allah, Svemogući i Uzvišeni, želi da bude lako. On kaže: Ne otežavajte nepotrebno. Vera donosi olakšanje, ona znači lakoću. Allah je čovečanstvu objavio islam u skladu sa njegovom prirodnom sklonošću. Zbog toga ova vera mora biti laka, kako bi ljudi mogli da napreduju na Allahovom putu. Ponekad su ljudi uplašeni i pitaju se šta je zapravo tarikat. Kada čuju reč tarikat, misle da moraju da natovare kamenje na leđa i da ga vuku. Ali to nije tako. Mi radimo potpuno isto što i svaki drugi musliman. Jedino što mi dodatno radimo jeste da se poverimo muršidu (duhovnom učitelju). Jer tarikat je put koji seže sve do vremena našeg Poslanika (neka su mir i blagoslov na njega). „Tarik“ u doslovnom prevodu znači jednostavno „put“. Čovek koji ispravno korača ovim putem, uz Allahovu dozvolu, stiže u raj – potpuno bez prisile i bez činjenja loših dela. Uz Allahovu dozvolu, ovaj put je nešto prelepo, a ne teret. Svaki musliman obavlja svoje molitve i posti. Neko ko pripada tarikatu takođe to radi, ali pri tome još više pazi na sunet. Pored toga, on iskreno pomaže drugima na putu koji nam je Allah, Svemogući i Uzvišeni, odredio. On ne postupa po sopstvenom nahođenju, već sledi put u skladu sa pravilima i lepim ponašanjem (adabom) islama. Upravo to je to. To je tarikat. Neki ljudi to smatraju nečim strašnim kada čuju reč tarikat i žele da se drže podalje od toga. A zapravo, tarikat pruža zaštitu. Razlika između tarikata i džemata (grupacije) je ogromna. Kod džemata često samo Allah zna kako je nastao, šta se tu radi i da li su njihove namere neiskrene ili loše. Pošto tamo mnogo toga vodi ego, takve zajednice neizbežno imaju nedostatke. Upravo zato je tarikat tako važan. Čovek koji korača putem tarikata nalazi se, uz Allahovu dozvolu, na putu istine i ne skreće sa njega. A put istine je Allahov put. Neka vas Allah sve blagoslovi, inšallah. I sve ostale takođe, jer je ovaj put veliki dar, prava blagodat. Neka Allah ovo svima podari, inšallah.

Naš poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, rekao je: "Ad-dallu ala'l-khayri ka failihi." Onaj ko druge upućuje na nešto dobro ili im pokazuje put do toga, isti je kao i onaj ko je to dobro delo sam učinio. Naš poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, kaže: Onaj ko čini dobro svojim bližnjima, ko je povod za dobročinstva, ko im pomaže ili podstiče druge na pomoć, dobija istu nagradu kao i onaj ko to delo sam učini. Jer najveći cilj muslimana je da bude od koristi svojim bližnjima. Pravi cilj islama je da čini dobro i pokazuje milost celom čovečanstvu. Allah, Uzvišeni i Svemogući, objavio je islam kako bi doneo dobro ne samo ljudima, već i životinjama, životnoj sredini i svim stvorenjima. U islamu nema ničeg lošeg, u islamu postoji samo ono što je dobro i lepo. Zbog toga, u islamu, onaj ko pokazuje put ka dobru dobija istu nagradu kao i onaj ko uči i čini to dobro delo, kao što kaže naš poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega. Njegove reči su pune blagoslova. Kada ljudi žele da čine ova dobra dela, šejtan, naravno, ne da mira, jer mu to ne odgovara. On ne želi ni da se dobro pokazuje, ni da se dobro čini. Šejtan želi da se uvek dešava samo zlo, da vladaju svađa i haos i da uopšte nema mira. Zato on uznemirava i napada one koji čine dobro. Ali čovek koji je na Allahovom putu ne obraća pažnju na to i nastavlja svoj put. On ni od koga ne očekuje zahvalnost. On takođe ni od koga ne očekuje reči hvale. Sve što radi, radi isključivo radi Allahovog zadovoljstva. On sebi kaže: "Mi to radimo radi Allahovog zadovoljstva. Kome se sviđa, sviđa mu se – a kome ne, pa šta da se radi." Ako je Allah, Uzvišeni i Svemogući, zadovoljan nama, sve ostalo je nevažno. Neka Allahovo zadovoljstvo uvek bude sa nama. Neka uvek budemo oni koji utiru put dobru, inšallah.

Naš poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: مَنْ أَحْيَا سُنَّتِي عِنْدَ فَسَادِ أُمَّتِي فَلَهُ أَجْرُ مِائَةِ شَهِيدٍ Aw kama qal - Ako sam pogrešio u tačnim rečima, to je barem bio smisao njegovih reči. Naš poslanik kaže: „Ko oživi moj sunnet kada moj ummet skrene sa pravog puta, dobiće nagradu stotinu šehida.“ Sunnet našeg poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) obuhvata sve ono što je on sam radio i ličnim primerom pokazao. To ne smemo zaboraviti. Sledbenici tarikata slede ovaj sunnet najbolje što mogu. Međutim, postoje i ljudi koji odbacuju sunnet. Oni sebe doduše nazivaju muslimanima, ali za našeg poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) kažu: „Poslanik je takođe bio samo čovek kao i mi, ne mora se slediti njegov sunnet.“ Po njihovoj odeći čovek bi pomislio da su muslimani, ali njihovo ponašanje nema apsolutno nikakve veze sa muslimanskim držanjem. Oni predstavljaju kao sunnet stvari koje to uopšte nisu. A drugi ih oponašaju verujući da je to sunnet i trude se da rade isto što i oni. Najočigledniji primer za to je: Kada se ovi ljudi postave za namaz, previše šire noge – uz obrazloženje da moraju dodirivati stopalo osobe pored sebe. To nema apsolutno nikakve veze sa sunnetom. Sunnet u namazu je da se stoji rame uz rame, a ne stopalo uz stopalo. Prema hanefijskoj pravnoj školi, razmak između stopala bi trebalo da iznosi najviše pet do deset centimetara. Kod šafija može biti nešto veći, ali – da Allah sačuva – čovek ne širi noge potpuno, kao da želi da obavi nuždu. Nije tako. To nije sunnet i nema ni izdaleka nikakve veze s tim. Po tome se najjasnije prepoznaju ljudi koji odbacuju sunnet. Predstavljati to kao sunnet i tako obmanjivati ljude je greh. Jer naš poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) to niti je sam radio, niti je to naredio. Naprotiv, on je uputio da se pri zajedničkom namazu u redu moraju dodirivati ramena. Kada čovek klanja sam, to naravno nije potrebno. Tada svako jednostavno stoji na svom mestu za sebe. Ali kod obaveznog namaza (farza) cilj je ramenima formirati zbijen red, a ne stajati stopalo uz stopalo. Oni to nazivaju „sunnetom“ i dovode ljude u zabludu. U sunnet spada i pokrivanje glave. Žene svakako moraju nositi maramu, ali bi i muškarci trebalo da stave takiju (kapu) – to je sunnet. Još snažniji sunnet je turban, ali takvi ljudi u životu ne bi stavili turban. U najboljem slučaju, neki od njih prebace tkaninu preko glave poput žena, a onda to predstavljaju kao sunnet. Sunnet je nositi takiju. Naš poslanik je to nazivao „kalansuwa“, što znači takija. Vezivanje turbana je oblik sunneta koji donosi još veću nagradu. Onaj ko sledi sunnet obraća pažnju na ove stvari. Ali u ime sunneta što više širiti noge i pritom pružati čudan prizor, to sasvim sigurno nije sunnet. Gologlavi, brada dugačka širinu šake, bez brkova, pantalone do kolena... To nije sunnet; sunnet ne izgleda tako. Sunnet je predivan put koji nam je pokazao naš poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega). Onome ko ga sledi ionako ništa drugo nije potrebno. Postavljati se tako i proglašavati dozvoljeno (halal) zabranjenim (haram) je takođe veliki greh. Zbog toga nažalost ponekad vidim da čak i neka naša braća tako šire noge. Oni su možda bili na umri ili hadždžu, videli su to tamo i pomislili: „To je dakle islam, čovek mora tako da širi noge.“ Ali to nije tako, ni u kom slučaju. Budite pažljivi. Pazite tačno na to šta je zaista sunnet, a šta nije. Ovakvo ponašanje je tipično za one koji odbacuju sunnet i ne pokazuju poštovanje prema našem poslaniku (neka su Allahov blagoslov i mir na njega). Ne sledite ih i držite se podalje od njih. Ne oponašajte ih, već pokušajte da ličite na našeg poslanika. Naš poslanik o tome kaže sledeće: مَنْ تَشَبَّهَ بِقَوْمٍ فَهُوَ مِنْهُمْ „Ko oponaša jedan narod (jednu grupu), on pripada njima.“ Neka nas Allah sačuva i zaštiti od njihovog zla. Šejtanovo zlo je veliko; on čini da dobro izgleda kao loše, a loše kao dobro. Neka nas Allah sačuva i podari nam svima budnost.

„Ismau wa'u... fantaffiu.“ Slušajte i razumite. Ako to razumete, imaćete koristi od toga. Ovo nije hadis, već verovatno izreka sejjidine Ebu Bekra ili sejjidine Osmana. Jer ljudi doduše slušaju, ali ne razumeju. Oni samo pričaju, a da ne izvlače nikakvu korist iz onoga što je rečeno. Zato ove blagoslovene reči glase: „Slušajte i razumite.“ Ne delajte bez razumevanja. Kada razumete, izvući ćete pravu korist iz onoga što ste čuli. Većina ljudi dolazi samo da bi rekla ono što im je već u glavi. Pri tome, niti razumeju šta njihov sagovornik govori, niti iz toga izvlače korist. Dakle, kada od drugih tražite savet, znanje ili mišljenje, onda pažljivo slušajte i pokušajte to da shvatite. Razumevanje čini stvari mnogo jednostavnijim. Ne bi trebalo da gledate na ono što želite da čujete, već na ono što je neophodno. Ljudi su se danas zaglavili u fiksiranim obrascima razmišljanja i očekuju da njihov sagovornik kaže potpuno istu stvar. Ako se drugi složi, za njih je sve u redu. Pri tome, često ni sami ne razumeju šta pričaju, šta žele, šta pitaju niti kakav odgovor dobijaju. Čak i kada je u pitanju njihova sopstvena ideja, često ne znaju ni šta ona uopšte znači. Zato čovek mora biti pažljiv. Mora se zaista shvatiti ono što je rečeno. Samo kada se razume, iz toga se izvlači korist; ako se ne razume, potpuno je beskorisno. Zato i postoje ove lekcije. Allah, Azze ve Dželle, objavio je veličanstveni Kuran; to je blagoslovena i sveta reč, reč Allaha, Azze ve Dželle. Da bi se on ispravno razumeo, neophodan je šejh ili učenjak. Ne možeš ga jednostavno tumačiti prema sopstvenim predstavama. Danas se pojavljuju neki pametnjakovići i govore: „Mi to sami čitamo i razumemo, nisu nam potrebni ni mezheb ni tarikat, mi to razumemo sasvim sami.“ Ali to ne možeš. Kao što je već rečeno: ne razumeš ni šta pitaš, ni odgovor koji na to dobijaš. Ti sam sebi nešto sklapaš i tvrdiš: „Ja sam to razumeo“, ali to su samo šejtanova došaptavanja. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nas Allah učini onima koji istinski razumeju. Neka se naši umovi i naša srca otvore. Mora se shvatiti ne samo umom, intelektom i glavom, već i srcem. Neka Allah otvori srca svih nas, da bismo, inšallah, spoznali istinu.

بِسْمِ اللَّهِ الرَّحْمَنِ الرَّحِيمِ۔ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «فِي كُلِّ ذَاتِ كَبِدٍ حَرَّى أَجْرٌ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: Napojiti svako žedno živo biće – u arapskom se za veliku žeđ kaže "onaj čija jetra gori" – upravo takvom dati vodu je sadaka (donacija/milostinja). A to je ogromna sadaka. Najveća sadaka je donirati vodu. To ne važi samo za ljude: i životinjama, insektima – svemu što postoji, bilo dobro ili loše – dati vodu je sadaka. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «كُلُّ سُلَامَى مِنَ النَّاسِ عَلَيْهِ صَدَقَةٌ، كُلَّ يَوْمٍ تَطْلُعُ فِيهِ الشَّمْسُ تَعْدِلُ بَيْنَ الِاثْنَيْنِ صَدَقَةٌ، وَتُعِينُ الرَّجُلَ عَلَى دَابَّتِهِ فَتَحْمِلُهُ عَلَيْهَا أَوْ تَرْفَعُ لَهُ عَلَيْهَا مَتَاعَهُ صَدَقَةٌ، وَالْكَلِمَةُ الطَّيِّبَةُ صَدَقَةٌ، وَكُلُّ خُطْوَةٍ تَخْطُوهَا إِلَى الصَّلَاةِ صَدَقَةٌ، وَتُمِيطُ الْأَذَى عَنِ الطَّرِيقِ صَدَقَةٌ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Za svaki pojedini ljudski zglob se svakog dana u kom Sunce izađe mora dati sadaka. Kada danas ljudima kažemo: "Daj sadaku", oni često odgovaraju: "Pa ja već doniram, svakog meseca ili jednom nedeljno, hiljadu ili pet hiljada lira." A pritom je neophodno donirati za svaki pojedinačni dan. Ne mora se dati pet hiljada, možda je i sto lira dnevno dovoljno. Ako to finansijski nije moguće, onda – kaže naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) – ova sadaka se mora dati na drugi način. Pravedno posredovati između dvoje ljudi je sadaka. To znači, kada te dvoje ljudi pozovu kao posrednika: pošteno odlučiti ko je u pravu, a ko greši, i govoriti istinu, to je sadaka. Sadaka dakle ne znači samo donirati novac. Čak i ovo je sadaka. Pomoći nekome da se popne na konja... Nekada je često bilo teško popeti se na konja. Pomoći mu pri tome, držati sedlo ili uzde, to ti se već računa kao sadaka. Ili mu pomoći da natovari svoj teret je takođe sadaka. Teško je samostalno natovariti tovarnu životinju. Ako se teret podiže s jedne strane, neko mora kontrirati s druge strane. Upravo u tome pomoći je takođe sadaka, kaže naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem). Lepa reč je sadaka. To znači: pozdraviti nekoga, reći lepe reči, raspitati se za njegovo stanje – sve je to sadaka. I to ti se računa kao sadaka koju treba dati za zglobove tvog tela. Svaki korak koji napraviš ka namazu je sadaka. Bez obzira da li je džamija udaljena sto ili dvesta koraka, svi ti koraci se računaju kao sadaka. Pošto svaki pojedinačni korak važi, tih trista, četiristo ili petsto koraka koje napraviš do tamo su jedna velika sadaka. Pokazati nekome put je sadaka. Neko te pita za adresu, a ti mu pokažeš put. Ako mu to ljubazno objasniš, to je sadaka. Ukloniti prepreke ili opasnosti s puta je sadaka. Kao na primer? Kamen, gomilu zemlje, trnje ili tome slično... Ukloniti to sa puta računa se kao sadaka, kaže naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem). قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «كُلُّ قَرْضٍ صَدَقَةٌ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Svako pozajmljivanje je sadaka. To se takođe naziva "Kard al-hasan" – dobri zajam, koji se daje u ime Allaha. Čak i ako dobiješ novac nazad, pa to nije čista donacija bez naknade, samo pozajmljivanje se računa kao sadaka. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «كُلُّ مَعْرُوفٍ صَدَقَةٌ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Svako dobro delo je sadaka. Postoji mnogo dobrih dela. Svaka vrsta dobrote – činiti dobro roditeljima, deci, komšijama i ljudima oko sebe – računa se kao sadaka. Prema tome, ne postoji ništa što bi bilo uzaludno. Za muslimana, za vernika, ništa nije izgubljeno. Sve to se kod Allaha upisuje kao sadaka, kao blagoslov, dobro delo i nagrada. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «كُلُّ مَعْرُوفٍ صَنَعْتَهُ إِلَى غَنِيٍّ أَوْ فَقِيرٍ فَهُوَ صَدَقَةٌ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Svako dobro delo koje učiniš ljudima – bili oni bogati ili siromašni – jeste sadaka. Dakle, ne bi trebalo misliti: "On je bogat. Ako mu učinim dobro, to se ne računa kao sadaka." Naprotiv, i to se računa. Svako dobro delo se priznaje kao sadaka. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «كُلُّ مَعْرُوفٍ صَدَقَةٌ، وَالدَّالُّ عَلَى الْخَيْرِ كَفَاعِلِهِ، وَاللَّهُ يُحِبُّ إِغَاثَةَ اللَّهْفَانِ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Svako dobro delo je sadaka. Postoje stotine, hiljade vrsta dobrih dela. Svako od njih pojedinačno je sadaka, kaže naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem). Onaj ko ukazuje na dobro je kao i onaj koji to dobro čini. To znači, ako nekog drugog inspirišeš na dobro delo – bilo to klanjanje namaza radi Allaha, dova ili pružanje pomoći – dobijaš istu nagradu kao i onaj ko ga izvrši. Allah voli kada se pomogne nekome ko je u bezizlaznoj situaciji. Ko pomogne nekome u nevolji, ko je očajan i prolazi kroz teško iskušenje, njega Allah voli, kaže naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem). قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ مَنَحَ مَنِيحَةَ وَرِقٍ، أَوْ مَنِيحَةَ لَبَنٍ، أَوْ أَهْدَى زُقَاقًا، فَهُوَ كَعِتْقِ نَسَمَةٍ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Ko pozajmi svoju životinju kako bi neko koristio njeno mleko, ko pozajmi novac nekome u nevolji ili pokaže put zalutaloj osobi, dobija toliku nagradu kao da je oslobodio roba. Tada su ljudi pozajmljivali životinje – danas, naravno, jedva da neko sam muze, mleko se kupuje u tetrapaku. Radi Allaha se siromašna osoba brinula o životinji, koristila njeno mleko, a kada bi presušilo, vraćala bi je vlasniku. Nagrada za onoga ko tako postupa, ko pozajmi nekome novac ili pokaže put zalutaloj osobi, je ogromna. To je kao da je oslobodio roba. Oslobađanje roba spada u najveća dobra dela. Naravno, ljudi bi danas trebalo da postupaju onako kako je to naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) naredio na početku ove teme o sadaki. Pre svega, čovek treba da vodi računa o sopstvenoj egzistenciji i egzistenciji svoje porodice, i da donira samo ono što preostane – a da ne pozajmljuje novac od drugih i ne dovodi sebe u probleme. Ako posle toga još nešto ostane, a druga osoba je zaista u potrebi, onda se to daje. Ne sme se razmišljati ovako: "Pozajmiću novac, ostvariti ogroman profit, pozajmiću još više da bih mu to dao, pa će on onda voditi 'farmu'." Pod ovom farmom, međutim, ne mislim na seosko imanje sa četvoronožnim ovcama. Govorim o onim farmama bitkoina i kriptovaluta. Ovi dvonošci koji se time bave teraju svoje porodice u propast. Oni idu i pozajmljuju novac od drugih. Takvim ljudima uopšte ne treba pozajmljivati novac. Onome ko se kocka, spekuliše na berzi ili petlja sa tako besmislenim stvarima kao što su kriptovalute, njemu se ne daje novac. Protiv pravih koza ne govorim ništa, slobodno možete otići i kupiti koze. Ali ni u kom slučaju ne pozajmljujte novac nekome ko je ovisnik o drogama i pilulama. Često dolaze ljudi i pitaju: "Šta da radimo?" Ja odgovaram: "Ne dajte im novac." Šta će uraditi ako mu se ne da novac? Jednostavno neće moći da kupi to đavolsko smeće. Onda oni kažu: "Ali onda će se naljutiti na nas." Pa neka bude ljut! "Umreće", kažu oni. Pa neka umre, to je bolje za njega. Barem će tada čist otići sa ovog sveta, bez gomilanja novih greha. Hajde da to ovde sasvim otvoreno kažemo. Ne pati samo naša Turska, ceo svet pati od ovog problema. Što više popuštate egu takve osobe, to situaciju činite sve gorom. On je ionako već pao na dno. Ne dozvoli da se zajedno s njim stropoštaš u propast, brate moj. Temu o sadaki treba shvatiti tačno onako kako ju je naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) od početka objasnio: sve što prvo potrošiš na sebe i svoju porodicu već je sadaka. Prvo zbrini njih, a nakon toga možeš da se pobrineš za ostale. Ako je tvoja sopstvena porodica u oskudici, ne bi trebalo da kažeš: "Ono dete tamo plače, hoću da mu pomognem", i da time zaista pomogneš nekom drugom, ali sebe gurneš u ponor. Obratimo pažnju na to. Živimo u užasnom vremenu, nije više kao nekada. Ljudi su ranije držali reč, imali su empatiju i milost. Još uvek je postojao osećaj stida i pristojnosti – danas od toga nije ostalo ništa. Omladina besramno uznemirava svoje majke, očeve i porodice rečima: "Hoću da pravim novac, dajte mi novac!" Neka ih Allah uputi na pravi put. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «مَنْ مَنَحَ مَنِيحَةً غَدَتْ بِصَدَقَةٍ وَرَاحَتْ بِصَدَقَةٍ صَبُوحُهَا وَغَبُوقُهَا۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Životinja koju neko pozajmi da bi se koristilo njeno mleko, donosi mu ujutro i uveče nagradu sadake. Kao što je već rečeno, bez obzira da li je to ovca ili koza: ko je pozajmi da bi se njeno mleko koristilo, dobija ujutro i uveče nagradu sadake, sve dok se životinja muze. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صَلَّى اللَّهُ عَلَيْهِ وَسَلَّمَ: «خَيْرُ الصَّدَقَةِ الْمَنِيحَةُ، تَغْدُو بِأَجْرٍ وَتَرُوحُ بِأَجْرٍ۔» Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Najbolja sadaka je pozajmljena muzna životinja. "Odlazi s nagradom i vraća se s nagradom (blagoslovom)", kaže naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem). Kao što je rečeno, radi se o pozajmljenoj životinji – to može biti ovca, koza ili krava. Siromašni i oni u potrebi bi brinuli o životinji, koristili njeno mleko, a to je pokrivalo sve njihove potrebe. Ranije se onaj ko je imao jednu ili dve krave smatrao bogatim. Danas se, pak, neko sa dvesta krava samo muči u đubretu i pritom ne zarađuje gotovo ništa. Uništili su svet. Nisu ostavili nikakav berićet, ništa nije ostalo. Neka Allah pošalje njihovog pravog vlasnika. Kako bi se onaj stari berićet vratio. Neka osvanu bolja vremena, inšallah.

وَقِهِمُ ٱلسَّيِّـَٔاتِۚ وَمَن تَقِ ٱلسَّيِّـَٔاتِ يَوۡمَئِذٖ فَقَدۡ رَحِمۡتَهُ (40:9) Uzvišeni i Moćni Allah nas uči u Časnom Kuranu da se molimo: Sačuvaj nas od greha. Onaj ko bude sačuvan od greha, zadobio je Njegovu milost. On je okružen Allahovom milošću. Jer je svaki čovek sklon činjenju greha. Postoje mali i veliki gresi. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: „Kullu bani Adama hattaun.“ To znači da svaki čovek pravi greške i greši. Ali najbolji među njima su oni koji se kaju i traže oprost. Kada izađete na ulicu, svuda vidite ljude koji greše. Ali nemojte se uzdizati iznad njih. Na kraju krajeva, vi niste meleci. Allah je taj koji vas štiti ako On to želi. Zato uvek tražimo Njegovu zaštitu. Neka nam Allah oprosti, jer smo i mi grešnici. Neka nas On ubroji među one koji prepoznaju svoje grehe, kaju se i traže oprost. Ne gledajte na dela drugih i ne mislite: „Ja sam bolji od njih.“ Neka nas Allah sačuva toga. Dokle god čovek živi, može mu se svašta dogoditi. Naši stari su već govorili: „Ne hvali se previše govoreći: ’Ja sam ovo, ja sam ono.‘“ Ko tako oholo govori, ne primeti ni kada ga snađe nesreća, i propada u svom nemaru. Neka nas Allah sačuva toga. Nemojmo pasti u nemar. Trebalo bi da poznajemo sopstvene slabosti, kako ne bismo postali žrtve našeg ega (nafsa). Nikada ne govorite: „Ja se toliko molim, noću ustajem na molitvu – a pogledaj ove ljude, oni se samo zabavljaju. Ja sam bolji od njih.“ Jer sve to je samo milost koju vam je Allah podario. Uzvišeni i Moćni Allah može tu istu milost podariti i njima. On može zameniti vaše uloge u svakom trenutku. Neka nas Allah sačuva toga. Zato bi svako trebalo neprestano da se kaje za sopstvene greške i da traži oprost. Svako treba da gleda sebe i da se ne meša previše u živote drugih. Neka nam svima Allah oprosti. Ne smatrajte se boljim ni od koga i ne odnosite se ni prema kome sa ohološću. Neka nas Allah sačuva. Neka nas Allah zaštiti od greha. Onaj ko bude sačuvan od greha, zadobio je istinski spas. Neka Allah pomogne ummetu Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem). Neka nam On pošalje spasioca, kako bismo se, inšaAllah, mogli izbaviti iz ove situacije.

Neka naše okupljanje bude blagosloveno. Ovo je blagoslovena zajednica. Okupljamo se onako kako to Allah voli, kako bismo stekli Njegovo zadovoljstvo. I Njegovo zadovoljstvo je na nama. Ovo su skupovi znanja. Mi smo ovde da težimo Allahovom zadovoljstvu. Ko traži savet, ovde će naći savet. Ovaj savet se daje isključivo u ime Allaha. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: "Ad-dinu nasiha"; vera je iskren savet. Ona služi tome da ukaže na pravi put i na dobro. Zato je obaveza (farz) prisustvovati ovakvim skupovima i težiti znanju. To je obaveza svakog muslimana. Naša je obaveza da tražimo znanje od kolevke pa do groba. Bilo da učestvujemo u kružocima znanja ili prihvatamo savet drugih: sve to čoveka čini učenikom znanja. Biti učenik znanja je velika prednost. Međutim, za to se mora imati ispravna namera. Bez ispravne namere se ne dešava ništa. Naša namera bi trebalo da bude da u ime Allaha naučimo ono što je dobro i našu veru. Voleti našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem), njegove ashabe i njegovu porodicu – sve je to znanje. Prepoznavanje onoga što je loše i zabranjeno takođe spada u znanje. Trebalo bi da dobre savete prihvatamo na najbolji mogući način. Pravi savet se uvek daje u ime Allaha. Ipak, ima mnogo ljudi koji ne vole da ih uče niti savetuju. Zašto je to tako? Zato što ego (nefs) ne voli baš previše opomene i dobro. Ego je neukroćen. Ako nije odgojen, on stalno beži od dobrog saveta. Bez obzira na to šta mu se kaže, on se tome opire. Ali i ego se može odgojiti. Odgoj nefsa je moguć. Dok se šejtan ne može odgojiti, to je sa egom itekako moguće. U svakom čoveku deluju šejtan, ego, ovozemaljske žudnje i strasti (hawa). Tim uticajima se ne sme prepustiti. Šejtan nam šapuće loše stvari – mi ga nikada ne smemo slušati. Koliko god se trudili: šejtana ne možete odgojiti. Ali možete odgojiti sopstveni ego. Kako to funkcioniše? Klonjenjem od loših stvari, ego se postepeno kroti. Ipak, čak i kada je odgojen, ego i dalje vreba priliku. Čovek mora uvek biti na oprezu, jer će on ponovo pokušati da se pobuni i da čini zlo. Ako se čovek uljuljka u lažnu sigurnost i kaže: "Moj ego je sada pobeđen", on će ga u trenu oboriti. Neka nas Allah toga sačuva. Neka nam Allah svima podari milost da prihvatimo savete i da, inšaAllah, postupamo po njima. Da bismo pobedili naš ego, neophodno je prihvatiti dobar savet. Neka nam Allah bude pomagač, inšaAllah. InšaAllah ćemo svi ostati istrajni na ovom putu i tako doprineti upućivanju drugih.

فَأَمَّا مَن طَغَىٰ (٣٧) وَآثَرَ الْحَيَاةَ الدُّنْيَا (٣٨) فَإِنَّ الْجَحِيمَ هِيَ الْمَأْوَىٰ (٣٩) (79:37-39) Allah, azze ve dželle, kaže: Ko prednost da ovom svetu nad onim svetom, njegovo krajnje odredište je Džehennem. Ovaj svet je prolazan. Onaj svet je, s druge strane, večan; on nema kraja. Dakle, ko prednost daje ovom svetu nad onim svetom, taj samo sledi svoj ego. Taj ego gura čoveka u propast. Jer bez obzira na to koliko čovek pati na ovom svetu: ovde sve ima kraj. Ali onaj svet je beskrajan. Ko uđe u Džennet, tamo će ostati zauvek. A ko uđe u Džehennem – neka nas Allah sačuva – takođe će tamo ostati zauvek. Život na onom svetu je večan. Neki ljudi to, međutim, ne žele da prihvate. Oni u svojoj mašti govore: „Ne postoji večnost“, i umesto toga smatraju zemaljske stvari večnima. Oni se zatvaraju pred istinom koju je Allah, azze ve dželle, objavio i obznanio. Ipak, večnost zaista postoji. To je veoma važna stvar. Nije ovaj svet presudan, već onaj svet. Zato naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Ovaj svet prolazi kao treptaj oka.“ I zaista je tako. Godine prolaze, a čovek se u čudu pita: „Zar je moj život zaista bio tako kratak?“ On se pita: „Gde je nestalo to vreme? Kako je samo brzo proletelo!“ Upravo iz tog razloga naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Ovaj svet ne traje ni jedan treptaj oka.“ To znači: U poređenju sa onim svetom, ovaj svet je apsolutno ništa. Sve što čovek doživi, dođe i ponovo prođe. Jedino što je zaista bitno jeste onaj svet. Naravno, ima mnogo neukih ljudi. Neki pomisle: „Život svakako prolazi. Iskoristimo to vreme, udovoljimo svom egu što je više moguće i radimo ono što nam se prohte.“ Život prođe u tren oka. Zato oni veruju: Što se više zabavljaju i što više služe svom egu, to je bolje za njih. Tako ubeđuju sebe da svoje vreme nisu „protraćili“. Međutim, takav život je potpuno prazan. Bolje rečeno: Oni ne ispunjavaju svoj život samo prazninom, već lošim stvarima. Bilo bi još i dobro kada bi jednostavno samo praznih ruku otišli na onaj svet – ali ni to nije slučaj. Jer za svoje grehe, zabranjena dela i sve svoje postupke moraće da polože račun na onom svetu. Ako ovaj svet napuste kao nevernici – neka nas Allah sačuva – očekuje ih večna kazna. Ako ga napuste kao vernici, odslužiće svoju kaznu i na kraju ipak ući u Džennet; ali čak i jedan majušni trenutak kazne tamo osećaće se kao ceo jedan život. Protraćeno vreme ovde, u poređenju sa onim svetom, teško je koliko i gubitak celog jednog života. Zato čovek mora biti veoma pažljiv i raditi upravo ono što egu teško pada. Ne sme se popuštati svom egu. Mora se vratiti sa pogrešnog puta. Treba se kloniti loših stvari. Danas se mnogi ljudi odaju lošim navikama i traže loše društvo, samo kako bi zadovoljili svoj ego i usrećili ga. Oni čine loše stvari, samo i isključivo da bi udovoljili svom egu. To, međutim, nema nikakve koristi. Naprotiv, donosi samo beskrajnu štetu. Neka nas Allah sačuva. Neka nas sve Allah sačuva od toga da sledimo svoj ego i činimo loša dela. Neka nas sve Allah sačuva, inšallah.

وَهُوَ ٱلْخَلَّـٰقُ ٱلْعَلِيمُ (36:81) Allah, Azze ve Dželle, je Stvoritelj. On je Sveznajući. On je taj koji čini ono što želi – Allah, Azze ve Dželle. Zato je svaki čovek i svako živo biće na ovom svetu stvoreno uz Allahovu dozvolu i Njegovom voljom. Neki ljudi pitaju: „Zašto si me stvorio?“ Stvoren si jer je Allah tako želeo. Nisi došao na ovaj svet svojom voljom, već Allahovom voljom. Neki kažu: „Već imamo mnogo dece, hajde da koristimo kontracepciju kako ne bismo dobili više.“ I odjednom shvate da ipak čekaju još jedno dete. Nema razloga za uzrujavanje ili ljutnju zbog toga. To jednostavno znači da je Allah, Azze ve Dželle, želeo da ono dođe na svet. Bez obzira na to koliko se štitiš i bez obzira na to da li to želiš ili ne: taj čovek će doći na svet, rodiće se i odrašće. Da li će postati dobar ili loš čovek, takođe je u Allahovom određenju. Ali onaj ko treba da dođe na svet, doći će. Niko ne može sprečiti život za koji je Allah odlučio da ga stvori. Niko ne može zaustaviti njegovo rođenje. Danas je vera ljudi nažalost postala veoma slaba, gotovo na nuli. Zato u slučaju neočekivane trudnoće upadaju u paniku i pitaju se: „Šta da radimo? Kako ćemo izdržavati ovo dete?“ A zapravo je Allah, Azze ve Dželle, istinski Opskrbitelj. Opskrba svakog čoveka, kada će se roditi i kada će umreti – sve to određuje volja Allaha, Azze ve Dželle. Ne razbijaj glavu zbog toga. Uzdaj se u Allaha. Ako nešto treba da se desi, desiće se. A ako ne, i to je odredba Allaha, Azze ve Dželle. Ali ako se nešto već dogodilo, moramo to prihvatiti. Zahvaljujemo Allahu i molimo se da to bude dobro po nas i da ne donese nesreću. Neka nas Allah sačuva, jer danas ima mnogo loših ljudi. Veliki deo ljudi na ovom svetu nažalost sa sobom donosi zlo i nesreću. Zato se moramo mnogo moliti da novorođeni život bude blagoslov. Moramo se moliti da to dete postane istinski rob – rob kojeg Allah voli. Ne treba se gubiti u svetovnim brigama i pitati se: „Da li će dete studirati? Šta će biti sa njegovom budućnošću?“ Najvažnije od svega je da postane dobar čovek i rob kojeg Allah voli. Danas su ljudi gotovo kao izliveni iz istog kalupa – svi su isti. Kao da svi obavezno moraju da studiraju i idu potpuno istim putem... Ono malo stvari koje nauče u školi su ionako uvek iste. A i to često uče s mukom, pod prisilom. Kada bi se sve moglo postići samo kroz školovanje, onda niko ko nikada nije išao u školu ne bi mogao da preživi. Sve se dešava po Allahovoj volji. Opskrba koja pripada robu je već zapisana kod Allaha. Sa tom opskrbom on živi, i tako se snalazimo na ovom svetu. Kao što sam rekao, najvažnije je da budemo dobri ljudi. Neka nas Allah ubroji u te dobre ljude. Inšallah, On će sve naše potomke i decu svih muslimana učiniti dobrim ljudima. Neka nas sve sačuva od nesreće i zla, inšallah.

Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) opisuje poslednje vreme. Fitna (iskušenja i nemiri) će poprimiti takve razmere da on kaže: „...ka kita'il laylil muzlim“, što znači „kao mračna noć...“ Naš Poslanik kaže da će biti mnogo fitni, koje su kao delovi mračne noći. Čovek se zapanjeno pita: „Kako se takve stvari uopšte mogu dešavati!“ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je to izrazio svojim blagoslovenim rečima. Poslanstvo takođe znači predvideti šta će se dogoditi u budućnosti. Sve što je naš Poslanik rekao i najavio, ostvarilo se i obistinilo. Na kraju krajeva, opisao je tačno vreme u kojem danas živimo. Ove fitne, ovi nemiri, stanje sveta i ljudi zaista ostavljaju čoveka bez reči. Svuda vlada fitna. Više ne postoji mesto koje je od nje pošteđeno. Bilo u muslimanskim ili nemuslimanskim zemljama – ova fitna je sveprisutna. Zbog toga čovek mora biti oprezan i svestan: „Nalazimo se u poslednjem vremenu.“ Još pre više od hiljadu godina blagosloveni učenjaci su govorili: „Hadha zamanu's-sukut wa mulazamatu'l-buyut.“ „Vreme je da se ćuti i ostane kod kuće“, govorili su. To znači da se od fitne čovek može zaštititi samo u sopstvenom domu. Zbog toga čovek mora biti veoma oprezan sa ljudima i svojim okruženjem... U potpuno neočekivanom trenutku zlo može zapretiti sa svih strana. To je fitna poslednjeg vremena. Međutim, ako potražiš utočište kod Allaha, bićeš, inšaAllah, sačuvan od njenog zla. Zaista, ko potraži utočište kod Allaha, biće mu pomognuto; Allah će mu biti na pomoći. Neka nas Allah stoga zaštiti od fitni i zla našeg vremena. Neka Allah podari ljudima razum i razboritost. Neka obuzdaju svoj ego. Neka ne slede šejtana. Neka ne veruju slepo svemu što čuju. Put u koji bi trebalo imati poverenja je put šerijata i tarikata. Ne bi trebalo pridavati pažnju ničemu drugom, kako se ne bi postalo žrtva fitne. Neka nas Allah zaštiti. To važi za sve, bilo velike ili male, sa celom porodicom... Niko ne sme reći: „Ja sam odrastao i siguran od fitne, šejtan me ne može zavesti.“ Šejtan može svakoga da prevari. Upravo zbog toga moramo tražiti utočište kod Allaha. Ko potraži utočište kod Allaha, biće spašen Njegovom dozvolom. Neka vas Allah sve zaštiti; neka nas On sačuva od svih ovih fitni i zala.