Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

وَإِن تُطِعۡ أَكۡثَرَ مَن فِي ٱلۡأَرۡضِ يُضِلُّوكَ عَن سَبِيلِ ٱللَّهِۚ (6:116) Većina ljudi na ovom svetu se ne nalazi na pravom putu. Ako se budeš povodio za njima, skrenućeš sa pravog puta. Pravim putem ide samo nekolicina; ljudi radije jure za svojim nagonima i strastima. Ako sada kažeš sebi: „Svi to rade tako, pa ću i ja. Tako je lakše i udobnije“, onda skrećeš sa puta i upropašćavaš sebe. Zbog toga čovek uvek mora da pazi šta je istina. Da li su ovi ljudi na pravom ili na pogrešnom putu? Da li će njihovi postupci proći nekažnjeno? Upravljaj se prema tome; ne otežavaj sebi život bespotrebno i ne srljaj u propast. Onaj ko želi da ti pokaže put, često ga ni sam ne poznaje i zalutao je. Ne trči slepo za njim. Ne reci sebi: „Tako mnogo ljudi sledi ovu osobu, pa ona sigurno mora biti na pravom putu.“ Vidi, pravi put je potpuno jasan. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: „Dozvoljeno (halal) je jasno, zabranjeno (haram) je jasno; a između toga postoji ono što je sumnjivo.“ Kloni se tih sumnjivih stvari. Idi dozvoljenim putem – putem koji dosledno izbegava ono što je zabranjeno. Jer danas – iako su ljudi oduvek bili takvi – jednostavno im je lakše da popuste svom egu. Čuvanje od onoga što je zabranjeno zahteva od ljudi mnogo više samokontrole. Zato pronađi svoj, pravi put i ne skreći sa njega. Ljudi često govore: „Svi ovi ljudi idu ovim putem, pa on sigurno mora biti pravi.“ Samo zato što stado trči u jednom pravcu, svi slepo jure za njim. Ako jedan skoči u provaliju, ostali se bez oklevanja bacaju za njim. Allah (azze ve dželle) ti je dao razum i upozorio te. Zato ne trči za njima. Ne reci sebi: „Oni su izabrali ovaj put, pa idemo i mi.“ Tvoj dobri put je jasno određen – drži se podalje od lošeg. Pa čak i kada bi ceo svet išao tim putem: to ti neće doneti nikakvu korist, već će ti samo naškoditi. Neka nas Allah sačuva i ne dozvoli nam da skrenemo sa pravog puta. Inšallah, nećemo dozvoliti da nama ovlada naš ego.

Hadisi našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) koje smo juče čitali zaista su predivni. Svaka reč našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) je neprocenjivo blago. Ko mu se pokorava, sledi njegov put, njegove savete i njegove lepe reči, biće srećan na ovom, kao i na budućem svetu, i postići će istinsko blaženstvo. Ovaj predivni put je oslobođen svega lošeg – to je put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Tako je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) juče rekao: „Sadakom (milosrđem) se imetak ne umanjuje.“ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) se čak i zakleo na to. Ko tvrdi da se njegov imetak smanjio zbog sadake, taj laže. Sadaka uvećava imetak, otklanja nesreće i nedaće i vodi ka svakom dobru, kao i ka Allahovom zadovoljstvu. To je zaista predivna reč našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) koju smo juče čitali. S obzirom na to da se naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) na to zakleo, u to nema apsolutno nikakve sumnje. Niko ne bi trebalo da pomisli da se njegov imetak zbog toga smanjuje. Sadaka štiti čoveka, vodi ka Allahovom zadovoljstvu i omogućava nam da reč našeg Poslanika sprovedemo u delo. Drugo: Čak i ako si u pravu, a neko ti učini nepravdu – ako mu oprostiš, bićeš poštovan kod Allaha, steći ćeš ugled i postaćeš cenjena osoba. Međutim, ako se upustiš u svađu ili žustru raspravu, ta vrlina se gubi. To je veoma važna tačka. Nama ljudima nije lako da kontrolišemo sopstveni ego (nefs). Iako si u pravu, preći preko toga radi Allaha... Ljudi često kažu: „To se ne može tek tako dopustiti.“ Ali ako to ostaviš radi Allaha, On će te kod Sebe počastiti i uzdići. I to je od velikog značaja. I treće: Tražiti novac od drugih ljudi ili prositi... Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže da to uopšte nije dobro. On kaže da to vodi u siromaštvo. Ne moli za to. Ako Allah želi da ti nešto podari, On će to učiniti. Ali ako ideš i stalno zahtevaš: „Dajte mi, uradite ovo i ono“, onda će te pogoditi siromaštvo. Neka nas Allah sačuva toga. Ova tri saveta su predivne reči našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Ona su za čoveka, tokom celog života, ključ za dobrotu, lepotu, sreću i unutrašnji mir. Kako na ovom, tako i na budućem svetu. Neka nas Allah ubroji u one koji slede ovaj put, inšallah. Neka nam On podari da prihvatimo ove lepe reči i postupamo po njima, ne prepuštajući se svom egu, inšallah.

Neka prvi dan Muharema, inšallah, bude blagosloven i pun blagodati. Molimo se da ova godina, inšallah, bude godina pojave, o kojoj nam je naš Poslanik doneo radosne vesti. Sudnji dan je blizu. Ljudi žive u nemaru i uopšte ne govore o Sudnjem danu. Veruju da je on još uvek daleko. A on je blizu; dani i godine prolaze u trenu. Ahiret se približava. Naravno, za svakoga sopstveni Sudnji dan počinje onog trenutka kada zatvori oči; jer kada ih čovek ponovo otvori, naći će se na Sudnjem danu. Zato je ovo veoma važno; onaj ko ume da ceni vrednost vremena, priprema se za Ahiret. Danas je evo prvi dan u mesecu, prvi Muharem. Ako nam, inšallah, bude suđeno da to doživimo, do sledeće godine u ovo vreme još jedna godina će proći kao treptaj oka. Prošle godine smo bili na Hadžu, i već je prošla još jedna sezona hodočašća; dani zaista prolaze u trenu. Sve dok se čovek nalazi na Allahovom putu, svaki prošli trenutak je dragocen; kaže se da on postaje opskrba za Ahiret. Putovanje na Ahiret je dugo. Zato ove godine i dani ne bi smeli da prolaze neiskorišćeno, već bi uvek trebalo da budu provedeni na Allahovom putu. Čovek mora misliti na Allaha; jer spominjati Allaha znači uvek Ga biti svestan. Izgovaranje Allahovog imena jezikom jeste takođe spominjanje (zikr), ali pravo spominjanje se sastoji u tome da Ga se sećamo i uvek Ga čuvamo u srcu. Kako dani, sati i sekunde ne bi prolazili neiskorišćeno, moraš neprestano misliti na Allaha, kako bi tvoj Ahiret bio osiguran. Da bi se zadobilo zauzimanje (šefat) našeg Poslanika – neka su mir i blagoslov na njega – ovo se obavezno mora imati na umu. Svakog minuta, svake sekunde moramo biti svesni: "Allah je s nama, Allah nas vidi, Allah je svedok naših dela." Dani čoveka koji postupa u skladu s tim, ne prolaze uzaludno. Kaže se: "Godina je tako brzo prošla"; da, prošla je, ali je bila ispunjena; nije protraćena i nije puna greha. Naravno da se čine gresi, svaki čovek ima grehe. Ali kada se čovek pokaje i zatraži oprost, uz Allahovu dozvolu i oni će biti izbrisani. Neka Allah blagoslovi našu godinu. Inšallah, biće to blagoslovena godina, upravo onakva kakvoj se nadamo. Neka to, inšallah, bude godina u kojoj će islam ostvariti pobedu i u kojoj će se pojaviti Mehdi i Isa – neka je mir na njih – baš kao što je naš Poslanik najavio kao radosnu vest. To je naša najiskrenija želja. Ako nam bude suđeno da to doživimo, inšallah ćemo iskusiti i ispunjenje Allahovog obećanja. Jer u trenutnom stanju sveta nema spasa na vidiku; on tone sve dublje iz dana u dan. Ali kada se Mehdi – neka je mir na njega – pojavi, ova situacija će se, inšallah, ponovo okrenuti na dobro. Drugačije se ionako neće poboljšati. Neka nas Allah zaštiti, i neka naša nova godina, inšallah, bude blagoslovena i puna blagodati.

ثَلَاثٌ أُقْسِمُ عَلَيْهِنَّ: مَا نَقَصَ مَالٌ قَطُّ مِنْ صَدَقَةٍ فَتَصَدَّقُوا، وَلَا عَفَا رَجُلٌ عَنْ مَظْلَمَةٍ ظُلِمَهَا إِلَّا زَادَهُ اللَّهُ تَعَالَى بِهَا عِزًّا فَاعْفُوا يَزِدْكُمُ اللَّهُ عِزًّا، وَلَا فَتَحَ رَجُلٌ عَلَى نَفْسِهِ بَابَ مَسْأَلَةٍ يَسْأَلُ النَّاسَ إِلَّا فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْهِ بَابَ فَقْرٍ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Postoje tri stvari na čiju se istinitost zaklinjem.“ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovde se zaklinje u istinitost tri stvari. Prvo: Nijedan imetak se nikada nije umanjio davanjem sadake. To znači: Ko god tvrdi: „Dao sam sadaku i zbog toga se moj novac umanjio“, taj laže. Jer je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, istinoljubiv; on govori samo istinu i poziva nas da dajemo sadaku. „Kada rob oprosti nepravdu koja mu je učinjena, Allah će sigurno uvećati njegovu čast.“ To znači: Ako vam se učini nepravda, a vi je oprostite i prepustite stvar Allahu, Allah će uvećati vašu čast. Opraštajte da bi vas Allah počastio. To znači: Ako opraštate, postižete istinsku veličinu i čast. Ako ne oprostite, teret nepravde ostaje na plećima počinioca. „Ko za sebe otvori vrata prošenja, Allah će mu neizbežno otvoriti vrata siromaštva.“ To znači: Prošnja i traženje novca od drugih vodi samo ka tome da čovek postane još siromašniji. ثَلَاثَةٌ أَعْلَمُ أَنَّهُنَّ حَقٌّ: مَا عَفَا امْرُؤٌ عَنْ مَظْلَمَةٍ إِلَّا زَادَهُ اللَّهُ تَعَالَى بِهَا عِزًّا، وَمَا فَتَحَ رَجُلٌ عَلَى نَفْسِهِ بَابَ مَسْأَلَةٍ يَبْتَغِي بِهَا كَثْرَةً إِلَّا زَادَهُ اللَّهُ تَعَالَى بِهَا فَقْرًا، وَمَا فَتَحَ رَجُلٌ عَلَى نَفْسِهِ بَابَ صَدَقَةٍ يَبْتَغِي بِهَا وَجْهَ اللَّهِ تَعَالَى إِلَّا زَادَهُ اللَّهُ كَثْرَةً۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Sigurno znam da su ove tri stvari istinite.“ „Prvo: Ako neko oprosti nepravdu koja mu je učinjena, Allah će mu za to sigurno podariti još više časti.“ To znači: Ako se nekome učini nepravda iako je u pravu, a on to ne uzima k srcu već oprosti, njegov stepen će se nesumnjivo uzdići i biće počastvovan. „Ako neko otvori vrata prošenja samo da bi uvećao svoj imetak, Allah će mu, kao posledicu toga, sigurno uvećati siromaštvo.“ To znači: Ako neko zapravo ima dovoljno novca, ali ipak prosi od drugih da bi ga još više nagomilao, to neizbežno vodi u siromaštvo. „Međutim, ako neko otvori vrata sadake kako bi stekao Allahovo zadovoljstvo, Allah će sigurno uvećati njegov imetak.“ To znači: Ako se iskreno daje sadaka, imetak se time ne umanjuje, već se čak i uvećava. Zbog toga je sadaka od tako velike važnosti. Čovek bi svakako trebao svaki dan da daje sadaku – za svoje sopstveno dobro, svoju korist, kako bi stekao Allahovo zadovoljstvo i uvećao svoju nagradu. Sadaka je ključ za svako dobro. ثَلَاثَةُ نَفَرٍ كَانَ لِأَحَدِهِمْ عَشَرَةُ دَنَانِيرَ فَتَصَدَّقَ مِنْهَا بِدِينَارٍ، وَكَانَ لِلْآخَرِ عَشَرَةُ أَوَاقٍ فَتَصَدَّقَ مِنْهَا بِأُوقِيَّةٍ، وَالْآخَرُ كَانَ لَهُ مِائَةُ أُوقِيَّةٍ فَتَصَدَّقَ مِنْهَا بِعَشْرِ أَوَاقٍ فِي الْأَجْرِ سَوَاءٌ، كُلٌّ تَصَدَّقَ بِعُشْرِ مَالِهِ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Bile su tri osobe. Jedna od njih je posedovala deset dinara.“ Deset dinara – to je moglo biti zlato ili nešto drugo, ali je ukupno posedovao deset dinara. „Jedan dinar od toga je dao kao sadaku.“ To znači: Celokupan imetak ovog čoveka iznosio je deset dinara, a on je donirao jedan. Dao je, dakle, desetinu svog imetka. „Drugi je posedovao deset ukija i donirao je jednu ukiju od toga.“ Merna jedinica ukija odgovara težini od oko dvesta grama. Pet ukija, dakle, čini jedan kilogram. I ova osoba je donirala desetinu svog imetka. „Treći u grupi je posedovao stotinu ukija i donirao je deset od toga.“ Sve tri osobe su tako donirale po desetinu svog ukupnog imetka. „S obzirom na to da je svaki donirao desetinu svog imetka, njihova nagrada je jednaka.“ To znači: Iako je jedan čisto količinski dao više, a drugi manje, svi su dobili istu nagradu, jer je svaki donirao tačno desetinu svog imetka. خَيْرُ النَّاسِ مُؤْمِنٌ فَقِيرٌ يُعْطِي جُهْدَهُ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Najbolja sadaka je ona koju siromašni vernik daje u skladu sa svojim mogućnostima.“ To znači: Iako je siromašan, on daje sadaku u okviru svojih skromnih mogućnosti. To je najbolji mogući oblik donacije. Pošto se ovaj siromah neumorno trudi da da ono što mu je moguće, njegova sadaka je najvrednija od svih. خَيْرُ أَبْوَابِ الْبِرِّ الصَّدَقَةُ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Najbolja od svih vrata dobročinstva je sadaka.“ Čovek može učiniti mnoga dobra dela, ali naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovde jasno stavlja do znanja da je sadaka najbolja od svih. خَيْرُكُنَّ أَطْوَلُكُنَّ يَدًا۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Najbolja od vas je ona sa najdužom rukom – dakle ona koja daje najviše sadake.“ Rečju „hajrukunne“, naš Poslanik se ovde sasvim ciljano obratio ženama. Iako je ovo obraćanje bilo direktno usmereno ženama, poruka naravno važi za sve. „Imati dugu ruku“ je pritom metafora za velikodušnost i obilno davanje sadake. سَبَقَ دِرْهَمٌ مِائَةَ أَلْفِ دِرْهَمٍ۔ رَجُلٌ لَهُ دِرْهَمَانِ أَخَذَ أَحَدَهُمَا فَتَصَدَّقَ بِهِ، وَرَجُلٌ لَهُ مَالٌ كَثِيرٌ فَأَخَذَ مِنْ عُرْضِهِ مِائَةَ أَلْفٍ فَتَصَدَّقَ بِهَا۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Jedan jedini dirhem može premašiti stotinu hiljada dirhema.“ Time naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, misli da neko ko donira samo jedan jedini dirhem, može dobiti daleko veću nagradu od nekoga ko daje stotinu hiljada dirhema. „Jer je jedan posedovao samo dva dirhema i donirao je jedan od njih.“ Time je dao polovinu svog celokupnog imetka. „Drugi je, pak, bio veoma imućan. Uzeo je stotinu hiljada dirhema iz svog bogatstva i donirao ih.“ On je doduše dao stotinu hiljada dirhema, ali su mu nakon toga ostali još milioni. Upravo zato osoba koja je dala taj jedan dirhem dobija mnogo veću nagradu od onoga ko je dao stotinu hiljada. صَدَقَةُ السِّرِّ تُطْفِئُ غَضَبَ الرَّبِّ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Sadaka data u tajnosti gasi Gospodarevu srdžbu.“ To znači: Daleko je bolje davati sadaku u tajnosti, daleko od bilo kakvog hvalisanja i bez posramljivanja onih kojima je potrebna. صَدَقَةُ الْمَرْءِ الْمُسْلِمِ تَزِيدُ فِي الْعُمْرِ، وَتَمْنَعُ مِيتَةَ السُّوءِ، وَيُذْهِبُ اللَّهُ تَعَالَى بِهَا الْفَخْرَ وَالْكِبْرَ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Sadaka muslimana produžava njegov život...“ „...i čuva ga od loše smrti.“ I jedno i drugo su prelepe radosne vesti. Sadaka dakle produžava život i štiti čoveka od lošeg kraja. Postoje strašni načini umiranja; neka nas sve Allah sačuva toga. „Osim toga – a to je još važnije – Allah putem sadake uklanja hvalisanje i oholost iz srca osobe.“ Ova osoba je time oslobođena od arogancije i sujete. To su loše osobine koje Allah apsolutno ne voli. Međutim, kroz davanje sadake, Allah udaljava ove osobine od nas. الصَّدَقَةُ تَسُدُّ سَبْعِينَ بَابًا مِنَ السُّوءِ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Sadaka zatvara sedamdeset vrata zla.“ To znači: Ona zatvara vrata nesreći, tuzi i zlu i štiti vernika od toga. الصَّدَقَةُ تَمْنَعُ مِيتَةَ السُّوءِ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, dalje je rekao: „Sadaka čuva od loše smrti.“ Neka nas Allah, inšallah, sve sačuva od takvog lošeg kraja. الصَّدَقَةُ تَمْنَعُ سَبْعِينَ بَابًا مِنْ أَنْوَاعِ الْبَلَاءِ أَهْوَنُهَا الْجُذَامُ وَالْبَرَصُ۔ Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Sadaka zatvara sedamdeset vrata nesreće, od kojih su najlakše guba i vitiligo.“ Korist sadake je dakle ogromna, ali nažalost ljudi tome često posvećuju premalo pažnje. Dok olako troše svoj novac na nepotrebne stvari, pri doniranju se često svaki novčić tri puta prevrne i pitaju se: „Zašto sam ovo dao? Šta ja imam od toga?“ Neka nas Allah sačuva toga. Neka nas, inšallah, uvrsti među one koji obilato i rado daju sadaku.

Danas je, hvala Allahu, poslednji dan islamske godine prema hidžretskom kalendaru. Sa pozivom na večernju molitvu ulazimo u novu godinu. Islamski kalendar funkcioniše potpuno drugačije od uobičajenog kalendara. Svi verski obredi ravnaju se prema njemu. Zato neka nova godina bude blagoslovena i donese mnogo dobrog, inšaAllah. Neka Allah pošalje poglavara islamskom svetu i podari mir celom svetu. Drugačije se ne može pronaći istinski mir. Ovo su blagosloveni dani, jer se nalazimo u mesecu muharemu. Kao što je rečeno, nova godina počinje večeras. Naziva se hidžretskom godinom jer potiče od preseljenja – Hidžre – našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Allah je ovom događaju dao sasvim poseban značaj. Svaki dan ima svoj sopstveni blagoslov i svoje posebno značenje. Pre nego što je post u ramazanu postao obavezan, post u mesecu muharemu je bio obavezujući. Tada se postilo od prvog do desetog dana ovog meseca. I danas oni koji poste u ovom periodu dobijaju veliku nagradu. Oni su blagosloveni darovima Allaha, Svemogućeg. Ipak, najvažnije je postiti devetog i desetog ili desetog i jedanaestog dana; svako bi trebalo da posti onoliko koliko može. Dan ašure pritom nikako ne bi trebalo izostaviti. Trebalo bi iskoristiti ove blagoslovene dane i podsećati jedni druge na njih. Za gregorijansku Novu godinu ljudi jedni drugima čestitaju i u celoj toj gužvi se pitaju: „Šta da radimo, kako da slavimo?“ S druge strane, islamska Nova godina se često zaboravlja i jedva da se primećuje. Ali, hvala Allahu, postoji dan ašure kojeg se većina muslimana barem seti. Jer to je veoma važan dan. To su dani koje je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) veoma cenio i koje nam je preporučio. Kako bi se razlikovao od Jevreja, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je savetovao da se posti ne samo jedan, već dva dana. Dakle, ili devetog i desetog ili desetog i jedanaestog dana. Neka Allah blagoslovi ovo vreme i podari nam Svoju milost, inšaAllah. Neka donese mnogo dobrog i obezbedi mir i spas celom čovečanstvu, inšaAllah. Živimo u vremenu u kojem se dolazak Mehdija (alejhis-selam) sve više približava. Neka nam Allah uskoro podari svet u kojem vladaju njegova vlast, islam i istinski mir, inšaAllah. Neka nas Allah blagoslovi i učini da nam ovi blagoslovi budu uvek iznova podareni.

Allah je oprostio onima iz ummeta našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) koji su nešto učinili iz zaborava, slučajno ili pod prisilom. Kod ranijih naroda to nije bio slučaj. Ovo je poseban dar koji je podaren našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Velika je čast biti deo ummeta našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Allah je ovu milost podario našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem), a preko njega i njegovom ummetu. Jer, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je već pri svom rođenju izgovorio „Moj ummet“, a i na Sudnjem danu će se za njih zauzimati rečima „Moj ummet“. On će moliti Allaha za oprost za svoj ummet. Pripadati njegovom ummetu je ogromna čast. Ko to ume da ceni, spada u dobitnike. Ko to ne čini, spada u gubitnike. Ko juri za drugim stvarima i sledi one koji žive samo za ovaj svet, od toga neće izvući nikakvu korist, već će samo pretrpeti štetu. Oni će već na ovom svetu doživeti poteškoće. A na onom svetu će njihova muka biti još daleko veća. Zato što nam je dozvoljeno da pripadamo ummetu našeg Poslanika, svakog dana zahvaljujemo Allahu na ovoj milosti tako što obavljamo molitvu zahvalnosti. Neće ti se računati kao greh ako nešto zaboraviš. Takođe, za dela na koja je čovek prisiljen, ne snosi nikakvu krivicu. Jer, kako u prošlosti tako i danas, ljudi su često bili prisiljavani na stvari koje nisu u skladu sa verom. To se delimično dešava i danas; gde god ima ljudi, uvek će biti takvih stvari. Tlačitelj može misliti da će nešto dobiti time što maltretira druge i prisiljava ih na nešto, ali Allah oprašta potlačenom. Iako je to danas manje očigledno, ljudima su svuda, posebno nakon osmanskog perioda, bile nametane strašne stvari. Allah je ta iznuđena dela oprostio. Jer, ona se nisu dogodila slobodnom voljom. Međutim, ko takva dela čini dobrovoljno, naravno da će morati za njih da odgovara. Ljudima koji su pretnjama poput: „Ako to ne uradiš, ubiću te, pretući, povrediti ili zatvoriti“ bili prisiljeni na nešto, biće oprošteno zbog te iznuđene situacije. Neka nas Allah sačuva od svega lošeg i zlog. Beskrajna hvala Allahu što možemo da pripadamo ummetu našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Inšallah da spadamo u one koji umeju da cene vrednost ovog ummeta. Neka nam Allah svima oprosti. Neka nam On podari svoje zauzimanje. Bez njegovog zauzimanja bili bismo izgubljeni; naša bogosluženja ne bi imala nikakvu vrednost, a naša dela nikakvu korist. Naša najveća želja je stoga da, inšallah, zadobijemo zauzimanje našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). A ono će, uz Allahovu dozvolu, biti podareno samo onome ko za njega i moli. Ako kažeš sebi: „Moje sopstveno bogosluženje je dovoljno“, i ne moliš ga za njegovo zauzimanje, praviš veliku grešku. Neka nas Allah sačuva od toga, jer će inače tvoje stanje na onom svetu biti izuzetno teško. Neka nas Allah sve zaštiti. Neka Allah bude zadovoljan svima vama.

Hvala Allahu, uskoro počinje naša nova hidžretska godina. Za nas je upravo to prava Nova godina. Naše islamsko računanje vremena ravna se prema hidžretskom kalendaru. Svi naši obredi se takođe ravnaju prema njemu. Zbog toga su ovo posebno blagosloveni dani. Čak i pre nego što je post u ramazanu postao obavezan, postilo se u mesecu muharemu. Veoma je blagosloveno postiti od prvog do desetog dana muharema. Ali, naravno, ne može se postiti u muharemu, a pritom izostaviti post u ramazanu. Jer obavezan (farz) je post u mesecu ramazanu. S druge strane, post u muharemu je sunet. Deveti i deseti dan muharema su dani za koje je naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) izričito rekao da će u njima postiti. Tačan početak muharema – da li je to ponedeljak ili utorak – još uvek nije mogao biti precizno utvrđen. Obično se pritom, naravno, gleda u mesec. Ali danas više niko ne posmatra mesec. Niko više ne zna gde on izlazi ili zalazi. Zbog toga se ravnamo prema onome što odrede nadležni (Ulu-l-amr). I u skladu sa tim obavljamo svoje obrede. Međutim, najvažnije je ovim duhovnim danima ukazati dužno poštovanje. Ljudi umesto toga pridaju značaj drugim, potpuno nepotrebnim stvarima. Za gregorijansku Novu godinu planiraju ovo i ono, i tako veštački daju vrednost jednom zapravo beznačajnom vremenu. U toj noći onda čine svaki zamislivi greh. Našu pravu Novu godinu, hidžretsku Novu godinu, trebalo bi, s druge strane, oživeti dovama i namazom. Trebalo bi da iskoristimo ove dobre, lepe i blagoslovene dane i izvučemo ono najbolje iz njih. Ne smemo dozvoliti da ovi dani padnu u zaborav. Moramo ukazati čast i poštovanje svemu što nas podseća na onaj svet, na Allaha i na našeg Poslanika (neka je Allahov blagoslov i mir na njega). Hidžretski kalendar, naravno, predstavlja seobu (Hidžru) našeg Poslanika. Hidžra iz Meke u Medinu el-Munevveru je jedna od najvećih prekretnica u islamskoj istoriji. Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) napustio je svoju domovinu i mesto koje je voleo – iako mu je to veoma teško palo – i iselio se isključivo u ime Allaha. I, hvala Allahu, upravo taj događaj je postao islamska Nova godina. On označava početak islamske istorije. Od tog vremena se naše računanje vremena vodi prema tome i naše delovanje usmerava prema tome. Neka Allah blagoslovi ove dane. Neka nam On, inšallah, podari da doživimo još mnogo lepih godina. Neka slava islama iznova zasija. Baš kao što je naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) napustio Meku i otvorio se prema svetu, tako će se i islam, inšallah, ponovo otvoriti prema svetu. Ti dani će sigurno doći. Veličanstvenost islama će se, inšallah, vratiti. Neka Allah svima nama podari, inšallah, da uskoro doživimo te dane.

Nakšibendijski tarikat je, hvala Allahu, put koji okuplja dobre ljude kako bi dalje oplemenio ljudski karakter. To je put koji Allah, Uzvišeni, voli, i to je put našeg Poslanika. On je prava suština šerijata. Ovaj put ne trpi kompromise po pitanju šerijata; on je duhovni put, tarikat. Ko krene ovim putem i doživi njegov blagoslov, pripada, inšallah, voljenim Allahovim robovima. Zato su duhovni učitelji, još od našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, išli ovim putem, kako bi služili ljudima i stekli Allahovo zadovoljstvo. Neka Allah uzdigne njihove stepene. Neka njihova duhovna podrška uvek bude uz nas. Njihova podrška se nastavlja... Bez nje, svet ne bi opstao. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: "Radi ovih blagoslovenih ljudi daruju vam se kiša i blagoslov, i kroz njih stičete pobedu." Sve dobro dešava se samo radi njih. Jer je njihovo unutrašnje biće čista iskrenost. Iskrenost nije vezana ni za kakvu ličnu korist. Ona ne očekuje ništa zauzvrat. Njihova svakodnevna molitva glasi: "Ilahi anta maqsudi wa ridhaka matlubi." "Ti si moj cilj, o Allahu. I ono čemu težimo je Tvoje zadovoljstvo." Ništa drugo. Mnogim ljudima upravo to teško pada: da čine nešto isključivo radi Allahovog zadovoljstva. Uglavnom deluju iz ličnog interesa. Zato bez podrške ovih učitelja ljudi ne bi mogli pronaći spas. To što naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, neprestano doziva "moj ummete" i moli Allaha za zauzimanje, ogromna je milost za ovu zajednicu. Bez njegove podrške i njegovog zauzimanja, naša situacija je teška. Nažalost, neki ljudi su i sami zalutali i trude se sa velikim žarom da i druge odvedu u zabludu i skrenu ih sa puta. Oni su sušta suprotnost Allahovim prijateljima. U njima nema iskrenosti, ničeg dobrog i nikakve lepote. Njihov put nije pravi put. Jedini pravi put je, inšallah, put onih koji slede tragove našeg Poslanika. Ko ga sledi, pronalazi istinsku sreću. Kraj njihovog života je blagosloven, njihov život je lep, a njihov odnos sa ljudima odiše dobrotom. Prepuni su blagoslova i zrače njime na celo svoje okruženje. Kroz taj blagoslov njihova duhovna podrška, inšallah, stiže i do drugih ljudi, hvala Allahu. Neka nam Allah ne dozvoli da skrenemo sa pravog puta. I neka ovo, inšallah, posluži i drugim ljudima kao uputa. Najvažnije od svega je iskrenost. Biti iskren, isključivo radi Allahovog zadovoljstva, jeste nešto najuzvišenije. Pridruživati nekoga ili nešto Allahu, Uzvišenom, naziva se širk. Ali kada nedostaje iskrenosti; Kada ibadet nije čist, onda to postaje širk. Ako čovek u srcu gaji sebične namere ili želi da naudi drugima; I ako se to pomeša sa iskrenošću, onda je upravo to širk. Neka nas Allah sačuva toga. Neka nas Allah sve učvrsti na ovom putu, inšallah. Neka, inšallah, svi ljudi budu upućeni na pravi put.

Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: "Kada prolazite pored džennetskih vrtova, uđite i uživajte u njihovim blagodatima." Kada su ashabi upitali: "Kakvi su to džennetski vrtovi? Kako na Zemlji mogu postojati džennetski vrtovi?", odgovorio je: "To su kružoci znanja. Onaj ko poseti mesto gde se prenosi znanje, takoreći ulazi u džennetski vrt." Pri tome, međutim, treba paziti na to gde se može naći istinsko i ispravno znanje. Postoji mnogo toga što deluje kao znanje, ali nema nikakve veze s tim i što su ljudi jednostavno sami izmislili. Oni doduše govore: "Mi podučavamo iz Kurana." Ali plemeniti Kuran se bez sunneta i hadisa uopšte ne može razumeti. Hadisi našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, objašnjavaju Kuran. Oni ukazuju na njegove propise i jasno pokazuju šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno. U tom kontekstu, za vernika je najvažnije da sledi put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ugledati se na njegov primer i praktikovati njegov sunnet na najbolji mogući način je neophodno za svakog vernika, muslimana i sledbenika tarikata. Svako treba da čini onoliko koliko je u njegovoj moći. A ono što se ne uspe, to Allah oprašta. Sve dok se ne radi o strogoj obavezi (farzu), izostavljanje sunneta ili drugih dobrovoljnih namaza ne povlači za sobom ni greh ni kaznu. Međutim, ako se izostavi obaveza, to povlači za sobom kaznu i ona se mora obavezno nadoknaditi. Ipak, veoma je pohvalno obavljati sunnet, kao i dobrovoljne i preporučene ibadete. Upravo to su ovozemaljski džennetski vrtovi, za koje je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Uživajte u njihovim blagodatima." Što više iz toga izvlačiš korist, učiš i ostaješ postojan, to je veći tvoj udeo u ovoj duhovnoj hrani. To čoveku daje kako unutrašnju, tako i telesnu snagu. Kada raste duhovnost, jača i telo, što čoveku donosi korist i na ovom i na budućem svetu. Neka nam Allah podari blagoslovene kružoke znanja. Jer ljudi koji slede ovaj put – put našeg Poslanika – poznati su kao Ehli-sunnet vel-džemat. Svi ostali, dakle oni koji ne prihvataju put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ne ubrajaju se u Ehli-sunnet vel-džemat. Čak i ako sebe tako nazivaju, oni uistinu nemaju nikakve veze s tim. Jedini ispravan put je put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Slediti ovaj put vodi do spasa. Neka nas sve Allah učvrsti na ovom putu, inšallah.

Hvala Alahu, i ova godina je bila lepa godina. Kako može biti lepa? Ljudi ipak kažu da nije bila lepa. Sve što nam Alah daje je lepo. Dešava se ono što Alah želi. Čovek mora da prihvati stvari onakve kakve dolaze i da u njima vidi ono što je dobro. Moraš da sagledaš pozitivne strane. Ne donosi ti ništa dobro ako se fokusiraš samo na loše. Sve što Alah čini je dobro. Zato čovek ne bi trebalo da se žali. Umesto da se žali, čovek bi trebalo da se prilagodi okolnostima i sve prihvati onako kako jeste... To je od velike koristi za čoveka, a posebno za muslimane i vernike. Čak i onaj ko nije vernik ili musliman, pronalazi unutrašnji mir kada prihvati stvari onakvima kakve jesu. U suprotnom, provodi vreme u stalnom sukobu sa samim sobom i drugima i neprijatan je prema svima. Tada su i svi ostali odbojni prema njemu, i ne preostaje ni mir ni lepota. Tako smo, uz Alahovu dozvolu, i ovu blagoslovenu godinu ostavili iza sebe, hvala Alahu. Neki su otputovali na hadž; ta milost im je ukazana. Neka njihov hadž bude blagosloven i neka ga Alah primi. I praznici su prošli. Inšalah, bili su puni blagoslova za sve nas. Neka nas Alah blagoslovi i ne dozvoli nam da skrenemo sa ovog puta. Neka nam takođe podari deo Svoje mudrosti. Mudar čovek je time stekao i sve dobro u životu. S druge strane, čovek bez mudrosti je zaista nesrećan. On uvek očekuje loše umesto dobrog; ili bolje rečeno: smatra sve što se dešava nečim lošim. On smatra dobro lošim i ne može da prihvati ništa onakvim kakvo jeste. Neka nas Alah ne ubraja u te ljude, inšalah. Neka Alah svima nama podari mir.