السلام عليكم ورحمة الله وبركاته أعوذ بالله من الشيطان الرجيم. بسم الله الرحمن الرحيم. والصلاة والسلام على رسولنا محمد سيد الأولين والآخرين. مدد يا رسول الله، مدد يا سادتي أصحاب رسول الله، مدد يا مشايخنا، دستور مولانا الشيخ عبد الله الفايز الداغستاني، الشيخ محمد ناظم الحقاني. مدد. طريقتنا الصحبة والخير في الجمعية.
قُلۡ سِيرُواْ فِي ٱلۡأَرۡضِ فَٱنظُرُواْ (29:20)
فَٱنظُرۡ إِلَىٰٓ ءَاثَٰرِ رَحۡمَتِ ٱللَّهِ (30:50)
Allah, Azze we Dželle, kaže: "Idite po zemlji, posmatrajte Allahovo stvaranje i izvucite pouku iz toga."
To je Allahova naredba.
Hodati peške je nešto dobro.
To je sunnet našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem).
Jedna od osobina našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) bila je da pri hodu nikada nije delovao iscrpljeno. Hodao je kao da ide blago nizbrdo; nije žurio.
Zapravo, stalna žurba nije dobra.
Trčanje i žurba nisu namenjeni čoveku; druga stvorenja trče.
Čovek hoda u miru.
Danas je, međutim, trčanje postalo moderno.
Svaki dan ljudi trče po sat ili dva.
Zašto trče?
Potpuno uzalud... Samo da bi se bavili sportom i navodno učinili nešto dobro za svoje telo.
A zapravo se dešava upravo suprotno.
To ne donosi ništa osim fizičke štete i iscrpljenosti.
Od toga nema apsolutno nikakve koristi.
Kada čovek mirno hoda, može nešto da čita, da ponavlja ono što je naučio napamet ili da čini zikr.
Upravo je ovakvo hodanje korisno, ono je lek.
Hvala Allahu, i mi imamo nameru da svuda praktikujemo sunnet našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem).
To i činimo; šetamo svuda, po prelepim mestima koja je Allah stvorio.
Hvala Allahu, i jutros nam je to ponovo bilo suđeno.
Ali desilo se nešto zapanjujuće.
Obično svaki dan idemo istim putem.
Danas sam pomislio: "Neću se vraćati istim putem, već ću ići nekim drugim."
Dok sam prolazio kroz jednu baštu, nakratko sam pomislio: "Da li će vlasnici imati nešto protiv?"
Rekao sam sebi: "Verovatno neće reći ništa, mi samo prolazimo putem, nećemo im pojesti njivu!", dok sam tuda prolazio.
Video sam da unutra radi jedan siromašni afrički radnik.
Otišao sam malo dalje i tamo je bio jedan auto.
Kada me je video, zaustavio se.
Izašao je iz auta i poselamio me.
Bio je to jedan pristojan, mlad čovek.
Upitao je: "Jesi li ti sin šejha Nazima?"
Odgovorio sam: "Da."
Rekao je: "Veoma volim šejha Nazima i imam veliko poštovanje prema njemu... Ova njiva je moja."
Ogromna njiva; već sam u prolazu video da je tamo posađen spanać.
Dok sam tako razmišljao, rekao je: "Nisam mogao da prodam ovaj spanać. Pošto si već tu, poberite ga, da bi to bilo naše dobro delo."
"Tako i mi možemo učiniti nešto dobro", rekao je.
"Inače bih njivu jednostavno preorao."
Dakle, prešao bi traktorom preko njega i pomešao bi ga sa zemljom.
"Ako želite, možete ga uzeti", rekao je.
Rekao sam: "Neka je Allah zadovoljan tobom."
"To će i za tebe i za nas biti veliki bereket."
To znači da nam je Allah, Azze we Dželle, upravo ovaj put predodredio.
Uputio nas je tamo korak po korak.
Iako sam mogao ići mnogim drugim putevima, On me je doveo tačno ovde.
To što smo sreli ovog mladića sigurno krije mnoge skrivene mudrosti.
Jer smo mislili – neka Allah oprosti – da kod nas na Kipru jedva da ima vernika koji čine ovakva dobra dela.
Ali Allah nam je poslao ovog mladića na put.
To pokazuje da dobro nije nestalo.
Uz Allahovu dozvolu, ova dobra dela se nikada neće završiti.
Iz ove zemlje, kojoj je Allah podario veru, iz ove muslimanske domovine, uvek će iznova nicati dobri ljudi.
Sa spanaćem koji nam je dao, ne samo da smo mogli da snabdemo dergah...
A za dergah je to čak bilo i previše.
Hvala Allahu, naša braća su ga utovarila u automobile i podelila kao sadaku.
U ovim danima Ramazana to je bilo veliko dobročinstvo i blagoslov. Inšallah, doneće ljudima i lek.
Dakle, u svemu se krije neka lepota.
To je Allahovo određenje... Kako se stvari odvijaju!
Da nismo tuda prošli, uništio bi spanać da bi ponovo zasadio njivu. Ne bi mogao sam da ga pobere i podeli.
Hvala Allahu, imamo mnogo braće koja pomažu u berbi.
Otišli su tamo, ali nismo obrali ni polovinu.
Inšallah, za dan ili dva ćemo potpuno obrati njivu.
Tako će to postati dobro delo kako za njega, tako i za našu braću koja rade.
Inšallah, doneće lek ljudima koji ga budu jeli i ispuniće njihovu veru svetlošću.
Kada je namera tako čista, Allah nam obilno daje iz Svojih riznica.
Od Njegove milosti, Njegove nagrade i Njegovog bereketa, inšallah...
Neka Allah uveća broj onih koji čine dobro.
I neka to onima koji ga jedu bude lek i svetlost vere, inšallah.
2026-03-08 - Lefke
Jedan od ibadeta u blagoslovenom mesecu Ramazanu za one koji su u mogućnosti je itikaf.
Itikaf se obavlja u poslednjih deset dana Ramazana.
Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nikada nije izostavljao ovaj sunet.
Njegova blagoslovena kuća se ionako graničila neposredno sa džamijom.
Ali kada bi stupio u itikaf, doneo bi svoje stvari za spavanje u džamiju.
U kući našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) ionako nije bilo mnogo pokućstva.
Postojala je jednostavna prostirka na kojoj je spavao i nešto čime se pokrivao.
Uz to su bile i posude koje je koristio za abdest.
Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) bi doneo te stvari u Poslanikovu džamiju i tamo bi u jednom uglu deset dana obavljao itikaf.
Za njega je to bila obaveza; obaveze našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) bile su drugačije od naših.
Ono što je njemu bilo naređeno, nije nužno naredba i za nas. Obaveze su jasno definisane, njegovi ostali postupci su za nas sunet.
Sve ostalo je sunet; shodno tome, i stupanje u itikaf je sunet.
Itikaf obično traje deset dana; namera (nijet) se donosi za poslednjih deset dana Ramazana.
Može se, na primer, početi ove noći, jer prema kalendaru Ramazan ove godine ima 29 dana.
Ako neko želi da obavi deset dana, mora danas, dakle od večeras, da stupi u itikaf.
Posle akšam-namaza donosi se namera i kaže: "Nameravam da stupim u itikaf."
Za to bi trebalo da bude džamija u kojoj se obavlja pet dnevnih namaza u džematu.
Žene, s druge strane, urede sebi određenu sobu kod kuće i tu obavljaju svoje ibadete.
Ali naravno, one mogu i dalje obavljati svoje svakodnevne kućne poslove.
Ipak, trebalo bi da govore samo o onom najnužnijem.
Od stvari poput laži ionako svako treba da se drži podalje u Ramazanu, ali onaj ko je u itikafu mora na to još mnogo više da pazi.
I hrana se uzima sasvim normalno.
Neki mešaju itikaf sa strogim duhovnim povlačenjem, halvetom, i misle da se sme jesti samo sočivo i ništa više.
Međutim, to je normalan proces; ono što se kuva kod kuće, može da jede i osoba u itikafu.
Ali bez obzira da li ste u džamiji, u dvorištu ili u trpezariji džamije, stanje itikafa nastavljate tamo gde se nalazite.
To znači da u svakom slučaju treba uzimati iftar i suhur.
Jer u suhuru i u iftaru je veliki blagoslov.
Ako se izostave, čoveku izmiče njihova nagrada.
Naravno, time se ne čini greh, ali čovek biva lišen ove velike nagrade.
Neki ljudi izostavljaju suhur.
Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je međutim izričito rekao: "Uzimajte suhur."
Čak i ako ustanete i popijete samo gutljaj vode, to se računa kao suhur.
To je veoma važno; nije neophodno da ustanete i pripremite ogromnu gozbu samo da biste obavili suhur.
Možete imati gozbu, ako želite, ili uzmite samo zalogaj hrane ili gutljaj vode; i to se računa kao suhur.
Kao što je rečeno, itikaf obično traje deset dana, ali se može držati i kraće.
Može se činiti onoliko dugo koliko se želi; bilo to tri ili pet dana.
U tarikatu je čak ovako: ko ne može dugo da ide u itikaf, pri ulasku u džamiju donosi nameru: "Nameravam da budem u itikafu dok god sam u ovoj džamiji." I to se onda računa kao itikaf.
Zato bi svako trebalo da donese tu nameru.
Bilo da idete na namaz ili u neko drugo vreme, pri ulasku u svaku džamiju donesite nameru: "Nameravam itikaf." To donosi veliku korist i ogromna je Allahova milost.
Tako to biva dodeljeno i toj osobi, i ona stiče nagradu suneta našeg Poslanika.
Neka to Allah blagoslovi.
Neka to Allah učini trajnim, inšaAllah.
Neka Allah primi ibadete svih koji su u itikafu. Ionako je važno da u svakom gradu nekoliko muslimana stupi u itikaf.
InšaAllah, ovo će biti ispunjeno; mnogi ljudi vole itikaf i praktikuju ga.
Neki to rade svake godine, drugi jednom u životu, a treći svakih nekoliko godina.
Ali, kao što je već pomenuto: pri ulasku u svaku džamiju doneti nameru za itikaf je divno delo, inšaAllah.
Na taj način stičemo nagradu suneta, inšaAllah.
2026-03-07 - Lefke
تِلۡكَ ٱلرُّسُلُ فَضَّلۡنَا بَعۡضَهُمۡ عَلَىٰ بَعۡضٖۘ (2:253)
Među svim onim što je Allah, azze ve dželle, stvorio, postoji nešto što je najodabranije.
Ljudi i poslanici imaju različite stepene...
Poslanstvo... Postoje Nebij (verovesnik) i Resul (poslanik).
Najviši stepen pripada njima.
I među njima takođe postoje različiti stepeni.
Onaj sa najvišim stepenom u celokupnom stvaranju je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem.
Među melekima, džinima i ljudima koje je stvorio Allah, azze ve dželle, naš Poslanik se nalazi na najvišem stepenu.
On je Allahov najvoljeniji rob.
Tako je Allah hteo.
On je stvorio našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, iz Svog vlastitog nura (svetlosti).
I njegova svetlost je postala uzrok za uputu ljudi.
Svaki blagoslov i svako dobro stiže do nas zbog časti našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
Zato je naš najveći ibadet da ga poštujemo i uvažavamo.
To je ono što nam donosi najveću korist.
Ono što će nas spasiti jeste ljubav prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, sleđenje njegovog puta, pripadnost njemu i ljubav prema njemu.
Voleti našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem...
Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: "Moraš me voleti više nego svoju majku, svog oca, svoju decu i samog sebe."
Da li je našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, možda potrebna tvoja ljubav?
Ne, nije mu potrebna.
Samo iz milosti on nam naređuje da ga volimo, kako bi nam se desilo dobro i kako bismo se približili Allahu.
Jer Allah, azze ve dželle, već je dao sve našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem; njemu ništa nije potrebno.
To što on, međutim, od svog rođenja govori "Moj ummet, moj ummet", ima samo svrhu da se na Sudnjem danu seti svoje zajednice i da je spasi.
Upravo iz tog razloga naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, želi ovu ljubav.
Ljudi jedino preko njega mogu pronaći spas.
Oni će biti spašeni njegovim šefaatom (zauzimanjem).
Međutim, onaj ko kaže: "Mi ne želimo šefaat", taj će propasti.
Oni koji druge odvraćaju i govore: "Ja sam hafiz, ja sam učenjak, ja sam ovo, ja sam ono; ne mešajte stvari, vi preterujete u ljubavi prema Poslaniku i činite širk" – oni su već propali.
Za njih nema spasa.
Jer čovek sam, samo svojim vlastitim delima, ne može ništa da postigne.
Ne može ni dva koraka odavde do tamo da napravi.
Neka Allah podari ljudima razum i uvid.
Kako bi zadobili milost našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.
I dobili njegov šefaat.
U suprotnom je nemoguće; niko ne može biti spašen.
Pripadati ummetu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste najveća čast.
Svi poslanici su priželjkivali: "Kamo sreće da smo mi deo njegovog ummeta."
Ipak, samo za nekolicinu... Allah je uslišio ovu dovu.
To su poslanik Isa, Hidr alejhis-selam, Iljas alejhis-selam i Idris alejhis-selam.
Oni su ti srećni poslanici kojima je pripala čast da pripadaju ummetu našeg Poslanika.
Jer oni još uvek žive.
I oni će zadobiti taj blagoslov.
Dakle, i poslanici, kao što je rečeno, imaju svoje stepene...
Ljudi su podeljeni u stepene, a najviši stepen pripada našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.
Nakon toga slede poslanici (Resul) i verovesnici (Nebij)...
Onima koji su dobili poslanstvo i poslanicu, Allah je objavio Knjige, koje su oni prenosili ljudima.
Zatim dolaze ostali verovesnici... Postoji stotinu dvadeset i četiri hiljade verovesnika.
A nakon njih, naravno, dolaze ashabi.
I ashabi imaju stepene među sobom, a oni su već i onako poznati.
U skladu s tim stepeni rastu; postoje viši i postoje niži.
Zato čovek mora znati da ceni vrednost svega.
Moramo ceniti vrednost svake blagodati koja nam je data.
To su darovi Allaha, azze ve dželle.
Sve su to velikodušni darovi.
Voleti ih, biti s njima, posećivati ih... Sve to je za našu vlastitu korist.
Time dostižemo visoke stepene i dobijamo, ako Allah da, bogatu nagradu.
Neka nam Allah svima podari da zadobijemo njihov šefaat.
Neka nas učini od onih koji znaju da cene njihovu vrednost.
I neka nas sačuva od toga da budemo među prevarenima.
Ljudi se tako često prevare.
Nevernici su i onako od samog početka prevareni, a šejtan je s njima zadovoljan.
Ali ovog puta šejtan obmanjuje i muslimane.
Jer najveći neprijatelj našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, jeste šejtan; niko ga ne mrzi više od njega.
Kada neko voli Poslanika, šejtan mu šapuće: "Niko ne obavlja namaz toliko koliko ti, ti si hafiz, učenjak, pazi da ne počiniš širk." Tako ih on vara i gura ljude u zabludu.
Neka nas Allah sačuva od svakog zla.
2026-03-06 - Lefke
Ramazan je blagosloven i predivan mesec.
On u sebi nosi mnogo predivnih dana i noći.
Hvala Allahu, našem Poslaniku su se u ovom mesecu dogodile veoma lepe stvari.
Jedan od tih lepih događaja je i rođenje časnog Sejjidine Hasana 15. ramazana.
On je pripadao ljudima koje je naš Poslanik najviše voleo i cenio.
Kada bi došli časni Hasan i Husejn, naš Poslanik, neka su mir i blagoslov na njega, sišao bi sa minbera, šalio bi se sa njima, uzeo ih na leđa i ponovo se popeo.
Dakle, u ovom lepom mesecu na svet su došli takvi predivni ljudi.
Istovremeno, ovo je i mesec u kojem je naš Poslanik, neka su mir i blagoslov na njega, išao u rat i vodio vojne pohode.
Najznačajniji od njih je velika bitka na Bedru.
Naš Poslanik zapravo nije izašao iz Medine radi velikog rata.
Imao je samo nameru da presretne karavane Kurejšija.
Jer su mnogobošci zaplenili imovinu muslimana u Meki; zato im je trebalo dati odgovarajući odgovor.
Međutim, Allahova odredba i volja bila je da od toga nastane bitka, vojni pohod.
Pojavila se pomisao o povratku i savetovali su se: „Da li da se vratimo?“, ali naš Poslanik nije želeo da se vrati.
Ni muhadžiri, koji su sa Poslanikom emigrirali iz Meke, nisu hteli nazad, a stanovnici Medine, časne ensarije, takođe su rekli: „Mi idemo s tobom.“
Na kraju se bitka odigrala; i uz Allahovu dozvolu, Njegovu milost i pomoć, nevernici, najveći neprijatelji islama, bivali su uklonjeni jedan po jedan.
Danas se to naziva „neutralisanim“.
Ma kakvi neutralisani; svi su oni postali leševi i dovedeni u stanje u kojem više nikome nisu mogli naškoditi.
Upravo to je bila njihova sudbina.
U ovoj bici uništeno je 70 najvećih kurejšijskih nevernika.
Doslovno su zbrisani sa lica zemlje.
Jer bi njihov opstanak drugima i neverstvu dao samo još više snage.
Neverstvo čini čoveka obesnim; a kada su oni uklonjeni, slomljena je i moć neverstva.
Zbog toga su muslimani postepeno počeli da se šire na druga područja.
Jer dok je naš Poslanik još bio u Meki, muslimani su iselili u Abesiniju i na druga mesta, ali nisu našli pravo olakšanje.
To znači da im se tek nakon ove bitke put otvorio.
Takav vojni pohod se vodi samo radi Allahovog zadovoljstva.
I da bi se ljudi spasili od ugnjetavanja.
Ne kao oni koji danas tvrde: „Spasićemo ljude i doneti demokratiju.“ Jer dok su se pretvarali da donose demokratiju, samo su još više pogoršali stanje ljudi.
Vojnici našeg Poslanika, neka su mir i blagoslov na njega, nasuprot tome, donosili su svuda gde bi stigli prosvetljenje, svetlost, veru, lepotu i humanost.
Donosili su sa sobom svaku vrstu dobrote i vrline.
Šejtanovi vojnici to, međutim, prikazuju upravo obrnuto.
Pri tome su upravo oni ti koji su potpuno u krivu.
Oni su pravi ugnjetači.
Oni su takođe ti koji izazivaju nemire i čine svaku vrstu zla.
Zbog toga islam donosi milost svuda gde stigne; tamo ugnjetavanje ne može postojati.
Gde vlada pravi islam, nikada nema ugnjetavanja.
Danas postoje muslimanske zemlje koje doživljavaju veliku patnju; razlog tome je što se tamo ne živi pravi islam.
Međutim, u pravom islamu, koji je propovedao naš Poslanik, i u vremenu sve do poslednjih halifa, svaki postupak vladara bio je obeležen islamskim pravom, zapovestima, metodama i sunnetom našeg Poslanika, neka su mir i blagoslov na njega.
Zato sa svakim pravim muslimanom svuda ulazi blagoslov, mir i lepota.
Neka Allah bude zadovoljan njima.
Inšallah, kada dođe Mehdi, neka je mir na njega, ovi lepi dani će se vratiti uz Allahovu dozvolu.
U suprotnom, na svetu neće preostati ni mira ni lepote.
Iz dana u dan sve postaje još gore; spoljašnji i unutrašnji ponori i prljavština svuda izazivaju pustoš.
Neka nas Allah spasi i inšallah nam pošalje Mehdija, neka je mir na njega.
2026-03-05 - Lefke
هَلۡ يَسۡتَوِي ٱلَّذِينَ يَعۡلَمُونَ وَٱلَّذِينَ لَا يَعۡلَمُونَۗ (39:9)
Allah kaže: "Da li su isti oni koji znaju i oni koji ne znaju?"
Naravno da nisu, kaže Allah u smislu ovog ajeta.
Znanje znači spoznati Allaha.
Sve ostalo nije istinsko znanje.
Zapravo, sve što svako uči od početka do kraja je znanje od Allaha.
Ovo znanje je korisno samo onda kada čoveku omogući da spozna Allaha.
Ako to ne učini, nema ni vrednost ni korist.
Tada se znanje pretvara u neukost i neznanje, u nešto potpuno beskorisno.
Ima ljudi koji se time hvale i misle da su nešto posebno, jer govore: "Koliko sam samo toga naučio."
Samo zato što su postali profesori, dostigli visoke položaje ili završili brojne univerzitete...
Ali ta osoba ne prihvata ni Allaha ni ono što je On objavio.
Oni kažu: "Ove stvari su nastale same od sebe." To znači da su neuki; duboko su zaglibili u neznanje.
Učenjak (alim) zna: znanju nema kraja.
Znanje je bezgranično.
Naš Poslanik - neka su Allahov mir i blagoslov na njega - rekao je: "Sticanje znanja je obaveza za svakog muslimana, za sve."
Čovek treba da stiče znanje od svog rođenja do svoje smrti.
Kako to da nauči?
Treba da donese nameru da bude na Allahovom putu i da svaki dan uči korak po korak, dajući sve od sebe. Kada se čovek zaputi sa tom namerom da stiče znanje, on postaje cenjena osoba kod Allaha.
Prema onome što je Allah objavio, čak i meleki šire svoja krila pod njegovim nogama.
To znači da neznanje nije ništa dobro.
Naravno, postoje stepeni znanja; Allah je svakome odredio određeni nivo.
Na to se mora gledati ovako: običan musliman sluša propoved, prihvata nečiji savet; upravo to znači sticati znanje.
To znači usvajati znanje.
Čak i ako neko kaže: "Znam toliko mnogo", svakog dana se susreće sa novim stvarima koje ranije nije poznavao.
Čovek svakog dana uči nešto novo.
I to bi trebalo raditi radi Allahovog zadovoljstva. Trebalo bi reći: "Učim ove stvari po Allahovoj naredbi kao tragalac za znanjem."
Istinsko znanje, naravno, podučava onome što je lepo i dobro.
Ono podučava svemu što je dobro; stvari koje podučavaju zlu nisu znanje.
One postoje samo da bi čoveka oterale u propast i uništile ga.
Ako neko kaže: "Sve sam ovo naučio da bih varao ljude, bio lukav i nezakonito sticao profit", onda to nije znanje.
Ili ako neko studira a zatim negira Allahovo postojanje, to je takođe loše znanje.
Postoje dobri učenjaci.
Kod Allaha učenjaci imaju najviši rang.
Oni su dobri, pravedni učenjaci.
Međutim, učenjaci koji slede sopstveni ego su loši učenjaci.
Ako običan čovek počini greh, loš učenjak za to ima dva greha; računa mu se dvostruko.
Jer dok običan čovek greši iz neznanja, učenjak to čini svesno. Zato je njegov greh veći.
Neka nas Allah sačuva od toga.
Neka Allah prosvetli naš um i neka ono što učimo bude blagosloveno znanje, inšallah.
2026-03-04 - Lefke
يَـٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱجۡتَنِبُواْ كَثِيرٗا مِّنَ ٱلظَّنِّ إِنَّ بَعۡضَ ٱلظَّنِّ إِثۡمٞۖ (49:12)
Allah, Azze ve Dželle, kaže da treba da se čuvamo loših pretpostavki (Su' az-zann).
„Su' az-zann“ znači misliti loše o nekome.
To čoveka samo nepotrebno opterećuje.
Kada čovek loše misli, pogrešno razume stvari i vidi dobro kao nešto loše.
Zato Allah, Azze ve Dželle, kaže: Držite se podalje od toga.
Sve naredbe Allaha, Azze ve Dželle, služe našem dobru.
One služe našem dobru kako na ovom, tako i na onom svetu.
Čovek ne bi trebalo da misli loše o svojoj braći.
Ni o svojoj braći u tarikatu ne bi trebalo da misli loše.
Allah štiti one čije su namere iskrene.
Pošto danas mnogi ljudi ne znaju razliku između halala i harama, često prave greške.
Često pokušavaju da prevare lakoverne ljude.
Iako kažemo „nemaj loše pretpostavke“, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je u jednom hadisu rekao: „Lastu bi khibbin, wa la al-khibbu yakhda'uni.“
U drugom hadisu je rekao: „La yuldaghu al-mu'minu min juhrin marratayn.“
U prvom hadisu naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Ja nisam neko ko vara, ali mene takođe niko ne može da prevari.“
U drugom se kaže: „Vernik neće biti ujeden dva puta iz iste rupe.“ Misli se na zmijsku rupu. Ako si jednom naseo na to i pretrpeo štetu, posle toga paziš.
Nemoj jednostavno da odeš i kažeš: „Ja mislim samo dobro, nemam loše pretpostavke. To je bilo samo jednom, neće se desiti drugi put“, a da onda ponovo staviš ruku u istu rupu.
Budi na oprezu! Kada neko dođe da te prevari, ne daj da te nasamari razmišljanjem: „Ne smem da mislim loše o njemu.“
Umesto toga, reci: „Brate, doviđenja. Ne teraj me u greh i ne navodi me na to da mislim loše. To što nudiš mi ne koristi.“
Reci: „Hvala Allahu, kroz blagoslov našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) izabrao sam dobar put i u društvu sam dobrih ljudi. Ja poslujem pošteno.“ Postupaj u skladu s tim.
Ako želiš da kupiš robu ili sklopiš posao, a neko ti nešto nudi: ako ti to koristi, ti prihvatiš, ako ne, onda odbiješ.
Neko možda kaže: „Odvešću te kod šejha.“ Ako tvoje srce uz tog šejha pronađe smiraj, otići ćeš, inače ne. Biti prevaren iz straha da nemaš loše misli je jedno. Ali glupost je – uz dužno poštovanje – nešto sasvim drugo.
Ne budi nerazuman. Allah ti je dao razum, moraš ga koristiti. Ne dozvoli nikome da te prevari, baš kao što je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) i naredio.
Danas su mnogi muslimani prevareni. Napustili su put istine i predivni put našeg Poslanika i slede svoje sopstvene predstave.
Oni kažu: „Mi smo muslimani“, ali rade sve i svašta što ne stoji u sunnetu.
Stvari koje naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nikada nije rekao, oni prihvataju kao deo vere, a pravi sunnet nazivaju bid'atom.
Ne slediti takve ljude ne znači da imate loše misli. Naprotiv: to svedoči o budnosti i pameti.
Slediti njih znači samo naneti štetu samome sebi.
Čovek mora umeti da jasno razlikuje te stvari.
Nauči da razlikuješ mudrost, dobro i zlo. Allah ti je dao i razum i svetlost vere. Ako budeš postupao sa tom svetlošću, inšaAllah nećeš biti prevaren. Pazi na to.
Neka nas Allah sačuva. U današnje vreme ima svega i svačega.
Kao što je rečeno, i dobri ljudi budu lažno osumnjičeni. Ali ako pažljivo sagledaš ko je dobar a ko loš, to će se samo po sebi pokazati.
Ne brini se i ne misli: „Greškom sam smatrao dobro za loše, a loše za dobro.“ Tako nešto može da se desi.
Kada kasnije spoznaš istinu, pokaješ se. Ili ako si nekome učinio nepravdu, izviniš se i zamoliš ga da ti oprosti.
Neka nas Allah sačuva.
Neka Allah nikoga ne navede na to da misli loše o dobrim ljudima. Ako smo svesno ili nesvesno počinili greške prema njima, neka nam Allah oprosti zarad ovih blagoslovenih dana, inšaAllah.
2026-03-03 - Lefke
Šukrulah - hvala Allahu! - ponovo smo se u ovim lepim danima okupili na blagoslovenom mestu, na makamu Mevlane šejha Nazima.
Mesec Ramazan je lep mesec, ovi dani su lepi dani.
Naravno, stanje u svetu je poznato, svet nije mesto udobnosti.
Za muslimana je on mesto dobitka.
To se mora dobro iskoristiti.
Šta god da se dešava na svetu, ništa se ne dešava mimo volje Allaha, azze ve dželle.
Sve se dešava u okviru volje Allaha, azze ve dželle, onako kako On želi.
Zato ne razbijaj glavu time, gledaj svoja posla.
Šta je tvoja dužnost?
Biti Allahov rob, obožavati Allaha, hiljadama puta se zahvaliti na Allahovim blagodatima i ceniti ih.
Kao musliman, a i kao čovek, podjednako moraš ići Allahovim putem.
Ovo "onaj je uradio ovo, onaj je uradio ono, ovaj je udario, onaj je uništio" na svetu; to su sve stvari koje se dešavaju Allahovom voljom, i one se dešavaju.
Zato nije potrebno previše razmišljati o tome.
Čovek bi trebalo da gleda svoje stanje, a ne druge stvari.
Kakvo god da je tvoje stanje, budi zahvalan.
Ako si na Allahovom putu, budi zahvalan.
Allah te je blagoslovio tom srećom, čoveče; smatraj se srećnim!
S druge strane, milioni, milijarde ljudi nemaju tu sreću.
Oni ne poznaju ove lepe dane, ne razumeju ovu lepotu, ne mogu u njoj da uživaju.
Oni žure drugim putevima, jure za svojim zadovoljstvima i veruju da će ih to usrećiti.
Uistinu je srećan onaj koji je na Allahovom putu.
Svi ostali su lišeni sreće, oni nemaju sreće.
To znači, bez obzira koliko si blizu, dok god nisi na ovom putu, to ti neće biti od koristi.
Moraš stupiti na ovaj put, Allahov put.
Ne oponašaj druge ljude i ne beži od vere, ne beži od islama, ne beži od tarikata.
Ako pobegneš, izgubićeš veoma mnogo.
Biće mnogo stvari zbog kojih ćeš se kajati.
Reći ćeš: "Kako sam samo mogao da skrenem s puta? Bio sam na tom putu, bio sam musliman..."
Kajaćeš se na ahiretu i reći ćeš: "Dok sam bio na putu islama, ugledao sam se na nevernike, na one bez vere, bezbožnike i one bez uverenja."
Oni nemaju ništa na čemu bi im trebalo zavideti.
Allah je svakoga stvorio jednakim; osoba kojoj bi zapravo trebalo zavideti je vernik. Nikada ne zavidite onome ko beži od vere.
Ne treba da im se diviš razmišljajući: "Kako je lepo obučen, kako se kreće, kako pleše, kako pije, šta god da radi."
To su prolazne stvari, one ne traju ceo život.
Čak i da traju ceo život, na kraju od toga neće ostati ništa.
Na ahiretu ćeš se veoma kajati i reći: "Ah, zašto sam samo propustio te prilike, kako se to moglo desiti?"
Čovek će se kajati kada uđe u Džehennem, jer nije iskoristio prilike dok su bile tu.
Oni koji će se najviše kajati su idolopoklonici iz vremena našeg Poslanika - sallallahu alejhi ve sellem.
Nisu prepoznali njegovu vrednost, mučili su ga, ismevali ga, činili mu svako zlo, ali na kraju su se pokajali.
Isto tako ljudi danas posmatraju šejhove i evlije; ne ukazuju im poštovanje, već umesto toga poštuju i cene oskudno odevene, razgolićene ljude.
Oni nemaju nikakvu vrednost, a nemaju je ni za same sebe.
Zato je Allah, azze ve dželle, dao čovečanstvu razum; čovek mora koristiti taj razum da bi postigao spas.
Šta je spas?
Na ovom svetu spas je biti uz Allaha, a na ahiretu je isto tako.
Biti uz Allaha je posebno za ahiret od još veće važnosti.
Ovozemaljski život svakako prolazi, ali ahiret ne prolazi.
Sada ljudi na svetu razmišljaju: "Šta će biti s nama, šta će ostati?"; kako nevernici samo umiru od straha.
Zato što nemaju vere; oni ne znaju da se sve dešava voljom Allaha, azze ve dželle.
Zbog toga ne nalaze mir na svetu, jer govore: "Sada više nemam novca, šta će onaj uraditi, kako će ovo biti"; na ahiretu će njihovo stanje biti još mnogo gore.
Da nas Allah sačuva.
Neka nas Allah ne skrene sa ovog puta, neka blagoslov i milost ovih lepih dana budu na nama.
Molimo i za to da Allah podari uputu nevernicima.
Jer mi vernici, ljudi tarikata, ne želimo ništa drugo osim dobra.
Neka ih Allah uputi, kako bi i oni krenuli pravim putem i postali od onih robova koje Allah voli, inšallah.
2026-03-02 - Dergah, Akbaba, İstanbul
شَهۡرُ رَمَضَانَ ٱلَّذِيٓ أُنزِلَ فِيهِ ٱلۡقُرۡءَانُ هُدٗى لِّلنَّاسِ وَبَيِّنَٰتٖ مِّنَ ٱلۡهُدَىٰ وَٱلۡفُرۡقَانِۚ (2:185)
Allah kaže: Ovaj blagoslovljeni mesec je mesec u kojem je spušten Kur'an.
Sve ove manifestacije su spuštene u ovom mesecu.
Zatim je upotpunjen tokom 23 godine i traje kao čudo sve do Sudnjeg dana.
Veličanstveni Kur'an je veliko čudo.
Jedno od najvećih čuda našeg Poslanika (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) je to što je Allahova (Azze ve Dželle) reč među ljudima, što je u našim rukama i što možemo da je čitamo svuda.
Što se tiče čitanja; u Ramazanu se ionako održavaju zajednička čitanja Kur'ana i on se u potpunosti pročita (hatma).
I inače bi ga trebalo čitati.
Naravno, ima i mnogo ljudi koji ne znaju da ga čitaju.
Ništa ne može zauzeti njegovo mesto.
Neki ljudi kažu: "Čitaćemo ovo, postoji knjiga od ovoga i knjiga od onoga"; ali one nikada ne mogu zauzeti mesto veličanstvenog Kur'ana.
Iz Kur'ana se obavezno mora čitati.
Za one koji to ne mogu, neka se zna: Naša svakodnevna dužnost je da pročitamo jedan džuz Kur'ana.
Ko ni to ne može, neka pročita sto puta suru El-Ihlas.
El-Ihlas je takođe suština veličanstvenog Kur'ana.
Tri Ihlasa vrede koliko i jedna hatma (potpuno čitanje).
Sa tom namerom, dakle govoreći: "Nismo mogli da pročitamo jedan džuz, hajde da barem pročitamo ovo", treba nastaviti dalje.
Inače, neki ljudi udaljavaju ljude od Kur'ana i odvlače im pažnju govoreći: "Ne čitajte to, nećete to razumeti; umesto toga čitajte knjigu ovog ili onog čoveka."
Takve izjave su besmislene.
One nemaju nikakvu vrednost.
Zato je to i najveća posebnost ovog blagoslovljenog meseca.
Kur'an je spušten u Noći kadra (Lejletul-kadr), i ništa ne može zauzeti njegovo mesto.
Da bismo imali udela u njegovim blagodatima, sa ovom namerom, inšallah, kao što smo rekli; ko može, čita svaki dan jedan džuz, a ko ne može da čita, obavezno svaki dan čita sto puta suru El-Ihlas sa namerom jednog džuza.
Neka Allah podari bistar um. To je Allahova mudrost, to je takođe jedno od velikih čuda; čovek ne zna ni reč arapskog, ne ume da ga govori, ali čita Kur'an lepše od Arapa i naučio ga je celog napamet.
Čak su neki naučili i primenili različite načine čitanja (kiraet) i pravila tedžvida.
To je upravo zbog toga što je Kur'an Allahova reč. Zato što on prodire u unutrašnjost, u srca ljudi, to ide lako.
Kako god da se posmatra, sve je sadržano u veličanstvenom Kur'anu.
Tu je zdravlje, tu je vera, tu je blagoslov.
Sve nauke su tu; spoljašnje i unutrašnje nauke se nalaze u veličanstvenom Kur'anu.
Ako umesto toga kažete: "Čitaću ovo, ovaj čovek je napisao toliko knjiga, čitaću njegove knjige", iz toga nećete dobiti blagoslov niti ćete imati koristi od Kur'ana; ostaćete uskraćeni za to.
Neka nas Allah sačuva.
Budite zajedno sa dobrim ljudima.
Ostanite na pravom putu.
Put tarikata je pravi put.
Oni koji govore protiv tarikata, koji pokazuje pravi put, i ne prihvataju ga, odvode ljude u zabludu.
Neka nas Allah sačuva.
Neka Allah svima nama podari uputu, inšallah.
2026-03-01 - Dergah, Akbaba, İstanbul
Naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: „Ko veruje, neka govori dobro ili neka ćuti.“
Ako neko nema ništa dobro da kaže, bolje je da ćuti.
Jer često ima mnogo ljudi koji govore bez znanja.
Kada se to dogodi, umesto dobrog nastaju samo zlo i nesreća.
Zbog toga je u nekim trenucima bolje ćutati.
Čovek mora uvek biti svestan onoga što govori.
Mora se zapitati: „Da li govorim dobro ili loše? Da li su moje reči dobre ili zle?“
O našem današnjem vremenu naš prvak Alija je verovatno nekada rekao: "Hādhā zamānu's-sukūt wa mulāzamati'l-buyūt."
Još pre 1400 godina time je rekao: „Ovo je vreme za ćutanje i ostanak kod kuće.“
Danas nam je to potrebno mnogo više nego tada.
Nema razloga da se previše govori.
Treba govoriti samo ono što je dobro i korisno.
Jer ako kažeš nešto loše, to ionako šteti samo tebi.
Međutim, ako kažeš nešto dobro, to donosi blagoslov i korist.
Ali kao što je već rečeno, put našeg Poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) je predivan put.
Ono što je on podučavao služi na dobrobit celog čovečanstva.
Dakle, to nije dobro samo za muslimane, već za sve ljude.
Ljudi moraju da nauče od našeg Poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) šta treba da rade.
Ko na ovom svetu traži ono što je dobro i lepo, mora da sledi ovaj put.
Svi drugi putevi se završavaju razočaranjem; oni nikada ne vode dobrom kraju.
Neka nas Allah učini nepokolebljivim na ovom putu.
Neka ne padnemo u nesreću, inšallah.
Nije sve što se vidi istina, i nije sve što se kaže tačno.
Zato ne razbijaj nepotrebno glavu oko toga.
Šta god da radiš, rukovodi se rečima našeg Poslanika (neka su Allahov blagoslov i mir na njega).
Neka nas Allah ne skrene sa ovog puta.
Neka Allah zaštiti islam i muslimane.
Neka nam On pošalje zaštitnika.
Živimo u poslednjem vremenu.
Sigurno postoji samo jedno rešenje za sve ove probleme i poteškoće: Kao što je naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) najavio, više neće biti problema kada se pojavi Mehdi, inšallah.
Neka nam Allah pomogne i učini da se on uskoro pojavi, inšallah.
2026-02-28 - Dergah, Akbaba, İstanbul
Naš Poslanik (neka je mir i blagoslov Allahov na njega) rekao je: "Ko priredi iftar osobi koja posti, dobiće istu nagradu kao i postač."
Pri tome se postaču ne oduzima ništa od njegove nagrade.
Jedna od Allahovih blagoslovenih osobina je Njegova velikodušnost.
On ne uzima od jednog da bi dao drugom; Allah daje iz Svog sopstvenog obilja.
I ove prilike spadaju u blagoslove koje Allah pruža vernicima, govoreći u suštini: "Uzmite" i "Izvucite iz toga korist".
Tako je i sa priređivanjem iftara; svako dobro delo biće višestruko nagrađeno.
Danas je deseti dan Ramazana.
Sva hvala pripada Allahu.
Post nije težak, iako ljudi ponekad to misle.
Ova lepota se ne može naći ni u čemu drugom.
Lepotu posta oni koji ne poste ne mogu ni upoznati ni okusiti.
Kao što je naš Poslanik (neka je mir i blagoslov Allahov na njega) rekao, postač kod Allaha ima dve radosti.
U vreme iftara, svako ko posti oseća veliku radost, unutrašnji mir i lepotu.
Druga radost je nagrada koja se za to dodeljuje na budućem svetu – i to je ona prava radost.
Ali barem mali deo te radosti postači muslimani dožive već prilikom iftara.
Zbog toga je čovek koji posti zaista blagosloven srećom.
Nije dozvolio da ga šejtan prevari i nije sledio svoj ego.
Što se čovek više suprotstavlja šejtanu i svom egu, to je bolje za njega.
Ako im popusti, postaje njihov rob i besciljno luta.
Tada se stalno trudi samo da ispuni njihove želje.
A zapravo bi oni trebalo da se povinuju tebi; tvoj ego bi trebalo da ti se pokori, a šejtan da se drži podalje od tebe.
Upravo tako bi trebalo da bude.
Ako to učiniš, postići ćeš sreću i mir i na ovom i na budućem svetu.
Ibadeti i dobra dela učinjena na ovom svetu donose čoveku veliku korist, snagu i svako dobro.
Zato sa zahvalnošću prihvatimo darove koje nam je Allah podario.
Obavljajmo svoje ibadete sa radošću, inšallah. Neka nam Allah u tome podari uspeh.
Neka On podari uputu i onima koji ne obavljaju svoje ibadete, kako bi i oni doživeli ove lepote, inšallah.
