Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Poslanik, ṣallá Llāhu ‘alayhi wa-sallam, je rekao: „Ad-Dīnu n-Naṣīḥah.“ Svako traži Naṣīḥah – što znači „savet“. Kada te neko pita... „Al-mustashāru mu’taman.“ Tako kaže Poslanik, ṣallá Llāhu ‘alayhi wa-sallam. Onaj od koga se traži savet mora biti poverljiv. Zato je Naṣīḥah toliko važna u veri: da se ukaže na dobro, da se pokaže put – pravi put – i sve ono što je dobro za vas u životu, za Dunyā (ovaj svet) i Ākhirah (budući svet). Oni koji traže Naṣīḥah – ljudi pitaju za savete za dobre stvari. Naṣīḥah nije: „Kako mogu da opljačkam ove ljude?“ „Kako mogu da ubijem ove ljude?“ „Kako mogu da prevarim ove ljude?“ To nije Naṣīḥah. A za to i ne moraju puno da pitaju. To rade sasvim sami. Šejtan podučava te ljude. Za takve ljude nije potrebna Naṣīḥah. Naṣīḥah služi tome da spreči činjenje loših dela. Naša vrata – vrata Tarikata (Ṭarīqah), vrata Allaha ‘Azza wa Jalla – otvorena su onima koji pitaju za dobro. Dobro rađa dobro. Loše povlači loše za sobom; to nikada ne donosi dobro. Loše delo nikada ne vodi dobrim rezultatima. Zato se moramo dobro čuvati onih koji tvrde: „Ja sam u Tarikatu“, ali varaju ljude i govore stvari koje ne pripadaju Tarikatu, koje su u veri neprihvatljive i koje se ni u normalnim vremenima ne bi tolerisale – sasvim drugačije nego u ovom današnjem vremenu, gde je sve okrenuto naopačke. O „sada“ jedva da možemo i govoriti. Ali u normalnim vremenima, sve što je dobro donelo bi i dobro. A loše uvek donosi loše. Možda uživaš u tome minut, dva minuta. Nakon toga je gotovo. Onda želiš ponovo da učiniš tu lošu stvar. Misliš da se zabavljaš. Ali to je kao vatra; svaki put kada ubaciš drvo ili nešto zapaljivo poput benzina, ona se jače razbukta protiv tebe. Time nećeš postati srećan. To je postalo uobičajeno u celom svetu. Ovo zlo se širi od istoka do zapada, ne samo u zapadnim zemljama. Ova pokvarenost raste svuda. Zašto? Zato što im je Allah ‘Azza wa Jalla dao toliko Svojih blagodati: novac, automobile, nakit, posao – sve. Sada tvrde da u svetu vlada siromaštvo. To nije istina. Kada sam ranije išao na Hadždž, jedva da se mogao naći debeo čovek ili debela žena – viđao sam samo da su Egipćani i Iračani bili malo krupniji. Ostali su bili samo kost i koža; ništa na njima. Kada se sada ode, mašallah, to je kao krdo krava; svi su ogromni, mašallah. Odakle to dolazi? Zato što žive u izobilju. Jedu i puštaju da im strasti rastu, puštaju da im ego raste. Čak i oni koji navodno slede Šerijat, sada su skrojili sopstvenu fetvu kako bi radili sve što je haram. „Donosimo fetvu prema ovom mezhebu, možda prema dvanesto-šiitskom mezhebu ili nekom drugom – ne znam kojem – da se može oženiti dvadeset žena, da se žena može uzeti kao Jāriyah (robinja).“ To je sada, SubhanAllah, sve o čemu razmišljaju: od stomaka naniže; ništa drugo. To je nažalost ono što vidimo i o čemu čujemo. Naravno i odozgo: ušmrkivanje praha ili nečeg drugog kroz nos. Oni rade sve te stvari. Čak i muslimani to rade! To je veoma tužno! Allah ‘Azza wa Jalla vam je dao sve to, a vi se tako ponašate! „Yā ’Ayyuhā Al-Ladhīna ’Āmanū Qū ’Anfusakum Wa ’Ahlīkum Nāran Waqūduhā An-Nāsu Wa Al-Ḥijārah“, (Kuran 66:06). To znači: O ljudi, o ljudska bića! Čuvajte se Pakla! Čime se potpaljuje džehennemska vatra? Kamenjem i ljudima. Jer kada budu bačeni u Džehennem, biće ogromni kao planina. Svako ko bude bačen u Džehennem, ležaće na onom drugom kao planina. Ne kao planine u Engleskoj, koje su male. Već kao Himalaji. Dakle, biće ložena kamenjem i ljudima. Zašto je to tako? Zato što oni sve to čine. Čak i sa onim što im je Allah ‘Azza wa Jalla dao, čine taj haram, rade te loše stvari. Šta se dešava nakon toga? Prvo ih napušta njihov iman (vera). Nakon toga i Islam odlazi od njih. Postaju pravi kâfiri, ateisti. Oni više ne prihvataju istinu. Iz tog razloga veoma odlučno kažemo onima koje takvi ljudi varaju: Budite oprezni! Tarikatski put, naš Nakšibendijski tarikat, najoprezniji je kada je u pitanju Šerijat. Šerijat je za nas suštinski važan. Ne možeš raditi šta hoćeš. Ne možeš izdavati fetve kako ti odgovara. Moraš biti veoma pažljiv. To je za korist svakog pojedinca i za dobrobit društva u kojem živite. Ako jedna jabuka – svaki put navodimo ovaj primer – ako je samo jedna jabuka u gajbi trula, sve jabuke će biti uništene. Obično kada idemo da radimo u bašti, uzmemo možda deset ljudi, i mašallah, oni rade veoma dobro. Ali ako jedan od njih ne radi, on utiče na sve. Zato ih ja razdvajam: „Ti ostani ovde. Samo obavljaj hizmet (službu) u dergjahu. Ako hoćeš da spavaš, spavaj. Ako hoćeš da ideš, idi. Ali ne polazi s nama.“ To je važno. Ako postoji loša osoba u porodici – on vara svoju ženu sve vreme. To sam često čuo. Ovu priču sam samo ove nedelje često čuo. On tvrdi da klanja pet puta, mašallah. Allah ‘Azza wa Jalla će mu te molitve baciti nazad u lice. „On je murid“, tvrdi on još povrh toga. Šejh će mu pljunuti u lice. Nažalost, oni dolaze u Tarikat i kažu „Mi sledimo“, a nakon toga... Vi dolazite ovde da biste dobili savet za svoj život. Budite dobri! Ne činite haram! Ne sledite svoj ego! Jer taj haram ti nikada neće biti dovoljan. Čak i da je ceo svet pun žena, to ti ne bi bilo dovoljno. Kao što je Mevlana Šejh običavao da kaže: Čovek koji je dobar prema svojoj ženi, njega Allah ‘Azza wa Jalla štiti od drugih žena; on ne gleda drugde. Ali ako gleda, biće kao prokletstvo na njemu; nikada neće biti zadovoljan. A Zina (preljuba) će ga učiniti siromašnim! Prva i najveća posledica toga je – ako ne prestane i ne zamoli Allaha ‘Azza wa Jalla za oprost – da na kraju osiromaši i nema više novca. A kada nema novca, nijedna od tih loših žena ga više neće pogledati. Tamo nema odanosti. Njihova odanost je samo prema novcu. I ako ovaj čovek čini Zinu, postaće siromašan i neće imati nikoga, čak ni svoju ženu. Izgubiće svoju ženu i na Dunjaluku samo patiti. A na Ahiretu će takođe biti u Džehennemu. Da nas Allah ‘Azza wa Jalla sačuva. Zato budite veoma oprezni. Ne nasedajte na nekoga ko nosi turban i džubu i kaže: „U redu, imamo fetvu od Mevlane, od Šejha ili od drugih.“ Ne verujte im. Mi nikada ne prihvatamo haram. Mi ne prihvatamo haram. To uništava porodice, uništava decu, jer i deca postaju kao on. Veoma sam tužan zbog toga. Ceo dan, svaki dan, slušam istu priču. Šalju poruke sa ovim sadržajem. I ljudi i dalje veruju tim osobama. Oni kažu: „Da, islam im to dozvoljava.“ Većina tih „ne-mezhebskih“ ljudi to radi. Oni kažu: „Idemo u Evropu, tamo ima džarija (robinja), tamo ima ne znam šta... to je halal za nas.“ To nikada ne može biti halal. Oni ne znaju šta je halal ili haram. A kada se radi o tome da klanjaš i donosiš salavate na Poslanika sallallahu alejhi ve sellem, oni kažu: „To je novotarija (bid'at), to je haram, to je širk.“ Ali kada rade svaku vrstu prljavštine sa ženama – ili ne-ženama – to je za njih odjednom halal. Dakle, moramo biti veoma oprezni i ne gledati na to. Ne gledajte loše stvari, loše filmove ili bilo šta drugo. Šejtan je to stavio svuda u telefone. Ponekad, kada otvorite telefon, oni učine da brzo iskoči loša, prljava slika. Šejtan je svuda. Zato budite oprezni! Budite jaki! Imajte jaku volju! Ne gledajte to. Allah ‘Azza wa Jalla će biti zadovoljan vama, i Poslanik sallallahu alejhi ve sellem će biti zadovoljan vama. I vi štitite svoju porodicu, svoje društvo, svoj džemat. Svi će time biti zaštićeni, inšallah. Da nas Allah ‘Azza wa Jalla sačuva. Ovo je najteža fitna. Zaista, ovo vreme je još gore od vremena Sejjidina Luta. Gore je od Sodome i Gomore. Tada se to dešavalo samo u dva grada. Sada je to u celom svetu. I ako se nešto kaže, zabranjeno je reći da je to loše. Zato neka nas Allah ‘Azza wa Jalla sačuva. Moramo se sami zaštititi, jer šejtan napada ljude punom snagom – ne samo muslimane, već sve ljude. Da nam Allah ‘Azza wa Jalla pošalje Sejjidina Mehdija alejhi selam, da nas spasi. Zaista, mi tonemo. Ne razmišljamo (thinking) – već tonemo (sinking). Kao što Egipćanin kaže: „O čemu toneš?“ Ceo svet propada. Kao Karun sa svojim novcem. Sada, kada imaju previše novca, svi tonu u otpadnim vodama; ne u zemlju, već u kanalizaciju – svi zajedno propadamo. Da nas Allah ‘Azza wa Jalla spasi od njih.

Alhamdulillah, stigli smo bezbedno u London. Ovo je prvi put, alhamdulillah, da posećujemo ovu konkretnu džamiju. Mashallah, muslimani grade mnoge džamije. Ranije, pre skoro pedeset godina, kada je Mevlana Šejh prvi put došao ovde, nije bilo ničega; uopšte nije bilo džamija. Čak je i kod Centralne džamije tada stajao samo šator. Alhamdulillah, nakon toga su hiljade počele da dolaze. Alhamdulillah, to je svetlost. To je kuća Allaha Azza wa Jalla. Allahova kuća zrači svetlošću, širi blagoslove i bereket. Alhamdulillah, Allah nagrađuje one koji grade džamije, koji podržavaju džamije ili služe islamu na bilo koji način. Posebno o džamijama Poslanik (sallallahu alayhi wa sallam) kaže: Ko sagradi džamiju ili pomogne u izgradnji, njemu će Allah sagraditi palatu u Džennetu, u Raju. Kada izgradite tako nešto, dobro koje iz toga proizađe je poput investicije koja donosi kamatu – ali ovo je kamata koja traje večno. Alhamdulillah, to je divno. Mashallah, neka vas Allah sve blagoslovi. Alhamdulillah, verujem da je svako doprineo svojim delom; bilo mnogo ili malo, svi su pomogli. Neka nas Allah nagradi, inšaAllah. Kao što smo rekli, ovo je kuća Allaha Azza wa Jalla. Allah je Milostivi, Samilosni – Allah Azza wa Jalla. I mi moramo biti milostivi prema ljudima, prema Allahovim stvorenjima. Ovo je put Poslanika (sallallahu alayhi wa sallam). Ulema, Salihini, Evlije i Mešajisi svi slede ovaj put. Oni žele dobro Allahovim stvorenjima; bilo čovek ili životinja, mi moramo biti milost za sve. Ne smemo biti tvrdog srca. Allah Azza wa Jalla kaže o Poslaniku (sallallahu alayhi wa sallam): Raufun Rahim. To znači da je naš Poslanik (sallallahu alayhi wa sallam) veoma blag i veoma milostiv. Mi smo muslimani, stoga moramo da se ugledamo na njega, koliko god nam je to moguće. Moramo želeti dobro svemu i svakome. Ne budite neprijatelji i ne budite zavidni. Jer Allah Azza wa Jalla kontroliše sve; sve je pod Njegovom kontrolom. Postojao je jedan veliki Velija iz Turske po imenu Merkez Efendija. Njegov Šejh je bio veliki učenjak – mislim da je bio Kadija (sudija) – koji je napustio svoju službu. Njegov Šejh ga je podvrgao mnogim iskušenjima, i na kraju ga je imenovao za svog halifu (naslednika). Pošto je bio veoma blizak Šejhu, mnogi muridi – stariji muridi koji su tamo bili trideset ili četrdeset godina – bili su pomalo ljubomorni na njega. Mislili su: "Kako je to moguće? On je nov, a ipak je Šejh toliko zadovoljan njim." Tako je Šejh želeo svima da im održi lekciju. Rekao je: "Pitam svakog od vas: Kada bi vam Allah dao moć, šta biste uradili?" Jedan od njih je odgovorio: "Učinio bih celi svet muslimanskim." Drugi je rekao: "Uništio bih sve nevernike." Neko treći je rekao: "Pobrinuo bih se da niko više ne bude siromašan." Dato je mnogo različitih odgovora. Zatim je upitao Merkez Efendiju: "Ti, šta bi ti uradio?" "Ne bih uradio baš ništa", odgovorio je. "Zašto?" "Ostavio bih sve u centru (Merkez)." Merkez znači nepromenjeno, u ravnoteži. "Zašto?" upitao je Šejh. Rekao je: "Zato što Allah Azza wa Jalla tako želi. Ja ne mogu da se mešam u volju Allaha Azza wa Jalla." Zato svi moramo biti zadovoljni Allahovom voljom. Trebamo pomoći koliko možemo i činiti ono što je u našoj moći. Ali ne prisilom i ne nasiljem. Ako Allah odredi hidajet (uputu) za nekoga, onda mu Allah šalje uputu. Ako pokušate da to iznudite, nećete imati uspeha. Ali kroz blagost, milost i dobra dela prema ljudima, oni će biti srećniji sa vama, a Allah Azza wa Jalla će biti zadovoljan vama. Moramo imati čist nijet (nameru). To je naša namera: dobro za ljude, za čovečanstvo. Danas, naravno, svako pati. Mi smo na kraju vremena Ademovih sinova (čovečanstva); to je poslednje vreme, i sve je veoma teško i jadno. Ljudi nisu srećni. Allah im je dao sve, ali oni ne pronalaze sreću. Zašto? Zbog njihove zavisti, njihovih loših namera i njihovog lošeg karaktera – svega lošeg. Oni žele samo za sebe, ne za druge. Allah nam je dao sposobnost dobrog razmišljanja. Morate shvatiti: ako su svi dobro, bićete i vi dobro; sve će biti dobro. Ali ako vi niste srećni, ni drugi nisu srećni. Ljudi su ljubomorni jedni na druge i pokušavaju da jedni drugima stvore probleme. A to dovodi do bede i siromaštva za sve. Sada dolazi Ramazan, Šehru Ramazan. Obično se zekat može dati bilo kada, ali u Ramazanu je najbolje, kako se ne bi zaboravio. Sada kada ljudi traže novac, drugi kažu: "Nemamo novca." Zašto? Zato što bogati ljudi ne daju ništa. Oni ne daju svoj zekat; ne misle na druge. Kada bi davali, bilo bi dovoljno za sve siromašne. Ali zato što ne daju ništa, dolazi prokletstvo od Allaha na one koji zadržavaju. To takođe dovodi do toga da siromašni postaju agresivniji i nesrećniji. I oni se mole protiv onih koji ne daju ništa, protiv onih koji ne brinu o njima. Ceo sistem se kvari. Islam nam pokazuje šta je najbolje za čovečanstvo, za celi svet. Već stotinu godina više nema pravog islamskog poretka. Niko ne kaže: "Mi smo muslimani." Čak i tamo gde imamo dve milijarde muslimana, nema koristi. Poslanik (sallallahu alayhi wa sallam) je rekao: "Biće vas mnogo – mnogo muslimana – ali nećete imati težinu." "Vaša vrednost će biti poput pene na moru – bez koristi, ništa." Možda se neko raduje mehurićima, ali oni nemaju suštinu. To je zato što su napustili pravi islam, koji je postojao sa hilafetom, poslednjom državom Osmanskog carstva. To nije bilo samo za Turke; u njemu je bilo sedamdeset nacija – muslimani, hrišćani, katolici, pravoslavci, Jermeni, Etiopljani, zoroastrijanci – sve zamislivo bilo je deo tog Osmanskog carstva. Islamsko Osmansko carstvo se svuda staralo za pravdu i branilo siromašne i potlačene ljude, gde god da su bili. Oni su ga okončali, i celi svet je propao. Mislili su: "Ako okončamo ovo carstvo, bićemo srećni; biće dobro." Ne. Okončali su ga, ali stvari su postajale sve gore i gore, pune patnje. I još uvek to ne žele da uvide. Oni truju svakoga na ovom svetu, duhovno i fizički. Čak je i more puno otrova. Taj crni otrov – gde god se pronađe, vlada beda, dešavaju se loše stvari, vlada nesreća. Mislim na tu crnu tečnost, naftu. Gde god ima nafte, spušta se prokletstvo. Svi jure za njom, ubijaju jedni druge, uzimaju od nje i ne vraćaju ništa. Ali u osmansko doba, ne. Govorilo se da Osmanlije uzimaju od ljudi. Ali šta je tada bilo u Saudijskoj Arabiji ili u Zalivu ili na bilo kom drugom mestu? Samo pustinja. Sultan je slao pomoć da ih hrani, da ih snabdeva svime. I oni to nisu znali da cene. Kada je došla nafta – ta crna, prokleta tečnost – uništili su Osmanlije, i uništili su celi svet. Do danas vidite: gde god ima nafte, tamo leži prokletstvo. Oni i dalje trče za njom. SubhanAllah, to od početka nije bilo ništa dobro. Bilo je vremena kada je na nekim mestima izvirala, i ljudi su govorili: "Šta je ova crna tečnost? Veoma je prljava. Odakle to dolazi?" To je bilo možda pre dvesta godina; nisu znali ništa o benzinu ili sličnom. Kasnije, kada su shvatili šta je to, počeli su da se međusobno ubijaju i da ubijaju sve te siromašne ljude zbog toga. I tvrde: "Mi ih spašavamo." Ovo nije sistem pravde. Oni su okončali jedini sistem pravde; uništili su ga. Posle toga više nije bilo ničega. Ali mi smo, elhamdulillah, muslimani i srećni smo jer se oslanjamo na Allaha. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao da će doći vreme, veoma loše vreme, veoma mračno vreme. Biće tlačitelja, zuluma (nepravde) i svega lošeg; biće kao crna noć. Ali kada se to desi, Allah će poslati jednog od mojih potomaka, rekao je Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). On će ukloniti svu tu tamu i ispuniće ceo svet pravdom i mirom, inšallah. Subhanallah, to je radosna vest. Pošto to znamo, uzdamo se u Allaha. Mi nemamo straha. Ko se plaši? Drugi ljudi – "Šta će se desiti? Ovaj uzima onu zemlju, onaj uzima drugu zemlju, bombe ovde, bombe tamo." Sve to muslimanu nije važno. Allah će nagraditi svakog potlačenog; Allah će ih isplatiti. Ali za tlačitelja neće biti milosti. Neka nas Allah zaštiti i neka nam Allah pošalje tog Mehdija (alejhi selam), kako bismo doživeli dobre dane koje su Allah i Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) obećali. Ceo svet će biti u miru, bez patnje. To će se desiti u ahir-i zemanu (poslednjem vremenu), inšallah. Sada je kraj vremena. Mi čekamo, inšallah, Sejjida Mehdija (alejhi selam). Neka ga Allah pošalje da spasi ovaj ummet i celo čovečanstvo, inšallah.

Alhamdulillah, ponovo smo zajedno. Prošle godine smo već bili ovde, a sada smo se vratili. Oksford je značajno mesto koje ceo svet poznaje. To je mesto znanja koje udomljava svaku vrstu učenosti. Postoji dobro znanje i postoji loše znanje – i oba se nalaze ovde. Moramo odabrati dobro znanje i izbegavati loše. Loše znanje potiče od šejtana, dok dobro znanje dolazi od Allaha Azza wa Jalla. Ništa od ovog znanja ne potiče od samog čoveka; sve ovo dolazi preko poslanika, posebno preko sejjiduna Idrisa alejhis-selam. Svo ovo znanje, uključujući tehnologiju, stiže do nas ovim putem možda već 10.000 godina. Naravno, znanje se otkriva samo polako, deo po deo, preko sejjiduna Idrisa alejhis-selam. Svi jezici, sva pisma i svako znanje dolaze preko sejjiduna Idrisa alejhis-selam. Kada sazri vreme, videćete kako se pojavljuje novo znanje. Neki trenutno poseduju znanje, ali ono je nepotpuno; oni samo nagađaju o procesima i vezama. Jedne godine znanje je bilo manje, sledeće bolje, deset godina kasnije još naprednije, a nakon sto godina dodatno usavršeno. Približavamo se kraju vremena. Možda se zato razvoj znanja u poslednjem veku tako ubrzao. Sada se ljudi čude ovoj mašini koja naizgled može da razmišlja bolje od vas. Neki strahuju da bi ova mašina mogla sve da kontroliše, da nadjača ljude i da ih na kraju uništi. To je strah onih koji ne veruju u Allaha Azza wa Jalla i misle da znanje nastaje samo od sebe, umesto voljom Allahovom. Kada dođe vreme, stvari će biti drugačije. Na kraju ćemo postići ono što nam je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem predskazao o poslednjim danima pre Kijameta. Postoje veliki predznaci: sejjiduna Mehdi alejhis-selam, sejjiduna Isa alejhis-selam, Je'džudž i Me'džudž i nestanak Kur'ana. Mnogi od ovih znakova pojaviće se pre Kijameta. Ono što se dešava, dešava se voljom Allaha Azza wa Jalla. I znanje dolazi Njegovom voljom i preko Njegovih poslanika. Iz tog razloga sejjiduna Idris alejhis-selam priprema put za objavu znanja. Ljudi tvrde da su otkrili ovo ili ono. To može biti, ali sve to i dalje dolazi preko sejjiduna Idrisa alejhis-selam. Znanje je za Allaha Azza wa Jalla od velikog značaja, jer oni koji znaju prepoznaju pravu prirodu stvari. Neznalice posmatraju stvari i razmišljaju, ali bez pravog razumevanja; stoga oni ništa ne znaju. Svo ovo znanje treba da služi ljudima, da ih vodi ka njihovom Tvorcu i da im Ga pokaže. Mnoga stvorenja se nisu promenila za 10.000 godina, ali čovek mora razmisliti o tome kakav je bio ranije, a kakav je danas. Sav ovaj napredak dešava se kroz znanje sejjiduna Idrisa alejhis-selam i Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Biti učen znači spašavati ljude iz neznanja i biti voljen od strane Allaha Azza wa Jalla. Allah Azza wa Jalla voli one koji poseduju znanje. Prva naredba je glasila "Iqra" – Čitaj. Ovo je trebalo da osigura da Ummet Poslanika sallallahu alejhi ve sellem stekne znanje i nauči ono što je dobro. Poslanik sallallahu alejhi ve sellem poseduje znanje o početku i znanje o kraju. Ko posmatra život Poslanika od početka do kraja, videće riznice koje je Poslanik sallallahu alejhi ve sellem dao čovečanstvu. On je bio Pečat poslanika i njemu je bilo podareno sve znanje. Ima mnogo pametnih umova koje je Allah Azza wa Jalla uputio da Ga spoznaju i da Ga slede, a koji su došli u ovaj grad na studije. To su uglavnom inteligentni ljudi, često iz dobrih porodica. Nadamo se da će preko Allaha Azza wa Jalla pronaći put do Njega. Uprkos spoljašnjim uticajima, mnogi su zainteresovani i istražuju; oni će pronaći ono najbolje što islam jeste kroz Poslanika sallallahu alejhi ve sellem. Neka nam Allah Azza wa Jalla pomogne da ostanemo čvrsti na ovom putu i da sačuva muslimansku decu od slijeđenja njihovog ega i njihovih strasti, koje ih odvode sa Allahovog puta.

Innallaha yuhibbul mu'minin. Innallaha 'aduwwun lil kafirin. Allah voli vernika, Mu'mina. I Allah, Svemogući, rekao je u Časnom Kur'anu da je On neprijatelj kafira, nevernika. Šta znači kafir? To znači da oni ne veruju u Allaha; čovek je nevernik. Šta znači nevernik? On ne zahvaljuje Allahu na onome što mu je On dao. Zbog toga je on Allahov neprijatelj, i Allah je neprijatelj njemu. Uzmimo za primer mrava. Ako bi jedan mrav bio neprijatelj neke države – a kamoli celog sveta – kakav bi značaj taj jedan mrav uopšte imao? Čak i ako deluje nepristojno davati takav primer, neophodno je da bi se pokazalo koliko su uistinu beznačajni oni koji su protiv Allaha Azza wa Jalla. Allah Azza wa Jalla je stvorio čitav univerzum. Čak ni naša cela Zemlja – zapravo cela galaksija – nije ravna ni trunki prašine. Koliko su onda bezumni ti ljudi koji su protiv Allaha Azza wa Jalla? Oni se okreću protiv Njega i žele da vode rat protiv Allaha Azza wa Jalla. I oni zapravo veruju da će pobediti. Nikada neće pobediti. Jer Allah je sa nama. Mi ne posedujemo oružje; mi nemamo moć. Naša moć je kod Allaha Azza wa Jalla. On pobeđuje; niko ne može pobediti Allaha Azza wa Jalla. To znači: Nikada se ne osećajte inferiorno zbog Onoga koga podržavate, i nikada se ne osećajte superiorno ako ste Njegov neprijatelj. Stoga, Alhamdulillah, svako ovde je vernik koga Allah Azza wa Jalla voli. Mi stojimo zajedno, i voleli bismo da ti ljudi pređu na našu stranu kako bi postali voljeni od Allaha Azza wa Jalla. Umesto da budu protiv Njega. Ako ste protiv Njega, nećete dobiti ništa; ako ste sa Allahom, dobićete sve. Najvažniji je kraj; večni život je ono što se računa. Ne ovaj život ovde. Ovaj život traje možda stotinu godina. Ne živi mnogo ljudi duže od stotinu godina. Stotinu godina brzo prođe. A šta dolazi posle? Drugi život; drugi život traje večno. Ne stotinu, hiljadu, milione ili milijarde godina. Nikada se ne završava. Oni koji su protiv Allaha biće sve vreme u patnji. Mislili su da su pobedili u ovom životu, ali na Ahiretu (Onom svetu) suočiće se sa kaznom. Biće pitani za sve, za svaki trenutak i za sve što su uradili. Dakle, ako ne zatraže oproštaj, biće zauvek u patnji. Ne deset hiljada ili milione godina; biće tako zauvek. Naš sledeći život je večan. Možda nevernici ne veruju u to. Ali čak ni nevernici, dok žive ovaj život, nikada ne razmišljaju o tome kako će umreti. Misle da žive večno. Većina ljudi tako misli. Ali naravno, tek kada se kraj približi, ljudi pomisle: "Možda ću umreti." Viđali smo čak i mnoge stare ljude koji i dalje ne razmišljaju o smrti. Čovek može imati stotinu godina i još uvek ne verovati da će umreti. To je Allahovo uređenje za ljude u pogledu sledećeg života. Posle toga nema smrti. Nema drugog umiranja; to je za večnost. Jer Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao da nakon što se Sudnji dan završi – naravno to može trajati milionima godina jer neki ljudi čekaju u redu na svoju presudu, jedan za drugim. Neki od njih čekaju hiljadu godina, neki deset hiljada, možda stotinu hiljada godina; postoje ljudi koji dugo čekaju. Nakon što se to završi, Allah Azza wa Jalla naređuje Džibrilu alejhis-selam da dovede smrt. Ona će biti postavljena između Dženneta i Džehennema, Raja i Pakla. Postavljaju je između, i Allah naređuje Džibrilu da je zakolje. On je kolje kao ovcu. I biće rečeno: "Ovo je smrt; posle ovoga više nema smrti." To je zauvek za vas: zauvek u Raju ili zauvek u Paklu. Dakle, to nije šala. Ljudi se kockaju, ali ta kocka bi mogla biti najgora u koju su se ikada upustili. Jer posle toga za njih više nema prilike da ponovo igraju. Gotovo je; oni će biti ili u Raju ili u Paklu. Zato svako ko ima pameti ne sme slušati te ljude. Danas ima mnogo šejtanovih ljudi koji odvode ljude sa puta ka Raju prema Paklu. Vode ih na izlet od Raja do Pakla. Neki od njih ih ostave tamo deset godina, stotinu godina, hiljadu godina u Paklu. To se dešava ako ne počine kufr (neverstvo). Kada odsluže svoju kaznu, mogu ući u Raj. Ali ako imaju kufr u srcu – vel 'ijazu billah (tražimo utočište kod Allaha) – danas mnogi prave ateiste od ljudi i navode ih da ne veruju u Allaha. To je ogroman rizik. A ti zli ljudi, koji ih vode na putovanje u Džehennem, u Pakao, na kraju ih možda odvedu tamo zauvek. Zauvek u Paklu. Ali ako zatraže oproštaj i pokaju se Allahu, Allah će im oprostiti. Mnogi ljudi kažu: "Ljuti smo na Allaha." Ko si ti da budeš ljut na Allaha? Imamo jednu tursku poslovicu: "Zec se naljutio na planinu, a planina to nije ni primetila." To je smešno; planini se ništa neće desiti. Šta god da se desi, desiće se zecu; dakle on neće ići tamo da jede ili pije. Dakle, ako neko kaže: "Ljuti smo na Allaha jer nam nije dao ono što smo hteli", Šta ti hoćeš? Nisi ovde u restoranu ili hotelu da zahtevaš šta ti je volja. Ako ti Allah da, moraš biti srećan. Allah ti je dao sve. Ti si kao konj koji trči od mesta do mesta i radi svakakve loše stvari, a posle kriviš Allaha, ili kriviš evlije ili mešajihe i kažeš: "Oni nas ne štite." Kako te oni mogu zaštititi? Moraš sam sebe zaštititi. To moraš znati. Bićeš pozvan na odgovornost za ono što si uradio i ono što radiš. Ti si ljudsko biće. Allah ti je dao razum da razmišljaš, da razlikuješ dobro od zla. Ko nije odgovoran? Mnogi koji imaju psihičke probleme nisu odgovorni. Čak im i država daje dokument. Za mnoge od njih važi: Ako nešto urade, nisu odgovorni jer nemaju razuma i postupaju nesvesno. To su jedini koji mogu biti pošteđeni kazne ili suda. Zato svako ko ima razum mora da razmisli i zna da Allah svakome daje rizk (opskrbu). Svako to dobija. Nema razloga da sebe dovodite u nevolje i izlažete se večnoj patnji. To je veoma opasno, najopasnija stvar uopšte. Ništa u ovom životu nije opasnije od toga. Jer ovaj život imaš samo jednom. Ako ne činiš dobra dela, nema druge šanse. U jednoj suri u Kur'anu stanovnici pakla kažu: "O Gospodaru naš, vrati nas na dunjaluk i mi ćemo se pokoravati, mi ćemo obožavati, i mi ćemo činiti samo dobro." On kaže: "Ne, to je prošlo." To je samo jednom na dunjaluku. Mnogi ljudi vas uče, govore vam da budete pažljivi, da budete dobri, da postanete Allahovi miljenici. Ranije ste im se smejali. Govorili ste: "To nisu pametni ljudi; to su idioti." To su govorili o onima koji klanjaju ili veruju u Allaha. To je sada moda. I oni posebno privlače malu decu, u školama ili na ulici. Misle da njihove porodice, očevi, majke ili svi ostali nisu tako pametni kao oni. A zapravo su stotinu puta pametniji od vas. Jer time oni imaju sreću ovde i na Ahiretu. Kada vide svoju decu ili rođake na Allahovom putu, oni su najsrećniji. Mnogi ljudi dolaze i mole za hidajet (uputu) za svoju decu, za svog muža ili za brata ili sestru. Mnogi dolaze i mole za to, i mi se naravno molimo. Sve vreme je ovo velika tema na ovom mestu, a takođe i na mestima u Engleskoj ili Evropi. U muslimanskim zemljama je malo bolje nego ovde. Muškarci čine haram. To će biti kažnjeno na Ahiretu. Na dunjaluku je najgore kada oženjen čovek ide drugoj ženi bez nikaha, bez braka. To je najveći greh. Postoje mali gresi i postoje veliki gresi. To je najveći greh. I ponašaju se kao da je to normalno; oni samo nastavljaju dalje. I kažu: "Znamo da je to haram, ali ne možemo da se kontrolišemo." Ali ako se ne kontrolišete, to je zato što ne znate kakvu ćete kaznu za to dobiti. Za to postoji kazna na dunjaluku još pre Ahireta. Postoji izreka – ne znam da li je hadis ili nešto drugo: Bashir al-qatil bil-qatl wa law ba'da hin. Ona kaže: Objavi ubici da će biti ubijen, čak i ako se to dogodi kasnije. Wa bashir al-zani bil-faqr. I objavi preljubniku da će ga zadesiti siromaštvo. Bereket (blagoslov) će nestati. Neće više imati ništa. Čak i ako poseduje milione, oni mu neće ostati. Odjednom će sve nestati. To je veoma važno. Jer ljudi znaju za Ahiret i kažu: "U redu, možda će nam Allah oprostiti." Ali postoji i kazna na dunjaluku. Ako činiš haram, greh, mora ti se nešto desiti. Kad god činiš dobro, naći ćeš dobre stvari na dunjaluku, još pre Ahireta. Čak i ako si siromašan: ako činiš dobro, Allah ti daje sreću. Ako imaš milione, možda nemaš tu sreću. Ako činiš loše stvari, Allah te kažnjava i ovde. Kakvom vrstom kazne? Bilo kakvom kaznom. A najveća kazna je da te Allah, Azze ve Dželle, gleda sa srdžbom. On te ne gleda sa Rahmetom (milošću). On gleda sa srdžbom. Ali ako siromašan čovek, ili bilo ko – obični ljudi, mali, veliki, devojka, žena – ako čine dobro, Allah je zadovoljan njima. Allah ih blagosilja. U hadis-i šerifu se kaže da, kada je Allah zadovoljan nekime, On obavesti Džibrila, alejhis-selam, da je zadovoljan njime. I Džibril kaže svim melecima da budu zadovoljni njime. I svi meleci postanu zadovoljni, i tako Allah učini da i ljudi budu zadovoljni tim čovekom. Zato je za ljude veoma važno da budu na Allahovom putu, daleko od greha i harama. Posebno od toga, najvećeg harama, da to čine. Zato budite oprezni. Ne srljajte u propast. Ne činite svoju porodicu nesrećnom. Ne ljutite svoje rođake, oca ili majku, svojim ponašanjem. Budite dobri, inšallah. Dobro se širi, od jednog do drugog, na celo društvo, na sve ljude; Allah gleda na njih sa milošću i ljubavlju. To je veoma važno. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Ad-Deen an-Naseehah" (Vera je iskren savet). Morate ljudima pričati o ovome; bilo da je ono što rade dobro ili loše, morate im to reći. I ako vidite da se dešava nešto loše: ako to možete sami sprečiti, onda to učinite. Ako ne, onda barem recite: "Ne radite to." Ako to ne koristi, onda recite jednostavno svojim srcem: "To nije prihvatljivo; Allah to ne voli, ne prihvata to, i ja to ne volim i ne prihvatam." "To nije dobro; to je loše, od šejtana, i mi to ne prihvatamo." Tako ćete ispuniti svoju odgovornost. Ali ako kažete: "U redu, oni to rade, pustite ih, šta možemo da uradimo? To je normalno." Ne smatrajte loše stvari normalnim. Loša stvar je loša. Morate znati da je to loše i reći samima sebi: "Ne mogu ništa da uradim, ali to ne prihvatam; to nije normalno." Sada ljudi pokušavaju da predstave mnoge stvari kao normalne, ali one nisu normalne. Ne znam do čega je – do hrane, do vazduha, odakle taj otrov dolazi – što dovodi do toga da svako nenormalne stvari smatra normalnim. Neka nam Allah otvori srca. Neka Allah sačuva naše društvo od ove bolesti. To je veoma opaka bolest. Neka Allah da hidajet onima koji to čine, i neka nam Allah oprosti, inšallah.

Elhamdulillah, danas je poslednji dan redžeba, prvog od Allahovih svetih meseci. Prema nekim kalendarima, sutra je prvi šaban; za druge on može početi malo kasnije. Ali elhamdulillah, u ovih trideset dana redžeba Allah nas je blagoslovio. Srećni smo zbog onoga što nam je Allah podario. Što nam je dozvoljeno da hodimo Njegovim putem u ovom životu, dok meseci i godine prolaze. Kada si sa Allahom, ti si pobednik; dobijaš pravi život ovih meseci. Elhamdulillah, jedan blagoslovljeni mesec odlazi, a drugi blagoslovljeni mesec dolazi. Mesec Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Rajab Shahrullah, Sha'ban shahri, Ramadan shahr ummati. Redžeb znači "Allahov mesec". Naravno, sve pripada Allahu. Ipak, za Ummet je Allah posebno blagoslovio ovaj mesec. I u čast Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, mesec šaban je tu. Šaban je mesec Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. A ramazan je za Ummet. Allah ga je učinio najblagoslovljenijim mesecom za Ummet; mnoge stvari se u njemu dešavaju. Ali sada smo, inšallah, u šabanu, kojem je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, posvećivao posebnu pažnju i u kojem je povećavao svoj ibadet. Neki ljudi danas tvrde da ovaj mesec nema vrednost. Ne, oni jednostavno ne znaju. Ovo je mesec Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem; on je postio skoro celi šaban. Čak su i ashabi mislili da će postati obaveza (farz), pošto je on postio skoro celi mesec. A što se tiče ramazana, i njemu se veoma radovao. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je sve ovo pokazao. Elhamdulillah, ljudi tarikata poštuju sve; oni ne preispituju stalno: "Šta je ovo, šta je ono?" Elhamdulillah, posebno u našem nakšibendijskom tarikatu, trudimo se da sledimo svaki sunnet u našem vird-u i našoj dnevnoj vazifi. Ne radimo ništa mimo sunneta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Neka nas Allah zadrži na Svom putu. Moramo poštovati ono što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poštovao. Možeš ceniti čak i najmanju stvar, ali nikada nemoj biti protiv nje. Ako si protiv... pa, Allahovo bogatstvo se time ne umanjuje, ali tvoj udeo će biti manji. Neko ti pruži dragulj, a ti kažeš: "Ne želim to." Pa dobro, imaš slobodan izbor. Neka nam Allah omogući da prepoznamo vrednost vremena u kojem se nalazimo. Ta vrednost je dragocena; toga moramo biti svesni. Elhamdulillah, Allah nam je dozvolio da uđemo u ovo dragoceno vreme, inšallah.

Innamal mu'minuna ikhwatun fa-aslihu bayna akhawaykum. (49:10) Allah, Moćni i Veličanstveni, opisuje vernike kao braću. U mnogim hadisima se takođe kaže: "La yu'minu ahadukum hatta yuhibba li akhihi ma yuhibbu li nafsihi." Allahov Poslanik je govorio istinu. Vera nije potpuna, kako kaže Poslanik (salla Allahu alayhi wa sallam), sve dok čovek ne želi svome bratu ono što želi samome sebi. Ovo je od velikog značaja i od velike koristi za muslimane i celo čovečanstvo. Jer ako ti želiš dobro svom bratu u islamu, baš kao i sebi, i on će tebi želeti dobro. Radi se o činjenju dobra, širenju dobra, donošenju sreće i bereketa (blagoslova). To je ono što je Poslanik (salla Allahu alayhi wa sallam) objasnio, a Allah, Uzvišeni, kaže u Kur'anu da su vernici braća. Vreme Poslanika (salla Allahu alayhi wa sallam) nazivamo Asr as-Sa'adah – Doba sreće. Ali kakva je to sreća bila? Često nisu imali ni šta da jedu. Ponekad su gladovali po dva ili tri dana i ništa nisu jeli, jer se hrana nije mogla naći. Ipak, svako je znao da je to bilo srećno vreme – najsrećnije vreme ikada. Za celo čovečanstvo i celu istoriju, era Poslanika (salla Allahu alayhi wa sallam) bila je najsrećnije vreme. Naravno, to su bile samo 23 godine. Te godine su bile pune blagoslova. Ubrzo nakon toga, neki ljudi koji su bili prisutni postali su neprijatelji; neki su pali u fitnu (iskušenje/nered). Polako su okolnosti postajale sve gore. Zato je Poslanik (salla Allahu alayhi wa sallam) i rekao u jednom hadisu: "Moje vreme je najbolje vreme." Posle mene dolazi vreme Hulefa-i Rašidina (pravednih halifa). Četvorica halifa: Sejjidina Ebu Bekr, Omer, Osman i Sejjidina Alija (neka je Allah zadovoljan njima). I to vreme je bilo dobro. Vek koji je usledio i drugi vek su takođe bili dobri, rekao je on. Nakon toga su se ljudi sve više udaljavali od onoga što je Poslanik (salla Allahu alayhi wa sallam) poučavao o međusobnoj ljubavi. Mnogo toga je stalo između njih. Nešto od toga je bilo ispravno, a nešto ne. Ali to vreme nije više bilo tako srećno kao vreme Poslanika (salla Allahu alayhi wa sallam). Iz godine u godinu, iz veka u vek, udaljavali su se od reči Poslanika, i svako vreme je bilo gore od prethodnog. I elhamdulillah, sada smo stigli do najniže tačke, elhamdulillah. Šta možemo da učinimo? Allah nas je stvorio baš u ovom vremenu. Ipak, i pored svega toga, naredba Poslanika (salla Allahu alayhi wa sallam) ostaje na snazi; ona nije ukinuta. Vernici su braća. Vernik mora voleti svoju braću, svoju zajednicu i muslimane. Mora ih voleti, ne sme sejati razdor i ne sme biti neprijateljski nastrojen prema njima. Što se više raduješ svom bratu muslimanu, to se Poslanik (salla Allahu alayhi wa sallam) više raduje zbog tebe. Evlije (Allahovi prijatelji) raduju se s tobom. Allah je zadovoljan tobom kada živiš u harmoniji sa svojom braćom. Šejtan, s druge strane, nije srećan. Kada je šejtan srećan? Kada se muslimani ili braća međusobno svađaju, tada se on raduje. Ali šejtanova radost nije kao naša radost. Jer on je pun zavisti i zlobe. On nikada neće biti istinski srećan. Što mi više patimo, to je njemu bolje – deluje zadovoljno – ali Allah mu ne daje istinsku sreću. Međutim, vernicima, mu'minima, Allah poklanja sreću. Naravno, vidi se da oni koji prave nered i štete muslimanima žive u stalnoj bedi. Muče ih loše misli, a njihova srca su ispunjena tamom. Puni šejtanskih vesvesa (šaputanja). Oni ne mogu biti srećni. Čak i kada bi osvojili ceo svet, ne bi našli sreću. Ali vernici se raduju svemu što dolazi od Allaha. Oni su puni sreće. Kada su sa svojom porodicom, kada su sa ljudima koje vole, oni su srećni. Kada, na primer, odu na hadž ili umru, ili posete neko sveto mesto, ispunjava ih sreća. Ali ako odu u kazino ili na neko loše mesto, nikada neće naći mir. Kada napuste takva mesta, osećaju se još jadnije. Ne bolje – postaje sve gore. Upravo za to služi naš tarikat, elhamdulillah: da pomogne ljudima da budu srećni. Ima ljudi koji tvrde da su muslimani, ali rade stvari zbog kojih su drugi muslimani nesrećni zbog njih. Od malih nogu uče sebe i svoju decu da budu nesrećni. Oni proklinju dobre ljude, proklinju ashabe (drugove) Poslanika (salla Allahu alayhi wa sallam). I pritom plaču, kukaju i žale se. To nije naš put. Elhamdulillah, mi se smejemo. Za to nema razloga. Jer nam je Allah naredio: "Wa bi dhalika fal-yafrahou." (10:58) Morate se radovati, kaže Allah, kada ste na Njegovom putu i kada ste muslimani. "Neka se tome raduju." To je naredba; trebate biti srećni, a ne plakati. Ne mučite sami sebe. I posle tvrdite: "Mi smo muslimani, mi volimo ovo", dok svuda pravite fitnu. Ne, muslimani – ljudi tarikata – bili su ti koji su otvarali srca. Sejjidina Ahmed Jesavi, sultan Turkestana – njegovo blagoslovljeno turbe je u Kazahstanu, mi smo ga posetili – imao je sto hiljada murida (učenika). On ih je podučavao i slao na sve strane sveta, čak i u nemuslimanske zemlje. Putovali su, ne da bi se borili, već samo da bi podučavali ljude. I kasnije, kada je stigla vojska islama, ti ljudi su bili radosni što ih dočekuju. Jer su ih naučili sreći, dobroti i pravdi – svim dobrim stvarima koje nisu znali. Ti ljudi su otišli i podučavali ih. Sto hiljada derviša i učenjaka. "Derviš" znači da on zna kako se klanja, šta je sunnet, šta je farz (dužnost), i on sledi tarikat. Osvojili su srca i pre nego što su zauzeli zamkove ili tvrđave. To je tarikat: pružiti ljudima ljubav, doneti sreću čovečanstvu. Zbog toga danas vidimo da mnogi nemuslimani pronalaze islam kroz tarikat. Oni kažu "sufija, sufija", ali kada se spomene "islam", beže, jer misle da je islam ono što ti drugi ljudi propovedaju – ubijanje, nesreća, tvrdoća srca, ništa dobro. Ali kada se kaže "sufija", oni dolaze. Na primer u Konju kod Sejjidina Dželaludina Rumija. Nemuslimani ga veoma cene. Možda čak i ne znaju da li je on musliman ili ne, ali ga priznaju kao majstora sufizma. Postoje stotine hiljada onih koji ga slede; kada se pojavi njegova knjiga, ona postaje bestseler. Ljudi moraju to prepoznati i ceneniti. To je upravo ono čemu je Poslanik (salla Allahu alayhi wa sallam) podučavao. Sufije, ljudi tarikata, to pokazuju svojim primerom. I kroz to hiljade, možda milioni, dolaze u islam. S druge strane, kada ljudi rade protiv ovog učenja Poslanika (salla Allahu alayhi wa sallam), mnogi se okreću od islama. Beže i govore: "Mi to ne želimo, to nije dobro." Ali oni ne poznaju pravi islam. Ovo je pravi islam: bratstvo, ljubav prema bližnjem, nikoga ne ugnjetavati i nikoga ne prisiljavati na veru. Islam dopire do ljudi preko srca. Poslanik (salla Allahu alayhi wa sallam) nikada nikoga nije prisilio da postane musliman. U Kur'anu, u suri Et-Tevba, kaže se: Ako neko želi da dođe do Kabe, mora biti musliman. Ko nije musliman, ne sme da uđe. Ali se protiv njih ne bori da bi postali muslimani. Ne, ako ne žele da budu muslimani, mogu ostati u svojoj veri, sve dok se pokoravaju vlasti i plaćaju svoj porez. Taj porez nije bio visok. Danas su porezi u Evropi možda 80% ili 90%. A džizija je bila slična zekatu, možda dva i po procenta. To je bilo skoro ništa. Kada danas plaćate PDV, to je možda 20% ili 30%, ne znam tačno. Na to dolazi još i porez na dohodak. Dakle, elhamdulillah, dajete svu svoju zaradu vladi. I uprkos tome, predstavljaju islam u lošem svetlu. Ipak je islam najbolji, elhamdulillah, jer je to Allahova vera. Sve je u ravnoteži. Ništa u islamu nije strogo niti nepotrebno teško. Sve je za dobrobit. Čak i u vezi sa misvakom (drvce za zube), Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Da ne otežavam svome ummetu, naredio bih im misvak pre svakog namaza." Da se koristi kada se klanja. Misvak ima stotinu koristi. Ne samo kao sunnet, već i za tvoje zdravlje, za tvoje zube, za sve – bezbroj koristi. Ali čak i ovde, da ne bi otežao, Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Neću ovo narediti." Tako je sve u islamu uravnoteženo. A gde se nalazi ta ravnoteža? Nalazi se u tarikatu, elhamdulillah. Tarikat i šerijat su jedno. Srž šerijata je tarikat. Možda neki pitaju: "Tarikat? Zašto nam treba tarikat?" Ako ga ne želiš, možeš jednostavno slediti šerijat. Ali na kraju bi neko mogao doći i odvratiti te i od šerijata. Prevariti te, navesti te da proklinješ Ehli-bejt ili ashabe. Takvi ljudi su izvan tarikata. Većina njih je takva. A ako nisu sa ove ili one strane, čak i oni u sredini mogu biti zaraženi tim načinom razmišljanja. Počinju da čine haram proklinjući te blagoslovljene ljude. Blagoslovljene ljude. Zato ljudi treba da slede tarikat ili da slušaju ljude od tarikata. To je veoma važno za naš život i za živote naše dece. Od suštinskog je značaja naučiti ih ljubavi prema Poslaniku, ashabima i Ehli-bejtu. Elhamdulillah, kao što smo već rekli, sada se nalazimo u ovom mesecu, mesecu Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). U našem kalendaru on počinje večeras. Možda je u drugim kalendarima tek sutra. Ali važno je poštovati i častiti ovaj mesec, jer je to mesec Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). On je veoma cenio ovaj mesec. Sve knjige hadisa i sira prenose da, posle ramazana, ni u jednom mesecu nije toliko postio kao u ša'banu. Šehr ša'ban el-mukarram el-muazzam. Naše poštovanje prema Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) ogleda se u tome da poštujemo ono što je on radio. Mi častimo mesece, dane i blagoslovljene noći. Sve to proističe iz učenja Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). A ako slediš učenje Poslanika, Allah te nagrađuje desetostruko, sedam stotina puta i više. Elhamdulillah, ovo je blagoslovljen dan na blagoslovljenom mestu; ovde smo prvi put. Neka vas Allah blagoslovi. Neka nas Allah učvrsti na Svom putu. Kako nas šejtan i njegovi sledbenici ne bi zavarali. Neka nam Allah podari sreću. Mi ne kukamo. Ne plačemo i ne pravimo pometnju zbog stvari koje su u prošlosti. Allah će pitati šta se dogodilo. Nema nagrade za proklinjanje dobrih ljudi ili loš govor o njima. To tvoje srce čini samo tamnijim, nesrećnijim i donosi ti fitnu. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka ih Allah blagoslovi. Neka nam Allah omogući da učestvujemo u njihovom bereketu. Vreme Asr-i sa'adeta, vreme sreće Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Živimo u teškom vremenu, ali neka Allah spusti malo te sreće u naša srca, inšallah. Vremena nisu dobra, ali inšallah, Allah je svemoćan. Ako čvrsto verujemo, biće lako nositi sreću u našim srcima, inšallah.

"Wa khuliqal-insanu da'ifa." (4:28) Allah, Uzvišeni i Moćni, kaže u časnom Kur'anu: "Čovjek je stvoren slabim." Po mom mišljenju, čovjek je najslabije od svih stvorenja koja je Allah stvorio. Jer druga živa bića, čak i ona sićušna koja vidite... Mrav, na primjer, može nositi trostruku težinu svog tijela. I druge životinje su takve; one su jake, mnogo snažnije od čovjeka. Čak i onim naizgled najslabijim, Allah je podario mnoge sposobnosti koje čovjek ne posjeduje. Ukratko: Najbespomoćnije biće je čovjek. Ipak vidite da mu je Allah dao razum, održava ga u životu i pušta ga da vlada stvorenjima. Jer Allah je stvoreno potčinio čovjeku. Ali čim čovjek stekne malo moći, pomisli da nema nikoga jačeg od njega. Zaboravlja svoje porijeklo, zaboravlja svoju slabost i postaje pravi tiranin. Bilo prema drugima, svojoj porodici ili bilo kome koga smatra slabijim... Postaje ohol i govori sebi: "Ja sam nadmoćniji od njih." To nije dobar znak. Trebali biste snagu tražiti samo kod Allaha, Uzvišenog i Moćnog. Morate cijeniti ono što vam je Allah dao i zahvaljivati Mu na tome. Kao što je Sejjidna Omer, r.a., rekao: "Najslabiji među vama je kod mene najjači, sve dok ne dobije svoje pravo." "A najjači među vama, koji druge ugnjetava, kod mene je najslabiji, sve dok od njega ne otklonim nepravdu i ne vratim je vlasniku." Radi se o pravu i pravdi... U islamu je pravda najviše načelo. Danas svi govore o pravdi, ali istinske pravde gotovo da i nema. A bez pravde nema ni mira ni blagoslova. Biti pravedan je najveća snaga čovjeka. Ko postupa po pravu i pravdi, taj je istinski jak. Ali ako odstupi od prava, on je najslabiji. Čak i da vlada cijelim čovječanstvom, to ne bi imalo nikakvu vrijednost. Jer ako sutra dođe Melek smrti, on tu ne može ništa učiniti. Da nas Allah učini od onih koji znaju svoje granice i svjesni su svoje slabosti, inšallah. Mi smo, inšallah, jaki samo uz Allahovu pomoć. To je najvažnije. Da nas Allah uvijek učvrsti na ovom putu, inšallah.

Allah, Moćni i Uzvišeni, spušta Svoj blagoslov; postoji blagoslovljena kiša milosti koja silazi s neba za ljude i sva stvorenja. Mesta za sticanje ovog blagoslova su ovi blagoslovljeni skupovi na kojima molimo za duhovno obilje i dobro. Alhamdulillah, mnogi od vas, ili vaši očevi ili dedovi, iselili su se iz zemalja poput Pakistana; ipak, Allah, Moćni i Uzvišeni, odredio je da se nastanite u ovoj zemlji. Neka Allah, Moćni i Uzvišeni, učvrsti vaša stopala u islamu. Pošto ste sada ovde, ovo je sada vaše mesto. Zato ne govorite: "Uradiću ovo, biću ono"; da biste bili sigurni, morate slediti čestite ljude. U suprotnom ćete biti nesrećni i izgubićete svoj put. Ne padajte u nemar; ne gubite svoj identitet i svoju veru. Jer to je najvrednije blago. Pre mesec ili dva bio sam u Južnoj Americi. Tamo je bilo mnogo muslimana koji su se doselili u vreme Osmanlija. Većina njih je bila muslimanska, ali s vremenom je to stanje počelo da se menja. Alhamdulillah; iako šejtan i njegovi pomagači pokušavaju da to okončaju, vidim prisustvo šejhova, tarikata i medresa koji održavaju ovaj edeb živim. Ali, Alhamdulillah, ako Allah hoće, ovo svetlo se neće ugasiti. Jer čak i u zemljama nevere imaju takve dergahe koji čuvaju veru i ubeđenje ljudi. Ne treba da se fokusirate na brige; prava briga je ostati podalje od ovih sohbet-skupova. Ova mesta vam daju duhovnu snagu i mir. Dok se korača putem tarikata, ova mesta su neophodna. Tarikat znači posedovati istinsku veru. Oni koji su u krugu islama, ali ne prihvataju tarikat, jesu muslimani, ali se ne smatraju (potpunim) vernicima. Biti mumin znači verovati u čuda, verovati da je naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) živ, verovati u ashabe, Ehli bejt, Allahove prijatelje i u njihovo delovanje i pomoć. U Južnoj Americi ranije nije bilo tarikata, samo muslimana. Ali kada su počeli da se okupljaju, tarikat ih je ujedinio i pomirio njihova srca. Ovo okupljanje, ovo sastajanje nikada ne može biti loše; naprotiv, ono raste s novim ljudima. Ono čini ljude srećnim kroz islam i postaje sredstvo za njihovu uputu. Ovo je naš put; put plemenitih šejhova, put Allahovih prijatelja. Ne treba ostavljati prostora za brige i misliti: "Naš život je težak". Pogledajte ove islamske zemlje: Pakistan, Tursku, Egipat, sve... Allah, Moćni i Uzvišeni, podario nam je najlepša mesta na svetu, ali mi ne sledimo Njegove naredbe. Upravo zato ljudi sada beže iz zemlje u zemlju. Po naredbi Allaha, Moćnog i Uzvišenog, morate se kao ljudi tarikata i dalje stalno okupljati. Tada vam ova tama ne može nauditi i vaše stvari će biti lake. Sejjidina Jusuf (mir neka je s njim) bio je u tamnici, ali je bio pun mira; to mu nije predstavljalo brigu, jer je bio s Allahom, Moćnim i Uzvišenim. Drugi su bili u palatama, na boljim mestima, ali su bili nesrećni. Prava sreća znači biti s Allahom, Moćnim i Uzvišenim; biti zajedno s čestitima, s robovima koje Istiniti voli. Neka Allah, Moćni i Uzvišeni, još više blagoslovi ovaj dergah. Sigurno nema svako snage da dođe ovamo. Kada su pitali Mevlana Šejha o otvaranju nekog mesta, on je govorio: "Svako mesto na kojem se možete okupiti je blagoslovljeno." Nije potrebno govoriti: "Dolazim izdaleka"; nastavite da posećujete mesto u vašoj blizini do kojeg možete otići. To je za vaše dobro, koristiće vam. Volite jedni druge i budite zadovoljni jedni drugima; ni u kom slučaju ne budite zavidni. To ne pripada edebu tarikata; jer zavist dolazi od šejtana. Ono zbog čega je proteran iz Dženneta, jeste zavist. Koga god da vidite, bilo da je to kadirijski dergah ili čištijski dergah; mi se radujemo samo tome što su ljudi u tarikatu, na nekom istinitom putu. U tome nema nikakvog zla. Ako verujete da je to loše za vas, ta misao nije tarikat; ko tako misli, ne pripada tarikatu i u suprotnosti je sa suštinom tarikata. Hvalimo Allaha, Moćnog i Uzvišenog; inšallah, neka On omogući još mnogim ljudima da koračaju putem tarikata.

Neka vas Allah blagoslovi. Ukazujete nam čast, iako je nismo dostojni. Ali, Alhamdulillah, preko nas ukazujete čast Mešajisima i Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Hvala vam na tome; neka vam Allah podari sve više i više ljubavi i svjetlosti. Neka vas On učvrsti na ovom putu – putu Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), putu Ehli Sunneta vel-Džemata i putu tarikata. Sve je to jedan te isti put; nema razlike. Alhamdulillah, mi smo na pravom putu, Tarikatul-Mustekim, Pravom putu. „Tarikat“ znači put, a „Mustekim“ znači prav – onaj koji ne skreće sa cilja. Alhamdulillah, mi slijedimo put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i nastavit ćemo to činiti, ne samo do Kijameta, već u vječnost. Ko se toga drži od početka, blagoslovljeniji je i bit će bliži Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) u Džennetu. I na dunjaluku su oni draži Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Jer je Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao: „Ko na mene donosi salavate, ja mu odgovaram.“ Zato Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) odgovara svaki put kada ljudi tarikata uče salavate ili durood za njega. To je naše vjerovanje, islamsko vjerovanje. Čak i ako neki ljudi to ne prihvataju, oni nisu važni. Najvažnije je biti na putu Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), putu vaših očeva, djedova i predaka, od vremena Poslanika do danas. Taj put traje. Mnogi su pokušali da ga unište, ali nisu uspjeli. Oni su prošli, i niko više ništa ne zna o njima. Naravno, nije ih bilo samo jedan ili dva ili stotinu, već hiljade svuda; ali svi su poraženi i sahranjeni zajedno sa svojom fitnom. Sada pod zemljom žale zbog onoga što su učinili, ali im to više ništa ne koristi. Korist je u tome da se slijedi ovaj put u svako doba i da se ne sluša šejtan. Ljudi kažu: „Imam vesvese“ (šejtanska došaptavanja). To je normalno od šejtana, ali ti ljudi su gori od šejtanskih vesvesa. Alhamdulillah, naš šejh, koji je učio kasidu, govorio je o Mesdžidul-Aksau, kao i o Israu i Mi'radžu. Nažalost, mnogim ljudima trenutno nije moguće posjetiti to mjesto. Danas me je jedan od naše braće pitao: „Ti putuješ svuda; koja ti se zemlja najviše sviđa?“ Možda je mislio da ću reći Mekka ili Medina, ali rekao sam Palestina. Alhamdulillah, jer je to zemlja poslanika i zemlja ove svete džamije Mesdžidul-Aksa. Subhanallah, Allah je u moje srce stavio ljubav prema ovoj zemlji. Ranije sam bio tamo sa Mevlana Šejhom; u to vrijeme su je kontrolisali Arapi. Svake godine Mevlana Šejh je dovodio hadžije sa Kipra, vodio ih na hadž, i oni su posjećivali Mesdžidul-Aksa. Nakon što ga je Izrael zauzeo, više nisu mogli ići. Ali poslije šezdeset godina sam ga posjetio, i to je bilo zaista fantastično mjesto. Kada sam posjetio Nablus, koji je veoma lijep grad sa mnogo ljudi iz tarikata, pozvali su nas na večeru. Klanjali smo u svim džamijama, a Nablus je zaista pun mnogih sljedbenika tarikata. Ali ljudi, svi ti Arapi – Zapad ih je od početka obmanjivao da pokrenu revoluciju protiv halife i Osmanlija. Nudili su Sultanu Abdul Hamidu milijarde da otplati svoje dugove, samo ako bi im dao mali komad zemlje odatle. Sultan Abdul Hamid je izbacio tog čovjeka i rekao: „Ne mogu ti dati ni šaku zemlje sa ovog svetog tla; to je moj emanet.“ „Kako bih mogao izaći pred Allaha i reći da sam odustao od ove odgovornosti?“ Sultan Abdul Hamid i svi sultani bili su ljudi od tarikata; šejh Sultana Abdul Hamida pripadao je Šazilijskom tarikatu. On to nije dao, ali oni su izazvali fitnu, svrgnuli ga i prevarili Arape. Rekli su Arapima: „Vi ćete biti kraljevi svih muslimana i Arapa, i ova zemlja će pripasti vama.“ Mevlana Šejh Abdullah Dagestani je u to vrijeme bio u osmanskoj vojsci. Obavio je četrdeset dana halveta (duhovne osame) u Kupoli na stijeni (Kubbetus-sahra), blizu Mesdžidul-Aksaa. Tamo je bio oko godinu dana i branio je Palestinu i Mesdžidul-Aksa. Nakon njihovog povratka, Osmanlijama je došao kraj. Zapadne sile su brzo preuzele sve osmanske teritorije i protjerale halifu. Oni su sposobni za to. Ne možemo ništa reći, jer „Rat je varka“. U ratu te neprijatelj može prevariti. Ali biti onaj koji vara je užasno. Stati na stranu neprijatelja protiv islama i protiv halife je veliki grijeh. To se ne može prihvatiti. Naravno, ta era se završila, i nakon što su oni preuzeli Palestinu, ljudi su počeli da se žale na ugnjetavanje i da plaču. Zašto se to dešava? Čak ni sada ne priznaju nepravdu koju su počinili. Još uvijek su protiv Osmanlija i protiv halife – cijeli arapski svijet. Nemojte misliti da bi oni bili sretni sa halifom ili Osmanlijama. Do danas je Zapad unio ovaj otrov u njihove zemlje, i on je prodro do kostiju Arapa. Ako se samo malo progovori o tome, vidi se neprijateljstvo i mržnja prema Osmanlijama i halifi. Zbog toga se sve ovo sada dešava. Viču „Gaza, Gaza“, ali to je vaša vlastita krivica. Neprijatelj može raditi šta hoće; ne očekujte dobrotu od neprijatelja. Ali ako se ne pokajete Allahu i niste u tarikatu, ne piše vam se dobro. Može li neko reći da je to pogrešno? Rođen sam u Damasku i tamo sam živio. Tokom mog školovanja učili su nas da su Osmanlije neprijatelji. Učili su da su nas unazadili i okupirali našu zemlju. Da su Osmanlije htjele, mogle su dati Palestinu tim ljudima i uzeti novac, i danas bi još uvijek vladale svojom zemljom. Ali ti ljudi nemaju pameti; pamet im je uništena i sagorjela. Svi muslimani... um im je pomućen. Nema razmišljanja, nema ispravnog promišljanja. Gledaju samo vanjštinu, ne videći šta je iza ili unutra. Trče za Iranom, za vehabijama – ne može se reći da neko u takvom stanju postupa istinski muslimanski. Desilo se sljedeće kada sam bio u Nablusu. Sultan Abdul Hamid je volio taj grad; to je bilo posebno mjesto za njega. Bilo je to na jednoj večeri... ljudi su bili Maša'Allah, veoma dobri. Voljeli su Sultana Abdul Hamida jer je on volio njih; čak je izgradio željezničku prugu do Nablusa. Ali tamo je sjedio jedan starac, i kada sam ga poselamio, nije bio baš oduševljen. Rekao je „Tatbi'“, a ja u početku nisam razumio šta znači „Tatbi'“. Kasnije sam shvatio da „Tatbi'“ znači „normalizovati odnose“, što oni odbijaju. Mi dolazimo da posjetimo sveto mjesto, i Allah nam je otvorio taj put, pa smo došli. Zašto govoriš tako nešto? To nije samo za vas; sveta zemlja je za sve muslimane. Ako tvrdite da je to samo za vas, naravno da će vas ugnjetavati i raditi sve što vam se ne sviđa. Dakle, to je situacija islama i muslimana. Moraju učiti od prave uleme i mešajiha. Alhamdulillah, naravno da ih ima mnogo, ali nažalost vidim da čak i sufi Arapi nose taj otrov svuda u svojim tijelima. Kada se čovjek previše bavi nečim, to polako postaje vidljivo. Dakle, moraju tražiti oprost od Allaha Azze ve Dželle. Allah je Gafur (Onaj koji prašta) i Rahim (Milostiv). Allah prima i oprašta. Inša'Allah da nam Allah oprosti i pošalje nam pomoć. Alhamdulillah, postoje radosne vijesti od Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) u vezi Mehdija (alejhis-selam). Bez toga bi bilo teško. U svako doba, svuda, postoje problemi u svijetu; nijedno mjesto nije bez problema. A najviše problema se, naravno, nalazi u muslimanskim mjestima i muslimanskim zemljama. Zašto? Zato što šejtan nije otišao u penziju. Kao što je Mevlana Šejh jednom objasnio, kada ga je jedan biskup pitao kada će ovo zlo prestati. Mevlana Šejh je rekao: „Kada šejtan ode u penziju, bit će gotovo.“ Mnogo se smijao tom čovjeku. Stvarnost je: Bit će gotovo kada dođe Mehdi (alejhis-selam). Ali šejtan još nije gotov. Kada čujemo za Kašmir, Mijanmar, Palestinu, Irak, Iran, Afriku, Sudan, Libiju... svaka muslimanska zemlja ima probleme. Veoma se rastužim. Ali onda shvatim da bi, kada bi pokušali sami to riješiti, potrajalo hiljadama godina. Sjetim se da će zavladati mir kada dođe Sejjidina Mehdi (alejhis-selam). Nema više problema, nema viza, nije više potrebna dozvola za boravak, odlazak ili dolazak. Svemu tome će doći kraj. Naravno, šejtan još nije u penziji. Ali kada dođe Mehdi (alejhis-selam), ovaj svijet će biti onakav kakvim ga je Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) opisao: Cijela zemlja će pripadati islamu. Neće biti druge vere; svi ljudi će slediti islam. Islam znači mir; biće to mir za ceo svet. Dakle, doći će Mehdi (alejhis-selam), a posle njega će doći Isa (alejhis-selam). Nakon Mehdija, vladaće Isa (alejhis-selam); biće to četrdeset godina mira. A kada Isa (alejhis-selam) preseli, biće ukopan u blizini Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Ne kao što oni ludi ljudi tvrde, da je on Allahov sin, estagfirullah. To je najsmešnija ideja onih koji su mislili da su najpametniji ljudi na svetu. Čak i oni sada mogu da pitaju ovu pametnu mašinu; oni imaju pametne mašine. Kada je pitate: „Ko je Isa (alejhis-selam)?“, ona će reći da je on poslanik. Čak i mašina zna bolje od njih. Dakle, kada Isa (alejhis-selam) preseli i bude ukopan u blizini Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) u Medini – njegovo mesto je tamo, kao što Ehli sunnet vel-džemat zna. Nakon toga će sve ponovo postati loše. Šejtan će se vratiti punom snagom i delovaće među ljudima. Toliko ljudi će ponovo postati kafiri i nevernici. Samo malo muslimana će ostati, i u to vreme će doći dim (Duhan). A musliman, kada udahne taj dim, umreće (i ući u Džennet). Samo kafiri će ovde preostati. Dakle, postojaće mir od šejtana samo četrdeset godina, a nakon toga će se on vratiti. Takav je dunjaluk; tako mora biti. Jer Kijamet dolazi na te ljude, na nevernike; svi će u to vreme biti uništeni. Sada ponekad donose vesti da kamen dolazi iz svemira i da će udariti u Zemlju i izazvati Kijamet. Elhamdulillah, muslimani i vernici znaju da to nije istina. Možda su drugi ljudi u velikom strahu, zabrinuti i tužni što kraj sveta dolazi sa tim kamenom. Ali svaki kamen i svaka sitnica dešavaju se po naredbi Allaha, Azze ve Dželle. Kako Kijamet može nastupiti bez Njegove naredbe? Nevernici imaju besmislena uverenja. Oni sami sebe plaše – nemaju straha od Allaha, već strah od ničega. Allah nam pomaže, inšallah, da se održimo na putu Ehli sunnet vel-džemata. Ko su oni? To su oni koji slede Šerijat. Elhamdulillah, Šerijat i četiri mezheba (pravne škole) su važni. Oni koji to ne prihvataju, ne pripadaju Ehli sunnet vel-džematu. Svaki mezheb nudi lak put; nema poteškoća. Svaka zemlja može da sledi ono što je za nju prikladno. Ali sada je nova moda tih ljudi da kažu: „Ne treba nam mezheb.“ Oni proklinju mezhebe i proklinju ljude koji slede mezheb. Oni kažu: „Nema potrebe za mezhebom, ti slediš samo Kur'an.“ Ali kada čitaju Kur'an, čujem mnogo ljudi koji ga čak ne umeju ni pravilno čitati. Kako ga onda možete razumeti i slediti? Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: „Jessiru ve la tu'assiru“ (Olakšajte, a ne otežavajte). Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nas je učio da činimo stvari jednostavnim. Ako ti pokažu tvoj put, put mezheba, lako ti je da slediš. Ako ne znaš put, otvaraćeš Kur'an od početka do kraja i pokušavati da pronađeš nešto. Dok to pronađeš, zaboraviš ono drugo; stalno tražiti – to nije dobro. Ovo izaziva veliku fitnu. Ulema to zna; ima mnogo ljudi koji rade stvari protiv Šerijata. Ali oni tvrde: „Mi to znamo iz Kur'ana.“ Kur'an Azimušan... da bi se naučio, mora se studirati najmanje deset godina da bi se mogao pravilno čitati i razumeti. Kada se razume, mora se pogledati i hadis. Ti ljudi ne prihvataju hadise; oni su izgubljeni. Sve što čitaju biće bez koristi; štaviše, šteti im. Jer oni seju fitnu i navode ljude da traže druge stvari. Dakle, Ehli sunnet vel-džemat, ne udaljavajte se od mezheba i ne udaljavajte se od tarikata. To su dva krila, kao što se kaže. Šejh Halid el-Bagdadi je nazvan „Zul-Dženahejn“, vlasnik dva krila. Jedno krilo za Šerijat, jedno za tarikat. Bez toga se ne može leteti. Moraju biti oba, i to je naš put. Allah vas blagoslovio, neka vas Allah sačuva na ovom putu, inšallah. Možete slediti bilo koji tarikat; to nije važno, kao što sam i danas rekao. Ima mnogo tarikata; možete slediti bilo koji tarikat koji vam odgovara, baš kao i bilo koji mezheb koji vam je prikladan. Allah vas blagoslovio, neka nas Allah čvrsto drži na ovom putu.

„Zaista, Allah je sa onima koji su bogobojazni i koji čine dobra dela.“ (En-Nahl, 16:128) Oni koji se čuvaju zla i uvek nastoje da čine dobro ljudima. Elhamdulillah, to je najveća milost za nas: Znati ko vam čuva leđa. Vaš oslonac nije ni policajac, ni političar, niti bogat čovek. Vaš oslonac je Allah, Gospodar i Vlasnik čitavog univerzuma. Allah Azza wa Jalla vas podržava; to morate srcem shvatiti. Budite vedrog duha; ne budite tužni i ne dozvolite da budete potišteni. Sigurno, kada su ljudi daleko od islamske domovine u drugom okruženju, vazduh i duhovna atmosfera ponekad deluju strano. Oni padaju u strahove; briga i tuga ih obuzimaju. To nije ispravno stanje; morate se setiti sledećeg. Recite: „Hasbunallah – Allah nam je dovoljan, On je sa nama.“ Allah je svemoćan; Njemu ništa nije teško. On je El-Kadir, El-Muktedir (Svemoćni, Odreditelj svake moći). Ovo znanje je za jednog mu'mina, za muslimana, najveći dar. Jer musliman je uvek meta i nalazi se pod paljbom nasilnika. Ili šejtan šalje svoje vojske protiv vernika da bi ga učinio nesrećnim i odvratio ga od sećanja na Allaha Azza wa Jalla. Njihov jedini cilj je da nam odvuku pažnju i udalje nas od razmišljanja o Najmilostivijem, Allahu Azza wa Jalla, koji nas je stvorio i koji nas održava u životu. On svakome daje njegovu opskrbu, bio on musliman ili nemusliman; ali kada muslimani to shvate, njihova srca nalaze mir. Postaju srećni i nikada neće potonuti u bedu. Upravo to je put našeg Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega. Kada je počeo sa objavom i pozivao ljude istini, svi su se okrenuli protiv Njega. Smatrali su svaku vrstu mučenja i zlobe prema Poslaniku, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, opravdanom. I nudili su Mu čitave svetove, samo da odustane od svoje misije. On je odbio, jer je Poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, poznavao svog Gospodara. Ako nemate novca u džepu i neko dođe i kaže: „Daću ti pet groša, sledi me“, da li biste pošli? Haša (Allah sačuvao) – to možda nije savršen primer – ali te budalaste nemarne osobe su mislile da bi naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) ostavio istinu i sledio njih. To su bili neuki ljudi. To vreme se čak naziva „dobom neznanja“ (Džahilijjet). Postoje dve vrste Džahilijjeta. Jedna je bila u vreme Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, koju je On (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) okončao, Elhamdulillah. Druga je ona iz Poslednjeg vremena, današnje vreme. Ona je mnogo teža od onog prvog vremena neznanja. Tada su barem verovali u kipove ili, iako pogrešno, u neko božanstvo. Ali u ovom Džahilijjetu Poslednjeg vremena, ljudi ne veruju više ni u šta. To je najdublja tama neznanja. To je istinsko neznanje; jer Allah im je dao svaku mogućnost da znaju, da vide, da razmisle i da čuju, ali oni ipak ne veruju. Ranije su ljudi gledali u nebo i mislili da su zvezde samo male svetiljke. Ali sada znaju koliko je ogroman univerzum, pa ipak ne mogu naći ni kraj ni granice tog univerzuma. Oni gledaju i vide svetove koji su milijardama puta veći, ali ne nalaze granicu na kojoj mogu reći: „Ovde je krajnja tačka.“ Dakle, kada bi imali i malo pameti, morali bi verovati u Stvoritelja. Ali to što ne veruju, svedoči o njihovom neznanju. Neznanje znači: ili ne znati ili ne želeti znati. Nije sramota biti neuk, neko ko ne zna, ali želi da nauči; u tome nema ničeg lošeg. Ali ako insistirate na tome da ostanete neuki i istrajavate u neznanju, onda je to strašno. Iz tog razloga je Allah Azza wa Jalla poslao sve poslanike. Kao što je naš Poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, rekao o svojim ashabima: „Moji ashabi su kao zvezde na nebu; koga god da sledite, bićete upućeni.“ Na ovaj način okončavate svoje neznanje. Svaka istina koja dolazi od Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, uči ljude suštini ovog života i šta znači život na onom svetu. Ona saopštava kako je Allah stvorio čoveka i kako je ovaj svet počeo. Nije potrebno postavljati teorije poput „desilo se ovako, dogodilo se onako“. Kažete kratko „Allah je stvorio“; to je za razumom obdarene najjednostavniji i najjasniji put. Ali bezumni i dalje uzaludno istražuju: „Kako je došlo do toga, kako se odvijalo?“ A sve je prisutno u Kuranu, Allahovoj reči. On objašnjava sve od početka do kraja. On čak saopštava šta će se dogoditi posle, stanja Sudnjeg dana. Oni imaju teorije i zapravo znaju da će biti onako kako Kuran izveštava, ali ipak ne veruju. Čak i opis Sudnjeg dana u Kuranu oni danas potvrđuju svojom sopstvenom naukom. „Kada se nebo rascepi i postane rumeno kao rastopljeno ulje (ili: kao crvena ruža).“ (Er-Rahman, 55:37) Kada se nebo otvori i poprimi oblik ruže... U nauci to opisuju upravo tako; ličiće na ogromnu ružu koja se otvara. Allah to otvoreno saopštava, pa ipak oni ne veruju. Oni to i dalje odlažu i govore: „To će se desiti tek za milijarde godina.“ Ako Allah hoće, kada taj čas dođe, sve se dešava u jednom trenu, inšaAllah. Važno je pronaći pravedne ljude i slediti taj blagoslovljeni put poslanika. I razumni slede taj put. Mnoge Evlije pokazuju Allahov put. Hazreti Mevlana Šejh Nazim, neka je posvećena njegova tajna. Elhamdulillah, on je poticao iz prosvetljene, obrazovane porodice. Tada su ga poslali na školovanje u Istanbul. U to vreme na Kipru nije bilo nikoga sa finansijskom snagom ili znanjem da tamo pruži visoko obrazovanje. Zato je studirao u Istanbulu. Bio je veoma inteligentan, a i njegova braća takođe. Kada je došlo vreme i njegov stariji brat umro, prekinuo je svoje školovanje. Jer njegovo srce je počelo da se okreće ka Ahiretu, ka duhovnosti. Ovo stanje ga je navelo da napusti svetovne nauke, iako je završio studije i bio veoma nadaren. Mevlana Šejh je kroz Himmet (duhovnu podršku) Evlija bio odabrana osoba. Napustio je Tursku i učinio Hidžru (iseljenje). Jer tada je u Turskoj bilo zabranjeno učiti ezan ili nositi odeću u skladu sa Sunnetom Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega. Imao je nameru da ode u Medinu el-Munevveru. Prvo je otišao u Siriju, u Homs. Tamo je postojala medresa iz osmanskog doba sa velikim učenjacima, zaista izvrsnim alimima. Tamo je studirao godinu dana. Boravio je kod mekama Sejfullaha Halida bin Valida. Bio je tamo i usvojio znanje od deset godina u toj jednoj godini. Fikh, Hadis, Tefsir, arapski; jednostavno sve... Nije bilo lako; i ja sam studirao, ali naučiti znanje od deset godina u jednoj godini je izuzetno teško. Ali ono što smo mi učili deset godina, on je završio za jednu godinu. Ovo je služilo tome da ga pripremi za njegov stvarni zadatak. Nakon što je upotpunio šerijatsko znanje, njegov šejh ga je poslao u Damask. Tamo je upoznao Mevlana Šejha Abdullaha Dagestanija i priključio mu se. Služio mu je celog svog života. Do kraja svog života, Mevlana Šejh Abdullah je štitio i brinuo se o Mevlana Šejhu Nazimu. Kada se povukao od sveta, sedam godina nije nosio nijedan cent u džepu. Rekao je: „Ne želim svet.“ Putovao je tamo-amo, putovao je čak bez novca malim brodom iz Sirije na Kipar; to je bio njegov Keramet. Sedam godina kasnije, Mevlana Šejh Abdullah mu je rekao: „Sada je dobro. Dovoljno je, treba da trošiš, treba da uzimaš; sada to više nije problem.“ Nakon toga je proveo mnogo godina sa Mevlanom. Tih godina ga je Mevlana Šejh Abdullah Dagestani obučavao i poklonio mu svoju posebnu pažnju (Tevedžuh). Bilo je i drugih murida, ali Mevlana Šejh je imao poseban pogled i posebno interesovanje za Mevlana Šejha Nazima. Poslao ga je u Khalwu (osamu) u Medinu. Šest meseci u Medini... A nakon toga i u Bagdadu... I Mevlana Abdulqadir al-Jilani ga je duhovno pratio; bili su u istoj Dergahu. Jedan od unuka Mevlane Šejha Abdulqadira al-Jilanija je usnio san. Rečeno mu je u snu: „Gledaj, jedan od naših sinova će doći ovde; moraš ga tražiti, naći ga i služiti mu dok ne završi svoju Khalwu.“ Obavešten je kog dana i u koje vreme će stići. Kada je Mevlana Šejh stigao autobusom iz Damaska u Bagdad, pri prvom koraku u Bagdadu video je tog čoveka kako tamo čeka. On ga je očekivao i odveo ga u sobu pripremljenu za Khalwu, u svoju sopstvenu kuću. Sve vreme se brinuo o njemu. Mevlana Šejh je ispričao: „Bio sam tamo šest meseci.“ „Svakog dana, nakon što bi ljudi otišli, odlazio sam na Makam Sejjidina Abdulqadira al-Jilanija i činio Murakabu (meditaciju).“ „Tri, četiri sata... zatim bih se vraćao u sobu.“ Takvo je bilo stanje Šejh Efendije. Nakon što je završio mnoge Khalwe i kada je Mevlana Šejh Abdullah preselio u večnost, on je preuzeo Emanet (povereno nasleđe). Pojavili su se mnogi ljudi koji su tvrdili da su halife ili nešto drugo, ali niko im nije pridavao značaj. Godinu dana pre svoje smrti, Mevlana Šejh Abdullah mu je rekao: „Za tebe će biti otvaranje u zapadnim zemljama; moraš ići i pronaći ih.“ Nakon toga, kada je Mevlana Šejh Abdullah preselio 1973. godine, Mevlana Šejh je 1974. prvi put došao u Englesku. Od tada, Alhamdulillah, on je posejao to seme i ta sadnica raste. I inšaAllah, sa Sejjidina Mehdijem Alejhis-selam i celim islamskim svetom, to će doći do upotpunjenja, inšaAllah. Zato kažemo: Ne brinite, ne budite tužni. Šta treba da se desi, desiće se; to je predodređeno od Allaha Azza ve Džella. Mevlana Šejh je uvek recitovao ove stihove: „La tukthir li-hammik, ma quddira yakun.“ (Ne uvećavaj svoju brigu; ono što je određeno, biva.) „Wa Allahu al-muqaddir, wa al-'alamu shu'un.“ (Allah je Onaj koji određuje, a svet je pun promena.) Ne brini o onome što će doći; hteo ti to ili ne, sudbina se ispunjava. Sve biva od Allaha, a ljudi su Njegova stvorenja, zato se ne žalostite. Ponekad ljudi kažu: „Imam napade panike.“ To potiče od slabog verovanja (imana). Da su potpuni vernici, ne bi bilo napada panike. Većina kaže da ima strah od smrti. Zašto se bojite smrti? Kako su lepo naši preci rekli: „Strah nije od koristi za smrtni čas.“ Strah ne pomaže protiv smrti. Bojao se ti ili ne, kada rok istekne, vratićeš ono što ti je povereno (dušu). Zato se ne brinite. Budite spremni na smrt; obavljajte svojih pet dnevnih namaza. I kad god smrt dođe, biće dobro za vas; nemajte brige. Ako nemate tu pripremu, onda je vreme da se bojite. Ako ste vernici i muslimani, klanjate, postite i sledite Allahove naredbe sledeći Mešajihe i Evlije (Awliyaullah)... Tada nema razloga za strah. Vaše srce treba da bude radosno. Većina ashaba je govorila kao Sejjidina Bilal al-Habeši. Kada je bio veoma bolestan i znao da mu se smrt bliži, rekao je sledeće. Rekao je: „Sutra se susrećem sa prijateljima, Muhammedom Mustafom, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovim ashabima.“ Zato, o ljudi, ne budite bez vere. Uzdajte se u to: Ako Allah želi da vam da Rizk (opskrbu), vi ćete jesti. On svakome daje njegovu opskrbu; On je er-Razzak (Opskrbitelj). Ne bojte se i ne mislite: „Neću naći ništa da jedem, umreću od gladi.“ Čak i da vam pripada celi svet, ali da ni jedan zalogaj nije određen u vašoj sudbini, ne biste mogli ništa od toga pojesti. Ako nemate ništa, Allah Azza ve Džella vam šalje vašu opskrbu. Mnogi ljudi imaju ovaj problem, problem sa Imanom (verom), problem sa Tevekkulom (uzdanjem u Boga). Morate u potpunom smislu verovati u Allaha. Jesi li vernik? Da, ja sam vernik. Onda se ne boj, ne paniči, ne budi tužan. „Neka se vernici samo tome raduju“ (Yunus, 10:58), kaže Allah Azza ve Džella. Ako sledite istinu, klanjate, postite i činite dobra dela, onda budite srećni. „Neka se tome raduju.“ (10:58) Naredba glasi: Treba da budete srećni i radosni. Ne žalostite se. Sigurno se dešavaju mnoge stvari na svetu. Ali to dolazi od Allaha. Sve što vidite je Allahova volja. Naravno, postoje stvari sa kojima se ne slažemo, koje nam se ne sviđaju, kao što su ugnjetavanje ili nepravda. Ali mi verujemo u pravdu Allaha Azza ve Džella. Mi znamo kako će On nadoknaditi potlačenima, ubijenima ili mučenima. Za sve to Allah će ih dovesti do njihove nagrade. I oni će biti večno srećni. Ovaj svet je u poređenju sa Ahiretom veoma kratko vreme; njih dvoje se čak ne mogu ni porediti. Mevlana Šejh je, Alhamdulillah, neumorno i bez zasićenja delio iz okeana božanskog izobilja. Od tog dana, a i pre toga, putovao je od mesta do mesta i držao Sohbe. On je upućivao ljude. Davao im je duhovnu podršku. Duhovna podrška i Himmet su najvažniji. Da nema tog duhovnog Himmeta, ne bi više bilo ni traga od muslimana. Jer od prvog dana nakon Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, počeli su da napadaju kako bi uništili islam i prave muslimane. Ali uz podršku duhovne snage koja dolazi od Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), ashaba, Ehli-Bejta i Evlija (Awliyaullah), mi još uvek stojimo uspravno. Mi nemamo nikakvog straha. Neka Allah nama, vama i svim muslimanima podari lepu podršku i pobedu (Nusret), inšaAllah. Neka nas Allah učini postojanim na njihovom putu. I neka nas On zaogrne njihovim stanjima, inšaAllah. Kao što je rečeno, ne možemo biti tačno kao oni. Možda, ako uspemo da uradimo hiljaditi deo toga, to je već veoma veliki dobitak. Ako uspemo da usvojimo makar i dah od hiljadu Mevlaninih stanja, to je veoma dobro. Neka nam Allah pomogne da to postignemo, inšaAllah. Neka Allah bude zadovoljan vama. Alhamdulillah, po drugi put smo u ovoj džamiji, inšaAllah; i ovo je blagoslovljeno mesto. I grad je lep grad, ima mnogo čestitih ljudi, Alhamdulillah. Allah vas je ovde spojio, okupio. Neka Allah, inšaAllah, među vama podari lepu ljubav i sreću. Nema razdvajanja među tarikatima (redovima). Najvažnije je biti u tarikatu, na pravom putu. Mevlana Šejh je govorio da svaki čovek ima određenje za određeni tarikat. Koji je to, nije važno; sve dok ne ostanete izvan tog duhovnog kruga, inšaAllah. Neka Allah bude zadovoljan vama.