Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš put, hvala Allahu, nakšibendijski tarikat, jeste put našeg Poslanika. To je put koji vodi do njega. Trudimo se da oponašamo njegove lepe osobine i njegov karakter i da mu postanemo slični. Neka Allah to primi. Danas je, evo, dan uoči praznika, dan Arefe [19.03.2026], a sutra... Zapravo bi trebalo posmatrati mesec, ali danas više nije baš jasno kako i gde to treba uraditi. Zato sledimo autoritete i ravnamo se prema onome što vlasti propisuju. Zbog toga se današnji dan smatra danom Arefe. To je poslednji dan Ramazana. Inšallah da je bio pun blagoslova, neka je blagoslovljen. Neka predstojeći Ramazani budu još lepši, inšallah. Da bi bili lepši, na svetu mora postojati pravda i dobrota. Čovek mora obožavati Allaha, i svi bi to trebalo da čine, kako bi svet postao bolje i lepše mesto. To će se, međutim, dogoditi tek sa Mehdijem (alejhisselam). Kao što je naš duhovni otac, šejh Nazim, uvek govorio: Mi čekamo, inšallah. I čekanje je ibadet. Nije uzalud, i za to postoji velika nagrada. Ali inšallah, svako od srca želi da se ovo tlačenje završi i da se stanje u svetu promeni. Isprobavali su svaki put i išli raznim stranputicama. Ništa od toga nije pomoglo. Jedino što će pomoći jeste islam, put istine. I tako je i ovaj blagoslovljeni Ramazan došao i prošao. Koliko je već Ramazana prošlo... Inšallah, buduće ćemo dočekati sa Mehdijem (alejhisselam). Jer sada smo zaista stigli do kraja sveta i vremena. Sve ima svoje određeno vreme. Uzvišeni Allah je za ovaj svet i za sve stvari odredio rok. Za planete, čak i za sunca... Kada im vreme istekne, i oni nestaju. A Allah ih ponovo stvara. To je božanski poredak Uzvišenog Allaha. U Kuranu se On naziva "Hallak", što znači da On neprestano stvara. Ljudi se pitaju: "Ima li još negde stvorenja?" Naravno da ih ima. Allahovo stvaranje je bezgranično i nebrojeno. Samo Allah to zna, mi ne znamo. Zato neka ovaj praznik bude blagoslovljen, inšallah, neka bude pun blagoslova. Ono što je lepo kod praznika je to što muslimani, porodice, braća i sestre po veri i prijatelji praštaju jedni drugima. Treba da oproste jedni drugima učinjene greške. Ako postoje ozbiljnije stvari, Allah sve zna o tome. Allah će toj osobi sigurno dati njenu pravednu kaznu ili nagradu. Sve je u Allahovoj ruci, ništa nije uzalud. Zbog toga ne bi trebalo da bude velikih sukoba. Oprostiti sitnice povodom praznika i pomiriti se jeste, uz Allahovu dozvolu, nešto veoma dobro. Allah će i za to podariti obilatu nagradu. To je jedan od velikih blagoslova ovih prazničnih dana. Ni to ne ostaje nenagrađeno, sa sobom donosi veliki blagoslov. Neka nam Allah podari da doživimo još mnogo ovakvih praznika. Ne nanoseći nikome bol, ne ljuteći se ni na koga i ne slamajući srca, neka nam Allah podari takve praznike. A ako je nečije srce bilo slomljeno, neka mu Allah podari ljubav, kako bi nam svima oprostio, inšallah.

فَمَن يَعۡمَلۡ مِثۡقَالَ ذَرَّةٍ خَيۡرٗا يَرَهُۥ (99:7) وَمَن يَعۡمَلۡ مِثۡقَالَ ذَرَّةٖ شَرّٗا يَرَهُۥ (99:8) Čovek će za sve svoje postupke neizbežno snositi posledice. To objavljuje Allah, Svemogući i Uzvišeni. Ako čovek čini dobro, biće za to nagrađen i na budućem svetu postići će blaženstvo. Čak i najmanje dobro delo, pa makar bilo veličine trunke, biće nagrađeno. Čovek će sigurno osetiti blagoslov toga. Ovo svedoči o Allahovoj moći i uzvišenosti. Kod Allaha se ništa ne gubi, nijedno jedino dobro delo. S druge strane, ako čovek čini zlo, dešava se isto. Svako loše delo i svaki greh povlači sa sobom svoje posledice i kaznu. Pod uslovom da čovek iskreno moli Allaha za oprost zbog svojih prestupa i greha. Sve dok čovek ne povredi prava svojih bližnjih, Allah će mu oprostiti. Međutim, ukoliko se radi o pravu drugoga, to se može oprostiti samo ako se od oštećenog zatraži oprost. U suprotnom, ta krivica ostaje do Sudnjeg dana. Pitanja ovog sveta bi trebalo rešavati na ovom svetu. Međutim, ako čovek umre, teško je to ispraviti. Iako bi ožalošćeni mogli naknadno da oproste, to se uglavnom ne dešava. Zato se mora biti veoma oprezan. Nikome se ne sme činiti nepravda. Nepravda koja se učini drugima biće oproštena samo ako je sami oštećeni oproste. S druge strane, greške i gresi prema Allahu mogu biti oprošteni kroz iskupljenje ili nadoknađivanje propuštenih verskih obreda. Međutim, kaznu za nepravdu učinjenu bližnjem počinilac će neizbežno morati da snosi, ukoliko mu oštećeni ne oprosti. Zato je potreban najveći oprez: ne smeju se kršiti prava drugih. Uzgred, isto važi i za životinje. Nanošenje štete životinji bez razloga ili njeno mučenje takođe znači kršenje njenih prava. Neka nas Allah sačuva od toga. Ne sme se grešiti ni prema jednom živom biću. Ova prava je stvorenjima dao Allah. Neprihvatljivo je i nepravedno oduzeti im ih kroz zla dela. Kao što je već pomenuto, nakon toga neizbežno sledi kazna. Ko je, dakle, nekoga lišio njegovog prava, mora mu ga vratiti i zatražiti oprost od njega. Neka nas Allah sačuva od činjenja zla i kršenja prava drugih. Neka nam Allah pomogne, inšallah.

وَلَقَدۡ خَلَقۡنَا ٱلسَّمَٰوَٰتِ وَٱلۡأَرۡضَ (50:38) وَقَدَّرَ فِيهَآ أَقۡوَٰتَهَا (41:10) Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: "Treba razmišljati o svemoći Allaha, azze ve dželle." Dalje on kaže: "Međutim, ne razmišljajte o biću Allaha, azze ve dželle." Ne razmišljajte o tome: "Kakav je On, gde je On?", već razmišljajte o Njegovom stvaranju. Izvucite pouke iz toga. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: "Spoznajte Allahovu uzvišenost na osnovu Njegovog stvaranja." To znači, Allah, azze ve dželle, koji je stvorio ovaj svet, nebesa i Zemlju, sve je stvorio po savršenoj meri i planu. Naravno, postoje stvari koje ljudski razum može shvatiti. Ali njih je veoma malo; većina onoga što je stvoreno prevazilazi ljudski razum. Ako čovek pokuša da prodre u stvari koje njegov razum ne može da obuhvati, on gubi ili svoju veru ili svoj razum. Iz tog razloga naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: "Ne razmišljajte o biću Allaha, azze ve dželle." Neki ljudi ne odustaju od toga, idu previše daleko i obožavaju ništavne stvari kao 'boga'. Ima i onih koji idu još dalje i – da nas Allah sačuva – veruju da je Allah došao među ljude u liku nekog drugog. To su tvrdnje koje su potpuno nelogične i apsolutno nemaju nikakve veze sa razumom... Ti si čovek, Allah ti je dao razum. Ali i taj razum ima svoje granice. Za neke stvari postoje granice; ne približavaj se tim granicama. Ako im se približiš, propašćeš. Ako im se približiš, izgubljen si. Upravo zato moraš poznavati te granice. Allah, azze ve dželle, stvorio je nebesa i Zemlju; jezikom koji nam je razumljiv, On kaže: "Stvorio sam ih za šest dana." Koliko miliona ili milijardi godina obuhvata tih šest dana, zna samo Allah. Ti to ne možeš znati; ipak, ljudi se i dalje trude u želji da sve to odgonetnu. Oni razbijaju glavu o tome koliko je veliki ovaj univerzum, ali ne mogu pronaći ni početak ni kraj. Samo ova činjenica već pokazuje Allahovu uzvišenost. Kako ga je stvorio, sa kakvim ogromnim proračunom, sa kakvim merilima ga je prizvao u postojanje... Postoje milijarde, bilioni zvezda; nijedna se ne sudara sa drugom, one postoje a da ne odstupaju od svoje putanje. I kao i sve ostalo, i one imaju svoj vek trajanja. Kada njihov vek trajanja istekne, pretvaraju se u nešto drugo; u šta će se pretvoriti, najbolje zna Allah. Ali sada smo mi na redu. Kada dođe naše vreme, moramo se u miru vratiti Allahu. Dobro razmislite o tome. Izvršavajmo Njegove naredbe i obavljajmo lepe ibadete koje nam je On podario. Nakon toga, sa potpunom verom, čekajmo dan kada ćemo se vratiti Allahu; jer to je najvažniji dan. Najvažnije je napustiti ovaj svet sa verom i preći na Ahiret spašavajući svoju veru. Neka Allah primi sve naše ibadete. Naši ibadeti su nesumnjivo manjkavi. Ima ljudi koji se stalno mešaju u tuđe stvari. Ima mnogo onih koji sude: "Nisi dobro obavio svoj ibadet, klanjao si ovako ili onako, ili uopšte nisi klanjao." A pri tome vrlo dobro znamo da su i naši sopstveni ibadeti ionako puni nedostataka. Allah ih prima i sa njihovim nedostacima. Neka nam Allah oprosti, neka ih On primi, inšallah. Neka nas sve uvede u Džennet, inšallah.

Danas je za neke 27. ramazan, za druge 28., a za neke sasvim drugi dan. Neka ga Allah blagoslovi i primi, inšallah. Svake godine ljudi čekaju 27. noć. Ova noć, koja prelazi u sutrašnji dan, smatra se 27. noći. Pošto Lejletul-kadr uglavnom pada na ovaj datum, muslimani pokušavaju da ovu noć ožive ibadetima s namerom Lejletul-kadra. To su, naravno, lepi povodi. Svakako je potreban povod kako bi ljudi obavljali svoje ibadete sa još većim entuzijazmom. Stoga će ih Allah nesumnjivo nagraditi prema njihovim namerama. I to će, inšallah, doneti dobro. Ova Noć sudbine – to uvek iznova govorimo – bolja je od hiljadu meseci. To znači da jedna jedina noć vredi koliko i ceo život. Hiljadu meseci odgovara periodu od oko 80 godina. 80 godina je otprilike životni vek normalnog čoveka; nekada je manje, nekada više. Kreće se u tim okvirima. U rečima Allaha, Uzvišenog, u slavnom Kuranu ništa nije uzalud; sve ima hiljade, pa i milione značenja. Tako i Lejletul-kadr odgovara celom ljudskom životu. Milošću Allahovom, u jednoj jedinoj noći možeš steći nagradu za ibadete celog života. Zato je naša namera usmerena upravo na to. Neka nam Allah podari još mnogo takvih Noći sudbine. Ako svoju nameru iskreno usmerimo ka tome, dobićemo tu nagradu. Allah, Uzvišeni, kaže: „Molite Me, i Ja ću vam dati.“ Zato ne bojte se: Samo zato što Allah u ovoj noći daruje nagradu celog života, to ne znači da nakon toga više ništa neće dati. On će sasvim sigurno nastaviti da daje. Allahovom dozvolom, On daruje i hiljadu Noći sudbine. I čovek u svakoj od tih hiljadu noći može osvojiti nagradu celog života. Vernik to prihvata, zna to i ne protivi se. Neznalice, sa druge strane, uvek imaju nešto da prigovore. Ako klanjaš, oni gunđaju: „Previše si klanjao.“ Ako činiš dobro, kažu: „Previše si učinio.“ Ako donosiš salavate na Poslanika, kažu: „To tako ne može.“ Ako postiš, kažu: „Ne smeš da postiš, to ne ide.“ Oni kažu: „Dovoljno je, nemoj previše.“ Mnogo je onih koji se trude da spreče dobro. Zbog toga čovek koji ima duhovnog vođu, muršida, ne skreće sa pravog puta. Međutim, onaj ko nema muršida, izgubi se i na ravnom putu. Pošto nemaju muršida, mnogi ljudi nasedaju na takve osobe; zbog njih napuštaju religiju, veru i islam. Oni čine veru tako teškom da ljudi beže od nje. Dakle, oni nanose više štete nego što koriste. Zato bi uvek trebalo da govorite o lepom i dobrom. Kakav je samo veliki dobročinitelj Allah, Uzvišeni... Svi darovi su u Njegovoj ruci. On daruje te blagodati onoliko koliko želi; Allahova milost je bezgranična i neizmerna. Neka Allah blagoslovi ove noći. Neka one za ljude budu pune blagoslova i dobra. Stanje sveta je poznato; od svog stvaranja on nikada nije bio udobno mesto. I danas je situacija potpuno ista. Mnogi se pitaju: „Šta će se samo desiti?“ Većina ljudi pita: „Šta će biti s ovom situacijom?“ Dešava se tačno ono što Allah želi; ne brinite se, ne budite tužni i ne plašite se. Ako se mučiš tugom i brigama, to uopšte ne pomaže. Desiće se samo ono što je Allah odredio. Zato budite uz Allaha; uz Allahovu dozvolu, bićete među pobednicima. Neka Allah svima nama podari nagradu i milost ovih noći, inšallah. Neka ga Allah blagoslovi.

وَجَعَلۡنَا مِنَ الۡمَآءِ كُلَّ شَىۡءٍ حَىٍّ (21:30) وَاَنۡزَلۡنَا مِنَ السَّمَآءِ مَآءً طَهُوۡرًا (25:48) Allah, azze ve dželle, u ovim ajetima kaže: „Sve smo iz vode stvorili i svemu kroz vodu život dali.“ Voda koju Mi s neba spuštamo je apsolutno čista voda. Osnova islama je čistoća. Za pranje pred namaz (abdest) i potpuno kupanje (gusul), voda je apsolutno neophodna. Kroz vodu postoji i fizički i duhovni život. U fizičkom životu, naravno, ništa ne ide bez vode; tamo gde nema vode, nema ničega, pa samim tim ni života. Zato ovi pljuskovi padaju samo Allahovom moći. Naravno, On daje da kiša pada kada On to želi, a kada ne želi, On ne daje da pada. Tvrditi: „Umesto toga bi se desilo ovo ili ono“, naravno, sasvim je druga tema. Ako Allah želi, On učini da voda ispari i postane oblak; ne spusti je nad tvojim gradom, već usred mora. Šta onda možeš da uradiš u takvom slučaju? Tu si nemoćan. Zato čovek mora biti zahvalan Allahu i znati da ceni vrednost ovih blagodati. Vodu, kao i sve ostalo, treba posmatrati kao Allahovu blagodat. Ovu blagodat treba ceniti. Prema ovoj blagodati se mora odnositi s poštovanjem. U tom pogledu moramo izraziti svoju zahvalnost Allahu. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je u svojim blagoslovenim hadisima prokleo onoga ko urinira u potok ili reku, odnosno vrši nuždu u vodi. To se ne sme olako shvatiti, za to je izrečeno direktno prokletstvo. Zato je voda ogromna blagodat. Hvala Allahu, Allah, azze ve dželle, nam je podario ovu blagodat kroz blagoslov ovih meseci i dana. U duhovnom smislu, čišćenje za namaz, abdest i svaki oblik ibadeta kako bi se stalo pred Allaha, azze ve dželle, takođe se obavlja ovom blagoslovenom vodom. Bez vode to jednostavno ne ide. Ne možete se, na kraju krajeva, oprati benzinom ili dizelom. Takođe se ne možete oprati ni alkoholom. Oni te ne čiste, oni nisu čisteći (tahir); njima se ne može postići ritualna čistoća. Samo se ovom blagoslovenom vodom mogu obaviti abdest i gusul. Tek tada te dostižu i duhovne blagodati. Ako nedostaju abdest i gusul, izostaje i ta duhovnost. Ponekad ljudi kažu: „Nisam uzeo abdest, ali sam čist, srce mi je čisto.“ Kada ih onda pitate: „Da li klanjaš?“, oni odgovaraju: „Ne, ne klanjam.“ Ako ih upitate: „Zašto ne?“, izmišljaju izgovore. Nema ni abdesta ni gusula. Većina ljudi danas na to više uopšte ne obraća pažnju. Zato im se i ne dešava ništa dobro. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, upozorava: „Ne rasipajte vodu.“ On je i sam uzimao abdest i gusul sa vrlo malo vode. Mevlana šejh Nazim je postupao na isti način. Mogao je da obavi abdest malom posudom, samo sa jednom čašom vode. Nije uzimao gusul celom kofom, već malom flašom vode; toliko su poštovanja imali prema vodi. Nažalost, ljudi danas toga nisu svesni. Oni rasipaju i zagađuju vodu, i zato ona gubi svoj blagoslov. Neka Allah uveća blagoslov, hvala Allahu na ovim blagodatima.

وَٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّـٰلِحَٰتِ أُوْلَـٰٓئِكَ أَصۡحَٰبُ ٱلۡجَنَّةِۖ هُمۡ فِيهَا خَٰلِدُونَ (2:82) Allah, Uzvišeni, kaže: Oni koji veruju i čine dobra, pravedna dela, večno će boraviti u raju. Šta je raj? To je mesto koje ljudski um jedva može da pojmi; nešto što nijedno oko nikada nije videlo, nijedno uho nikada nije čulo i što nijedan čovek nikada nije mogao ni da zamisli. Takva je prava priroda raja. Ljudi ga često upoređuju sa svetovnim životom i pitaju se: „Šta ćemo tamo uopšte raditi?“ Često razmišljaju: „Kako ćemo tamo provoditi vreme?“ Allah, Uzvišeni, naziva raj „Daruselam“ (Kuća mira) i „Darusurur“ (Kuća radosti). To je mesto savršene lepote, mesto koje je potpuno oslobođeno od svađa i sukoba. Pre nego što se uđe u raj, pije se sa Kevser vrela našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem). Nakon toga u čoveku ne ostaje ništa od loših ovosvetovnih osobina. Ni zavist ni zloba, ni pohlepa ni besramnost – od svih ovih loših karakternih osobina ne ostaje apsolutno ni traga. Ko uđe u raj u ovom čistom stanju, živeće tamo u savršenoj harmoniji sa drugim ljudima. Ponašanje drugih u njemu više neće izazivati nikakvu nelagodnost. Ovim ljudima se više neće desiti apsolutno nikakva patnja i večno će boraviti u raju. Tamo nema ni straha ni brige, ni tuge ni dosade. Upravo to je raj. Ljudi traže raj na Zemlji; ali ne tražite raj ovde. Jer ovo je mesto iskušenja. Allah vam svakako može podariti blaženstvo i na ovom svetu. Ali i to se dešava isključivo Allahovim proviđenjem i Njegovom neizmernom milošću. Ali bez obzira na to koliko god ovaj svet bio lep, nikada se ne može uporediti s rajem. Takvo poređenje je prosto nemoguće. Kada neko na ovom svetu ima dobrog supružnika, bogobojaznu decu i pravedne ljude oko sebe, onda je to poput nagoveštaja raja. Supružnik pun ljubavi, čestita deca i dobri prijatelji su poput odraza raja i veliki su Allahov dar. Međutim, ako supružnik ima loš karakter, drži se podalje od vere i uverenja, a deca su isto takva, onda je to kao delić pakla na Zemlji. Neka nas Allah toga sačuva. Danas živimo u vremenu, pred kraj vremena, u kojem se pokušava da se svi ljudi ukalupe u isti šablon. Čak i ako živiš na drugom kraju sveta, primoravaju te na isti obrazac razmišljanja kao i nekoga na suprotnoj strani planete. Kroz filmove, medije i još mnogo toga stvorena je jednoobraznost; svi bi trebalo da jedu isto, čitaju isto i žive na isti način. I upravo taj svetovni način razmišljanja oni prenose na onaj svet, pitajući se: „Šta ćemo mi uopšte tamo da radimo?“ U islamu takav način razmišljanja nema mesta. Svaki čovek bi trebalo da koristi sopstveni razum, da duboko razmišlja i da se okrene Allahu, Uzvišenom. Darove ovog sveta bi zapravo trebalo koristiti kao sredstvo i alat za izgradnju našeg života na onom svetu. Međutim, ti ljudi žele da izgrađuju ovaj svet isključivo radi ovog sveta. Zbog toga svi njihovi napori na kraju budu uzaludni. Bez obzira na to šta postigli ili uradili, nikada neće pronaći pravo ispunjenje ni zadovoljstvo. S druge strane, iskreni musliman, uz Allahovu dozvolu, pronalazi pravu sreću i na ovom i na onom svetu. Neka nam Allah podari da iskusimo raj oba sveta, inšallah. Sve dok je neko u društvu čestitih ljudi, on se, uz Allahovu dozvolu, na neki način već nalazi u raju. Tada se raj doživljava i na Zemlji i na onom svetu. Ovakvi duhovni skupovi su istinska rajska okupljanja. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) nas je naučio da su okupljanja ljudi koji su na Allahovom putu ujedno i rajske bašte. Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: „Kada prođete pored rajske bašte, uđite, uzmite svoj udeo i pronađite u njoj svoj mir.“ Ashabi su upitali: „Šta su te bašte?“ Odgovorio je: „To su krugovi znanja, duhovne pouke i ona mesta na kojima se ljudi okupljaju u ime Allaha.“ Neka nam Allah umnoži ovakva rajska okupljanja, inšallah. Ljudi bi trebalo da učestvuju na ovim mestima zemaljskog raja, jer ona predstavljaju most ka večnom raju na onom svetu. Neka nam Allah svima podari snagu za to, inšallah. Uz Allahovu dozvolu bićemo ujedinjeni i u raju, u to nema ni najmanje sumnje. Allah, Uzvišeni, kroz kudsij-hadis preko našeg Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: „Ja sam onakav kakvim Me Moj rob zamišlja.“ I zato uvek gajimo čvrstu nadu i misao da će nas Allah primiti u Svoj raj. Allah, Uzvišeni, sigurno nas neće odbiti. Jer On je zaista Najdarežljiviji od darežljivih.

Hvala Allahu, ponovo se nalazimo u ovim blagoslovenim danima; u poslednjim smo danima Ramazana. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže da blagoslovena noć, u kojoj je objavljen slavni Kuran, najčešće pada u ove dane. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) objašnjava da je to uglavnom slučaj u poslednjih deset dana, dakle posle dvadesetog dana. Posebno u neparnim noćima je verovatnoća veća. Allahova je mudrost što je On ovu noć Lejletul-kadr sakrio. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) o tome kaže: Kada bi ljudi znali tačan datum noći Lejletul-kadr, molili bi se samo te noći i inače ne. Iz tog razloga noć Lejletul-kadr može biti u bilo kojoj noći tokom cele godine. Ali ona najčešće pada u mesec Ramazan, i to u njegovih poslednjih deset dana. Zato se u poslednjih deset dana odlazi u itikaf i povećavaju se ibadeti. Blagoslov Ramazana je u ovih poslednjih deset dana još veći. Ko još nije dao svoj zekat ili fitru, nadoknađuje ove ibadete u tih deset dana. Time dobijaju i veću nagradu. Da dani ne bi prošli neiskorišćeni, učenjaci su govorili: "Smatraj svaku noć noći Lejletul-kadr." I govorili su: "Smatraj svakog čoveka Hidrom (alejhis-selam)." Jer je i on skriven i može se ljudima ukazati u različitim likovima. Da ne bismo nesvesno bili prema nekome bez poštovanja ili neučtivi, treba se vežbati u strpljenju i iskazivati poštovanje ljudima; ako se to čini u ime Allaha, kod Njega će biti primljeno. Sa noći Lejletul-kadr je potpuno isto. Kao što se spominje u suri El-Kadr, slavni Kuran je objavljen u toj noći. On je našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) objavljen u toj noći. Bez sumnje, slavni Kuran je večna Allahova reč. Ova reč je Allahovom mudrošću objavljivana u delovima. Objava našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) upotpunjena je tokom perioda od 23 godine. Međutim, potpuna manifestacija Kurana podarena je našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) te noći. Zatim su usledile objave jedna za drugom, sve dok celokupna vera, dakle islam, nije bila upotpunjena. Islam, Allahova vera, upotpunjen je i objavljeno je da ne postoji nijedna druga vera osim nje. U svakom slučaju, islam je još od Adema (alejhis-selam) jedina prava vera. Danas neki neuki ljudi govore o "međureligijskom dijalogu". Hrišćanstvo, judaizam, islam – u osnovi su sve to po svom poreklu jedna te ista vera, pa stoga i ne postoji stvarni "dijalog" u tom smislu. Nebeska vera svih poslanika je islam. Allah kaže: „Uistinu, vera kod Allaha je islam“ (3:19); ne postoji druga. Allah je slao poslanike jedne za drugim da bi se vera upotpunila. Svi oni su objavljivali istu istinu. Jer izvor je isti, nema nikakve razlike; i ne postoji nijedna druga vera. Ostala verovanja inače i nisu prave religije; to su stvari koje su ljudi sami izmislili prema sopstvenim zamislima kako bi sami sebe zadovoljili. Jer Allah je stvorio čoveka kao slugu i da bi spoznao svog Gospodara. Oni koji slede pravu veru poznaju svog Gospodara. Oni bez vere, međutim, okreću se drugim stvarima. Oni sebi kažu: „Hajde da obožavamo idole, kamenje, kipove, insekte ili životinje.“ Zato je prava vera bez sumnje istina koju je Allah podario ljudima. Ljudi moraju pronaći i prihvatiti ovu veru. Danas postoje nacije koje sebe smatraju "veoma pametnim"; oni gledaju na druge sa visine, a sami se nalaze u jadnom stanju. Stanje u kom se nalaze ne dolikuje razumnom čoveku. Pametan čovek se okreće Allahu, upoznaje Ga, obožava Ga i sledi Njegove naredbe. Hvala Allahu, ovaj blagosloveni mesec Ramazan je prepun blagodati. Mnoga čuda su se dogodila u ovom mesecu. Najveće čudo je bez sumnje slavni Kuran. On je najveće čudo našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Allahova reč, istinita reč, slavni Kuran, objavljen je u ovom mesecu. Neka nam Allah ne uskrati Svoj blagoslov. Kao što je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao: Ko u Ramazanu pozove na iftar postača iz svog zakonito stečenog (halal) imetka, njega će ugostiti Allah i Njegovi meleci. U noći Lejletul-kadr i melek Džibril (alejhis-selam) moli Allaha za njegov oproštaj i donosi radosnu vest da su njegovi ibadeti primljeni. Inšallah, neka Allah i nas ubroji u te ljude.

لَا تَحْزَنْ إِنَّ اللَّهَ مَعَنَا (9:40) Allah Azze ve Dželle objavljuje u plemenitom Kuranu: Kada se časni Ebu Bekr tokom Hidžre u pećini našao u nevolji i pomislio da će biti uhvaćeni, bio je zabrinut. Naravno, ne zbog sebe, već je pomislio: „Šta će se desiti sa našim Poslanikom?“ Naš Poslanik mu je rekao: „Ne tuguj, ne brini se, Allah Azze ve Dželle je sa nama.“ Kada je Allah sa čovekom i kada vernik to usvoji, tuga, jad i potištenost mu ne mogu nauditi. Naravno, takva osećanja se mogu pojaviti, ali čovek se mora odmah okrenuti Allahu. To je prelepa reč. Slavni Kuran je od početka do kraja predivan; on nam ukazuje i na dobro i na zlo. Čudesni put našeg Poslanika za nas predstavlja blaženstvo i dobro. Pošto živimo u poslednjem vremenu, oko nas postoji svaka vrsta ugnjetavanja i zlobe. Ona je svuda i može pogoditi svakoga. Zato se mora imati na umu: Allah je sa nama, i kada je Allah sa nama, ništa ti ne može nauditi. Časni Bilal el-Habeši je pod pržećim suncem, na užarenoj vrelini, dok su mu stavljali teško kamenje na leđa, bez popuštanja uzvikivao: „Allah je Ehad, Allah je Jedan, Allah je Jedan.“ Ove muke koje je pretrpeo u njegovim očima nisu bile ništa. Nisu mu mogle nauditi. Pošto je bio sa Allahom, te muke nisu uticale na njega. Ono što ga je zaista duboko pogodilo bila je odvojenost od našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Jer mu je Allah Azze ve Dželle odredio da bude uz Njegovog voljenog roba. Iz tog razloga, nakon preseljenja našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), više nije mogao da izdrži u Medini i otišao je u Damask. I u Damasku je preminuo. To znači, ono što bi vernika na ovom svetu zaista trebalo da pogađa jesu pitanja vere. Sve dok vera nije oštećena, sve ostalo je beznačajno. Neka nas Allah sačuva; da sačuvamo svoju veru, inšaAllah. U današnje vreme postoji svaka vrsta ugnjetavanja. Čak i oni koji se predstavljaju kao muslimani ugnjetavaju ljude gore nego što to čine nevernici. Šta će nevernik uraditi, ionako je jasno. Šta je onda naš zadatak? Naš zadatak je da potražimo utočište kod Allaha i da budemo sa Njim; jer Allah je Pobednik. وَاللَّهُ غَالِبٌ عَلَىٰ أَمْرِهِ (12:21) „La ghaliba illAllah.“ Kada si sa Allahom, uz Allahovu dozvolu, niko ti ne može ništa učiniti niti ti nauditi. وَأُفَوِّضُ أَمْرِي إِلَى اللَّهِ ۚ إِنَّ اللَّهَ بَصِيرٌ بِالْعِبَادِ (40:44) Ovo je izreka poslanika Jakuba (alejhis-selam). U ovim teškim vremenima, kada smo sa Allahom i sećamo se tih ashaba i poslanika, naše sopstvene patnje nisu apsolutno ništa. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Ja sam poslanik koji je pretrpeo najviše patnje.“ On je sve te teškoće pretrpeo radi Allahovog zadovoljstva i za svoj ummet. Stoga si, samim tim što pripadaš njegovom ummetu, već dobio najveći dar. Neka nas Allah sačuva i ne stavi pred nas teška iskušenja. Jer iskušenja nisu laka. Neki ljudi nesvesno traže iskušenja ili zahtevaju teškoće. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Nikada to ne tražite.“ I naši učenjaci kažu da su iskušenja teška. Iskušenje se ne može tek tako lako savladati. Zato ne možemo da izdržimo iskušenja; radije tražite Allahovu naklonost, ihsan. Allah Azze ve Dželle postupa prema Svojim robovima na dva načina: kroz naklonost i kroz iskušenje. Zato bi trebalo da uvek tražite ihsan za sebe, zahtevajte naklonost od Allaha Azze ve Dželle. Neka nam svima Allah, inšaAllah, podari od Svoje naklonosti. Neka radi ovog blagoslovljenog meseca ramazana udalji loše ljude od nas, kako ne bismo bili iskušavani preko njih. Neka se njihovo zlo vrati njima samima, inšaAllah. Jer ima mnogo zlobnih ljudi oko nas; mnogo onih koji žele da nanesu štetu drugima. Ako je tako, onda neka se zloba tih ljudi vrati njima samima. Mi ne želimo ništa drugo; molimo Allaha samo za milost i samilost. Nadamo se Allahovom blagoslovu, inšaAllah.

قُل لَّن يُصِيبَنَآ إِلَّا مَا كَتَبَ ٱللَّهُ لَنَا هُوَ مَوۡلَىٰنَاۚ (9:51) Allah Azze ve Dželle kaže: Neće nam se dogoditi ništa osim onoga što je Allah za nas od večnosti odredio. Ljudi u trenutnoj situaciji paniče i pitaju se: "Šta će biti s nama?" Sve će biti onako kako Allah želi. Ništa se drugo neće dogoditi. Ne dešava se ništa što On ne želi. Zato se morate potpuno osloniti na Allaha. Nema drugog utočišta. فَفِرُّوٓاْ إِلَى ٱللَّهِۖ (50:51) Šta onda raditi? Allah Azze ve Dželle kaže: "Bežite Allahu." Tražite utočište kod Allaha. Nema drugog mesta za utočište. Svet je okrenut naglavačke, budućnost je neizvesna; ljudi paniče i pitaju se: "Šta da radimo?" Nemojte paničiti. Ko je sa Allahom, ne paniči. Od Allaha dolazimo i Njemu ćemo se vratiti. Tako je jednostavno. Neka paniče oni koji ne znaju odakle dolaze i kuda idu. Uz Allahovu dozvolu, nemamo razloga za paniku. Koliko god opskrbe (rizka) nam je Allah namenio i gde god da ju je odredio – sve leži u Njegovoj ruci. Naš zadatak je da se uzdamo u Njega i da nastavimo da se posvećujemo svom poslu, svojim molitvama, svojoj porodici, svom okruženju i služenju drugim ljudima. Neka naša dela budu radi Allahovog zadovoljstva, kako ne bi bila uzaludna. Onda ni pretrpljena muka ni učinjeno dobro delo nisu uzaludni. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: "Kako je divno stanje vernika." On izlazi kao pobednik, bez obzira da li mu je dobro ili je u teškoćama. Dakle, nema ničega što bi bilo uzaludno ili izgubljeno. Najvažnije što moramo učiniti je da tražimo utočište kod Allaha Azze ve Dželle, da Mu verujemo i da se u potpunosti oslonimo na Njega. Ovo je takođe jedan od uslova vere (imana). Amentu billahi ve melaiketihi ve kutubihi ve rusulihi... ve bil-kaderi hajrihi ve šerrihi minallahi te'ala. Mora se verovati da sve dolazi od Allaha; da je i dobro i loše određeno od Allaha. Samo tako ćeš biti nagrađen za to. Sve ostalo bi bilo neverstvo. Danas neki ljudi sebi umišljaju pa kažu: "Ja u to ne verujem." Ako ne veruješ, snosićeš posledice. Patićeš zbog toga na ovom svetu i doživećeš još mnogo gore na onom svetu. Danas se stalno pojavljuju novi hirovi; deca i omladina veruju svojim prijateljima, ali ne i svom ocu, svom dedi ili učenjacima. A posle toga više ne znaju šta da rade. Zato: Ne skrećite s pravog puta i ne gajite loše misli. Allah Azze ve Dželle je predodredio opskrbu i životni vek svakog čoveka. Tačno tako će i biti. Zato ne sledite svoj ego (nefs). Čuvajte svoj ego od zla i od harama. Držite se podalje od svakog oblika zla i od loših mesta. Uzdajte se u potpunosti u Allaha. Stanje u svetu je ionako očigledno. Nema znakova da će svet postati bolji. Postaje sve gori iz dana u dan. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: "Najbolje vreme je moje vreme." "Zatim vreme halifa, a potom..." – misleći na vreme posle njega – "svaki naredni dan biće gori od prethodnog", rekao je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Danas se propadanje odvija još mnogo brže; svaki dan je gori od jučerašnjeg. Zato ne očekujte da ćemo na ovom svetu imati ugodan život. Položite svoju nadu u onaj svet. Tada će vam Allah podariti olakšanje i na ovom i na onom svetu. Neka vas sve Allah zaštiti, inšallah. Doći će i lepi dani. Vreme Mehdija (alejhis-selam), koje je najavio Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, će svanuti; biće to kratka faza, ali slična dobu sreće, Asri-saadetu, u vreme Poslanika. Nakon toga će i ona proći. Ništa na ovom svetu nije trajno. Večnost i trajnost pripadaju onom svetu. Na svetu je sve samo privremeno i prolazno. Neka nas Allah zaštiti.

ٱلَّذِينَ يُقِيمُونَ ٱلصَّلَوٰةَ وَيُؤۡتُونَ ٱلزَّكَوٰةَ (27:3) Uzvišeni Allah hvali one koji veruju, obavljaju namaz i daju svoj zekat; On im ukazuje Svoju milost. Zekat je, naravno, nešto što se mora davati iz godine u godinu; to je dug prema Uzvišenom Allahu. Od dugova se ne može pobeći. Poslanik, neka je Allahov mir i blagoslov na njega, je rekao: "Ako čovek uzme dug sa namerom da ga ne vrati, nikada neće ni moći da ga vrati. Međutim, ako ga uzme sa namerom da ga vrati, izmirenje će mu biti lako." Zbog toga je ovo dug prema Uzvišenom Allahu. Izmirenje ovog duga bi verniku trebalo biti lako i ne bi mu smelo teško pasti. Davanjem zekata i sadake ne smanjuju se ni novac ni imetak. Nemojte uopšte tako da mislite. Ako kažete: "Imam samo malo novca, ako dam nešto, biće ga manje", onda znajte da ga uopšte neće biti manje. Ako dajete, neće ga biti manje. Tek kada ne dajete, biće ga manje. Zato tema zekata spada u osnove i stubove islama. Ko ne ispuni ovu obavezu, čini veliki greh, a šteta na kraju pogađa samo njega. Jer muslimani u današnje vreme to ne daju; većina uopšte ne plaća zekat. Ionako mnogi više ni ne klanjaju. Ali čak ni oni koji klanjaju ne daju svoj zekat – barem većina ne daje. Služe se trikovima, rade ovo ili ono, ili im uopšte ni ne padne na pamet da plaćaju zekat. Zbog toga ljudi ne plaćaju svoj zekat i uz to još veruju da su time nešto dobili. A pri tome i ne slute šta su uistinu izgubili. Postoji i materijalni i duhovni gubitak; dakle, prisutno je oboje. Čovek koji se raduje i misli "Ostvario sam profit", zapravo samo vara sebe i postupa nerazumno. Stoga je bolje davati zekat u mesecu ramazanu, jer je nagrada za to tada još veća. Tako se ne propušta ni vremenski rok i jednostavno se plaća od ramazana do ramazana. Jer rok za zekat je godinu dana; mora da prođe cela godina za to. A šta se dešava ako godina još nije prošla? I to je moguće; može se dati zajedno sa preostalim zekatom. Ako se da unapred i kaže: "Ovo sada dajem kao svoj zekat", onda se i to prihvata. Jer, nije sigurno da li ćemo uopšte doživeti sledeću godinu. Osim toga, veoma je dobro dati ga odmah, čim dođe vreme za to. Naravno, zekat je različit za različite stvari. Najvažnija je ušteđevina poput novca i zlata. Njihova stopa zekata je utvrđena: iznosi dva i po posto. Za letinu, stoku i slična dobra postoje drugačiji proračuni. Kada čovek ovo odgovarajuće izračuna i da svoj zekat, oslobađa se duga, i to mu donosi unutrašnji mir. Allah tada blagonaklono gleda na vas. "Moj rob je dao svoj zekat, poslušao Moju naredbu i učinio Me zadovoljnim", sa ovim rečima Uzvišeni Allah s puno radosti gleda na tog čoveka. Stoga je izuzetno pohvalno davati zekat u ramazanu. Na ovaj način, taj period se poklapa sa islamskim kalendarom, a uz to se dobija i višestruka nagrada. Neka Allah ne dozvoli da padnemo u dugove i da zavisimo od drugih. Teško je biti dužan Uzvišenom Allahu. Neki ljudi nažalost veoma rado ulaze u dugove. Oni koji pozajmljuju novac sa namerom da ga ne vrate, veruju da su ostvarili dobitak. A pri tome se tih dugova neće osloboditi celog života, i to što su pozajmili im ne donosi nikakav blagoslov. Dakle, ako čovek ima dugove prema Allahu ili prema drugim ljudima, trebalo bi da ih bez odlaganja izmiri. Ako je siromašan i ne može da plati, trebalo bi da zamoli ljude za oprost duga i kaže: "Molim vas, računajte ovo kao vaš zekat." I to je moguće. Na taj način se zekat poverioca smatra isplaćenim, a dužnik je oslobođen svog duga. Zbog toga bi čovek kod dugova već pri njihovom uzimanju trebalo da ima čvrstu nameru da ih vrati. Neka Allah nikoga ne dovede u situaciju da mora da se zadužuje. Trebalo bi prihvatiti nešto sa čvrstom namerom "Ja ću to vratiti", kako bi Allah čoveku u tom trenutku pružio olakšanje. Neka nam Allah svima pomogne. Neka nam Allah, inšallah, olakša da se pokoravamo Njegovim naredbama. Pokoravanje Allahovim naredbama je ponekad teško. Jer pri tome ulogu igraju kako sopstveni ego i šejtan, tako i svetovne žudnje. Sve to nagoni čoveka da se suprotstavi ovoj naredbi. Odlučno odbacite sve to i pokorite se Allahovoj naredbi. Neka Allah bude pomagač svima nama.