Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

U ovom blagoslovljenom mesecu Šabanu, mi ćemo, inšaAllah, za tri ili četiri dana obeležiti 15. Šaban – noć sredine meseca. To je izuzetno blagoslovljena noć. To je kao što Allah Azza wa Jalla kaže u Časnom Kur'anu: "Fiha yufraqu kullu amrin hakim" (44:4) U ovoj noći se odlučuje o svakoj mudroj stvari za narednu godinu – šta će se dogoditi, ko će se roditi, ko će umreti, ko će biti bolestan ili bogat, ko će se venčati, a ko ne – sve se to zapisuje u ovoj noći. Zato je ona veoma važna; to je jedna od najznačajnijih noći u islamskoj veri i kalendaru. Ona je od velike vrednosti, i Mevlana kao i mešajisi su uvek poklanjali veliku pažnju ovoj noći. Ona počinje sa akšam-namazom. Posle akšama učimo suru Jasin tri puta. Pre svakog čitanja donosite nijet (nameru): za opskrbu (rizk), za dug život u islamu i za zdravlje... Nakon toga učimo dovu. Kasnije u toku noći, posle jacije-namaza, možete klanjati tesbih-namaz. Onda možete klanjati do sabaha; možete klanjati stotinu rekata nafile (dobrovoljnih namaza). Obično bi pritom trebalo ukupno hiljadu puta proučiti "Qul Huwa Allahu Ahad..." (Sura Al-Ikhlas). Ali Mevlana Šejh nam je to olakšao. Na prvom rekatu učite Al-Ikhlas dva puta, a na drugom rekatu učite jednom. Neki će možda završiti za sat vremena, neki za sat i po ili dva. Možete to raditi polako. Ovo nije kratka letnja noć; noći su ovde duge. Možete klanjati, zatim napraviti pauzu da se odmorite, i onda nastaviti sa klanjanjem. To će biti dobro za vas – nagrada za celu godinu – i vreme da zamolite Allaha za ono što želite. Najvažnije je biti postojan u islamu – da ste vi, vaša porodica i svi muslimani takvi i da sledite put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Držite se podalje od loših navika, loših prijatelja i loših ljudi – držite distancu od njih. I to je veoma važno. To je važnije od novca, važnije od zlata, važnije od svega drugog: ostati siguran i duhovno čist. Jer ta "prljavština" je danas svuda; gde god da krenete, naći ćete je. Ona utiče na vas u svemu – na vaše zdravlje, vašu porodicu, vaše prijatelje – sve je pogođeno. Zato je neophodno moliti Allaha Azza wa Jalla za zaštitu od šejtana i njegove vojske. Oni sada imaju ogromnu vojsku; šejtanova vojska broji milijarde. Ne samo jednog ili dvojicu, ne milion ili dva – to su milijarde. Ima veoma malo dobrih ljudi. Da imamo milijardu dobrih ljudi, to bi bilo sjajno, ali nije tako. Skoro svako sledi šejtana i ono što on govori. Čak i ako kažu: "Mi ga ne sledimo", realnost brzo pokaže da oni ipak slede šejtana i njegov put. Iz tog razloga, najvažnija molba u vašoj dovi ove noći je ona za jak iman (veru) – za nas, za naše porodice, decu, braću, sestre i sve. To je zaista najbolji poklon koji im možete dati. Jer Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao da je dova koja se najbrže prima ona koju uputiš za svog prijatelja ili brata bez njegovog znanja – kada moliš Allaha za najbolje za njega i da budete ujedinjeni u Džennetu. To donosi veliku nagradu od Allaha, a i Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) to voli. Bez njihovog znanja: Ako je tvoj prijatelj u nevolji, ima zdravstveni problem ili problem sa vlastima ili ljudima, moli Allaha Azza wa Jalla da stvori izlaz i reši problem. Problemi privlače probleme; dobro privlači dobro, inšaAllah. Dakle, to je veoma važno za ovu noć. Pored toga, treba postiti 15. Šabana. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je postio tri dana svakog meseca tokom punog meseca – zovu se "beli dani", jer mesec osvetljava noći. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je imao običaj da posti ta tri dana svakog meseca. Naravno, mi ne postimo svaki put, ali u prilikama kao što je ova, trebalo bi da postimo. Postoji mnogo hadisa o ovoj noći i ovom danu i o tome kako Allah daruje bereket (blagoslov) i bezbrojne nagrade. On daje iz Svoje velikodušnosti. Elhamdulillah, ljudi koji slede tarikat su blagoslovljeni; oni su srećnici. Jer oni hvataju svako dobro i stavljaju ga u svoju riznicu. Postoje mnoge vrste ljudi koji ne slede tarikat. Postoje obični muslimani; mnogi od njih se možda ne mole ili ne poste redovno, ali su ipak muslimani. Zatim postoje muslimani koji se mole i poste, ali ne znaju ništa o značaju ovih blagoslovljenih noći ili dana. Za njih je to kao običan dan; oni obavljaju svojih pet namaza. Kada dođe Ramazan, oni poste, ali posle toga ne rade ništa dodatno. To nije ogroman problem. Ali najveće zlo su oni ljudi koji odvraćaju druge od činjenja dobrih dela. Kada te vide da se moliš, pitaju: "Zašto se tako moliš? Zašto se moliš toliko mnogo?" To je neprihvatljivo. Ponekad to potiče iz neznanja; oni čak tvrde da je to širk ili novotarija (bid'ah), i raspravljaju ovako i onako. Oni odvraćaju sopstvene ljude, i mnoge nesrećne duše ih slede i ne klanjaju ni sunnet ni nafile, niti poste pre ili posle Ramazana. Za njih ništa nije sveto: ni noć, ni dan, ni sveti ljudi ili žene, ni ashabi ni tabi'ini. Mnogi od njih čak govore stvari o Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) koje ovde ne možemo izgovoriti; ne priliči ponavljati njihove reči. To su ljudi za žaljenje. Ali elhamdulillah, mi imamo sreću da do danas sledimo put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i da činimo koliko god možemo. Molimo Allaha Azza wa Jalla za prihvatanje. Činimo najbolje što možemo – ne možemo postići sve što je Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) postigao. Ali naša namera je da sledimo njegov primer. "Innamal a'malu bin-niyyat." Poslanik je rekao da se dela cene prema namerama, i Allah Azza wa Jalla potvrđuje da je namera presudna. Sa našom čistom namerom, elhamdulillah, inšaAllah ćemo dobiti nagradu kao da smo sledili celokupan sunnet Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Neka Allah i drugim ljudima podari tu sreću da mogu slediti ovaj put. Uvek kažemo: Naša vrata su otvorena za svakoga. "Dođite Allahu, koji poziva u Dar-us-Selam." Allah poziva ljude u Džennet, Kuću mira. Allah Azza wa Jalla poziva ka blaženstvu, ka svemu dobrom. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) poziva, i mi sledimo taj poziv i pozivamo i one koji su daleko od ovog puta: Dođite Allahu, dođite Poslaniku, dođite u Džennet. Bićete u Raju, u Džennetu – već ovde na dunjaluku, inšaAllah. Taj Džennet je u vašem srcu; baš kao što je sejjidina Ibrahim bio usred vatre, a ipak je to za njega bio Džennet. Tako može biti i za sve nas. Zato pozivamo ljude: Ne držite se podalje od ovih vrata. Vrata su otvorena; ne budite ludi da ostanete napolju. Postoji izreka: Kada Allah Azza wa Jalla daje, ne oklevaj. Ne suzdržavaj se. Kada česma teče, napunite svoje posude. Ne čekajte i ne govorite: "Napuniću kasnije", jer možda neće uvek teći. Kada teče, idite brzo, tražite i uzmite. Kada vidite da je česma milosti otvorena, ne budite lenji i ne govorite: "Mogu to kasnije uzeti." Ne znaš da li ćeš kasnije još biti ovde, ili da li će česma još teći. To važi i za sve svetovne stvari (dunjaluk). Pominjem ovo jer ljudi ponekad pitaju za opskrbu (rizk). Video sam to napisano kod jednog našeg brata, koji je bio zlatar i trgovao zlatom. Okačio je malu tablu. Na njoj je pisalo: "1. Nema veresije; ne dajem na veresiju." A druga tačka je glasila: "Kada je česma otvorena, napuni svoj lonac; ne zatvaraj je." Ostavi je otvorenu; ne govori "Zatvoriću je i otvoriću je kasnije ponovo." Nastavite dalje. Tokom godina sam čuo mnoge ljude kako govore: "Posao mi je išao dobro, ali sam bio umoran i hteo sam da se odmorim, pa sam zatvorio." Kasnije su pokušali ponovo da počnu, ali nikada više nisu imali uspeha. Dakle, kada se vrata otvore, nastavite. Za rizk, za znanje, za život – kada stvari idu dobro, ne govorite "možda ovo, možda ono, moram da se odmorim." "Ne smem previše da radim" – ne. Kada vam Allah otvori, ne zatvarajte vrata Njegove opskrbe. Kasnije biste mogli zažaliti. Nastavite sve postojano; to je dobro. Postojanost je ključ; ne stajte, ne čekajte. Mevlana Šejh je govorio: "Naš put znači trud; ko se umori, ko odustane, ne pripada nama." Nemojte se umoriti, nemojte stati, nemojte da vam dosadi. Neka nam Allah podari Himmet (visoku težnju) i Kuvvet (snagu) da budemo poput njega, inšaAllah. Mašallah, do svog poslednjeg dana imao je Himmet i nije posustajao. Čak i sada, mašallah, on šalje svoj bereket ljudima i vodi ih ka tarikatu kroz snove ili nadahnuće. On nam i dalje daje, elhamdulillah, kroz svoj blagoslov. Neka vas Allah blagoslovi i blagoslovi ovaj mesec, inšaAllah. Neka nas Allah osposobi da nastavimo dalje bez umaranja, inšaAllah.

„O vi koji verujete! Ako vam nekakav grešnik donese kakvu vest, dobro je proverite, da ne biste u neznanju nekome zlo učinili, pa se posle zbog onoga što ste učinili pokajali.“ (49:6) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: Kada vam dođe nepouzdana osoba – neko kome se ne može verovati – budite oprezni. Ispitajte stvar do srži; proverite da li je ono što je rekao istina ili ne. Ne uzimajte njegove reči zdravo za gotovo, da biste na osnovu njih napadali druge ljude. U suprotnom, kasnije ćete se kajati. Zašto? Zato što su ti ljudi nevini; oni nemaju nikakve veze sa onim što je taj čovek tvrdio. Posledice će nakon toga biti veoma loše po vas. Osećaćete se užasno jer ste postupili brzopleto i bez razmišljanja – ne proverivši da li je vest uopšte bila tačna. Zato se morate u sve uveriti. Kada nešto čujete, neophodan je oprez. Morate istražiti i videti da li ta stvar ima osnova. Tek tada treba da odlučite šta treba učiniti. To važi za sve oblasti života. Često ljudi dođu i kažu: „Bili smo kod lekara i on je rekao da moramo da obavimo tu operaciju.“ Ja im svaki put kažem: Budite sigurni; potražite mišljenje drugog lekara. Ne samo jednog; pitajte dvojicu ili trojicu. Ako svi kažu isto, onda nemate drugog izbora. Tada morate biti strpljivi i učiniti ono što kažu. Ali nemojte delovati ishitreno na osnovu samo jednog mišljenja, jer posle toga nema povratka. Kajaćete se i reći: „O, da to bar nisam uradio!“ „Da sam samo pitao druge!“ Ovo se odnosi na sve. Možda poznajete dobre ljude, ali vam neprijatelj ispriča nešto loše o njima. Naljutite se i možda odete tamo i započnete svađu s njima. Kasnije, kada istina izađe na videlo, biće vam veoma žao. Stidećete se; osećaćete se veoma loše. Allah, Moćni i Uzvišeni, je naš Stvoritelj. On nas upućuje i naređuje nam da uvek činimo dobro. Da Mu se pokoravamo i da se klonimo svakog zla. Ne dovodite sebe u situaciju u kojoj će vas kriviti zbog sopstvenih postupaka. Bez žurbe. Ne budite brzopleti. Al-adžala min aš-šajtan; žurba je od šejtana. Treba da požurite samo kod dobrih dela. Kod loših stvari morate sebi dati vremena; sačekajte. Sačekajte dan, deset dana, mesec, deset meseci – nije problem. To je bolje nego da se nađete u teškoj situaciji, u kojoj ćete se kajati i stideti pred ljudima i pred samim sobom. Neka nas Allah sačuva od toga da sledimo loše ljude ili one sa zlim namerama. Neka nas On ne dovede u stanje u kojem je Allah nezadovoljan nama, Poslanik nezadovoljan nama i ljudi nezadovoljni. Neka nas Allah sačuva od ovog lošeg ishoda, inšAllah.

إِنَّمَا ٱلۡمُؤۡمِنُونَ إِخۡوَةٞ فَأَصۡلِحُواْ بَيۡنَ أَخَوَيۡكُمۡۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ لَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ (49:10) وَتَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡبِرِّ وَٱلتَّقۡوَىٰۖ وَلَا تَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡعُدۡوَٰنِۚ (5:2) Ovo je Allahova naredba. Muslimani – vjernici – su braća. Morate biti ujedinjeni. Tada će vam Allah pomoći. On vam daruje Svoju milost. Allahova naredba takođe glasi da pomažete jedni drugima, da činite dobro i da podržavate islam i muslimane. Dajite milostinju i činite jedni drugima samo dobro. Ne dozvolite da se među vama pojave mržnja ili zavist. Alhamdulillah, ovo je blagoslovljeno mjesto. Mevlana Šejh Nazim je često posjećivao ovo mjesto. Naravno, svi ljudi ovdje su ljudi tarikata, alhamdulillah. Postoje nakšibendije, kadirije, čištije, rifaije, bedevije – svi ovi tarikati. Svaki ima blagoslovljenog imama iz potomstva Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Već vijekovima oni šire svjetlost milionima ljudi. Dakle, nema razloga za međusobno neprijateljstvo. Baš naprotiv: Mora postojati međusobna pomoć. I to dolazi od Allaha; On je svakom Svom stvorenju dao drugačiju sposobnost, drugačije iskušenje, drugačiji put. Srce svakog čovjeka naginje određenom mjestu. Ali najvažniji je cilj: stići do Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Zato su svi tarikati putevi koji vode do Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Dakle, ako ste na ovom putu, morate slijediti ono što Poslanik, sallAllahu 'alejhi ve sellem, kaže i ono što Allah naređuje. Morate se držati zajedno. Sigurno je da svaki tarikat može imati različite prakse. Ali te razlike ne bi trebalo da vas okrenu protiv drugih. Morate prihvatiti svakoga. Ne miješajte se u tuđa posla. Gledajte samo sebe. Odgajajte svoj ego ka skromnosti i pokornosti. Nemojte se ljutiti zbog svega. Ne pravite drugima probleme zbog sitnica. Ne, to nije dobro. Od početka islama, šejtan nikada nije mogao pobijediti preko vanjskog neprijatelja. Nijedan neprijatelj koji je došao nije uspio okončati islam ili uništiti hilafet. To se uvijek dešavalo iznutra. Oni siju fitnu (razdor) jedni među drugima. Zatim se podijele, što dovodi do toga da se muslimani međusobno ubijaju. I tek nakon toga dolazi neprijatelj i preuzima vlast. To se često dešavalo u istoriji. Istorija je veoma važno znanje. Kur'an sadrži "Ulumul awwalin wal akhirin". Znanje o početku i kraju. On podučava istoriji i kazivanjima o prošlim događajima, kako biste iz toga izvukli pouku. A Allah kaže: "Fa'tabiru ja ulil-ebsar." (59:2) "Fa'tabiru ja ulil-elbab." Izvucite pouku, o vi pronicljivi, vi koji imate srca za razumijevanje. Previše često je propust muslimana da pomognu jedni drugima uzrokovao katastrofe za Ummet. Upravo sada, na putu ovamo, razgovarali smo sa našim bratom. Upitao sam: "Ko je uništio Osmansko carstvo?" Muslimani. Muslimani – a i on je bio Turčin, kao i Osmanlije. Osmanlije nisu bili samo Turci; bilo je sedamdeset naroda u Osmanskom carstvu. I borili su se za Allaha Uzvišenog. Oni koji su uskratili svoju pomoć – što je označilo početak kraja Osmanlija – bili su sa Krima. Sada se tamo bore sa Rusima i drugima. Bore se za Krim i druga područja. Sve je ovo nekada bilo carstvo Giraja. Sultan Giraj je bio tatarski sultan. On je kontrolisao cijelo to područje. Ukrajina, Rusija – sve je to bila muslimanska zemlja. Oni su bili muslimani. Osmanski sultan je želio osvojiti Beč u Austriji. Tražili su od tih ljudi pomoć, a oni su rekli: "Da, pomoći ćemo vam." A kakva im je pomoć trebala? Samo da spriječe neprijatelja da napadne s leđa. Ali iz zavisti, Giraji – "Giraj" znači sultan na tatarskom jeziku – pustili su neprijatelja da prođe kroz njihove linije. Sve su ih porazili, pobili i u tom ratu zaplijenili cijelu osmansku riznicu. Ovo je bila druga opsada Beča. Prva se desila u vrijeme sultana Sulejmana Veličanstvenog. Bio sam u tom kraju i vidio dokle je, navodno, stigao sultan Sulejman. Tamo je potpisao sporazum – jer je bio veliki sultan – i potom se vratio. Ali drugi put, taj rat zapravo nije bio potreban, ali se desio. I kakav je bio rezultat? Nakon toga, Osmanlije su polako počele gubiti svoju moć. Jer je državna riznica izgubljena, a polovina vojske su postali šehidi. Jedva su uspjeli spasiti sultana odatle. Ali šta se poslije desilo sa Girajima? Cijelo to područje zauzeli su Rusi. Pobili su ih i oduzeli im sve. Do danas nije bilo nikakve koristi od te izdaje. Zašto je to tako? To je zato što muslimani ne pomažu jedni drugima. Iz tog razloga kažemo, čak i ako smo mali džemat: Nema razloga praviti probleme zbog sitnica. Morate nastaviti dalje. Allah vam je dao mnoga mjesta. Ne budite zavidni. Moramo biti otvoreni za svakoga ko dođe ovdje i ne pravi fitnu protiv tarikata. Neka se održavaju učenje Kur'ana, čitanje hadisa, mevlud, zikr i sohbet. To se mora nastaviti. Ako se budete svađali međusobno, doći će stranci i protjerati vas. Možda će izgledati kao da vam pomažu, baš kao što se desilo sa tim ljudima u istoriji. Kasnije će sve prigrabiti sebi i odbaciti vas. To se mnogo puta desilo u istoriji islama. Kao što sam rekao, Osmanlije su bili Ehli sunnet vel-džemat. Oni su branili tarikate i druge. I ostali su bili takvi. Tatarski Giraj je takođe bio Ehli sunnet vel-džemat. Nije bio ni šiija ni vehabija. U to vreme nije bilo vehabija, alhamdulillah. U tom kraju, Centralnoj Aziji ili Rusiji, nije bilo vehabija. Tada su imali druga imena, poput Kazanja i drugih. Svake godine su kazanjski Tatari kretali na Moskvu, uzimali ratni plen i vraćali se. Bili su jaki jer su bili Ehlus-Sunne vel-Džema'a i branili su islam. Fitna dakle nastaje i kada su ljudi Ehlus-Sunne. Nisu bili šiiti, ni selefije, ni vehabije. Alhamdulillah, u to vreme vehabije nisu postojale. Ali nažalost, danas se najgore vehabije nalaze upravo u tom području – u regiji Rusije ili Centralne Azije. Oni seju tu fitnu i uništavaju ljude. Čak i danas: ako odete tamo i niste iz istog tarikata, gledaju vas kao neprijatelja. To je velika fitna u toj regiji. Od tog vremena do danas ona je porasla. Ako ne pripadate njihovoj grupi, nisu zadovoljni vama; tretiraju vas kao neprijatelja. Ovo je ogroman razdor. Zato se fitni mora odseći glava dok je još mala. Kaže se da se zmiji mora zgaziti glava dok je mala. Kada poraste, ne može se uhvatiti niti joj se može odseći glava. A njen otrov će se svuda proširiti. To je zaista užasan otrov koji se sada širi. Dakle, moramo biti ujedinjeni. Ne pravite veliku stvar od malih problema. Ne govorite: „Ovaj je rekao ovo, onaj je uradio ono.“ Molimo Allaha Uzvišenog da spusti sreću u naša srca za našu braću. Za našu braću, muride i sve muslimane. Da budemo zaštićeni od svih loših stvari. Nije lako dostići to stanje. Jer kada nameravate da date sadaku ili učinite dobro delo, pojave se mnoge stvari koje žele da vas odvrate od toga. Ima jedna priča... Jedan imam je držao govor. Rekao je: „Allah će nagraditi svakoga ko udeli šaku pirinča – za svako zrno Allah daje nagradu.“ „Ko da pšenicu, brašno ili ulje – za sve postoji nagrada.“ Rekao je: „Biće dobro.“ Da za to postoji velika nagrada. Jedan od prisutnih, koji je to čuo, veoma se oduševio. Odmah je otrčao kući. Skupio je nešto hrane i hteo je da krene. Odjednom je njegova žena stala pred njega. „Šta je to?“, pitala je. Odgovorio je: „Imam je rekao da ovo moram dati kao sadaku; veoma je važno.“ „Spusti to!“, naredila je. Imam je čekao napolju. Mislio je: „Gde je taj čovek?“ Šejtanova majka je bila tu. Ponašala se kao šejtan. Dakle, kad god neko želi da učini nešto dobro, pojave se mnogi šejtani. Zato se kaže: Na skupovima bez ljubavi prema Poslaniku naći ćete hiljade. Ali kada se ide na sohbet ili skup za Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem, nađe se možda samo deset posto tog broja. Ranije sam se pitao zašto je to tako. Upravo je zbog toga. Šejtan ne dira one druge ljude; on je srećan s njima. On želi da ljudi beže od nagrade, od ljubavi prema Poslaniku i ljubavi prema Allahu Uzvišenom. Zato ih radosno gura ka tome i govori: „Da, da, gledajte, treba da dođe više ljudi.“ Ali onim drugima šapuće: „Ne radite to, ne donosite salavate na Poslanika.“ „Bićete prokleti, bićete mušrici, bićete ovakvi, bićete onakvi.“ Kada posetite dobar sohbet ili blagoslovljeni medžlis, napadaju vas i ubacuju vam sumnje (vesvese). „Da li je ovo što radimo haram? Zašto si ovde?“ „Oni ljudi su rekli da je ovo haram, da je ovo širk, i da ćeš otići u vatru.“ „Tvoja dova neće biti primljena, nikada ti neće biti oprošteno.“ Ali sve što kažu je suprotno od istine. Allah Uzvišeni kaže: „Ja sam Gafur (Onaj koji prašta), Rahim (Milostivi).“ Sve do tvog poslednjeg daha možeš tražiti oprost, i Ja ću ti oprostiti. Poslanik, sallAllahu 'alejhi ve sellem, je preneo da Allah Uzvišeni kaže: „Kada ovi ljudi ne bi grešili, zamenio bih ih ljudima koji greše i traže oprost, kako bih im Ja mogao oprostiti.“ „Jer Ja volim da praštam.“ To kaže Allah. Ali oni ne prihvataju ono što Allah kaže. Zašto? Zato što su zavidni. Puni su ljubomore. Oni ne žele ljudima, niti bilo kome, nikakvo dobro. Zavist je najgora osobina. Ona dolazi od šejtana. Ona vodi ka tome da čovek trči u pravcu džehennema. I oni ipak ustrajavaju na tome. To je takođe osobina kufra. Čak i ako zna istinu, radije bi se bacio u vatru zbog ljubomore nego prihvatio ono što drugi ima. To je važna stvar. Zato neka Allah sačuva srca muslimana od ljubomore. Sačuva od skretanja sa istine, sa puta Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Ovo je put milosti, put sreće, put radosnih vesti. „Bashiru wala tunaffiru.“ Poslanik, sallAllahu 'alejhi ve sellem, je rekao: „Obradujte, a ne rasterujte.“ Recite ljudima da Allah svakome oprašta. Ne brinite se. Neki ljudi dolaze i kažu: „Radimo loše stvari; možda ne možemo ući u Džennet.“ Ne – ako neko sa iskrenom namerom zatraži oprost, časni Kur'an kaže: „Yubaddilullahu sayyi'atihim hasanat.“ (25:70) On pretvara njihova loša dela u dobra dela. To više nisu gresi. Greh se uklanja, a Allah postavlja nagradu na njegovo mesto. Eto, to je Allah Uzvišeni. Moramo zahvaljivati Allahu. Moramo stalno zahvaljivati Allahu i govoriti: „Eš-šukru lillah, elhamdulillah, eš-šukru lillah.“ On nas je uputio na Svoj put. Dakle, ne dozvolite da nastanu problemi među muslimanima zbog sitnica. Ima nekih budala koje, kada su ljute, kažu: „Allah možda oprašta, ali ja ne opraštam.“ To je... Neka Allah podari razum tim ljudima. Neka Allah svima nama oprosti. Mi zavisimo od Allaha Uzvišenog. Neka nas Allah čvrsto drži na Svome putu. Da ne bismo pali. Elhamdulillah, mi smo sa mašajisima, sa Mevlanom i ljudima od tarikata. Neka Allah uzvisi njihove stepene. Podari nam to radi Allaha. Moramo zahvaljivati i moliti Ga da nas sačuva na ovom putu. Neka nas Allah sve više i više uzvisi, inšaAllah.

Walladhina amanu billahi wa rusulihi ula'ika hum as-siddiquna wash-shuhada'u 'inda Rabbihim lahum ajruhum wa nuruhum. (57:19) Allah, 'Azze ve Dželle, hvali vjernike; oni su najbolji i zauzimaju najviši položaj u božanskom prisustvu Allaha, 'Azze ve Dželle. Za svakoga je važno da bude poput onih koji su hvaljeni u božanskom prisustvu Allaha i Poslanika – salla Allahu alejhi ve sellem. Kako možemo postići to stanje? Tako što ćemo slijediti Allahove evlije; oni su ti koji te vode do tog visokog mekama. Jer bez njih niko ne može postići taj visoki položaj. To je veoma rijetko, ali čak i oni [koji su naizgled sami] imaju muršida. Mi to nazivamo "uvejsi" putem, na kojem ih podučava sejjiduna Hidr (alejhi selam). Bez muršida, bez učitelja, ne može se nikoga istinski slijediti. Ko ne slijedi učitelja, njegov muršid će biti šejtan. On može misliti da dobro radi svoj posao i da čini ispravnu stvar, ali na kraju je sve izgubljeno, i on će završiti bez imana, bez vjere. Veoma je rizično sam ulaziti na opasno mjesto; svakog trenutka ti se noge mogu okliznuti i pašćeš. Iz tog razloga, ne ostaj bez muršida. Samo čvrsto drži njegovu ruku; to je dovoljno da te spasi. Međutim, ako želiš da tvoj ego poraste, onda nemoj slijediti te ljude; idi i radi šta hoćeš. Ali na kraju ćeš pasti. Niko te neće spasiti; bićeš samo sa šejtanom. Jer šejtanu je lako da te odvede s pravog puta ka onome što on želi. Inna ad-dina 'inda Allah al-Islam. (3:19) Zaista, vjera kod Allaha je islam. Ko traži put izvan islama – la jukbalu minhu – od njega to Allah neće prihvatiti. Allah, 'Azze ve Dželle, objavljuje ovo u časnom Kur'anu. Šta god da radiš mimo ovog puta: time slijediš svoj ego, a to je opasno. Za one koji slijede svoj ego, kraj će biti loš. Neka nas Allah sačuva na Svome putu. Na putu Poslanika – salla Allahu alejhi ve sellem – na putu evlija, na putu svjetlosti. Neka Allah ispuni naša srca tom ljubavlju, inšaAllah, i svjetlošću, inšaAllah.

وَقُلِ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكُمۡۖ فَمَن شَآءَ فَلۡيُؤۡمِن وَمَن شَآءَ فَلۡيَكۡفُرۡۚ (18:29) Allah Azza wa Jalla kaže: „Govori istinu.“ Govori Hakk. Ko želi da veruje, neka veruje. A ko ne želi da veruje, slobodno mu je da ne veruje. Ali ti moraš izgovoriti istinu. Ljudi moraju znati istinu. Nakon toga moraju odlučiti. Ali tvoja dužnost – ono što moraš reći – je istina. Reci to ljudima koji pitaju. Reci im šta je istina; ne laži. Posebno u vezi sa Hakkom i Allahovim putem. Ne smeš dodavati ništa lažno od sebe. Ne možeš sam nešto izmisliti i to objaviti. Šta god da je istina, moraš je reći. Nema razloga za strah. Jer ako se bojiš, možda nećeš govoriti u pravo vreme. Ali svako mora prihvatiti istinu. Ko prihvati istinu, Hakk, biće na sigurnom. Ako je ne prihvati, nije siguran. To je ono što se zove demokratija; to je prava demokratija. Svakome je slobodno da prihvati ili odbije. Ali moraju znati za to. Ovde nemaju problem do kraja svog života. Do kraja svog života imaju mogućnost da to prihvate. Ako to prihvate pre smrti, Allah će im oprostiti. Ako to ne prihvate, kajanje će biti veliko. To nije kao u svakodnevnom životu: „Kajem se što to nisam kupio. Bilo je jeftino, sada je skupo.“ U tom slučaju si još uvek živ. Ali kod onog drugog kajanja – kada umreš – gotovo je. Dakle, moramo to reći ljudima. Morate ovo prihvatiti. Allah ti pruža tu šansu celog tvog života. Možeš biti nevernik do kraja svog života. Ali ne znaš kada će se tvoj život završiti. Ne misli da ćeš doživeti devedeset, osamdeset ili sedamdeset godina. Možda će se završiti već sa trideset. Možda sa pedeset, možda sa šezdeset. Nemaš garanciju da možeš raditi šta hoćeš, da bi se kasnije pokajao i tražio oprost. Ne, moraš u svakom trenutku tražiti oprost. U životu nema garancije. Samo Allah Azza wa Jalla zna kraj ljudskog života. Zato se mora biti oprezan i ne odlagati to do kraja, da bi se onda reklo: „Da, u pravu si, rekao si to...“ Tada je možda već prekasno. Neka Allah tim ljudima podari uputu. I nama podari dobro razumevanje, kako bismo u svakom trenutku bili na Allahovom putu. Kako bismo bili oprezni i da ne bude prekasno, inšallah. Neka nas Allah sačuva od našeg lošeg ega, inšallah.

مِّنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ رِجَالٞ صَدَقُواْ مَا عَٰهَدُواْ ٱللَّهَ عَلَيۡهِۖ فَمِنۡهُم مَّن قَضَىٰ نَحۡبَهُۥ وَمِنۡهُم مَّن يَنتَظِرُۖ وَمَا بَدَّلُواْ تَبۡدِيلٗا (33:23) Allah hvali muškarce koji drže svoju reč. Ovo se odnosi na zavet koji su sklopili sa Allahom Azza wa Jalla i Poslanikom (sallallahu alejhi ve sellem). Oni nikada ne povlače ovo obećanje. Položili su ovaj zavet za ceo svoj život, do smrti. Oni ostaju muškarci koji drže svoju reč, a da se nikada ne promene. Izvinjenje damama, ali moramo to ovako reći: Danas retko da ima pravih „muškaraca“ [od časti]. Neki muškarci daju svoju reč, ali kasnije, kada im to ne odgovara, oni je poreknu. Kažu: „Samo sam to tako rekao; obećanja ili slično mi nisu važni.“ Zašto ovo spominjemo? Elhamdulillah, većina vas ovde su meštani. Možda je polovina ovog Džemata odavde, dok drugi dolaze iz Londona ili drugih mesta da slušaju. Kad god smo ranije dolazili ovde, posećivali smo šejha Walida. Šejha Walida, Palestinca. Bio je ovde u ovom kraju i širio tarikat među Englezima, Pakistancima, Arapima – među svima. Znam ga od 1985. godine. Tada smo se vozili starim, malim autom u Peckham da posetimo Mevlana Šejha. Od tada nikada nije promenio svoj put. Mogao je tvrditi da je on sam šejh. Mogao je osnovati „Tariqa Walidiya“ da je hteo. Jer ga niko nije terao da vodi ljude šejhu Nazimu. Posedovao je znanje, imao je sve, i ljudi su sve vreme bili sa njim. Ali nije sledio svoj ego i nije rekao: „Ja sam šejh, ja sam ovo, ja sam ono.“ Držao se svog obećanja sve dok nas Mevlana Šejh nije napustio. Sve dok Mevlana Šejh nije preselio sa ovog sveta, on nije prekršio svoju reč. Jer je Mevlana dao naređenje. Ni ja ne težim tome da budem šejh, ali to je Mevlanino naređenje. Rekao je: „Ovaj čovek će biti šejh za vas.“ Tako da nije odbio, niti je rekao: „Ne, ja to ne prihvatam, ja sam već šejh“, ili tako nešto. Nije rekao: „Nepotrebno je slediti ono što je Mevlana Šejh rekao.“ Mogao je reći: „Ja sam šejh, duže sam u tarikatu nego ovaj novi šejh, i bolji sam od njega.“ Ne, jednostavno je prihvatio i nastavio da pruža svoju ljubav isto tako. Jer je bio veoma pametan i mudar; posedovao je Hikmet (mudrost). Znao je da na ovom putu nije reč o šejhu. Na ovom putu se radi o samom putu. Šejh dolazi i odlazi, ali put ostaje. Ljubav prema ovom putu ne sme da se menja. Ko god da dođe [kao vođa] – sledite naređenje. Posebno oni koji su tvrdili: „Volim šejha, ja sam murid pedeset ili šezdeset godina“, ali onda, kada šejh izda naređenje, oni kažu: „Ne, ja to ne prihvatam; ja moram biti šejh.“ Ali ovaj čovek [šejh Walid] nije bio takav. Iz tog razloga Allah hvali takve ljude. Allah to naziva „muškarcem“. Čak se i žene smatraju „muškarcima“ [Božijim], ako drže svoje obećanje; one su jače od muškaraca koji ne drže svoju reč. Ovo je veoma važan tarikat, jer se ne može lako naći pravi šejh ili pravi tarikat. Ako provedete pedeset godina u tarikatu i ovo ne razumete, onda niste ništa. Vi postojite samo pukim slučajem. Nađete se u tarikatu, i na kraju života pitate: „Šta ja radim ovde? Ko sam ja?“ Vi ste ovde jer je ovo lađa spasenja. Kao Sejjidina Nuh – često kažem, Mevlana Šejh je kao Sejjidina Nuh. Ako ste na njegovoj lađi, bićete sigurni od ovog sveta, a i za onaj svet. Dakle, morate znati – nemojte biti nesigurni. Budite sigurni da ste na bezbednom, ne protivite se i ne govorite stvari kojima Allah nije zadovoljan. Jednostavno sledite. Elhamdulillah, naš put je jasan. Često su ljudi pitali: „Imate li predstavnika u vašem mestu?“ Svuda je otvoreno, Elhamdulillah; mi smo veoma otvoreni za svakoga. Naša vrata su otvorena. Ko dođe, dobrodošao je. Kome ne odgovara – doviđenja (Bye-bye). Nikoga ne zadržavamo na silu, ali naš put je da sačuvamo ljude u sigurnosti. Da znate – a ne da se pitate – „Zašto sam ovde? Zašto sam na ovom dunjaluku?“ Mnogi ljudi polude i viču na svoje majke i očeve: „Zašto ste me doneli na ovaj svet?“ Tvoj otac i tvoja majka te nisu doneli ovde; Allah te je stvorio i poslao ovde. Kada to shvatite, bićete zadovoljni i srećni. Nema bežanja. Samo čekajte. Čekajte, čekajte, čekajte, i kada dođe vaše vreme, srešćete svog Gospodara, inšallah. Nemojte biti uplašeni ili zabrinuti i pitati: „Kako ću preživeti?“ Kada se vaša opskrba [Rizk] potroši, umrećete. Čak i ako posedujete milijarde, ne možete pojesti ni jedan dodatni zalogaj niti popiti dodatnu kap vode. Ne možete ništa poneti sa sobom. Zato ne brinite, budite srećni. Allah Azza wa Jalla je svakome zagarantovao njegovu opskrbu i životni vek. Određeno je na tačnu količinu i tačno vreme. Kada dođe vreme, otići ćete. Mnogi ljudi pretvaraju svoj život u pakao, čak i pre nego što odu na Ahiret (onaj svet). Pretvaraju svoj život u pakao brinući se svakog dana. Ako nismo srećni, brzo uzmite abdest i klanjajte dva rekata. Važno je za sve ljude da se mole. Jer je molitva trenutak kada smo najbliži našem Gospodaru, Allahu Azza wa Jalla. Allah Azza wa Jalla je svuda. Ali kada se moliš, On je u tvom srcu. Rekao je: „Ceo univerzum Me ne može obuhvatiti, ali Ja stajem u srce Mog vernog roba.“ To je malo srce, ali Allah kaže, ako to spoznaš, On će biti u tvom srcu, i svi problemi će nestati, inšallah. Ovo je veoma važno, zato ne odlazite. Ne napuštajte ovaj put. Ne dozvolite da vas zavaraju drugi koji tvrde da će vas naučiti bolje od ovog puta. Jer je naš put, od Mevlana Šejha Abdullaha ad-Daghestanija i Šejha Muhammeda Nazima al-Haqqanija i svih Mešaiha, tačno onakav kakav je bio u vreme Poslanika. On sledi Sunnet Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i ljudima pokazuje samo dobro. Najbolje, najveće učenje Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), jeste biti ponizan. Svi Mešaisi su bili ponizni; niko nije tvrdio da je bolji od drugog. Govorili su: „Mi samo služimo.“ „Mi smo sluge Ummeta i Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem).“ Ako vidite druge, bilo učenjake ili ne, koji kažu „Ja sam ovo, ja sam ono“, ne sledite ih. Elhamdulillah, neka Allah blagoslovi ovog Walid Efendiju; bio je tako skroman čovek. Tako dobar čovek, i Elhamdulillah, njegova loza se takođe nastavlja. Veoma je važno videti da se to nastavlja. To je od velikog značaja. Čak i ako radite nešto malo, ne odustajte. Ne napuštajte ovaj put. Ne dozvolite da vas zavaraju drugi koji danas tvrde da su „oni istiniti”. Nađite dobre ljude i sledite ih. Ako budete sledili neke od tih drugih, oni će vas odvratiti s puta. Oni kažu: „Nema potrebe za molitvom”, što je pogrešno shvatanje. Veliki mešajisi i Auliyaullah, kao što je Dželaludin Rumi, kažu: „Druženje sa svecem ili šejhom bolje je od stotinu godina iskrenog ibadeta.” Ali neki bi to mogli pogrešno razumeti i pomisliti da ne treba da se mole ili da ne treba ništa da rade. Ne; kada ste sa svecem, on će vam pokazati koliko je važno obavljati ibadet. Koliko je važno slediti pravi put, put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Svi ovi Auliyaullah se drže Šerijata Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Tarikat i Šerijat idu zajedno. Bez Šerijata nema Tarikata. Jer u tom stanju bi svako jednostavno radio ono što njegov ego želi. Rekli bi: „Zašto se moliti? Sedimo, činimo tesbih i zikr; nema razloga za molitvu.” Drugi bi rekli: „Zašto ići na hadž kada je tolika gužva? Možemo ići drugi put.” Ili: „Zašto postiti leti? Predugo je i vruće; postićemo umesto toga u kratkim danima, to je mnogo lakše.” To bi se desilo. Dakle, bez Šerijata ne može biti Tarikata. To je suštinsko. Videćete da je svaki Auliyaullah veoma strog po pitanju Tarikata. I niko od tih Auliyaullah ne stoji izvan Šerijata. Nećete naći nikoga ko ima mekam ili mezar (svetilište) i stoji izvan Šerijata pravnih škola. Za takve ne postoje blagoslovena mesta. To važi samo za one koji slede Šerijat i Tarikat. To možete videti u celom svetu. U Turskoj, Siriji, Pakistanu, Iraku – svuda. To su oni koji slede Šerijat. Oni koji ne slede Šerijat nemaju mesto na koje ljudi dolaze da traže blagoslov od njih. Takođe je važno otići tamo i zamoliti Allaha radi tih ljudi. Jer dobijate bereket; Allah obasipa blagoslovom to mesto koje Mu je drago. I vi možete uzeti od toga. Ne molite *samu osobu*; već radi nje molite Allaha Azza ve Dželle. Da vam On da ono što želite. Jer Allah je onaj koji sve daje. Mnogi ljudi to brkaju, i kasnije im to postane problem. Neka nas Allah sačuva od našeg ega. I pomogne nam da sledimo pravi put. Da ne budemo zavarani od ljudi koji tvrde ovo i ono. Oni koji ne slušaju Auliyaullah. Koji ne slušaju volju Auliyaullah. Volja Auliyaullah je da ostanemo zajedno i da ne skrećemo sa puta mešajiha, inšaAllah. Neka vas Allah blagoslovi.

Wa ja'ala lakum al-arda tahura. Allah Azza ve Dželle je stvorio Zemlju i učinio je čistom za nas. Za Ummet Sejjidina Muhammeda (salla Allahu alejhi ve sellem), cijela Zemlja je čista. Možete klanjati svuda; ona je čista. Po prirodi je čista, ali je ljudi čine prljavom. Postoje mjesta na kojima se ne može klanjati jer su onečišćena. Ali na čistom mjestu možete klanjati. Dozvoljeno je klanjati svuda – bilo u džamiji ili napolju. Prije vremena Poslanika (salla Allahu alejhi ve sellem), namaz se morao obavljati na određenim mjestima, poput hrama ili svetilišta. Zašto? Zato što za druge zajednice nije cijela Zemlja važila kao čista. Bilo je ograničeno na određena mjesta. Ali u čast Poslanika (salla Allahu alejhi ve sellem), Allah je cijeli svijet učinio čistim, kako biste mogli boraviti i klanjati svuda. Ali danas vidimo da je ljudi svuda zagađuju. Kao što Allah kaže: "Zaharal fasadu fil barri wal bahri bima kasabat aydin nas." (30:41) Nered se pojavio na kopnu i moru, zbog onoga što ljudi rade. Sada su kopno, voda i more pokvareni; postali su loši. Zbog čega? Zbog čovjeka. Ljudi su ti koji to čine. Svojom pohlepom i egoizmom, ne misleći na druge, uništili su sve. Mevlana Šejh je uvijek govorio: "Beton, najlon, hormoni." Beton, najlon – dakle plastika – i hormoni. Znate šta su hormoni. Uredili su to tako da život bez ovih stvari sada izgleda nemoguć. Zašto? Jer su se navikli na to. Ranije se umjesto toga moglo koristiti mnogo drugih stvari. Ali što se tiče betona, tu se jedva išta više može učiniti. U našoj svakodnevnici teško se može naći išta bez njega. Možda je vrlo malo toga – možda dva do pet posto – drugačije izgrađeno, ali većina ljudi naravno koristi beton. Sigurno je prihvatljivo koristiti ga tamo gdje je to obavezno ili neophodno. To je moguće, ali ne tamo gdje se živi. Sve se pretvara u beton. Ljeti isijava toplotu, a zimi hladnoća ulazi u tijelo. Nažalost, protiv toga jedva da možemo išta poduzeti. Što se tiče hormona: oni svuda stavljaju hormone. To se ne može izbjeći; čini se da je postalo nemoguće. Treća stvar: najlon – plastika. To možemo izbjeći. Čak i ako izbjegnete samo ovu treću tačku, to je ogroman uspjeh za nas. Iz tog razloga je Allah stvorio ovaj materijal tako da se može reciklirati. Ipak, muslimani ga bacaju svuda. Elhamdulillah, ljudi bivaju inspirisani da svuda postave sabirna mjesta za ovaj otpad. Prljavije je od – oprostite na izrazu – ljudskog izmeta; plastika je štetnija. Dakle, ako imate tako nešto, vaša je dužnost da to ne bacate tek tako i ne činite svijet još prljavijim. I ne činite israf (rasipanje). Morate to sakupiti i odnijeti na za to predviđeno mjesto. To je sadaka (milostinja) za vas, jer brinete o čistoći. Poslanik (salla Allahu alejhi ve sellem) je rekao: Ukloniti prepreku s puta je sadaka za vas. Čak i ako ne dajete sadaku u obliku novca – jer je Poslanik (salla Allahu alejhi ve sellem) rekao da se za svaki od 360 zglobova u tijelu mora svakodnevno dati sadaka. Ashabi nisu posjedovali ništa; većina njih je bila gladna i nisu nalazili ništa što bi mogli dati. Pitali su: "O Poslaniče, mi nemamo ništa; kako da to učinimo?" On je odgovorio: "Svako dobro djelo koje učinite je sadaka." Ukloniti prljavštinu ili kamen s puta je sadaka; nasmiješiti se svome bratu je sadaka. I na kraju, duha-namaz sve to nadoknađuje. Ali ono što je ovdje bitno: što više sadake dajete, to bolje. Posebno u vezi sa džamijom: ako čistite džamiju, makar to bila i sitnica, Allah vas nagrađuje u Džennetu (Raju) ciglom od zlata. Čistoća je veoma važna. Naš glavni princip u islamu glasi: "An-nazafatu minal iman" – Čistoća je dio vjerovanja (imana). Iman je iznad islama; on otvara srce i biće. Dakle, inšallah, ova poruka je upućena cijelom svijetu. Danas čujemo za ljude koji tome uopšte ne pridaju značaj. Vidi se da su islamske zemlje prljavije od drugih; nedostaje primjena. Neka nam Allah pomogne; to je važno. Mi kažemo: Izbjegavanjem ovoga, inšallah, čuvate najmanje trećinu svog zdravlja. Neka nas Allah sačuva – sigurnim, čistim i voljenim od Allaha i Poslanika (salla Allahu alejhi ve sellem).

Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Innamal 'ilmu bit-ta'allum, wa innamal hilmu bit-tahallum." Sadaqa Rasulullah fima qala aw kama qala. Znanje se stiče samo učenjem. Morate ga steći, ili vam treba neko ko će vas podučiti. Ovo znanje je obaveza za svakog muslimana – od kolijevke pa do groba. Svakog dana čovjek mora naučiti po nešto novo. Morate težiti ka znanju. To je obavezno – farz – za svakog muslimana i muslimanku. Naravno, to znači: svakog dana pomalo. Ali naša namjera treba biti postojana, inšaAllah. I naravno, svakog dana ćete otkriti nešto novo, čak i kod stvari za koje ste mislili da već sve znate. Nemojte reći: "Ja već sve znam, ne moram više ništa učiti niti pitati." Znanje je beskonačno. Ono nije rezervisano samo za pojedinca. Stoga, inšaAllah, svako se ovdje mora time baviti – bilo tokom svakodnevnog virda, ili kada služi kao imam ili mujezin. Ove stvari morate zaista dobro naučiti. "Innamal 'ilmu bit-ta'allum", kaže Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). U tome se morate vježbati. Dakle, ubuduće ovdje kod naših mešaiha: od jutra do jacije-namaza neko mora učiti. Ne uvijek samo mujezin; svaki dan to treba raditi neko drugi, kako bi naučio kako se čine tesbihati i uči ezan. Od sabaha do jacije, inšaAllah, svaki dan neko drugi. I kada smo na putovanju, kada nema mnogo ljudi, mora nastupiti novi mujezin. Morate biti obučeni da budete mujezin. To ne bi trebala uvijek biti ista osoba, ili samo domaćin. Trebalo bi biti mnogo mujezina. Elhamdulillah, trebali bismo uzeti Kabu kao uzor; tamo ima mnogo mujezina. I u Medini el-Munevveri ima mnogo mujezina. U časnim džamijama ih ima mnogo, i svi su različiti. Dakle, važno je ne samo slušati i reći: "Dobro, on to već radi, mi to ne moramo činiti." Ne, morate učiti i morate praktikovati, inšaAllah. Jer biti mujezin je velika čast. Mujezini su hvaljeni u Božanskom prisustvu Allaha – 'Azze ve Dželle. Dokle god dopire njihov glas, Allah će im oprostiti. A na Dan Kijameta, kako se kaže, oni će nadvisiti sve druge ljude. Dakle, inšaAllah, gdje god da pođete: učite i praktikujte ovo. Drugi dio: "Innamal hilmu bit-tahallum." To znači ne biti ljut, već pokazati blagost. Ljudi kažu: "Brzo se naljutim, šta da radim?" "Ne mogu te jednostavno umočiti u kantu s bojom i izvaditi te kako više ne bi bio ljut." Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Polako, polako" – vježbanjem. Svaki put kada se bijes pojavi, morate se sjetiti: "Moram biti blag." Ako ste veoma ljuti, time će to postati malo manje intenzivno. Sljedeći put ponovo; sjetite se svaki put. Konačno, možda za mjesec, godinu, dvije godine ili možda deset, ljutnje više neće biti, inšaAllah. Neka nas Allah sačuva od srdžbe. Čak i ako se naljutite, morate se brzo smiriti. Takva je bila srdžba Mevlana Šejha: poput plamena slame. Brzo plane i brzo prođe. Tako mora biti, jer svako se ponekad naljuti, ali nakon toga srdžba mora nestati. Jer srdžba rasplamsava vatru u vama; to nije potrebno. Morate se te srdžbe brzo osloboditi, inšaAllah. Neka nam Allah u tome pomogne, inšaAllah.

‚Wa ta‘āwanū ‘ala l-birri wa t-taqwā wa lā ta‘āwanū ‘ala l-ithmi wa l-‘udwān‘, (Kuran 05:02). Ovo je najbolji put za čitavo čovečanstvo. To važi i za muslimane; zaista, ovo mora važiti baš za muslimane. Ova zapovest je obaveza za sve vernike. Morate pomagati jedni drugima u dobrim delima, bilo kroz dobročinstvo ili tako što ćete ljudima pomoći na drugi način. To se može učiniti rukom, jezikom ili bilo kojim drugim sredstvom. Postoji na hiljade načina da se pomogne ljudima. Allah Azza wa Jalla kaže: „Pomažite jedni drugima.“ Budite ujedinjeni. „Ta’āwanu“ znači sarađivati i pomagati jedni drugima. Ne podržavajte jedni druge u grehu ili činjenju nepravde. Ne činite to. Ovo uputstvo važi za čitavo čovečanstvo. Ko sebe naziva čovekom, mora postupati u skladu sa tim. Musliman se mora osećati još više obaveznim prema tome. Oni moraju podržavati jedni druge. Dajte nasihat – dobar savet – i ponudite pomoć. Mnogi veruju da čine dobro, dok u stvari čine veoma pogrešne stvari. Zato moraju potražiti savet: „Da li radim ispravno ili pogrešno? Po mojoj sopstvenoj proceni ovo je bilo dobro,“ ali kada pitaš, možda shvatiš da to nije dobro, već štetno. Dobijanje tog saveta ti je od velike pomoći. On te budi, kako ne bi počinio greh ili nesvesno učinio nešto pogrešno. Ponekad radiš nešto verujući da je dobro, a u stvarnosti je loše. Neka nam Allah Azza wa Jalla podari blagodat da pomažemo i prihvatamo pomoć, inšallah. Neka vas Allah Azza wa Jalla blagoslovi.

U svakom trenutku kažemo Allahu 'Azza wa Jalla: Alhamdulillah wa Shukrulillah. Allah 'Azza wa Jalla je uz nas u svemu; sa svakim dahom, u svakoj sekundi, svakoj minuti. Allah 'Azza wa Jalla je s nama; moramo to spoznati i zahvaliti Mu na tome. Mnogi ljudi – neznalice – ne razlikuju dobro od zla. Obično oni bez ovog razumijevanja nemaju razuma i ne snose odgovornost; njima je mjesto u ustanovi. Ipak, ima onih koji nisu u ustanovi; oni su potpuno odgovorni. Oni idu u školu, oni podučavaju, oni rade i trguju, ali kada treba Njemu zahvaliti, oni to ne čine. To ne sluti na dobro za one koji se tako ponašaju. O svemu Allah 'Azza wa Jalla vodi zapis, i trebali biste Ga spoznati i zahvaljivati Mu. Ljudi koji to ne znaju gori su od običnih stvorenja. Allah 'Azza wa Jalla je stvorio sva stvorenja – čak i kamenje, čak i drveće – i svi oni slave Allaha 'Azza wa Jalla. Allah 'Azza wa Jalla im je dao znanje da spoznaju svog Stvoritelja. Kada ljudi ne spoznaju svog Stvoritelja, u svojoj oholosti misle da su bolji od tih stvorenja. Budite pažljivi u svemu; morate biti zadovoljni. Allah 'Azza wa Jalla vam je dao sve, uključujući znanje da Ga spoznate. Mnogi ljudi djeluju ne razmišljajući o posljedicama. Neka nas Allah 'Azza wa Jalla učini učenima: da bismo Ga spoznali, prihvatili i zahvaljivali Mu.