Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Neka je uzvišen Allah, Najljepši Stvoritelj (23:14) Allah, Svemogući i Uzvišeni, sve je prelijepo stvorio. Njegovo ime je časno; zato Ga slavimo sa "Tabaraka". Nema ništa uzvišenije od Njega. Ono najljepše od svega stvorio je On, Allah, Svemogući i Uzvišeni. Ali čovjek je nezadovoljan i želi to promijeniti. Ako to promijeni, neće biti bolje; čak i ako lijepo izgleda, kasnije šteti čovjeku. U današnje vrijeme, u posljednje vrijeme, ljudi misle: "Mi to možemo bolje uraditi, mi činimo sve ljepšim." Ali dok oni tvrde "Ja to činim boljim", oni to samo čine gorim. Zatim se žele vratiti u prvobitno stanje, ali to više nije moguće. Ako si to jednom uništio, ne možeš to više popraviti; ono što je Allah stvorio, ne možeš imitirati. Zato se ne treba previše uplitati u to. Čovjek mora biti zadovoljan onim što mu je Allah dao, biti zahvalan i živjeti svoj život. Nepotrebno je upuštati se u suvišne stvari samo da bi se "bilo ljepšim". Naravno, postoje određene potrebe; one se smiju ispuniti. Možda postoje zahvati koji su zdravstveno neophodni, ali činiti to samo iz taštine nije ispravno. "I sigurno će mijenjati Allahova stvorenja" (4:119) "Oni mijenjaju ono što je Allah stvorio." Počinje s malim stvarima, ali u međuvremenu dolaze i veliki zahvati. Neka nas Allah sačuva – u ovom posljednjem vremenu muškarci pokušavaju nalikovati ženama, a žene muškarcima. Osim toga, pokušavaju promijeniti svoja lica i oči, učiniti se većim ili manjim. Oni to doduše rade, ali šteta kasnije pogađa njih same. Zato se mora biti zadovoljan i zahvalan na onome što je Allah stvorio. Koliko život uopšte traje? Nećeš živjeti vječno. Pedeset godina, sto godina... Bez obzira koliko dugo živiš, svako te poznaje i prihvata onakvim kakav jesi. Zašto onda pokušavaš da se promijeniš? To su potpuno nepotrebne stvari. Ako želiš nešto promijeniti, promijeni svoj ego, budi bolji čovjek. Ne slijedi svoj ego, tvoj ego treba tebi da se pokorava. Allah nam je namijenio ovaj oblik i ovaj izgled. O ego, zadovolji se time. Popravi sebe, svoju unutrašnjost. Izvrši operaciju na svom egu. Iščupaj svoje loše osobine i baci ih. Ako ti se ne sviđa tijelo koje je Allah stvorio, onda si zapravo ti taj koji se mora promijeniti, kako bi Allah bio zadovoljan tobom. Inače je vanjski izgled nevažan. Nije bitna forma, već suština čovjeka, njegova ljudskost. Ako tvoja ljudskost nije dobra, onda to promijeni. Ako si nezadovoljan Allahovom odredbom, promijeni to stanje, budi zadovoljan Njime. Budi zahvalan na onome što ti je Allah dao, budi skroman. To je ono što je bitno. Vanjština nije važna. Tijelo se na kraju pretvara u zemlju, od njega ništa ne ostaje. Ali tvoje biće, tvoja duša ostaje vječno; korist pročišćenog ega ćeš zaista iskusiti. Neka Allah dozvoli ljudima da koriste svoj razum onako kako im je On dao znanje, kako bi pronašli mir. U suprotnom, ljudi ne nalaze smiraj i nisu zadovoljni ničim. Nikada im nije dosta. Neka Allah pomogne ljudima. Neka ih sačuva od zla šejtana i ega.

Bliži se ovaj blagoslovljeni Allahov mesec. Iako svi meseci pripadaju Allahu, On je ovaj mesec posebno odabrao, tako da se kaže: "Redžeb je Allahov mesec, ša'ban je mesec našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) i ramazan je mesec Ummeta." Ovo su izuzetno blagoslovljeni meseci. Moramo se pripremiti, ne smemo ih zaboraviti i moramo ih uvek biti svesni. Sada se bliži nova godina i vidi se kako je sve ukrašeno. Kao da je to nešto veličanstveno... Šta se to menja kada dođe nova godina? Nažalost, ljudi troše mnogo truda na takve beskorisne stvari. Pridaju veliki značaj nepotrebnim stvarima koje im ni najmanje ne koriste, ni njima ni njihovom Ahiretu. Ali na ono što je zaista važno, uopšte ne misle. Zato stalno podsećamo na to: Ovi meseci su blagoslovljeni. Ranije su čak i grešnici odustajali od svojih greha iz poštovanja prema ovim mesecima. Čak ni alkoholičari u ova tri meseca nisu dirali ono što je zabranjeno. Govorili su: "Ovi meseci su sveti", i ukazivali su im poštovanje. Međutim, danas neki koji se predstavljaju kao muslimani zbunjuju ljude izjavama poput: "Ova tri meseca nisu potrebna, to je nepotrebno." A pritom su ovo veoma važne stvari. Bez obzira na one koji to smatraju nevažnim, mi treba da iskoristimo svaku priliku; ne smemo zaboraviti ove lepe duhovne kapije koje nam je Allah otvorio, niti ove duhovne gozbe. Okoristimo se njima i iskažimo im poštovanje i strahopoštovanje. Zahvalimo Allahu što nas je stvorio kao muslimane. Podario nam je lepote islama; hajde da se time okoristimo. Ostali ovozemaljski ukrasi i proslave su uzaludni. Oponašanje drugih ljudi takođe nije dobro. Allah ti je dao ono najlepše; zašto želiš da ličiš na druge? Neka oni liče na tebe. Ličiti na druge, posebno na nevernike, ne donosi ništa dobro. Sve što oni rade je samo privid, samo spoljašnja ljuštura. Sva njihova mesta, zgrade, čak i njihove bogomolje su spolja doterane, ali kada se uđe unutra... Sa njihovim palatama je isto tako. Ako se pogledaju palate njihovih kraljeva, spolja deluju prelepo. Ali kada se uđe u njih, tamo vlada samo teskoba i praznina. Tamo se ne nalazi onaj mir i ona lepota kakvi postoje u islamu. Prava lepota leži u islamu; zato ne traži mir, lepotu i dobro nigde drugde. Allah ti je sve to već dao. Neka Allah uveća Svoje darove i podari svest muslimanima, inšallah.

Hvala Allahu, tri sveta meseca se bliže. Prošla je čitava godina od tada. Dani prolaze, godine teku, a život se bliži kraju. Zato moramo iskoristiti ova duhovna vremena. To je opskrba koja je potrebna za Ahiret. Ljudi Tarikata – dakle oni koji slede put našeg Poslanika – znaju vrednost ovog vremena i koriste ga. Ali ljudi kojima ovaj blagoslov nije podaren, ne znaju to da cene. Oni ni iz čega ne mogu izvući korist. Kao što je rečeno: Šejtan uvek želi da naudi verniku, nikada da mu koristi. Gde god ima nečeg dobrog, on to ocrnjuje. On se pretvara da daje savet i stalno šapuće: "Držite se podalje od toga, to ničemu ne vodi. Ako to radite, skrećete sa puta, činite širk; to nije sunnet." A Allah, Moćni i Uzvišeni, je rekao: "Godina ima dvanaest meseci, od kojih su četiri sveta meseca." Prvi od njih je Redžep. Redžep je blagoslovljen mesec. Šaban je mesec u kojem je naš Poslanik (Allahov mir i blagoslov na njega) najviše postio i obavljao ibadet. A Ramazan je svakako nešto sasvim posebno; u njegov blagoslov nema sumnje. Zato je veoma pohvalno poštovati ova tri meseca i više se posvetiti ibadetu; ova prilika se ne sme propustiti. U ovim mesecima se posti. Ko još uvek ima da odradi dvomesečni post iskupljenja, treba da počne dva dana pre početka Redžepa kako bi namirio šezdeset i jedan dan. Jer jedan od meseci, bilo Redžep ili Šaban, može imati samo dvadeset devet dana. Zato se mora početi dva dana pre Redžepa. Ko ne posti ili prekrši post, mora jednom u životu izvršiti iskupljenje (kefaret). Bez obzira na to da li se nije postilo jedan dan ili stotinu: ovo jedno iskupljenje je dovoljno za sve propuste. Nakon iskupljenja treba se potruditi da se nadoknade propušteni dani. Na taj način je iskupljenje završeno u jednom periodu godine. Nakon toga se počinje sa obavljanjem obaveznog napostanja. To ima prednost; jer kao što je rečeno, nagrada je u ova tri meseca mnogo veća i brojnija. Postoji mnogo hadisa na ovu temu, ali i mnogo sledbenika šejtana koji ih poriču. Ne slušajte ih. Put Tarikata nam, hvala Allahu, pokazuje najlepši put. Tarikat je put koji vodi do našeg Poslanika. To znači praktikovati njegov sunnet i njegova dela, inšallah. U to spadaju i duhovna vežba (rijadat) i osamljivanje (halvet). Ranije je za derviše postojalo četrdesetodnevno osamljivanje. Ali u današnje vreme se ne zahteva potpuno osamljivanje, jer bi to bilo preteško i jedva izvodljivo. To bi moglo dovesti do drugih problema. Zato za tih četrdeset dana važi delimično osamljivanje: ustati sat vremena pre sabah-namaza, moliti se do izlaska sunca, učiti Kur'an i činiti zikr. Ko treba da naklanja propuštene namaze, obavlja ih pre sabah-namaza. Naravno, obavljaju se i svi noćni namazi. To se nastavlja do vremena išrak-namaza. Ko posti, tada započinje post; ko ne posti, tada doručkuje. Ovo delimično osamljivanje se može obaviti i između ikindije i akšama ili između akšama i jacije. Ovo se čini sa namerom duhovne vežbe i osamljivanja, i Allah to prima. Osamljivanje koje derviš mora obaviti jednom u svom životu ovime se ispunjava. Ako to ne učini ovde, derviš će biti primoran da to učini u grobu. Ali učiniti to ovde je mnogo vrednije i prijatnije. Neka Allah blagoslovi ove dane i mesece i uvrsti nas među one koji znaju njihovu vrednost, inšallah. Moramo zahvaljivati Allahu i biti Mu zahvalni na ovom daru. Neka nam Allah trajno podari Svoje darove, inšallah.

„A onaj ko se bori, bori se samo za svoje dobro.“ (Sura 29:6) Pravi džihad (borba) je usmeren protiv našeg ega (nefsa). Jer čovek ne može sam od sebe voditi džihad. Zato je naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega), kada se vraćao iz rata, džihada, rekao: „Vratili smo se iz malog džihada u veliki džihad.“ Ovim rečima je naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) mislio na to da je borba protiv neprijatelja lakša od borbe protiv sopstvenog ega. Čovek ne sme jednostavno popuštati svemu što njegov ego zahteva. Mora mu se suprotstaviti. Za to postoji mnogo razloga. Postoji mnogo razloga zašto se čovek mora suprotstaviti svom egu, boriti se protiv njega i voditi rat protiv sopstvenog „ja“. Jedan od njih je: Zato što je to loše i ne donosi nikakvu korist... Veliki šejh, šejh Abdullah al-Dagestani (neka ga Allah posveti), običavao je da kaže: „Napravljen je od šejtanove prljavštine.“ Pod tim se misli na duvan; cigarete i sve ostalo što tu postoji; sve što se od toga proizvodi. To je biljka koja nema ni najmanju korist. Ona nije ništa drugo do šteta. Izazivajući sve moguće bolesti i uznemiravajući okolinu, čovek šteti sebi i drugima. To znači da je to nešto što nanosi štetu i ljudima u okolini. Neka nas Allah sačuva; ko postane zavisan od toga, postaje njegov rob. Veoma je teško toga se osloboditi. Samo retki uspevaju da prestanu. Ali što se tiče vaspitanja ega... Džihad je Allahova naredba i znak prepoznavanja vernika; on je dužnost u islamu. Pošto sada, naravno, ne možemo sami voditi spoljašnji džihad, moramo voditi ovu borbu protiv samih sebe, barem protiv svog ega. Moramo se potruditi da se oslobodimo ovog poroka. Oslobodimo se toga. Na tome nema ničega što bi se moglo nazvati korisnim; nijedan čovek ne bi tvrdio da to ima neku korist. Čak i tamo gde se uzgaja, ova biljka uništava tlo. Moraju proći godine da se tlo oporavi i da ponovo može nešto drugo da iznedri. Ranije se ova prljava biljka uzgajala na hiljadama, stotinama hiljada hektara zemlje. Zatim su je želi, skladištili i plaćali seljacima. Nekoliko godina kasnije su je bacali u more jer je bila neupotrebljiva. Srećom, prestali su s tim. Umesto toga, barem su uzgajane korisnije biljke koje služe ljudima. Taj problem je – hvala Allahu – otklonjen. Kao što je rečeno, štetno je u svakom pogledu; već je i sâm uzgoj šteta... Šteta novca za dizel, za alate, za skladišta i sve te troškove. Toliko se zemlje traći samo da bi se uzgajala jedna štetna biljka. Srećom, rešili smo se toga. Nadajmo se da će i ljudi biti oslobođeni ovog zla. Ali čudnovato, šejtan se nikad ne umara, on ne pravi pauzu. Vidi se kako deca i omladina počinju da puše; čim zapale cigaretu, zauzimaju stav kao da su spasili svet. Puši se čak i u toaletu. Omiljeno mesto pušača je toalet. Usred tih neprijatnih mirisa dim ih verovatno prekriva, jer je on još prljaviji. Zato su tamo najzadovoljniji. Neka nas Allah sačuva. Iako kod nekih ljudi izgleda kao da im ništa ne škodi, ipak to utiče na većinu. Devedeset i devet posto njih to sigurno oštećuje. Onih jedan posto, koji ne trpe štetu, možda i postoji. Na primer, pre mnogo godina smo u jednoj džamiji na Kipru uzimali abdest. Tu je bio jedan starac koji je pušio. Naš pokojni Ahmet Salman Efendija – koji je ranije i sam mnogo pušio, a zatim prestao – Rekao je tom čoveku: „Striče, ne puši to, to je štetno. Ako ne pušiš, imaćeš dug život.“ Pitao je čoveka: „Koliko imaš godina?“ On reče: „Imam devedeset pet.“ „Od kada pušiš?“ On reče: „Pušim od detinjstva.“ Nekima se ništa ne desi, ali za većinu je štetno; i opterećuje okolinu. Taj neprijatan miris se uvlači u čoveka i širi se svuda. Ljudi pokušavaju da se drže podalje od njih. Kada ti se približe, mirišu kao stara kotlarnica. Dakle, štete i loše strane su bezbrojne. Neka ih Allah spasi. Neka Allah sačuva ljude da ne zapadnu u to loše stanje. Neka Allah pomogne i nas spasi. Mnogi ljudi dolaze kod nas i kažu: „Moli se za nas da se oslobodimo ovog zla.“ Molićemo se, inšallah. Neka nas Allah oslobodi iz ove šejtanove zamke.

I da Allah ne dâ da uspe spletka izdajnika. (12:52) Allah, Moćni i Uzvišeni, nije sa izdajnicima. Danas živimo u čudnom svetu. Ljudi čine sve da jedni o drugima loše govore i da jedni drugima naude. Oni kleveću jedni druge. Ko bude oklevetan, taj se uplaši. Ali šta se kaže? „Ko zapravo ima razloga za strah?“ To je onaj koji čini izdaju. To znači da on nešto krije i boji se da će to izaći na videlo. U današnje vreme koriste svako sredstvo da bi stekli prednost. Šire strah, traže novac, prete i pokušavaju da iznude stvari. Ništa ne ostavljaju nepokušanim. Ali sve dok je čovek čist, ne treba da se plaši. Jer je Allah sa njim. Ali ako u sebi nosi nepravdu koju je počinio, onda ga muče strah i briga. Zabrinuto se pita: „Da li sam nešto uradio pa me ovi ljudi uznemiravaju i žele da mi naude?“ Zastrašuju čoveka i govore: „Hoćemo ovo od tebe, hoćemo ono.“ Ako si čist, poznaješ sebe i nisi svestan nikakve krivice, onda se nikada ne plaši. Neka kleveću koliko god hoće; neka rade šta god žele. Ako si pred Allahom čist i srce ti je čisto, onda potraži utočište kod Allaha. Allah te štiti. Ali ako je izdaja u pitanju, ako nosiš neko zlo u sebi, onda to očisti. Vrati se istini, dođi na pravi put. Ako si povredio tuđa prava, vrati im njihovo pravo. Inače za tebe nema spasa. Čak i ako se izvučeš na ovom svetu, na onom svetu nećeš pobeći. Jer će se ta prava sigurno tražiti. Zato: Ako se s njima nagodiš još na ovom svetu, bićeš spašen. U suprotnom, provešćeš ceo život u strahu i brizi. Mnogi ljudi bivaju optuženi, a da to i ne znaju: „Ti si ovakav, ti si onakav.“ I to ljudima uliva strah. Ako ništa nisi uradio, nemaš grešku ni greh, ne boj se i uzdaj se u Allaha. Čak i ako se ceo svet okrene protiv tebe, nemoj se plašiti. Ali ako imaš grešku, ispravi je. Ako je reč o pravima i potraživanjima, dovedi to u red. Ako stoji greh između tebe i Allaha, pokaj se i moli za oprost; tada će te Allah zaštititi. Jer vreme u kojem živimo je zaista teško vreme. Nema više ljudskosti, nema savesti; nisu ostali ni pristojnost ni stid. Besramnost ne poznaje granice. Zato čuvaj sebe, i Allah, Moćni i Uzvišeni, će te čuvati. Inače će ti ceo život biti težak; plašićeš se svega i svakoga. Stajaćeš bespomoćno i pitati se: „Šta da radim?“ Ko je uz Allaha, ne treba da se plaši, uz Allahovu dozvolu. Neka nas Allah sve sačuva. Neka nas Allah sačuva od zla i pokvarenosti našeg sopstvenog ega.

[Hadisi-šerif] Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Učinite vitr-namaz svojim posljednjim namazom u noći. To znači da posljednji namaz, koji čovjek obavlja, treba biti vitr-namaz. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je rekao: Meni su naređeni vitr i duha-namaz. Ali vama oni nisu obaveza. To znači, ko ih obavlja, slijedi sunnet našeg Poslanika i stiče nagrade. Prema našem učenju, vitr-namaz je vadžib (drugostepena obaveza), a duha-namaz je sunnet. Ko klanja duha-namaz, računa mu se kao da je za cijeli dan dao milostinju. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Meni je naređeno da klanjam vitr-namaz i dva rekata duha-namaza. Vama, međutim, to nije učinjeno obaveznim; ova naredba je važila posebno za našeg Poslanika. Za nas to nije farz, već je vitr vadžib. Također, duha-namaz je sunnet. Pri tome se može klanjati od dva do dvanaest rekata. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Vitr-namaz pripada noći. To znači da je ovaj namaz od tri rekata noćni namaz. Obavlja se nakon jacija-namaza, nikako danju. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Zaista je Allah Uzvišeni vašim pet namaza dodao još jedan. Taj namaz vam je vredniji od crvenih deva. Crvene deve su tada bile najdragocjeniji imetak; naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) naglašava da je ovaj namaz još vredniji. Misli se na vitr-namaz. Allah je njegovo vrijeme za vas odredio između jacija i sabah-namaza. Dakle, može se klanjati od jacija-namaza pa sve do zore, prije nego što nastupi vrijeme sabaha. Ipak, vrednije ga je klanjati prije odlaska na spavanje. Jer, ako se planira klanjati nakon buđenja, postoji opasnost da se prespava. Zato bi vitr-namaz trebao biti završetak vaših namaza. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Zaista je Allah Vitr (Jedan) i On voli neparno. Allah je Jedini; pod "neparnim" se misli na brojeve kao što su 1, 3, 5, 7, 9... Allah to voli. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Zaista je Allah Jedan i voli neparno. O sljedbenici Kur'ana, obavljajte vitr-namaz. Većina namaza su parne jedinice, poput dva ili četiri rekata. Budući da je vitr namaz koji Allah voli, on čini završetak sa tri rekata. Kod šafija je praksa drugačija, ali i oni poznaju vitr-namaz. Oni klanjaju dva rekata, predaju selam, a zatim klanjaju jedan rekat zasebno. Mi hanefije klanjamo tri rekata povezano, sa samo jednim selamom na kraju. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Vitr-namaz je noćni namaz. Dakle, ne danju; vitr se obavlja noću. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Obavljajte vitr-namaz prije nego što nastupi vrijeme sabah-namaza. Klanjajte ga prije nego što se začuje ezan za sabah. Najbolje je ne odgađati ga do jutra, već ga obaviti nakon jacija-namaza. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Požurite sa vitr-namazom prije zore. Jer čim nastupi vrijeme sabah-namaza, vitr-namaz bi se morao naklanjati. [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Postoje tri stvari koje su meni obavezne, a vama su dobrovoljne. "Dobrovoljno" ovdje znači da ono što je Poslaniku bilo farz, vama je sunnet ili vadžib. Prvo, vitr-namaz. Za Poslanika je bio farz, a za nas hanefije je vadžib. U drugim pravnim školama smatra se pritvrđenim sunnetom, jer se tamo ne klasifikuje kao vadžib. Drugo, dva rekata duha-namaza; to je također nafila (dobrovoljno). Treće, dva rekata sunneta prije sabah-namaza. I ovo je pritvrđeni sunnet. Njih obavezno treba obavljati. Njihov značaj je blizu vadžiba, ne treba ih propuštati. [Hadisi-šerif] [Hadisi-šerif] Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Noćni namaz se obavlja u jedinicama od po dva rekata. Klanja se uvijek po dva. Ako se neko od vas boji da će zora nastupiti, neka na kraju klanja jedan rekat. To čini ukupan broj prethodno klanjanih rekata neparnim. Kada čitamo hadise, naravno ne smijemo jednostavno reći: "Pročitao sam to, pa ću raditi kako ja hoću." Imami pravnih škola i učenjaci su pojasnili značenja i pokazali put. Ovaj izraz "jedan posljednji rekat" prakticiraju šafije. U hanefijskom fikhu vitr-namaz se obavlja kao povezana cjelina od tri rekata.

Časni Poslanik, neka je Allahov mir i spas na njega, rekao je: „Ako se istinski uzdate u Allaha, On će vas opskrbiti.“ Baš kao ptice koje ujutro odlete gladne, a uveče se vrate site. Tako će i vas On opskrbiti ako se u Njega uzdate. Naravno, često i samim muslimanima nedostaje to pouzdanje u Allaha. A šta je tek sa nevernicima? Kod njih to uopšte ne postoji. Zato se ovo ovozemaljsko stanje naziva velikim začaranim krugom. Ljudi se danas bore i muče. Govore: „Treba nam više novca, ovo nije dovoljno.“ Čovek doduše dobije novac, ali mu se zauzvrat oduzme još više. Uzima se više nego što je dato. Zašto? Jer čovek samo to može da učini. Ali istinski Opskrbitelj je Allah, Moćni i Uzvišeni. Kada bi se ljudi uzdali u Njega, njihov novac i njihova opskrba bi im bili dovoljni. Ali ne, oni se bune i govore: „Ja to ipak želim.“ A kada ti daju: daju ti stotinu, a uzmu ti dvesta. I to svako zna. Ti se uzdaj u Allaha. Tada će u novcu biti blagoslova i biće ti dovoljno. U suprotnom, samo se vrtiš u krug i završavaš na istoj tački – ili ti bude čak i gore. Zato čovek neće iskusiti blagoslov sve dok ne bude zadovoljan onim što mu Allah, Moćni i Uzvišeni, daje. To se naziva „začarani krug“... Ne znam kako to nazivaju u modernom govoru, ali... Vrtiš se u krug i tvoje stanje postaje gore. Iako nešto dobijaš, tvoja situacija se pogoršava. Danas to nazivaju „inflacija“ ili kako već. A odakle to dolazi? Zato što se ljudi drže podalje od puta koji je Allah pokazao. Allah je stvorio ovaj svet i ono što je u njemu. Ne možeš iznuditi više, postoji određena mera. Ako pređeš tu granicu, padaš nazad ili stanje postaje gore. Zato treba biti oprezan. Čovek treba da bude zadovoljan onim što ima. Tada će u tome pronaći blagoslov. U suprotnom, bićeš stalno obmanjivan. I svako zna da biva prevaren. Govore: „Daju nam toliko, dobili smo povišicu.“ Ali sa druge strane, cene rastu dvostruko više od plate. Zato se mora paziti. Ljudi moraju znati za šta rade, za koga to čine, od koga sve dolazi i kome se vraća. Neka nam Allah podari budnost i podari blagoslov, inšallah. Neka nas Allah sačuva i ne umanji našu opskrbu, inšallah.

Hvala Allahu što svi pripadamo Ummetu Muhammeda, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. To je velika čast, ogroman blagoslov. Moramo znati cijeniti vrijednost ovog blagoslova. Zbog toga moramo zahvaljivati Allahu, Moćnom i Uzvišenom. Biti zahvalni na tome što smo dio ove vjere i ovog Ummeta... Ko ne voli našeg Poslanika, on je poput šejtana. Šejtan želi odvratiti ljude s pravog puta i učiniti ih sličnima sebi. Zbog toga on vara ljude kroz njihov ego i čini ih neprijateljima našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. A čak i ako ih ne učini neprijateljima, barem se pobrine za to da ne pokazuju poštovanje. Oni koji su neprijatelji su svakako nevjernici. Ali oni koji uskraćuju poštovanje su zavedeni muslimani. A ko su ti ljudi? Najčešće su to ljudi koji nemaju muršida, nemaju šejha. Hvala Allahu, naš put je put tarikata, koji slijedi najljepšu stazu, islam. A najbolji, najčišći tarikat je – hvala Allahu – nakšibendijski tarikat. U svim tarikatima vlada ljubav, i poštovanje je veliko. Iako neki to vide drugačije: bez tarikata se ne prepoznaje istinska vrijednost našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. Čovjek jedva može pojmiti njegovu veličinu. Oni koji ga najviše poštuju i vole su ljudi od tarikata. Čak i ako ga drugi vole, šejtan ipak sije sumnju u njihova srca... Došaptavanjima poput „On je ipak samo čovjek kao i vi“ ili sličnim, on umanjuje tu ljubav. Ne smije postojati ni najmanja sumnja u veličinu, čast i vrijednost našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. Zato je slijeđenje njegovog sunneta izraz poštovanja i uvažavanja njega. Hvala Allahu, naš tarikat se trudi da praktikuje većinu, pa čak i sve sunnete – svako prema svojim mogućnostima. Kod Allaha izvršavanje jednog jedinog sunneta vrijedi koliko i nagrada stotinu šehida. Mi ne zanemarujemo sunnete; radimo ono što možemo. Zbog toga onaj ko je u tarikatu pita: „Šta treba da radim?“ Obavljaš svojih pet namaza, činiš svoje zikrove... Sve to je sunnet. Time čovjeku robovanje Allahu postaje lakše. Ko nije u tarikatu, uradi to jednom, dvaput i onda kaže: „Bolje da to ostavim.“ Ali onaj ko je u tarikatu, hvala Allahu, slijedi taj put sve dok ne susretne svog Stvoritelja. To je lijep put. Hvala Allahu, na tome moramo biti zahvalni; ovo je put našeg Poslanika. Tarikat ionako znači „put“. Ovaj put je put Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. Dok ga ne sretnemo, dok se s njim ne sjedinimo, mi ćemo – inšallah – vječno ostati na ovom putu. Neka nas Allah sve učini postojanim. Neka Allah to podari i onima koji još nisu na ovom putu, inšallah.

Svaka duša će smrt okusiti, zatim ćete se Nama vratiti. (29:57) Smrt je nešto što svako mora okusiti. Ipak, sve dok čovjek živi, vjeruje da nikada neće umrijeti. U tome leži mudrost Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: Kada se na Sudnjem danu polaganje računa završi, smrt će biti dovedena i na mjestu između Dženneta i Džehennema zaklana poput kurbana. Čim ona bude zaklana, počinje besmrtnost – u svu vječnost. Kako za stanovnike Dženneta, tako i za stanovnike Džehennema, tada više nema smrti. Dunjaluk je prolazno mjesto. Čovjek će na Zemlji zasigurno okusiti smrt, ali nakon toga će smrt zauvijek biti ukinuta. Između Dženneta i Džehennema smrt će biti zaklana; nakon toga je više nema. Smrt pripada ovom svijetu. Na Ahiretu, u Džennetu, međutim... Ljudi se ponekad pitaju: „Šta ćemo tamo vječno raditi?“ Pritom ti sâm vjeruješ, dok si živ, da nikada nećeš umrijeti. Iako su muka i patnja ovdje tako veliki, čovjek ipak ne želi umrijeti i potiskuje misao o smrti. Na Ahiretu je, međutim, drugačije. Tamo ne vladaju stanja ovoga svijeta. Kada čovjek uđe u Džennet i napije se sa vrela Kevser našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega), tuga, briga i svo zlo ovog svijeta odlaze od čovjeka. U čovjeku ne ostaje ni zavist niti bilo kakva loša misao. Nema više nikoga ko nanosi bol, nema više straha – ništa loše ne opstaje. Zato se to stanje – stanje Ahireta i Dženneta – ne može porediti sa ovim svijetom. Ima čak ljudi koji sebe smatraju učenjacima, koji poriču vječnost i pitaju: „Šta ćemo mi tamo raditi?“ Ali obećanje Allaha, Moćnog i Uzvišenog, je istinito. U Džennetu se živi vječno u miru i ljepoti. Tamo nema briga poput: „Šta će se desiti sutra? Hoću li dobiti povišicu? Koliko novca ću zaraditi? Od čega ću živjeti?“ Tamo vlada blaženstvo, i čovjek je vječno sjedinjen sa svojim voljenima. Tamo više nema rastanka od voljenih. Nema briga, tuge ili strahova poput: „Moram se rastati“, „on je ostario i umire“, „bolestan je“, „doživio je nesreću“, „napadnuti su“ ili „nešto im je učinjeno“. Zato čovjek treba raditi za Ahiret, kako bi... Ovaj svijet je prolazan. Ali za vjernika je sve od koristi – i muka i olakšanje. Za nevjernika, s druge strane, to nema nikakve koristi, ma koliko mu život bio ugodan; pravi dobitak je na Ahiretu. Neka nas Allah ne udalji od vjere. Ti zabludjeli ljudi, koji se izdaju za učenjake, odvode narod u zabludu. Oni odvode nedužne i djecu s pravog puta. Oni uništavaju njihov Ahiret. Oni su zauvijek izgubljeni – neka nas Allah sačuva. Neka nas Allah sačuva od zla. Neka On ojača našu vjeru, inšallah.

Naš Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Onaj ko se pokaje za svoje grijehe je kao onaj ko nikada nije griješio." To znači: Ako se neko pokaje, Allah, Moćni i Uzvišeni, prima to pokajanje. Allah je stvorio čovjeka tako da je sklon greškama i grijesima; jer On želi da se on pokaje. Ako neko kaže: "Griješio sam, ionako mi neće biti oprošteno, pa ću nastaviti dalje", tada čini veliku grešku. Čovjek griješi i nakon toga se kaje, a Allah, Moćni i Uzvišeni, oprašta taj grijeh. Najvažnije je pokajati se i tražiti oprost; to je Allahova milost prema Njegovim robovima. Vrata pokajanja su otvorena. Tek kada se u posljednjim vremenima približi Sudnji dan, ta vrata se zatvaraju; tada se pokajanje više neće primati. U to vrijeme grijesi nalaze svoju pravednu kaznu. Ali dok taj trenutak ne dođe, vrata pokajanja stoje širom otvorena. Zato je veliki blagoslov svakodnevno moliti Allaha za oprost za naše počinjene grijehe, greške i nedostatke. Hvala Allahu; u Svojoj velikoj dobroti On nam oprašta naše grijehe Svojom milošću i blagošću. Neka nam Allah svima oprosti. Jer ne postoji čovjek koji je bez grijeha, bilo da se radi o malim ili velikim greškama. Bezgrešni su samo poslanici. Naš posljednji Poslanik (neka su Allahov mir i blagoslov na njega) je posljednji čovjek koji je potpuno bez grijeha i grešaka. Poslije njega, svaki čovjek ima greške i grijehe. Ali onome ko se pokaje i zatraži oprost, Allah oprašta. Neka Allah oprosti naše greške i grijehe, inšallah.