Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: اتقوا النار ولو بشق تمرة. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Zaštitite se od paklene vatre, pa makar i s pola urme kao milostinjom.“ To znači: Milostinja (sadaka) štiti čoveka na ovom svetu od zla, bolesti i nesreće, a na onom svetu od pakla. Zato ne govorite: „Ovo je premalo ili previše“, već jednostavno udeljujte. Šta je uopšte pola urme? To je skoro ništa, ali čak i to vas čuva od pakla. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: اتقوا النار ولو بشق تمرة وان لم تجدوا فبكلمة طيبة. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Zaštitite se od pakla, pa makar i s pola urme. Ako čak ni to nemate, onda dobrom rečju.“ Nekada ljudi često nisu imali šta da jedu – čak ni celu ili pola urme. Dakle, ako vas neko zamoli za nešto, barem mu obradujte srce ljubaznom rečju. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: اجعل بينك وبين النار حجابا ولو بشق تمرة. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) dalje kaže: „Postavite pregradu između sebe i pakla, pa makar i s pola urme.“ Ova milostinja služi kao štit, kako ne biste pali u vatru. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ارضخي ما استطعت ولا توعي فيوعي الله عليك. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Udeljuj koliko god možeš. Ne gomilaj svoje bogatstvo, inače će i Allah Svoje darove uskratiti tebi.“ Naš Poslanik nam, dakle, savetuje da udeljujemo prema sopstvenim mogućnostima. Niko ne mora da se preopterećuje. Ali ko gomila svoje bogatstvo, njemu i Allah uskraćuje Svoje darove. Što više udeljuješ, to ćeš sigurnije dobiti nagradu za to, i tvoja opskrba nikada neće presušiti. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: اعطي ولا توكي فيوكى عليك. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) obratio se Esmi, kćerki Ebu Bekra, i rekao: „O Esma! Ne budi škrta i ne zadržavaj svoje bogatstvo, da ne bi Allah Svoje blagodati uskratio tebi.“ Što si škrtiji, to ćeš manje primiti, i blagoslov će izostati. „Kada daješ, uvek će uslediti novo“, kaže naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: اعلموا انه ليس منكم من احد الا مال وارثه احب اليه من ماله، مالك ما قدمت ومال وارثك ما اخرت. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Znajte da svako od vas više voli imetak svojih naslednika nego svoj sopstveni.“ To znači: Iz nekog razloga čovek je više vezan za bogatstvo koje će ostaviti svojim naslednicima. Pri tome, to bogatstvo zapravo i ne pripada njemu, već naslednicima. Ipak, on ga voli, ne troši ga i čuva ga za njih. Tvoj pravi imetak je ono što si unapred poslao na onaj svet. Imetak tvojih naslednika je ono što ostavljaš na ovom svetu. Tvoja milostinja za onaj svet je, dakle, tvoje pravo bogatstvo, koje te tamo prati. Ono što ostavljaš svojim naslednicima ostaje na svetu i ne donosi ti nikakvu korist na onom svetu. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ان الله تعالى يدخل بلقمة الخبز وقبضة التمر ومثله مما ينفع المسكين ثلاثة الجنة، صاحب البيت الامر به والزوجة المصلحة والخادم الذي يناوله المسكين. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Zaista, uzvišeni Allah zbog jednog zalogaja hleba, šake suvih urmi ili nečeg sličnog, što koristi siromahu, uvodi tri osobe u Raj.“ Naš Poslanik pod tim misli: Ako se iz domaćinstva kao milostinja udeli hrana, meso, voda ili nešto drugo, time tri osobe ulaze u Raj. Prvo, glava porodice koja naređuje davanje milostinje. Drugo, domaćica koja priprema hranu i treće, osoba koja pomaže i donosi je siromahu. Toliko su velike prednosti udeljivanja milostinje (sadake). قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ان الله يقبل الصدقة وياخذها بيمينه فيربيها لاحدكم كما يربي احدكم مهره حتى ان اللقمة لتصير مثل جبل احد. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Uzvišeni Allah prima milostinju i prihvata je Svojom desnicom“ – dakle, sa potpunom blagonaklonošću. Allah je naravno slobodan od ljudskih osobina. Ovo je metaforično rečeno i pokazuje da On milostinju prima sa najvećim zadovoljstvom. On čini da nagrada za ovu milostinju raste, baš kao što neko odgaja svoje malo ždrebe. Ko dakle nešto udeli, njegov dar se kod Allaha s ljubavlju čuva i umnožava. Kao što se odgaja novorođeno ždrebe, tako Allah umnožava nagradu za jedan jedini zalogaj, dok ne dostigne veličinu planine Uhud. Čak i najmanja milostinja raste kod Allaha u neizmerno. Uhud je na kraju krajeva ogromna planina u blagoslovenoj Medini. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ان الصدقة لتطفئ غضب الرب وتدفع ميتة السوء. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Udeljivanje milostinje gasi Gospodarevu srdžbu i čuva od loše smrti.“ Davanje milostinje je veoma važno, jer ono ublažava Allahovu srdžbu. Bez obzira koliko je grehova neko počinio: Kroz ove milostinje Allah oprašta grehe, Njegova srdžba nestaje, i On čuva čoveka od lošeg kraja. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ان الصدقة لتطفئ عن اهلها حر القبور وانما يستظل المؤمن يوم القيامة في ظل صدقته. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Zaista, sadaka gasi vatru svog davaoca u grobu.“ Da nas Allah sačuva, ali grob može postati jama pakla. Ipak, sadaka gasi i tu vatru. A na Sudnjem danu vernik će naći utočište u senci sopstvene milostinje. Jer tog dana neće biti ni drveća ni bilo čega drugog što pruža senku. Samo onaj ko veruje i ko je udeljivao, nalazi zaštitu u senci svoje sadake.

عَسَى أَن تَكْرَهُواْ شَيْئًا وَهُوَ خَيْرٌ لَّكُمْ وَعَسَى أَن تُحِبُّواْ شَيْئًا وَهُوَ شَرٌّ لَّكُمْ وَاللّهُ يَعْلَمُ وَأَنتُمْ لاَ تَعْلَمُونَ (2:216) Allah kaže: „Možda nešto želite, ali bi to po vas moglo uopšte ne biti dobro, već loše.“ Stvari u kojima vidite dobro mogu biti loše po vas i na kraju ne doneti ništa dobro. Isto tako, stvari koje vam se čine lošim, uistinu mogu biti dobre za vas. Čovek ne može dokučiti Allahovu mudrost. Mora se pokoriti Allahovoj odredbi, jer to nije u našim rukama. Čovek treba da se trudi, radi i zalaže; ali uspeh dolazi samo od Allaha. Ako je to Allahova volja i odredba, ta dobra stvar će vam se ostvariti. Ali može biti i da ta stvar nije dobra, već loša. I ako se onda ne ostvari, vi ste tužni. A u tome uopšte nema ničeg dobrog, već lošeg; ta stvar vam ne donosi nikakvu korist. Zato je potpuna predanost Allahu tako važna. Za muslimane, a posebno za ljude iz tarikata, ova predanost je od najveće važnosti. Predanost znači: Naravno da ćeš raditi i dati sve od sebe. Ali nakon toga prepuštaš stvar Allahu i kažeš: „Šta Allah hoće, to se i desi.“ Učiš dovu i kažeš: „Neka mi Allah podari ono što je najbolje. Ako je loše, neka ga udalji od mene; ako je dobro, neka ga upotpuni, inšaAllah.“ Sve se dešava posredstvom dova. Čovek uvek treba da započinje svoje poslove uz bismilu i sa dovama. Najvažniji su, naravno, naši ibadeti: Dužnosti koje je Allah naredio, kao što su namaz, post i hadž. Trenutno se ionako nalazimo u vremenu hadža; sezona hadža je pred vratima. Čak i ako bi neko sada poželeo da ide – ako Allah hoće, naravno da je sve moguće – pod normalnim okolnostima je veoma teško otputovati na hadž ove godine. Hadž je takođe Allahova naredba, ibadet koji je za nas stroga obaveza (farz). Za ljude koji raspolažu finansijskim sredstvima i zdravljem, obaveza je da ga obave. Naravno, hadž je naporan ibadet. Hadž je verovatno i najnaporniji od svih ibadeta. Mnogi ljudi misle da je hadž lak. Kada pomislimo na post, namaz i zekat... Egu zekat možda teže pada, ali u poređenju sa namazom i postom, hadž je prilično naporan ibadet. Ranije su ljudi na hadž putovali peške, na kamili, na konju ili preko mora. Tada nije bilo ni automobila ni aviona. Putovanje je često trajalo mesecima. Kao da težina puta nije bila dovoljna, postojali su i razbojnici na putevima. Oni su ubijali i pljačkali hodočasnike. To je bio još jedan veliki problem. Danas se doduše kaže da su uslovi udobni, ali još uvek postoje poteškoće. Čak i ako putujete najluksuznijim prevoznim sredstvima, vozilo će vas dovesti samo do određene tačke. Nakon toga neki ljudi kažu: „Platili smo toliko novca, kako nas možete ovde ostaviti? Ima još dva sata hoda!“ Ti jesi platio, ali takva je situacija; nemaš drugog izbora, nemaš drugog puta. Ipak ćeš morati da preuzmeš na sebe te napore. Za neke su ti napori manji, za neke veći. Ipak, na hadžu definitivno uvek ima poteškoća. Za hodočasnike je to Allahovo iskušenje; Njegova blagodat, kako biste stekli još više nagrade i sevapa. Ako svoj hadž završiš bez ružnih reči i bez činjenja greha, time zaslužuješ nagradu za ibadete svog celog života. Čak stičeš nagradu koja je mnogo veća od toga. Kao što rekoh, hadž je naporan. Ali ako kažeš sebi: „Ja sam na hadžu u časnoj Meki“, a samo sediš u svojoj sobi i tu klanjaš, mnogo gubiš. Jer jedan namaz kod časne Kabe vredi koliko i stotinu hiljada namaza. U celom životu možda ne možeš obaviti sto hiljada namaza, ali tamo stičeš tu nagradu jednim jedinim namazom. Isto tako, namaz u blistavoj Medini je hiljadu puta vredniji od tvojih redovnih namaza. Zato na to treba posebno obratiti pažnju. Ti ne putuješ tamo da bi se odmarao ili išao na odmor. Možda noćiš u hotelu sa pet zvezdica, pogotovo što je časna Kaba ionako udaljena samo dva koraka. Drugi, koji putuju pod normalnim okolnostima, moraju hodati sat do sat i po vremena da bi stigli do nje. Zato idi ujutro i klanjaj. Idi ponovo u podne, ostani do noćnog namaza i tamo obavi sve svoje ibadete. Ne budi lenj i ne pomišljaj: „Radije ću ostati u hotelu, tu klanjati i raskomotiti se.“ Kao što sam rekao, hadž je povezan sa naporima. Bez obzira na to koliko su uslovi luksuzni, pre ili kasnije osetiće se te poteškoće. Upravo zbog tih preuzetih muka, nagrada od Allaha biće još bogatija. Allah svakome daje njegovu nagradu u punoj meri. Kao što rekoh: Za sve koji imaju sredstava za to, hadž je od velikog značaja. Ranije nije bilo takvih kvota i prepreka. Danas ih, međutim, ima i više se ne može tako lako putovati. Ipak, prepreke su u prošlosti bile mnogo ozbiljnije. Pod tadašnjim uslovima postojala je opasnost da na putu izgubite život. Današnje prepreke se sastoje samo u tome što se kaže: „Tvoje ime nije izvučeno, moraš čekati do sledeće godine.“ Sledeće godine proveriš, i ponovo nisi izvučen. Naredne godine, pa pet godina, deset godina... i tako nastavljaš da čekaš. Ove godine su mnoga braća i sestre u veri mogli da otputuju na hadž tek nakon 15 godina čekanja. Nedavno mi je neko rekao da ima ljudi koji čekaju već 18 godina, a njihova imena još uvek nisu izvučena. Ako je Allah to nekome propisao, onda mu to i podari. Što se tiče onih čija imena nisu izvučena: Zbog njihove iskrene namere, Allah im, inšaAllah, svake godine upisuje nagradu za hadž. Neka nam svima Allah podari tu nagradu. Ko je već obavio hadž, ne mora ići i drugi put. Hadž je stroga obaveza samo jednom u životu; drugi put nije obavezan. Mnogi ljudi obavljaju umru i pre nego što ispune svoju obavezu hadža. Mi to ne preporučujemo: Nemojte tako raditi. Obavezno čuvajte svoj novac za hadž. Ako vam se on omogući, prvo otputujte tamo. Odvajajte svoj novac za hadž. Kad krenete na hadž, iskoristite taj novac; a ako nakon toga nešto preostane, njime možete otputovati na umru. Nikako nemojte raditi obrnuto. Ako novac za hadž potrošite na umru, a zatim budete izvučeni na žrebu za hadž, ostaćete praznih ruku. Neka Allah to omogući svakome ko to želi, inšaAllah.

Allah, Uzvišeni i Svemogući, kaže: مَا قَدَرُواْ ٱللَّهَ حَقَّ قَدۡرِهِ (22:74) Nisu Allaha veličali onako kako Mu dolikuje. Čovek nije shvatio Allahovu uzvišenost i veličinu. Uopšte nisu znali da Ga cene. Po sopstvenom nahođenju, jedni su obožavali idole, drugi ljude, ili pak mesec i sunce. Neki, pak, nisu verovali ni u šta. Zanemarili su istinsku vrednost Allaha i umesto toga obožavali stvari koje su sami izmislili – sledili su svoje strasti i šejtane. Napustili su istinu i pravi put. Skrenuli su na potpuno pogrešne stranputice. Govorili su sebi: „Ovaj je bio veliki čovek, onaj beznačajan; živeo je pre hiljadu ili pet hiljada godina“ i njih su obožavali. Ali Allaha, Uzvišenog, kome jedino pripada obožavanje, nisu obožavali. Nisu Mu služili. Stvari koje obožavaju su potpuno beskorisne. Ne donose ni korist niti nanose štetu. Zapravo, one ti čak i štete; jer njihovim obožavanjem, na kraju štetiš samo sebi. Materijalno gledano, one samo stoje tu; ne mogu se ni pomeriti, niti ti na bilo koji način biti od koristi. Šteta o kojoj ovde govorimo nije materijalne prirode, već je to ogromna duhovna šteta. Ova duhovna šteta gura čoveka u apsolutnu propast. Tu apsolutno nema ničega što bi se moglo opravdati. Niko ne može u potpunosti shvatiti Allahovu uzvišenost, ali čovek je mora kao takvu priznati i prihvatiti. Kada se u svetu dešavaju stvari ili ljude pogodi neka nedaća, samo se retki okreću Allahu. Sasvim suprotno: mnogi se bune protiv Allaha. Oni se bune i pitaju: „Zašto se to dešava?“ Oni govore: „Zašto se ovo dešava? Čemu ova nepravda? Kakva je to patnja koja nas je zadesila?“ Prestani da se mešaš u Allahova posla. Na ovom svetu ne možeš da se mešaš ni u posao gradonačelnika, premijera ili predsednika. Ako je to tako već sa svetovnim stvarima i tvoj razum nije dovoljan ni za to – kako onda možeš želeti da se mešaš u poslove Allaha, koji je stvorio čitav univerzum? Allah, Uzvišeni, je taj koji je sve stvorio u Svojoj bezgraničnoj mudrosti i milosti. Nemaš pravo da Ga dovodiš u pitanje. Dovoditi Njega u pitanje je najveće nepoštovanje. To šteti samo tebi i ne donosi ti baš ništa. Jednostavno se prepusti; „Aslim taslam“, što znači: Uđi u islam, kako bi pronašao mir i spas. Jer su i raniji poslanici donosili islam. Međutim, ljudi su te religije iskrivili i po sopstvenom nahođenju pripisivali poslanicima izmišljotine, tvrdeći: „Ovaj poslanik je uradio ovo, onaj poslanik je uradio ono.“ Na kraju su se pobunili protiv Allaha i pali u neverstvo. Zbog toga samo musliman pronalazi pravi spas. Sve se dešava tačno onako kako to Allah želi. Ništa se ne dešava bez Njegove volje. Zato se ne bunite i ne žalite se. Ako želite nešto da učinite, onda Mu se jednostavno molite. Molite se, kako bi vam Allah podario mir i spas. Neka nam Allah uskoro pošalje onu osobu koja će nas spasiti, baš onako kako je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) najavio. Kada dođe hz. Mehdi (alejhis-selam), potpuna istina će izaći na videlo; ugnjetavanje će prestati i svet će biti ispunjen lepotom. Naš zadatak je da ga strpljivo čekamo. Nemamo razloga da se bunimo protiv bilo čega. Buni se koliko god hoćeš – šta misliš, ko će se tome obradovati? Tome će se obradovati jedino i isključivo šejtan. Jedini koji pritom gubi si ti sam, niko drugi. Jer čak i kada bi se čitav univerzum ujedinio i suprotstavio Njemu, to Allahu, Uzvišenom, ne bi moglo ni najmanje naštetiti niti bi moglo na bilo koji način uticati na Njega. Ko si uopšte ti da pričaš takve besmislice, da se smatraš nečim posebnim i da se buniš protiv svog Stvoritelja? Na to moramo veoma paziti. Danas je to postalo moda i kod mnogih prešlo u naviku. Pod plaštom pravde, oni pitaju: „Zašto Allah ne spreči sve ovo zlo?“ Pri tome, u svemu što je Allah stvorio leži dublja mudrost. Svaki događaj ima svoje predodređeno vreme i svoj smisao. Neka nas Allah sve sačuva od zla našeg sopstvenog ega. Neka nas Allah zaštiti od takvih zla i od loših ljudi, inšallah.

Hvala Allahu, zahvaljujući blagoslovu mevlana šejha Nazima, dergahi jedva da su dovoljni za toliko mnogo ljudi. Moramo ih stalno proširivati. Neka ih Allah još više uveća, neka zajednica nastavi da raste i neka ljudi od toga imaju koristi, inša'Allah. Mevlana šejh Nazim je uvek govorio: „Moja stalna i najviša namera je da srušim neverstvo.” Uzvišeni Allah daje svakome prema njegovoj nameri. Ovo neverstvo će pasti, inša'Allah, to će se jednog dana dogoditi. Već sada je Allah podario nagradu prema nameri mevlana šejha Nazima. Svi njegovi učenici imaju koristi od te nagrade. Mevlana šejh Nazim ne zadržava tu nagradu za sebe, on je deli sa svima. I njegova nagrada se time ne smanjuje. To nije kao materijalno vlasništvo ili novac: ako daš nešto od toga, bude ga manje, a ako daš još nekome, nastavlja da se smanjuje. Međutim, nagrada i blagoslov od Uzvišenog Allaha funkcionišu drugačije. Kada se deli, onaj drugi dobija potpuno istu nagradu i blagoslov. Zato se kaže u plemenitom ajetu koji smo čuli na džuma-hutbi: 'Wa la tansawul fadla baynakum.' (2:237) Ne zaboravite dobrotu; ne zaboravite velikodušnost. Ajet kaže: Ako vam neko učini dobro, nikada to ne zaboravite. Ljudska priroda je sama po sebi neukroćena; ova divlja priroda mora biti očišćena i kultivisana, kako bi iz nje nastalo nešto lepo. Jedna od tih ljudskih osobina je nezahvalnost. Čovek je veoma sklon nezahvalnosti. Samo kroz odgoj i izgradnju karaktera na videlo izlazi dobar čovek. To se dešava tako što se sledi put duhovnih učitelja. Zato: Nikada ne zaboravi onoga ko ti je učinio dobro i sećaj ga se. Najveće dobročinstvo je kada te neko izvede na pravi put, put Allaha i Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem). A to se dešava preko duhovnog vođe. Mi imamo takvog vođu na našem čelu, ne zaboravi njegove vrline. Ponekad su ljudi skloni da to zaborave. Čak i ako je to samo prijatelj koji te je pozvao na lep skup i preko kojeg si pronašao ovaj put: ne zaboravi ga. Reci sebi: „Preko njega sam došao na ovaj put.” Sada bi mogao prigovoriti: „Istina, on me je izveo na put, ali je on sam skrenuo sa njega.” Čak i ako je skrenuo, ja i dalje molim za njega: „Neka mu Allah podari uputu.” Jer on mi je pokazao ovaj put. Allah mu nije odredio da ostane, ali on je bio sredstvo koje me je odvelo na pravi put. Pošto me je izveo na pravi put, ja se stalno molim za njega: Neka Allah i njega vrati na ovaj put. Reći da je onaj drugi 'ovakav ili onakav' – ljudi prosto imaju svoje osobenosti i hirove. Zbog toga ne treba previše obraćati pažnju na to. To je naredba Uzvišenog Allaha; On je taj koji nam naređuje svako dobro. „Ovaj čovek je bio razlog moje upute, on je bio sredstvo za to; nikada ga ne smem zaboraviti.” Čak i ako je radio čudne stvari, sledio svoj ego ili šejtana, napustio ovaj put ili se čak okrenuo protiv njega: ipak se treba moliti za njega. Čovek koji te je izveo na put se jednostavno nikada ne sme zaboraviti. Isto tako važi: Ako ti nekoga izvedeš na put, taj čovek time ne postaje tvoje vlasništvo. Ne nanosi mu štetu. Izveo si ga na put, on ide njime i nije skrenuo s njega. Samo zato što si ga doveo ovamo, nisi ga kupio; on nije postao tvoj rob. Izveo si ga na put, i ti dobijaš istu nagradu kao on. Međutim, ako se loše ponašaš, i dalje dobijaš nagradu, ali istovremeno na sebe tovariš grehe. Jer ako tog čoveka klevećeš ili loše misliš o njemu, činiš nepravdu. Na to se mora jako paziti. Zato pazi i na onoga ko je tebe vodio, kao i na one koje si ti vodio. Ako ljudi koje si izveo na put idu dalje, ali ne ostanu s tobom, to uopšte nije važno. Sve dok su na Allahovom putu, bez obzira gde – oni su napustili šejtanov put. I to je tvoja velika nagrada i tvoja zasluga. Sve dok ne krenu pogrešnim putem, tvoja nagrada i blagoslov ostaju veliki. Uzvišeni Allah će ti podariti odgovarajuću nagradu i blagoslov. Hadis Poslanika (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: Ko nekom čoveku pokaže pravi put, pripisuje mu se ista tolika nagrada kao i samom tom čoveku. Ako je to učinio za dve osobe, dobija nagradu za dve. Bilo deset, hiljadu ili sto hiljada osoba – sva njihova nagrada pripada i tebi. Ali ako nekoga odvratiš sa puta, daš mu loš primer a drugi to ponove, onda i njihovi gresi padaju na tvoja ramena. Zato se mora biti veoma oprezan. Kada neko stupi na ovaj put i ostane na Allahovom putu, onda zahvali i hvali Allaha; pa to je predivno. Hvala Allahu što on ide ovim putem; to je najvažnije. Jer se šejtan jako trudi i razmišlja: „Ne mogu ih odvratiti sa puta, pa ću im barem umanjiti nagradu. Učiniću ih neprijateljima, tako da se međusobno ne podnose. Jer ako se ne vole, ni Allah ni Poslanik neće biti zadovoljni njima.” Ne upuštaj se u ovu igru. Sve dok je neko na Allahovom putu, pusti ga da nesmetano ide tim putem. Ne brini o tome. Drugi ljudi će doći tebi, Allah će ti to podariti, i inša'Allah tvoja će nagrada biti još veća. Samo zato što neko odlazi negde drugde, tvoja nagrada ne prestaje; ona se nastavlja. Neka nam Allah svima podari dobrotu i neka nam omogući da cenimo ono što je dobro. Da ne dozvolimo našem egu da nas zavede i da ne popustimo našim strastima. Neka nas Allah ne skrene s pravog puta, inša'Allah.

إِنَّ ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ وَعَمِلُواْ ٱلصَّـٰلِحَٰتِ كَانَتۡ لَهُمۡ جَنَّـٰتُ ٱلۡفِرۡدَوۡسِ نُزُلًا (18:107) خَٰلِدِينَ فِيهَا لَا يَبۡغُونَ عَنۡهَا حِوَلٗا (18:108) Allah Azze ve Dželle kaže o onima koji veruju i koji su korisni ljudima, Njegovim voljenim robovima: „Oni će u Džennetu zauvek biti zajedno.“ Zaista je obećanje Allaha Azze ve Dželle istina. Ljudi koji na ovom svetu postupaju u skladu s tim i slede njegove tragove, biće ujedinjeni i u Džennetu. Čak i ako na ovom svetu postoji rastanak, na onom svetu ga nema. Bićemo zauvek ujedinjeni u džennetskim baštama, okruženi lepotom. Čežnji je kraj, više neće biti bola zbog rastanka. Zato ima mnogo onih koji su, zbog ljubavi i blagoslova Mevlane Šejha Nazima – neka je uzvišen njegov stepen – prešli daleki put ovamo. Naravno, ima još mnogo više ljudi koji nisu mogli doći. Međutim, pošto su ostali verni svom obećanju, njihova poseta i njihova povezanost sa nama smatraju se prihvaćenim. Oni su zauvek ujedinjeni sa nama. Uz Allahovu dozvolu, više neće biti nečega poput tuge, muka, patnje ili žalosti. Mevlana Šejh Nazim nam je uvek pokazivao put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Ovaj put je predivan; to je put blaženstva i lepote. Mevlana Šejh Nazim nas je naučio da ostanemo istrajni na ovom putu. Inšallah, On će nas sve zajedno učvrstiti na ovom putu. Iako mnogi ljudi nikada nisu videli Mevlanu Šejha Nazima, njegova duhovna snaga stiže do njih, bez obzira kuda idemo. I oni kažu u sebi: „Nismo imali priliku da ga upoznamo, pa hajde da makar posetimo vas.“ To što nas lično posećuju nije ni toliko važno. Najvažnije je nalaziti se na ovom putu. Čovek koji ostane veran svom zavetu, svom obećanju i svojoj reči, dobar je čovek. Onaj ko prekrši svoju reč ionako nije od koristi ni za ovaj ni za onaj svet. Ovo obećanje dato je u ime Allaha na Dan priskonačnog zaveta, „Alastu bi Rabbikum, qalu bala“ (7:172). Hvala Allahu, kroz Allahovu milost i blagodat istrajno smo stigli dovde. Inšallah, i u budućnosti ćemo, kroz Allahovu milost i blagodat, ostati čvrsto ukorenjeni na ovom putu. Naravno, ponekad se razdor (fitna) uvuče u srce čoveka. Mnogo je iskušenja; bez njih se ne može. Tako ponekad bude žalbi poput: „Ovaj je uradio ovo, onaj je uradio ono.“ Ne dozvoli da te to skrene sa tvog puta. Neki kažu, da Allah sačuva: „Ovaj je uradio to i to.“ Ti prosto živiš na ovom svetu, još uvek nisi na onom svetu. Na ovom svetu nije sve ružičasto; postoje i trnje i bol. Ali ti nemoj skretati sa svog puta. Nastavi nepokolebljivo dalje. Ako slušaš šta drugi pričaju, proći ćeš kao u poslovici: Naljutio se na popa, pa prekinuo sopstveni post. Pop će se ionako samo radovati tome što si zanemario svoje ibadete. Zato ovaj put, iako je predivan, ponekad donosi i poteškoće sa sobom. Mogu postojati stvari koje sopstvenom egu (nefsu) izuzetno teško padaju. Ponekad se čini da je to gotovo nepodnošljivo. Ali, što više slomiš svoj ego, to je tvoj dobitak veći. Onda se kasnije nećeš kajati. Međutim, ako ne slomiš svoj ego, kasnije dolazi kajanje. Ali, da Allah sačuva, ponekad je tada već prekasno i nema povratka. Neka nas Allah sačuva od zla našeg ega. Držimo se lepote ovog puta. Hvala Allahu! Istinski Allahovi prijatelji (evlije), poput Mevlane Šejha Nazima, veoma retko su se pojavljivali u prošlom veku. Bilo je, doduše, mnogo svetih ljudi i učenjaka, ali Mevlana Šejh Nazim ubraja se u te retke izuzetke. Zato bi trebalo da budete neizmerno zahvalni Allahu. Jer, zahvalnošću se blagodati ne samo čuvaju, već se i umnožavaju, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan svima vama. Neka vaša poseta bude primljena, a neka važi i kao poseta onih koji nisu mogli doći. Naravno, ne može svako doći ovamo, to uopšte nije tako lako. Slavljen neka je Allah, kako On samo divno sve uređuje. Jer, da svi dođu u isto vreme, ne bismo imali dovoljno smeštaja, niti bi uopšte svako mogao ovde da stane. Zbog toga Allah Azze ve Dželle sve uređuje na najbolji mogući način. I nakon smrti Mevlane Šejha Nazima, njegovo duhovno delovanje se nastavlja; mi sami ne postižemo ništa. Kroz njegovo delovanje, zadovoljan je svako ko dođe, kao i svako ko ponovo ode. Neka Allah bude zadovoljan svima vama.

Osnova tarikata su pristojnost (adab) i ljubav (muhaba). Pristojnost je važna. Kada se govori o pristojnosti, pod tim se misli na to da se bude pristojan prema Allahu, Uzvišenom i Svemogućem. To je suština čoveka; islam podučava toj pristojnosti. Vera islam je vera svih poslanika. Ali oni koji nešto drugo umesto islama smatraju svojom verom, učinili su to prema sopstvenim zamislima. Zbog toga je vera islam vera pristojnosti. Čovek se nikada ne buni protiv Allaha, a ne buni se ni protiv našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Druga stvar je ljubav. Šta je ljubav? To je ljubav prema Allahu, Uzvišenom i Svemogućem, i prema našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Al-mar'u ma'a man ahab.“ Čovek je sa onim koga voli – to jest, ljubav spasava čoveka. Treba da voliš Allaha, Uzvišenog i Svemogućeg; treba da voliš našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), njegovu porodicu (Ehli-Bejt), one koji vole Allaha i robove koje Allah voli. Ovi robovi su Evlijaullah (Allahovi prijatelji). Biti Allahov velija znači biti čovek koga Allah voli. Bilo da činiš čuda ili ne – ako te Allah voli, onda si i ti velija. Često se postavlja pitanje: „Kako da postanem evlija, šta treba da radimo, kako da postupamo?“ Voli Allaha, voli našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), i onda ćeš i ti postati voljeni Allahov rob. Ova ljubav te spasava kako na ovom, tako i na onom svetu, pronaći ćeš spasenje. Jer ljubav čoveku donosi mir; s druge strane, ogorčenost, mržnja i neprijateljstvo zamračuju čovekovu nutrinu. Oni ne donose nikakvu korist, naprotiv, samo nanose štetu. Zbog toga ćemo mi kroz ovu ljubav biti spašeni, inšallah. Neka Allah učini da ova ljubav večno traje, inšallah. Danas je jedna naša tetka ispunjena ljubavlju prema Allahu pozvana na onaj svet, preminula je. Neka joj se Allah smiluje, njen stepen je visok. Ljudi gledaju spoljašnjost, ali ne radi se o spoljašnjosti, već o njenom unutrašnjem svetu, mašallah. Mnogi svedoče da je na hadžu predivno obavljala ibadete koje muškarci sa bradom i turbanom nisu mogli da obave, iako naizgled nije imala spoljašnjeg znanja. Neka Allah bude zadovoljan njome, neka njen stepen bude uzvišen. Ona je sa onima koje voli. Sutra je godišnjica smrti Mevlane šejha Nazima. I ova žena je, zbog svoje ljubavi prema njemu, preminula u gotovo isto vreme. Neka Allah svima nama podari ljubav koja je bila u njenom srcu i neka nas sve njome obdari.

وَلِلَّهِ ٱلۡأَسۡمَآءُ ٱلۡحُسۡنَىٰ فَٱدۡعُوهُ بِهَاۖ 7:180 Allah, Svemogući i Uzvišeni, ima veoma mnogo imena. On je svakom poslaniku podario različita imena. Moć i veličina Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, su beskrajne. Postoji devedeset i devet imena koja su podarena Muhamedovom umetu, kao i Najveće ime (Ism al-Azam). Iz njih se izvlači korist; neka se uče kao zikr i tespih. Neka imena su rezervisana isključivo za Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, i stoga se ne daju nikome drugom. Neka mogu koristiti i obični ljudi i poslanici, ali neka su potpuno ekskluzivna. Zato, naravno, ne znamo koja su to sve imena data drugim poslanicima. Jer od Adema (neka je mir na njega), svakom od njih su date hiljade različitih imena. Devedeset i devet imena koja su dodeljena Muhamedovom umetu su, sva do jednog, blagoslov. Ali kao i u svemu, Allah, Svemogući i Uzvišeni, najveća, najčasnija i najlepša imena je podario našem Poslaniku (neka su mir i blagoslov na njega) kao dar. Iz tog razloga, zikr nekih imena se naravno obavlja samo uz dozvolu, dok druga može svako učiti. Samo ime "Allah" svako može izgovarati u zikru koliko god puta želi. Kada ljudi uče zikr, koji se u određenim tarikatima obavlja u tačno određenom broju, bez dozvole, to za njih može postati pomalo opterećujuće. Zbog toga bi zikr trebalo obavljati sa dozvolom i tačno se pridržavati propisanog broja. Ima i onih koji uče za sebe; neka Allah takođe prihvati njihov zikr i oprosti im. Ali kao što je rečeno, zikr blagoslovljene, veličanstvene reči (Lafz al-Dželal) Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, "Allah, Allah", u našem tarikatu se obavlja i jezikom i srcem. Kada se ovaj zikr čini i jezikom i srcem, čovek se neprestano nalazi u stanju zikra. Čak i kada jezik ćuti, čovek se nesvesno nalazi u stalnom zikru, jer srce neprestano izgovara "Allah, Allah". To znači da ta osoba obavlja zikr tokom celog svog života. Blagoslov blagoslovljenog imena Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, daje snagu veri i telu čoveka; kroz ovo ime svetlost (nur) se spušta u srce i telo čoveka. Neka nam Allah ne uskrati ovu svetlost i neka je učini trajnom, inšallah. Neka i ovaj zikr bude trajan u našim srcima, inšallah.

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: اتق الله يا أبا الوليد، لا تأتي يوم القيامة ببعير تحمله وله رغاء، أو بقرة لها خوار، أو شاة لها ثؤاج۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Boj se Allaha, o Ebu al-Velide." "Ne pojavljuj se na Sudnjem danu, nakon što si proneverio imetak od zekata, noseći na svom vratu kamilu koja urla, kravu koja muče ili ovcu koja bleji." To znači da će životinje za koje nije dat zekat na onom svetu doći obavijene oko vrata te osobe, vrišteći. Zbog toga naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: "Dajite svoj zekat dok ste na ovom svetu." قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: أرضوا مصدقيكم۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Zadovoljite sakupljača zekata." Sakupljač zekata je osoba koja prikuplja zekat. Njegova naknada se takođe pokriva iz imetka od zekata. Zbog toga nam naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) savetuje da i njega učinimo zadovoljnim. "Dajte mu njegovo pravo", kaže on. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إن رجالا يتخوضون في مال الله بغير حق، فلهم النار يوم القيامة۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Neki ljudi nepravedno raspolažu imetkom koji je Allah odredio u korist muslimana, iako na to nemaju pravo." "Za njih je na Sudnjem danu pripremljena vatra." To znači da ako osoba koja na to nema pravo, dati zekat troši na sebe ili na nepotrebne stvari, na Sudnjem danu postaje zaslužna za Džehennem, jer je taj imetak emanet (povereno dobro). قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إن الله تعالى لم يرض بحكم نبي ولا غيره في الصدقات، حتى حكم فيها هو، فجزأها ثمانية أجزاء۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "U pogledu raspodele zekata, Uzvišeni Allah nije bio zadovoljan presudom ni poslanika ni bilo koga drugog; On je sam doneo presudu i podelio primaoce zekata u osam kategorija." To znači da se zekat ne daje samo na zlato i srebro, već i na useve, stoku i slična dobra. Allah (Azze ve Dželle) je sam učinio zekat obavezom i podelio ga u osam kategorija. Ovu podelu nije izvršio ni poslanik, ni bilo ko drugi. Ovo je direktna presuda Allaha (Azze ve Dželle). Presudi i pravdi Allaha, najpravednijeg od svih sudija (Ahkamul-hakimin), čovek se ne sme suprotstaviti. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: الخازن المسلم الأمين الذي يعطي ما أمر به كاملا موفرا، طيبة به نفسه، فيدفعه إلى الذي أمر له به، أحد المتصدقين۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Poverljivi muslimanski blagajnik..." To znači, poverljivi blagajnik koji upravlja poverenim dobrima, ili osoba koja čuva to blago, dobija istu nagradu kao i onaj koji daje sadaku, ako naređenu sadaku preda drage volje, potpuno i tačno onoj osobi kojoj je naređeno. Dakle, kada se uzme imetak od sadake i preda zakonitom primaocu kao emanet, to se mora učiniti drage volje. Ponekad čovek može posumnjati i pomisliti: "Kako da damo toliki novac tamo?" Ko god ispuni ovaj zadatak bez takvog osećaja u sebi, dobija istu nagradu i istu platu kao stvarni vlasnik koji daje tu sadaku i zekat. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا أنفقت المرأة من بيت زوجها غير مفسدة، كان لها أجرها بما أنفقت، ولزوجها أجره بما كسب، وللخازن مثل ذلك، لا ينقص بعضهم من أجر بعض شيئا۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Kada žena udeljuje (čini dobro) iz domaćinstva svog muža, bez rasipanja, biće nagrađena za ono što je udelila." To znači da žena koja imetkom svog muža čini dobra dela, bez da ga rasipa i bez da našteti svom mužu, za to biva nagrađena. Njen suprug takođe dobija istu nagradu, jer je on zaradio taj imetak. Isto tako, blagajnik koji štiti i čuva to dobro dobija sličnu nagradu. To znači da je nagrada sakupljača zekata ili osobe koja uzima tu sadaku i predaje je onima koji na nju imaju pravo, ista. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Nagrada koju dobijaju ove tri osobe nimalo ne umanjuje nagradu ostalih." Svi oni učestvuju u istom dobrom delu; to što je jedan nagrađen ne umanjuje nagradu drugog, svi dobijaju istu nagradu. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إنما أنا مبلغ والله يهدي، وإنما أنا قاسم والله يعطي۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Zaista, ja sam samo donosilac poruke." To znači da je njegov zadatak da ljudima prenese Allahove naredbe. Međutim, Onaj koji upućuje na pravi put je Allah. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) samo prenosi poruku; uputa koja iz nje proizlazi dolazi od samog Allaha i stiže do onih kojima je On podari. "Ja sam samo delitelj (Kasim)." Ali istinski davalac je Allah. To znači da, kada činiš nešto dobro sa imetkom u svojim rukama, ti si, kao što je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao, samo posrednik. Pravi davalac je Allah, On te je samo iskoristio kao sredstvo za to, i za to posredovanje dobijaš nagradu. Stoga, kada daješ, Allah ti je podario to lepo delo i time si stekao nagradu. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: أنا أبو القاسم، الله يعطي وأنا أقسم۔ Nadimak (kunja) našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) je takođe Ebu al-Kasim. Rekao je: "Ja sam Ebu al-Kasim." Ebu al-Kasim znači: onaj koji deli i raspodeljuje. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Allah daje imetak od zekata ili ratni plen, a ja ga raspodeljujem među vama." قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ما أعطيكم من شيء ولا أمنعكموه، إن أنا إلا خازن أضع حيث أمرت۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Ja vam od sebe ne mogu ni dati nešto, niti vam to mogu uskratiti." "Ja sam samo blagajnik koji postupa onako kako mu je naređeno." Zaista, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nikada nije gomilao imetak u svojim rukama. Ništa nije ostavljao za sledeći dan, već bi sve podelio i predao zakonitim primaocima. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: العامل بالحق على الصدقة كالغازي في سبيل الله عز وجل حتى يرجع إلى بيته۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Nagrada sakupljača zekata koji pravedno obavlja svoj posao ravna je nagradi čoveka koji se bori na Allahovom putu (džihad), sve dok se ne vrati svojoj kući." Ranije su postojali posebni službenici koji su putovali okolo kako bi sakupljali sadaku i zekat. Iako danas ovakvih službenika u pravom smislu više nema, imamo poverljive ljude koji dati zekat smatraju emanetom i predaju ga onima kojima pripada. U vreme našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i kasnijih halifa, službenici su slani sa rečima: "Ići ćeš u ovu zemlju i kao sakupljač zekata prikupiti zekat i doneti ga nazad." Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je objasnio da će ova osoba od trenutka svog polaska biti nagrađena kao da je otišla u džihad. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: المعتدي في الصدقة كمانعها۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Ko god počini nepravdu u pogledu zekata, isti je kao i onaj koji ga uopšte ne daje." To znači da, ko god sprečava da zekat stigne do svog zakonitog primaoca, smatra se kao neko ko nije dao svoj zekat. Samim tim, i on na sebe preuzima greh. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: لا إسعاد في الإسلام، ولا عقر، ولا شغار في الإسلام، ولا جلب في الإسلام، ولا جنب، ومن انتهب فليس منا۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "U islamu nema naricanja za mrtvima, nema prinošenja žrtve na grobu, nema šigara (ugovorenog braka putem razmene bez mehra), nema donošenja imetka od zekata sakupljaču zekata (dželeb), i nema odnošenja i skrivanja imetka od zekata daleko od sakupljača zekata (dženeb)." "Ko god pljačka, ne pripada nama." To znači da sve ima svoj metod i etikeciju, a posebno ibadet davanja zekata. Iz tog razloga, naricanje za preminulim se u islamu ne smatra prikladnim. Isto tako, nije dozvoljeno (džaiz) klati kurban na grobu. Takođe, i za obavljanje dužnosti sakupljača zekata i prikupljanje zekata postoje određene metode. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: لا جلب ولا جنب ولا شغار في الإسلام۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "U islamu nema ni donošenja imetka od zekata sakupljaču (dželeb), ni sakupljanja celokupnog imetka od zekata na nekom udaljenom mestu pred sakupljačem (dženeb), niti šigara." Ovo su fini fikhski (pravni) detalji. Danas ionako jedva da ima takvih praksi. To su bile prakse iz prošlih vremena. Danas svako ko želi dati svoj zekat, to i učini; a onima koji ga ne daju, neka Allah, inšallah, podari razum, uvid i uputu.

وَلِلَّهِ عَلَى ٱلنَّاسِ حِجُّ ٱلۡبَيۡتِ مَنِ ٱسۡتَطَاعَ إِلَيۡهِ سَبِيلٗاۚ (3:97) Počeli su blagosloveni meseci hadždža. Allah je učinio hadždž, kao jedan od stubova islama, obaveznim za sve one koji su fizički i finansijski u mogućnosti da ga obave. Možda izgleda jednostavno, ali je i te kako povezano sa poteškoćama. Pored toga, tamo se može putovati samo sa zvaničnom dozvolom. Broj hodočasnika kojima je dozvoljeno da putuju je, dakle, ograničen. Zbog toga bi svako ko je zdrav i ima finansijska sredstva trebalo da krene na ovo putovanje. Na kraju krajeva, to je stroga obaveza (farz). Ako se ova obaveza stalno odlaže, neizvesno je da li će čovek kasnije uopšte imati priliku za to. Ali ako već sada doneseš čvrstu nameru i napraviš prvi korak, Allah će to prihvatiti u skladu sa tvojom namerom, i teret će pasti sa tvojih ramena. Međutim, ako kažeš: „Svakako ću to uraditi kasnije, sada mi još nije potrebna namera“, onda ne ispunjavaš svoju obavezu i propuštaš veliku nagradu. Čak i jedan jedini namaz obavljen tamo donosi nagradu koliko i namazi tokom celog života. Post tamo svakako može biti težak, ali obavezne namaze obavljaš direktno kod Kabe. Klanjaćeš u džamiji našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), Poslanikovoj džamiji. Sve to – kako u duhovnom, tako i u svetovnom smislu – vredi koliko i ceo jedan život. Stoga je isključivo u korist vernika da ispuni ovu dužnost i izvrši svoje obaveze. Ali i više od samog sticanja nagrade: pokoravaš se Allahovoj naredbi i postaješ Njegov gost. Neka nam Allah svima omogući da tamo otputujemo. I neka olakša onima koji još ne mogu da putuju. Većina ljudi bi volela da ode na hodočašće, ali često postoje razne prepreke. Na putu mogu stajati najrazličitije prepreke. Upravo zato je toliko važno barem doneti čvrstu nameru. Trebalo bi reći: „Donosim nameru da obavim hadždž radi Allahovog zadovoljstva, i čim nađem priliku i vreme za to, krenuću na put.“ Tako barem teret ove obaveze pada sa tvojih ramena. Ovo posebno važi za muškarce. Za žene svakako važe druge okolnosti, pravila i uslovi. Za njih u startu postoji više olakšica. Zbog toga bi prvenstveno muškarci trebalo da donesu ovu nameru. Neka nam Allah svima oprosti kroz ovu nameru, inšaAllah.

Yassiru wala tuassiru. Olakšavajte, a ne otežavajte. Olakšajte stvari, kako na ovom tako i na onom svetu, kako vera ne bi ljudima pala na teret. Ono što se smatra teškim zapravo je lako, ali se čoveku jednostavno čini teškim. Ibadeti padaju teško, činiti dobro pada teško. S druge strane, lako je zapostaviti ibadete, jednostavno raditi po svom i činiti samo ono što želite. Mnogi ljudi jednostavno pomisle: „To je u redu, ne mora da se radi više od toga.“ Otežavanja udaljavaju ljude od onog što je dobro. I sa svetovnim stvarima je potpuno isto. Kada se nečega prihvatiš, uradi to na jednostavan način koji ti je poznat. U ophođenju sa ljudima, treba im se obraćati u skladu sa njihovim nivoom razumevanja. Ako govoriš o stvarima koje ne mogu da shvate, teško da će te razumeti. Ako im postane previše komplikovano, okrenuće se i jednostavno raditi šta žele. Zato svemu treba pristupati sa lakoćom. I u poslovnom životu treba biti jednostavan. Isto tako, ne treba otežavati stvari ni unutar porodice. Naravno, ponekad se deci moraju postaviti granice i moraju se naučiti šta je ispravno. Ali u drugim trenucima treba biti popustljiviji i blaži. Naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) rekao je u vezi sa namazom: „Kada dete napuni sedam godina, recite mu da klanja. Kada napuni deset, mora svakako da klanja.“ To nije prava strogost. Tako dete to uči korak po korak i celog života će se držati ovog puta i namaza. Isti je slučaj i sa postom. To važi za sve ibadete. Biti u dobrim odnosima s drugima, ne lagati, ne maltretirati niti varati nikoga – sve su to dobre osobine koje olakšavaju život. Suprotno od toga – maltretirati ljude, zloupotrebljavati poverenje i slično – znači izazivati nered i stvari bespotrebno otežavati. Ne vratiti nešto pozajmljeno je jedno takvo otežavanje. Stalna svađa u porodici takođe otežava život. Sve treba da se odvija u dobroti i na miran način, tome nas uče Uzvišeni Allah i naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega). Naš Poslanik (neka su mir i blagoslov na njega) je uzor svim ljudima; ne samo muslimanima, već celokupnom čovečanstvu. Njegov put je predivan put. To je put ljudskosti i put ka istinskoj sreći. Neka nas Allah nikada ne skrene sa ovog puta, inšallah.