Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Blagosloven dan u kojem je rođen naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). Pre oko 1.500 godina naš Poslanik je počastvovao ovaj svet. Od tog dana, ljudi tog vremena su postali deo zajednice našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i time Muhamedov ummet. Kao najveći dar, Allah nam je poslao našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Biti deo njegovog ummeta je takođe velika milost. Odbaciti ga bila bi čista ludost. Zahvaljujemo Allahu što smo se danas ovde okupili. Da bismo stekli Allahovo zadovoljstvo i iz ljubavi prema Poslaniku... Mašallah, vreme ovde danas veoma podseća na ono u osvetljenom gradu Medini. Malo je pretoplo, ali lepo. Ima sasvim poseban sjaj. Sve ima svoje dobre strane. Za te dobre strane neka je hvala i slava Allahu. Sve nam se pokazuje sa svoje najbolje strane. Šta god da se desi ili šta god da radimo – sve dok je u ime Allaha, u svemu ima nečeg dobrog. Bez obzira na to koliko tuge spolja utiče na nas: za one koji slede put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), inšallah, nema istinske nevolje. Jer iza toga stoje Allahovo zadovoljstvo i ljubav prema Njemu. Kada je ta ljubav jednom prisutna, ništa nam više ne može ozbiljno naškoditi. Najveći dar je sledeće: kada Allah usadi ljubav prema Njemu i našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) u naša srca, sve ostalo je nevažno. To je ono najvažnije. To je ono najdragocenije. Kada nam Allah Svojom dozvolom jednom podari ovaj dragoceni dar, on inšallah zauvek ostaje u našim srcima i nikada više ne nestaje. Jer to je najvažnija dova koju čovek uopšte može izgovoriti. Važnije od jela, pića ili oslobađanja od briga, jeste moliti se da se naše srce ispuni ovom ljubavlju. Moliti se da ona nikada ne opada, već da stalno raste – najveća je vrlina. Ko se nalazi na Allahovom putu, taj i sledi taj put i iskazuje Mu potrebno strahopoštovanje. Čovek mora, baš onako kako On to želi, posvetiti svoj život putu našeg blagoslovenog Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Ne skreći sa njegovog puta. Ne budi loš uzor drugima. Dozvoliti da ljudi kažu: "Pogledaj ovoga, tvrdi da je na Poslanikovom putu, a gledaj šta radi!" – to je ono najgore od svega. Neka nas Allah sačuva toga. Neka nam ovaj put pruži zaštitu. Ne dozvolimo sebi da skrenemo sa Pravog puta. Jer onaj ko skrene sa puta, taj propada. Bez obzira na to kakva ti se svetovna bogatstva nude: odbij ih! Ne pravi kompromise u svojoj veri. U ljubavi prema Allahu i prema našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) ne sme biti ustupaka. Kada se čovek jednom navikne na takve kompromise – malo ovde, malo tamo – na kraju ne preostaje ni vera ni islam. Zato je ovo najvažnije: put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), put tarikata, put mezheba i put islama. Nema ničeg vrednijeg na svetu. Čak i kada bi ti ponudili ceo svet i zahtevali: "Napusti ovaj put, odrekni se svoje vere" – pa čak i kod najmanjih svetovnih prednosti: nikada ne dozvoli da budeš prevaren! Nipošto ne pristaj na to. Nikako ne pravi trule kompromise. Sa svakim ustupkom toneš sve dublje i na kraju propadaš. A najgora propast je prokockati svoj Ahiret. Ne kockajte se svojim Ahiretom radi prolaznih ovosvetovnih prednosti. Jer sve svetovno je prolazno. Ono što, nasuprot tome, traje večno jeste nagrada na Ahiretu. Ako žrtvuješ svoj Ahiret zarad ovosvetovnih dobitaka – kako ćeš onda kasnije pogledati svom šejhu u oči? Kako ćeš izaći pred oči našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem)? To nikada ne bi mogao. Zato čovek mora biti izuzetno oprezan. Toliko mnogo ljudi je žrtvovalo svoje živote i sav svoj imetak samo da bi se čvrsto držali svoje vere. Zato zaista treba dobro paziti. Čovek se mora kloniti svega što bi ga moglo odvesti u zabludu i ne sme popuštati svom egu. Neka nas Allah nikada ne odvrati s ovog puta. Neka nas On ne osramoti pred našim Poslanikom (sallallahu alejhi ve sellem). Neka nas On ne osramoti pred Allahom i pred šejhovima. Ne žrtvujte svoj Ahiret za prolazne prednosti ovog sveta.

„A tebe smo samo kao milost svjetovima poslali.“ (Sura el-Enbija, 21:107) Allah, Azze ve Dželle, poslao je našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao milost ljudima i cjelokupnom stvaranju. To je najviši stepen koji je Allah, Azze ve Dželle, pohvalio. U njegovu čast On ukazuje milost ljudima. Gdje god stopalo našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dotakne tlo, manifestuje se milost. Kao najveću blagodat, On nam radi njega daruje sve lijepo na ovom svijetu. Hvala Allahu, ovdje ste se okupili da biste stekli Allahovo zadovoljstvo i iz ljubavi prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Najveći dobitak na ovom svijetu je ljubav prema njemu. Sve što time dobijete, služi Allahovom zadovoljstvu. Šta god da postignemo, dolazi od Allaha i služi Njegovom zadovoljstvu; toga čovjek mora biti svjestan. Radi našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Allah nam pruža priliku da činimo dobro i slijedimo Njegov put. Upravo tim povodom se i održava naš današnji skup. Među nama su braća i sestre po vjeri, učenjaci i šejhovi koji su doputovali izdaleka. Svi oni su se okupili radi Allahovog zadovoljstva; najsnažniji motiv za to je ljubav prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Uz Allahovu dozvolu, upravo ova ljubav će nam donijeti spas. Naša iskrena ljubav prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, sredstvo je za sticanje Allahove ljubavi. Neki odbacuju ovu vrstu posredovanja i kažu: „To je širk (pripisivanje drugoga Allahu), ne radite tako nešto“, ali bez nje se ništa ne može postići. Ako čovjek postupa samo po svom vlastitom egu (nefsu), u njegovom životu neće biti prave ljubavi ni naklonosti. Ono što takvi ljudi nazivaju „ljubavlju“, u stvarnosti je samo koristoljublje. Čim je koristoljublje u igri, to više nije ljubav, već čisti lični interes. Istinska ljubav znači biti zajedno, radi Allahovog zadovoljstva, s onim robovima koje Allah voli. Upravo je to put ljubavi i naklonosti prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Naš put je put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a tarikati nam pokazuju taj put. Neki pitaju: „Čemu služi tarikat?“ On je apsolutno neophodan. Ko god tvrdi da je on „nepotreban“, grdno se vara; nepotreban je jedino šejtanu. Međutim, za vjernika je on neophodan. Da bi se pronašao Pravi put, ostalo na njemu i ne bi skrenulo s njega, potreban je tarikat. Tarikat je ogromna snaga. On je suštinski važan za zaštitu čovjekove vjere. Hvala Allahu, tarikat će opstati sve do Sudnjeg dana. Ona će trajati zauvek, dokle god seže put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Onaj koji će na kraju pokazati put i u sebi ujediniti šerijat i tarikat, naravno je Hazreti Mehdi, alejhis-selam. Kada se on pojavi, svi tarikati će se ujediniti na ovom putu, pronaći prosvjetljenje, i svako će kročiti tom stazom. Do tada, međutim, postoji mnogo različitih tarikata i pravnih škola (mezheba). Kada se pojavi Mehdi, alejhis-selam, svi će ga slijediti kao nasljednika svih njih i koračati stazom istine koju je on pokazao. Tako će na kraju opet biti isto onako kako je bilo u vrijeme našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Nakon toga će, u svakom slučaju, neizbježno nastupiti Sudnji dan. Prije Sudnjeg dana, moraju se pojaviti Mehdi, alejhis-selam, i Isa (Isus), alejhis-selam, kako bi cijeli svijet izveli na Pravi put. Nakon toga, neka vjeruje ko hoće, a ko neće, neka ostavi; u svakom slučaju više neće biti prilike. Ljudi koji su skrenuli s Pravog puta, na kraju će srljati u propast. Neka nas Allah sve učvrsti na ovom putu. Kao što je rečeno, oni koji se nalaze na ovom putu mogu se smatrati veoma sretnima. Neka nas Allah zaštiti. Moramo prepoznati neprocjenjivu vrijednost ovog dara. Moramo se staviti u službu ovom cilju. Inšallah, Allah će nas učiniti postojanim na ovom putu. Neka Allah to blagoslovi. Ova značajna noć, noć Mevludi-šerifa, počinje nakon akšam-namaza. Sutra je dan Mevluda. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rođen je u vrijeme neposredno prije sabah-namaza. Stoga, ovaj blagoslovljeni dan, 12. rebiul-evvel, počinje s današnjim akšam-namazom i traje do sutra navečer. Današnji dan je uoči njega. I on je također blagoslovljen; sve su to sveti dani. Pošto nas podsjećaju na našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na ovim danima počiva poseban blagoslov. Moramo ovim danima iskazati dužno poštovanje.

"Ya ayyuha-lladhina amanu-ttaqullaha wa kunu ma'a-s-sadiqin." "O vi koji verujete! Bojte se Allaha i budite uz one koji su iskreni." (At-Tawbah, 119) Allah, 'Azza wa Jall, naređuje nam da budemo uz iskrene. O vi koji verujete! Najiskreniji od svih je Poslanik; "La ilaha illallah, Muhammadur Rasulullah, as-Sadiq al-Wa'di al-Amin." Najplemenitiji među iskrenima, onaj koji je u savršenoj iskrenosti (sidq), jeste Poslanik (sallallāhu 'alayhi wa sallam). Naređenje glasi da budemo s njim i sa onima koji slede njegov put. Držite se podalje od onih koji su se od njega udaljili. Ne tražite njihovu blizinu. Od njih nikada nećete imati koristi. Jer oni su fokusirani samo na svoj ego (nefs); oni ga veličaju i ne tolerišu nikakvu kritiku na svoj račun. To su ljudi koji su izgubili svaki dodir s istinom. Nedostaje im pouzdanost, poverenje (amana) i iskrenost. Zato Allah, 'Azza wa Jall, kaže: „Budite sa dobrima i sa iskrenima.“ Biti iskren znači: budite sa ljudima koji ne lažu, koji su iskreni i ostanite uz njih. Izbegavajte ostale. Što se više udaljite od njih, to je bolje po vas. Jer njihova prava priroda prožeta je pohlepom, zavišću i zlobom – ničim drugim. Oni nikada ne žele najbolje za svoje bližnje. Predstavljaju se kao prijatelji, ali su u suštini neprijatelji. Pravi prijatelji su oni koji koračaju putem Allaha, 'Azza wa Jall, i Poslanika (sallallāhu 'alayhi wa sallam); oni su istinski dobri ljudi. „Wa hasuna ula’ika rafiqa.“ „A divni li su oni saputnici!“ (An-Nisa, 69) Oni su zaista najbolji saputnici. To su plemeniti ljudi; oni svedoče Allahovu istinu, a Allah, 'Azza wa Jall, ih takođe potvrđuje. Kako su izvanredni saputnici oni koji su na Allahovom putu. Allah, 'Azza wa Jall, nam kaže: „Budite s njima.“ To je, međutim, moguće samo ako čovek sve radi radi Allahovog zadovoljstva, postupa onako kako On želi i u svakom trenutku zastane (murakaba) da bi se zapitao: „Jesam li još uvek na Njegovom putu?“, dok zajedno s dobrim ljudima zahvaljuje Allahu. Naravno, čovek u životu doživljava mnoga različita stanja. Ponekad doživi dobro, ponekad bude stavljen na iskušenje. Ako tada imaš dobrog prijatelja uz sebe, on će te posavetovati, pokazati ti put i biti ti oslonac. On ti pomaže da ostaneš postojan na pravom putu Allaha, 'Azza wa Jall. Ipak, čovek je često sklon razmišljanju: „Da sam ovo samo uradio drugačije, onda se ovo ne bi desilo.“ Ne, to je Allahovo određenje (kader). Kakva god da je sudbina, treba da kažeš: „U tome leži blagoslov“; tvoj pravi zadatak je da se ne žališ na svoju sudbinu. To je tvoja dužnost: da prihvatiš da se dešava ono što Allah želi. Mi dajemo sve od sebe. Ako je rezultat dobar, zahvaljujemo i veličamo Allaha. Ako nastupi iskušenje, kažemo: „I to dolazi od Allaha“, i ne bunimo se protiv toga. Danas ima nekih novih muslimana, ali nažalost i mnogo onih koji su već dugo muslimani, koji pitaju: „Zašto nam se ovo dešava? Zašto moramo prolaziti kroz ovo?“ To nije u tvojoj moći. To je odredba (kader) Allaha, 'Azza wa Jall. Šta god da zadesi mu'mina, sigurno za njega nosi nagradu. Ništa se ne dešava bez razloga, ništa nije uzalud. To se mora shvatiti. Naravno, postoje situacije koje su izuzetno teške. Ostati strpljiv u takvim situacijama je teško. Međutim, što je iskušenje teže, to je nagrada na kraju veća. Da se ta nagrada ne bi izgubila, ostani strpljiv i osloni se na Allaha (tevekkul). Živećeš onoliko koliko je Allah odredio za tebe i koliko ti opskrbe dodeli. Tvoje strpljenje će ti se na kraju isplatiti. Tek tada ćete spoznati pravu vrednost te nagrade. Neka nas Allah ne optereti iskušenjima koja premašuju našu snagu. Neka je slava ovom blagoslovljenom mesecu i Poslaniku (sallallāhu 'alayhi wa sallam)... Poslanik (sallallāhu 'alayhi wa sallam) nas uči svemu što je dobro i ispravno. „Ne molite direktno za strpljenje“, podučavao nas je Poslanik (sallallāhu 'alayhi wa sallam). Jer, potreba za strpljenjem podrazumeva teško iskušenje. Umesto toga, molite Allaha za blagostanje ('afija) i Njegovu milost (ihsan). Ne govorite: „Neka budemo iskušavani da bismo naučili strpljenje.“ Ne priželjkujte to. Neka nas Allah sačuva, jer iskušenja su teška. Zbog toga Ga molimo da nam uvek pristupa sa Svojom dobrotom, umesto da nas stavlja na iskušenje. Mi nismo robovi koji traže iskušenja, već robovi Njegove milosti (ihsan). Mi težimo Njegovoj blagodati. Neka nas Allah, 'Azza wa Jall, u ovom blagoslovljenom mesecu, radi Poslanika (sallallāhu 'alayhi wa sallam), sačuva od teških iskušenja. Neka nam umesto toga uvek podari ono što je lepo, dobro i Svoju milost, insha’Allah.

„Innama bu'ithtu li-utammima makarim al-akhlaq.“ Allahov Poslanik je govorio istinu u onome što je rekao, ili kako god da je to rekao. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: „Poslat sam samo da usavršim plemeniti karakter.“ Najvažniji su pristojnost i moral; došao je da upotpuni ove lepe osobine kod ljudi. Jer ljudi uče samo korak po korak. Od Adema (alejhis-selam), svaki poslanik je učio ljude nečemu novom. Kroz ovaj dugi proces konačno je došao naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) – on je najsavršeniji od svih ljudi. Svaka vrlina, svaka dobra osobina i svaka posebna sposobnost ujedinjena je u Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem). Spolja gledano bio je čovek, ali ga je Allah 'Azze ve Dželle u svakom pogledu stvorio jedinstvenim. A ovo je mesec njegovog rođenja. Već u trenutku rođenja nalazio se na sedždi (sudžud). Njegov razvoj u detinjstvu tekao je ubrzano; već sa dva ili tri meseca fizički je bio veoma napredan. Veoma rano se kretao i progovorio. Da bi mogao podneti ogroman zadatak koji mu je Allah poverio, po prirodi je bio daleko nadmoćniji od ostalih ljudi. Njegova duhovna snaga je ionako nezamisliva. Ali i njegova fizička snaga je bila ogromna. Jer normalno telo uopšte ne bi moglo da podnese Reč Allaha 'Azze ve Dželle. Običan organizam bi se pod tim slomio. Samo je on bio dovoljno snažan da nosi Allahovu objavu. Niko nije mogao savladati Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) u dvoboju. Postoji hadis o njegovoj snazi: Čak ni jedan ili dva snažna muškarca nisu mogla dostići njegovu snagu. Omer (radijallahu anhu) je preneo da ni hiljadu muškaraca ne bi moglo prići snazi Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Čak i da ih je bilo deset hiljada – Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) bio je snažniji od svih njih. U čisto fizičkom smislu, bio je snažniji od miliona ljudi. Njegova telesna snaga bila je tako ogromna jer ga je Allah posebno stvorio kako bi izdržao duhovni teret. Kada je Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) preminuo u 63. godini, njegovo telo je i dalje izgledalo kao kod tridesetogodišnjaka; njegova brada je još uvek bila potpuno crna. Imao je samo oko pet do deset sedih dlaka. Normalno, sa 60 godina smo već potpuno osedeli. Sastav i biće Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) su jedinstveni. Samo on vredi više od celog sveta. Stvoren je tako da bi mogao nositi ovaj ogroman teret. Zahvaljujemo Allahu što nam je dozvoljeno da pripadamo njegovom ummetu. Reći ću to još jednom, kao što sam već često govorio: Nemuslimane možemo da razumemo, ali kada musliman tvrdi: „On je bio samo čovek kao ti i ja“, to se onda protivi svakoj logici. Svaki aspekt u životu Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) je čudo (mudžiza). Čuda su rezervisana za poslanike; evlije (awliya) poseduju blagodati (keramete). Ono što se događa nakon vremena poslanika ne naziva se „mudžiza“. Jer čuda su dela koja nijedan drugi čovek ne može da učini. Sve ove posebne sposobnosti posedovali su svi poslanici. Svi su ih imali. A, naravno, posedovao ih je i naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). U njegovom životu desila su se nebrojena čuda. Neka su nadaleko poznata; iako neki ljudi ne veruju u njih, autentični izveštaji su čuveni. Poput rascepljenja Meseca... Ili kako je voda izvirala iz njegovih blagoslovenih prstiju... Voda kojom je napojio celu žednu vojsku ashaba... Kako mu je došla gazela i razgovarala s njim... Kako su životinje i insekti, pred očima ashaba, komunicirali s Poslanikom (sallallahu alejhi ve sellem)... Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je ostvario još toliko mnogo čuda. Ko god sebe naziva „muslimanom“, a negira ova čuda, njegova vera je u ozbiljnoj opasnosti. Neko može po imenu biti musliman. Ali onda je to samo prazna priča. Svako ko izgovori „La ilahe illallah“ računa se kao musliman, ali nedostaje mu istinska vera. Istinski vernik je onaj ko sledi put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), veruje u njega, potvrđuje ga i poštuje sa strahopoštovanjem. Nije stvoreno plemenitije biće od njega. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je u svakom pogledu iznad svih ljudi i svih verskih zajednica. Nije poznavao diskriminaciju na osnovu porekla. Svi ljudi pripadaju ummetu Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Celo čovečanstvo je njegov ummet. Čak mu pripadaju i džini. Oni koji slede njegov poziv pripadaju njegovom ummetu. Ko ga odbije, mora sâm da snosi posledice. Na kraju će svako videti šta je uradio. Ali će zažaliti. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je svoja vrata za sve širom otvorio: „Dođite i uzmite udela u ovom blagoslovu“, pozivao je. Ko odbije, to čini na sopstveni rizik. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka Allah ne dozvoli da ljudi zalutaju. Posebno neka sačuva muslimane. Neka ne nanose bol onima koji slede put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i neka ih ne omalovažavaju. Jer, nažalost, šejtan je u ovom vremenu zaveo ljude. Mnogo je onih koji sebe nazivaju muslimanima, ali Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) uskraćuju dužno poštovanje. Neka ih Allah uputi na Pravi put. Neka im On podari uputu, inšallah.

Allah, Azze ve Dželle, kaže: وَأَطِيعُوا اللَّهَ وَالرَّسُولَ لَعَلَّكُمْ تُرْحَمُونَ (3:132) Allah, Azze ve Dželle, kaže: Pokoravajte se Allahu i Poslaniku, sallAllahu alejhi ve sellem, da bi vam se On smilovao. U jednom plemenitom hadisu se kaže: "Srca mogu da zarđaju." Baš kao gvožđe... Kada gvožđe zarđa, čovek mora da ga očisti. Rđa se uklanja, a nakon toga se ono ponovo može koristiti. Međutim, ako ostane zarđalo, ono se postepeno raspada i postaje potpuno beskorisno. Kako naša srca ne bi zarđala... Ali šta je tačno ta rđa? To je tama, neverstvo, nedostatak vere i svaka vrsta pokvarenosti. Sve to zamračuje srce, čini ga neupotrebljivim i dovodi do njegovog odumiranja. Međutim, plemeniti Kur'an čisti to srce. On ga polira i umnožava veru. Plemeniti Kur'an je objavljen našem Poslaniku, sallAllahu alejhi ve sellem. Preko njega i njegovih reči do nas je stigla reč Allaha, Azze ve Dželle. Danas neki ljudi kažu: "Samo čitaj Kur'an, hadisi Poslanika nam nisu potrebni." A Allah, Azze ve Dželle, ipak sasvim nedvosmisleno kaže: "Atiullaha wa atiurrasul." "Pokoravajte se Allahu i pokoravajte se Poslaniku." Ovaj ajet nam dakle pokazuje: da bismo razumeli veru, moramo se držati predivnih reči našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. U tome leži temelj islama i smisao svega. Bez ovih plemenitih hadisa apsolutno ništa ne bismo mogli da razumemo. Na kraju, Allah čini šta On hoće, i upravo to nam je On naredio. Tome se morate pokoriti, to se ne može zaobići. Ali ako sebi daješ za pravo da kažeš: "Ne, Poslanik mi nije potreban, ja to već sam rešavam i razumem"... ...onda je takva osoba već od samog početka sebe isključila. Skrenula je sa puta i srlja u propast. Jer, i plemeniti Kur'an nam je na kraju prenesen, pročitan i zapisan posredstvom našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem, i kroz njegove reči. Sve se to dogodilo isključivo posredstvom našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. Kako ga onda, molim vas, neko može negirati? Srž vere i temelj za put Allaha, Azze ve Dželle, jeste naš Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem. Ko mu ne ukaže dužno poštovanje, od njegove vere na kraju ne preostaje ništa. Ostaje samo prazno "Ja sam musliman" na usnama. Neka nas Allah sačuva, ali zbog takvog nepoštovanja čovek može izgubiti čak i to. Upravo zato je ovaj tekući mesec takođe mesec mevluda, mesec rođenja našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. Donosimo obilato blagoslove (salavate), tekbire i tehlile za njega. Neka Allah primi naša dobra dela i postupke radi njega. Jer, bez obzira na to šta sam radiš: bez njegovog zauzimanja (šefa'ata) za nas, našim molitvama i delima nedostaje svako savršenstvo. Mi svoja dela možemo predočiti Allahu, Azze ve Dželle, samo u čast našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. A kada to učinimo, Allah, Azze ve Dželle, ta dela neće odbiti. U suprotnom, naša dela, naše molitve... nijedan naš ibadet nije zaista oslobođen našeg sopstvenog ega (nefsa). Naša dela su prožeta gresima kada ih predočimo – ona više liče na prljavu krpu. Neki ljudi su, međutim, uobraženi zbog svojih dela i kažu: "Ne, Poslanik mi nije potreban, ja obavljam svoj ibadet samo za sebe." A zapravo su tvoja dela samo stare krpe i potpuno su bezvredna. Jer si svoja dobra dela pomešao sa svojim lošim. Pustio si da nešto potpuno čisto padne u prljavštinu, uprljao si ga i pokvario. I baš u takvom stanju se usuđuješ da staneš pred Allaha, Azze ve Dželle. Ta dela će ti biti bačena pravo u lice. Ako nastupaš s tolikim nepoštovanjem i bezobrazlukom, reći će ti se: "Uzmi svoje stvari i gubi se!" Ako staneš pred Allaha, Azze ve Dželle, ne poštujući našeg Poslanika, i svoja dela predočiš kao da su nešto posebno, ona nikada neće biti prihvaćena. Zato bi sva svoja dela trebalo da predočimo samo kroz blagoslov i u nadi za zauzimanjem našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. Neka Allah podari Uputu tim ljudima. Šejtan se poigrava sa ljudima. Naročito sada, u ovom blagoslovenom mesecu mevluda, šejtan i njegovi sledbenici potpuno lude. Ali ko su ti ljudi koji su na strani šejtana? Oni koji našem Poslaniku, sallAllahu alejhi ve sellem, ne iskazuju poštovanje i ne prepoznaju njegovu neizmernu vrednost – oni su igračke šejtana. Zato neka im Allah podari razum i uputi ih. Inšallah, oni će ipak pronaći put nazad na Pravi put. Naše namere su čiste; jer upravo nas je tome podučio naš Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem. On je uvek bio milostiv; i mi želimo da im pristupimo sa istom tom milošću, u nadi da će pronaći Pravi put, inšallah.

Hvala Allahu, nalazimo se u mesecu mevluda. To je blagosloveni mesec u kom je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, počastio ovaj svet svojim rođenjem. To što slavimo ovaj blagosloveni mesec i svaki dan mu se radujemo, predstavlja beskrajnu zahvalnost vernika Allahu. Neizmerna je čast pripadati ummetu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Poštovati sva njegova dela i celo njegovo biće predstavlja za nas veliku milost. Onome ko je u stanju to da čini, to je velika prednost i pravi blagoslov. Onaj ko to, međutim, ne može, nesrećan je i vredan sažaljenja. Allah mu nije podario tu prednost, zbog čega ostaje isključen iz nje. On je iz toga isključen; šejtan ga je lišio te dragocene osobine. Najupečatljivije osobine šejtana su tvrdoglavost, zloba i zavist. Iz čiste zavisti on je uvek neprijateljski nastrojen prema onima koji poštuju našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, slede njegov put i žive njegov sunnet. On šapuće: „Zašto ga toliko veličaju?“ Ima ljudi koji tvrde: „Oni ne vrede ništa, oni čine širk (mnogoboštvo) i ne veruju u Allaha. I taj Poslanik je samo čovek kao i mi; ako ga tako veličaš, činiš širk i pripisuješ Allahu drugove.“ Upravo tako ih je šejtan zaveo. Obmanuo ih je, i tako su sami sebe uništili. Neka nas Allah sačuva od toga. Oni koji vole našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i slede njegov put su zaista blagosloveni ljudi. I ta sreća za njih traje večno. Dakle, to nije ništa prolazno, za šta bi čovek rekao: „Sada sam imao sreće“, a ubrzo potom je već prošlo. Ponekad čovek ima sreće, ali već u sledećem trenutku se sve zaboravi. Međutim, onoga ko voli našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Allah je bogato obdario iz Svoje milosti. Takav čovek će, hvala Allahu, zauvek živeti u blaženstvu i lepoti. Onaj ko, međutim, ne sledi Poslanikov put, niti ga poštuje niti ga voli, može – da nas Allah sačuva – izgubiti svoju veru i otići na onaj svet bez imana. Jer pravi put kojim treba ići je put našeg Poslanika. Ako neko skrene s tog puta i misli: „Ja sam ionako musliman, ne moram posebno da veličam Poslanika“, onda on brzo postaje plen drugih. A oni koji ga uhvate u svoje kandže, i sami su ljudi koji su zalutali s pravog puta. To su ljudi koji su potpuno zalutali. Takvih danas nažalost ima mnogo; neka Allah podari muslimanima razum i uvid. Ne želim ovde da pominjem imena ljudi za koje tvrde: „Ovaj čovek je bio tako veliki učenjak, bio je ovo i ono.“ Nažalost, postoji mnogo nerazumnih muslimana koji takvim ljudima slepo ukazuju poštovanje. Jer ovi ljudi nikada nisu istinski prihvatili put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Oni koji govore: „Mi to možemo sami, možemo da obnovimo islam“, i pritom odbijaju da iskažu poštovanje Poslaniku, neizbežno nasedaju na takve zlonamerne osobe. Osoba koju slepo slede srlja u propast, a oni i sami sebe vuku u ponor. Zbog toga je ogroman ibadet poštovati i uvažavati našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, u svakoj prilici. Najveći je ibadet slediti put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i ukazivati mu poštovanje. Nalazimo se, kao što je rečeno, u mesecu rebiu-l-evvelu – mesecu mevluda. Ranije su muslimani slavili ovaj mesec sa velikim oduševljenjem. Međutim, danas su ljudima toliko pomutili pamet da mnogi više uopšte ne znaju šta treba da rade. Ipak, oni koji su istinski blagosloveni, slede put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, duboko poštuju i najsitniji delić njegovog bića i nadaju se njegovom šefaatu. Jer upravo to je ono što bi jedan musliman trebalo da čini. Ostali, međutim, kao što rekoh, nemaju taj blagoslov; šejtan se s njima zlobno poigrao. Oni su prosto postali igračke u šejtanovim rukama. Time nanose veliku štetu ne samo sebi, već i drugima. Neka nas Allah sačuva od njihovog zla.

Hvala Allahu što nam je dozvoljeno da doživimo blagosloveni mesec rebiul-evvel. Inšallah, proslavićemo rođendan našeg Poslanika i ove svečanosti zajedno u prisustvu Mevlane šejha Nazima na Kipru. Svako to može da vidi: Blagoslov, saosećanje i briga našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, nesumnjivo koriste svima onima koji ga vole. Ko voli našeg Poslanika, taj voli Allaha. Ko ne voli našeg Poslanika, taj voli šejtana – to bi trebalo znati. Jer on je čovek kojeg šejtan najviše mrzi. Kada je bio primoran da se pojavi pred njim i kaže istinu, rekao je našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: "Ne volim te." Postavljeno mu je mnogo pitanja. Kada su ga na kraju upitali: "Koga najviše mrziš?", šejtan je odgovorio našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem: "Ne volim te." Dakle, ko ne voli našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, taj voli šejtana. Ne postoji ništa drugo, nema treće mogućnosti. Ljubav prema našem Poslaniku bez sumnje mora zauzimati najveće mesto u našim srcima. Naš Poslanik kaže: Da bi tvoja vera bila potpuna, moraš ga voleti više nego sebe, više od svojih roditelja i svoje porodice – više od svega na svetu. Ako vera nije potpuna, ni ta ljubav ne može biti toliko velika. Ali određena mera ljubavi u svakom slučaju mora postojati, čak i ako je sasvim mala. Neki, koji sebe samo nazivaju muslimanima, kažu: "I on je bio samo čovek kao ti i ja, umro je i to je to." Estagfirullah, neka Allah oprosti – zaista postoje ljudi koji tako nešto tvrde. A time što još tvrde da su muslimani, oni unose pometnju među vernike. Šejtan ih koristi kao oruđe da bi ljude odveo u zabludu i skrenuo ih sa pravog puta. Jer bez šefata našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, sva naša dela bi bila bezvredna. Možeš se moliti milionima godina – bez ljubavi i dubokog poštovanja prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, sve to ništa ne vredi. Neka Allah blagoslovi ove dane. Da, inšallah, zadobijemo šefat našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Da nam, inšallah, bude dozvoljeno da boravimo u njegovoj blizini u Džennetu. Neka Allah to blagoslovi i učini da nam bude na dobro, inšallah.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Ne mešajte se u sve. Ne mešajte se u stvari koje vas se ne tiču i koje nisu vaš zadatak. On kaže da se čovek sa plemenitim karakterom islama ne meša u takve stvari. Min husni'l-islami'l-mar'i tarkuhu ma la ya'nih. Čovek ne bi trebalo da se meša u nepotrebne stvari. Ako se čovek brine o svojim poslovima ili pomaže svojoj porodici i prijateljima, to je sasvim u redu. Ali trebalo bi da se drži podalje od stvari koje ga se ne tiču i u koje je potpuno beskorisno mešati se. Ionako imamo dovoljno posla. Ko se nalazi na putu Allaha, Azze ve Dželle, ne mora da gleda ni na šta drugo. Svaki čovek ima svoj sopstveni zadatak. Trebalo bi jednostavno reći: „Neka mu Allah pomogne u njegovom zadatku.“ Ako se mešaš, daješ savete i misliš da možeš pomoći: ako te posluša, to samo pogoršava stvari. Ako te ne posluša, to je još bolje. Jer Allah, Azze ve Dželle, svakome je dodelio njegov zadatak; svako ima svoj sopstveni posao da obavi. Ono što jedan radi, drugi ne može; ono što jedan nauči, drugi ne može naučiti. Svako ima svoje sasvim individualne zadatke. Svako mora da poznaje svoje sopstvene granice. Trebalo bi reći: „Do ovde i ne dalje. O ostatku nemam pojma.“ Za sve ostalo postoje stručnjaci koji se u to razumeju. Ljudi današnjice, naime, prečesto smatraju sebe sveznajućim. Mešaju se u sve i govore svima: „To moraš da uradiš ovako ili onako.“ Ili podučavaju druge rečima: „Čuo sam ovo i ono.“ Ono što čuješ i razumeš je jedna stvar; ono što se zaista dešava je druga. To su stvari u koje se ne razumeš. Ne mešaj se u to. Drži se podalje od toga, tako ćeš imati svoj mir, a i drugima ćeš ostaviti njihov mir. Upravo zato su to tako mudre reči Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Za tvoje sopstveno dobro on savetuje: Ne mešaj se u stvari u koje se ne razumeš. To je važno, čak i izuzetno važno. Savladaj se i obuzdaj svoj ego. Upoznaj svoje granice i ne prelazi ih. Ako se u neku stvar zaista razumeš, možeš svoje znanje da podeliš sa drugima. Ali ako nešto ne znaš tačno, nema razloga da širiš puke glasine. Neka nas Allah sačuva od toga. Ionako živimo u veoma čudnom vremenu. Ako dakle ne želiš da stvaraš sebi nepotreban stres, drži se podalje od toga. Ne mešaj se u poslove koji te se ne tiču. Neka nas Allah sve sačuva od fitne koja svuda vlada. Neka nas Allah zaštiti. Allah daje ljudima u skladu sa njihovim dobrim namerama. Na tome zahvaljujemo Allahu, hvala Allahu.

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "إذا أعطيتم الزكاة فلا تنسوا ثوابها أن تقولوا: اللهم اجعلها مغنما ولا تجعلها مغرما۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Kada dajete zekat, ne zaboravite nagradu za to. Recite: 'O Allahu, primi ga, učini ga za nas dobitkom, a ne teretom.'" To znači, molite: "Neka ga Allah primi, neka Njemu bude ugodan i neka nam to ne postane teret." Naravno, svako daje zekat sa odgovarajućom namerom, ali treba se moliti i da ga Allah primi. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "إن الصدقة يبتغى بها وجه الله، والهدية يبتغى بها وجه الرسول وقضاء الحاجة۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Sadakom se traži Allahovo zadovoljstvo. Poklonom se sledi sunet Poslanika i ispunjava nečija potreba." Sadaka se daje za Allahovo zadovoljstvo, ali i darivanje je veoma hvale vredno delo. Kada se sadaka i pokloni daju u ime Allaha i iz ljubavi prema našem Poslaniku, naše molitve bivaju uslišene. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "إذا تصدقت فأمضها۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Kada želiš da daš sadaku, požuri sa tim i ne odlaži." Ako želiš da daš sadaku, ali trenutno ne nalaziš nikoga, ostavi novac sa strane kao sadaku. Za svakodnevnu sadaku svakako bi trebalo odvojiti nešto sa strane pre nego što ujutru izađete iz kuće. Naš Poslanik kaže da to ne bismo smeli odlagati za kasnije. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "استتمام المعروف أفضل من ابتدائه۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Dovršiti dobro delo je plemenitije nego ga samo započeti." To znači: kada činiš nešto dobro, bolje je da to delo i privedeš kraju. Naš Poslanik dakle naglašava da započeto delo obavezno treba završiti. Zato ne ostavljajte dobro delo na pola puta. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "أمسك عليك بعض مالك فهو خير لك۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Kada daješ sadaku, zadrži deo svog imetka za sebe; to je bolje za tebe." To znači: ne dajuj sve što ti je i samom potrebno. Zadržati nešto za sebe je za tvoje sopstveno dobro. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "لا تطعموا المساكين مما تأكلون۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Ne hranite siromahe ostacima svoje hrane." To znači: dajte im svež, poseban deo, kako biste zadovoljili njihove potrebe. Prepustite im da sami odluče kako žele da iskoriste ono što su dobili. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "ابدأ بنفسك فتصدق عليها، فإن فضل شيء فلأهلك، فإن فضل عن أهلك شيء فلذي قرابتك، فإن فضل عن ذي قرابتك شيء فهكذا وهكذا۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Započni sa sadakom prvo od sebe." Čak i ako imaš malo: pre nego što daš drugima, prvo pokrij sopstvene potrebe. Naš Poslanik kaže da se i ono što potrošiš na sebe računa kao sadaka. Ako nakon toga nešto ostane, daj svojoj porodici. Time što prvo podmiruješ potrebe svoje porodice, ti takođe činiš sadaku. Ako i tada nešto ostane, daj svojim rođacima. To znači: kada je tvoja porodica zbrinuta i imaš više nego što ti treba, sledeći na redu su rođaci. Ako i nakon rođaka nešto ostane, onda to daj svojim komšijama i ljudima u svom okruženju. Dakle, sa pružanjem pomoći se počinje od onih najbližih, a zatim se krug postepeno širi. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "ابدأ بمن تعول۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Započni davanje od onih o kojima si dužan da brineš." To znači: počni od ljudi za čije si izdržavanje odgovoran. Bilo bi pogrešno ostaviti ih u nevolji, dok pomažeš drugima. Prvo pokrij potrebe svojih najbližih, a zatim postepeno širi krug pomoći. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "إن الصدقة على ذي القرابة يضاعف أجرها مرتين۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Nagrada za sadaku datu rođacima se udvostručuje." Ko dakle pomaže svojim rođacima, u poređenju sa pomaganjem strancima, dobija dvostruku nagradu. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "دينار أنفقته في سبيل الله، ودينار أنفقته في رقبة، ودينار تصدقت به على مسكين، ودينار أنفقته على أهلك، أعظمها أجراً الذي أنفقته على أهلك۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Dinar koji potrošiš na Allahovom putu, onaj za oslobađanje roba, onaj dat kao sadaka siromahu i onaj za tvoju porodicu – od svih njih, dinar dat za tvoju porodicu donosi najveću nagradu." Sva ta dela donose veliku nagradu, ali najvrednije je ono što potrošiš na sopstvenu porodicu. Mnogo je plemenitije zbrinuti sopstvenu porodicu u potrebi, nego davati novac drugima. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "صدقة على ذي الرحم، على ذي الرحم صدقة وصلة۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Sadaka rođaku se računa dvostruko: kao sadaka i kao održavanje rodbinskih veza (Sila-i Rahim)." Nagrada se dakle udvostručuje. Održavanje rodbinskih veza je veoma važna Allahova zapovest. Ako pomažeš rođacima, dobijaš nagradu za sadaku i nagradu za brigu o porodici – dakle, dvostruku dobit. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "الصدقة على المسكين صدقة، وهي على ذي الرحم اثنتان: صدقة وصلة۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Davanje sadake siromahu se računa kao jedna sadaka." "Međutim, davanje sadake rođaku se računa kao dva dobra dela: kao sadaka i kao održavanje rodbinskih veza." Nagrada se time udvostručuje. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "أفضل الدنانير: دينار ينفقه الرجل على عياله، ودينار ينفقه الرجل على دابته في سبيل الله، ودينار ينفقه الرجل على أصحابه في سبيل الله عز وجل۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Najbolji dinar..." – dinar ovde označava novac; nekada zlatnik, a danas još uvek valuta – "...je onaj koji čovek potroši na svoje domaćinstvo." Prvi novac bi dakle trebalo potrošiti na sopstvenu porodicu; to je najbolje. Zatim sledi novac koji čovek potroši na jahaću životinju na Allahovom putu. Životinja se hrani i neguje radi Allahovog zadovoljstva; to je drugo najbolje delo. Na trećem mestu je novac koji čovek potroši na svoje saputnike na Allahovom putu. Podržati ih znajući da su na putu radi Allahovog zadovoljstva, treće je najbolje delo. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: "أفضل الصدقة أن تصدق وأنت صحيح شحيح، تأمل الغنى وتخشى الفقر، ولا تمهل حتى إذا بلغت الحلقوم قلت: لفلان كذا، ولفلان كذا، ألا وقد كان لفلان كذا۔" Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) kaže: "Najbolja sadaka je ona koju daješ kada si zdrav i još uvek snažno vezan za svetovni imetak." Sve dok je čovek zdrav, jedva da misli na smrt. Nada se dugom životu i teži svetovnom bogatstvu. "To je sadaka koju daješ dok se nadaš bogatstvu i strahuješ od siromaštva." Ako daješ uprkos strahu da bi se tvoj imetak mogao smanjiti, onda je to najvrednija i Allahu najdraža sadaka. Najbolja sadaka je ona koja se daje upravo u takvoj situaciji. Ne odlaži svoju sadaku do trenutka kada ti duša već dođe u grlo i lekari ti više ne daju nadu. Ranije, kada bi neko bio na samrti, ljudi su dolazili da jedni drugima oproste, a umirući bi bio pri punoj svesti. Danas ljudi često leže priključeni na aparate u bolnici, ne mogu ni da govore ni da delaju, a možda se još uvek nadaju izlečenju. Naš Poslanik kaže: Ne odlaži davanje sve dok ne budeš na samrtnoj postelji, pa tek onda počneš da deliš svoj imetak ovoj i onoj osobi. Imaj na umu: u tom trenutku, imetak faktički već pripada tvojim naslednicima. Ono što tada deliš, ionako više nije tvoje; ti si na izdisaju. Zato je ubedljivo najbolje davati sadaku dok si još uvek zdrav. Neka Allah svima nama podari ovu svest, inšaAllah.

إِنَّمَا الْمُؤْمِنُونَ إِخْوَةٌ فَأَصْلِحُوا بَيْنَ أَخَوَيْكُمْ ۚ وَاتَّقُوا اللَّهَ لَعَلَّكُمْ تُرْحَمُونَ (49:10) Allah, azze ve dželle, objavljuje da su vernici braća. Među braćom, naravno, ne ide uvek sve glatko; ponekad može doći do svađe ili nesuglasica. Zato Allah, azze ve dželle, kaže: „Zato uspostavite mir među njima, kako bi vam milost bila ukazana.“ Naravno, i čovek pravi greške. A kada se to desi, trebalo bi zatražiti oproštaj od druge osobe. Allah voli one koji drugima opraštaju njihove greške. On voli ljude koji čine dobro. Ako želiš da budeš rob kojeg Allah voli, moraš umeti da praštaš. Time stičeš Njegovu milost i ubrajaš se među Njegove miljenike. Čovek poseduje osobinu koju druga živa bića nemaju: on ne zaboravlja tako brzo. Kada mu je učinjena nepravda, on pomisli: „Ovaj čovek mi je to uradio, vratiću mu milo za drago ili ću ga udariti“, i u sebi skuplja ogorčenost. To uglavnom nije slučaj kod drugih živih bića, kao na primer kod životinja. Postoji samo nekoliko izuzetaka: životinje poput kamila ili slonova nikada ne zaboravljaju šta im je učinjeno. Poznato je da se kasnije osvete kada ponovo pronađu onoga ko im je učinio zlo ili ih mučio. Kod većine drugih životinja to je, međutim, drugačije. Čak i kada se međusobno bore, one to ubrzo zaborave i ne gaje ogorčenost. Pošto se čovek na ovom svetu ipak nalazi na ispitu, on u sebi nosi najrazličitije osobine. U njemu se nalazi i dobro i zlo. Allah, azze ve dželle, nam naređuje da činimo dobro. On voli onoga ko čini dobro i sledi Njegove naredbe, i ukazuje mu Svoju milost. Zato je potpuno nepotrebno činiti stvari koje se Allahu ne dopadaju. Ako se sa nekim ne slažeš i ne voliš ga, jednostavno se udalji i ograniči kontakt. Kao i sve u životu, i to prolazi. Ništa ne traje večno, ništa ne ostaje onakvo kakvo jeste. I u nekom trenutku shvatiš da od cele te stvari nije ostalo ništa. Zbog toga bi u ovim stvarima trebalo biti pažljiv. Neprijateljstvo i međusobno izbegavanje su ponašanja koja se Allahu ne dopadaju kod vernika. Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže da za vernika nije ispravno da se ljuti na drugog duže od tri dana. Ako nekoga ne voliš, nemoj puno da pričaš sa njim. Jednostavno ga pozdravi i drži se na distanci. Umesto toga, gajiti ogorčenost i govoriti: „Svađaću se i udariću“, to su ponašanja koja šejtan voli. Neka nas Allah sačuva od toga. Loše osobine poput gajenja ogorčenosti iscrpljuju čovekovu dušu. A kada je duša iscrpljena, to čoveka potpuno izmori. Tada misli neprestano kruže oko te negativnosti, i čovek ne može ni na šta drugo da misli. Što se čovek više time opterećuje, to trpi veću materijalnu i duševnu štetu. Neka nas Allah zaštiti od toga. Neka nas Allah sačuva od zla našeg sopstvenog ega.