Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: "Halakal musawwifun." Zaista, oni koji odlažu će propasti. Sadaka Resulullah, ev kema kal. Oni koji kažu: "To ću uraditi, to ću uraditi kasnije", su propali, kaže naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. To znači, kada predstoji neki zadatak ili dobro delo, ne treba da ga odlažete, kaže naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Jer kada kažete: "Uradiću to kasnije", samo Allah zna šta će se desiti do tada. Tako nešto s vremenom prelazi u naviku. Ako neko stalno iznova govori: "Uradiću to odmah, uradiću to kasnije, ustaću kasnije, krenuću kasnije", tome prosto nema kraja. Tako dobra dela, koja bi zapravo trebalo obaviti, ostaju zapostavljena i neurađena. Prema blagoslovenim rečima našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, stoga ne bi trebalo da odlažete zadatak sve dok imate mogućnost da ga obavite. To u osnovi znači: "Što možeš danas, ne ostavljaj za sutra." Jer je neizvesno da li ćemo sutrašnji dan uopšte doživeti. Ako čoveku pređe u naviku da sve odlaže, to neminovno vodi u lenjost. Šejtan (đavo) ga tada odvraća od njegovih dužnosti i dobrih dela. Dok mu on šapuće: "I onako ćeš to uraditi, uradi to kasnije, prvo se pobrini za druge stvari, umoran si, odmori se, imaš još dovoljno vremena, ne žuri", često prođe ceo život, a da se zadatak nikada ne završi. Čovek isplanira tako mnogo toga, ali na kraju ne uradi ništa. Zato je najbolje svaki predstojeći zadatak obaviti odmah, dok za to još ima snage i bistrog uma. Bilo da se radi o ovosvetskim ili onosvetskim stvarima: ništa od toga ne bi trebalo odlagati čim se za to ukaže prilika. Niko ne zna koliko mu je životnog veka podario Allah, Moćni i Uzvišeni (Azze ve Dželle). Ti doduše kažeš: "Uradiću to kasnije, doći ću kasnije", ali je neizvesno da li ćeš doživeti sutrašnji dan; za to nemaš nikakvu garanciju. Dakle, ako si naumio da nešto uradiš, onda to obavi odmah. Naravno, ponekad čovek jednostavno nema mogućnost za to, to je druga stvar. Ali ako postoji mogućnost, onda nemoj odlagati tu stvar. Ne ostavljaj je za kasnije. Jedan veliki učenjak – čije sam ime upravo zaboravio – jednom je bio upitan: "Kako si stekao toliko znanja?" Odgovorio je: "Čuo sam ovaj plemeniti hadis i nakon toga više nikada ništa nisam odložio." Upravo zbog toga je postao tako veliki učenjak. Milioni, pa i milijarde muslimana su imali koristi od njega. Bio je zaista značajan učenjak, iako ne mogu trenutno da se setim njegovog imena. On je usvojio ovaj plemeniti hadis, stekao znanje i ljudi su od toga imali koristi. Neka i nas Allah sačuva od lenjosti. Neka On spreči da nam pređe u naviku da odlažemo svoje zadatke, inšallah. Neka Allah svima nama podari zdravlje i blagostanje i omogući nam da činimo dobra dela, inšallah.

وَعِبَادُ ٱلرَّحۡمَٰنِ ٱلَّذِينَ يَمۡشُونَ عَلَى ٱلۡأَرۡضِ هَوۡنٗا وَإِذَا خَاطَبَهُمُ ٱلۡجَٰهِلُونَ قَالُواْ سَلَٰمٗا (25:63) Allah naređuje Svojim robovima, koje On voli i koje je uputio na Pravi put, u ovom uzvišenom Kuranu, da ne obraćaju pažnju na neuke ljude kada im se ovi obraćaju besmislenim rečima. „Uopšte se ne upuštajte u raspravu sa njima“, kaže Allah. Jer bez obzira šta vi uradili: njihov cilj nije da uče, već jednostavno samo da nanesu štetu. Svojim rečima pokušavaju da isprovociraju i ponize sagovornika, kako bi se on upustio u raspravu... Oni jednostavno samo žele da započnu svađu, kako bi se ljudi okomili jedni na druge. Upravo zato Allah kaže: „Ne upuštajte se u rasprave sa neznalicama.“ Neznalica ionako ne razume, koliko god mu vi objašnjavali. Da on to može da razume, stvar bi bila sasvim drugačija. Ali neznalica ne sledi nikakvu logiku; njegove izjave nemaju ni najmanje veze sa istinom. On samo pokupi nešto iz priča rekla-kazala i onda ti to prebacuje kao da je to neki nepobitan zakon. On ti upućuje najgore uvrede i želi ti samo zlo. Zato se ne upuštajte u raspravu sa neznalicama. Najbolje je da ih potpuno ignorišete. Jer ti si iznad tako nečega. Ne moraš da se spuštaš na taj niski nivo. A čak i ako to uradiš, od toga nema apsolutno nikakve koristi. Kada bi bilo ikakve koristi od spuštanja na njegov nivo, to bi bilo u redu – ali ni to nije slučaj. Ako tvoj sagovornik ne dozvoljava da se s njim razgovara, onda jednostavno ćuti, idi odatle ili promeni temu. Besmisleno je beskrajno raspravljati sa ljudima koji ionako ne prihvataju istinu. Rasprava se samo odugovlači, a on time navlači na sebe još više grehova. A tebi to na kraju samo pokvari raspoloženje. Pošto Allah to najbolje zna, On nam pokazuje ovaj put. Kratko rečeno: uopšte se ne upuštajte u raspravu sa neznalicama. Svet je pun takvih neznalica. A u današnje vreme oni još imaju i ove uređaje u rukama. Zahvaljujući tim uređajima iznenada sebe smatraju najvećim učenjacima na svetu. Pri tome ne poklanjaju pažnju nijednoj jedinoj reči svog sagovornika. Zato nema apsolutno nikakvog smisla tu se uzalud truditi. Da tvoj sagovornik nije neznalica, sa tobom bi razgovarao razumno i u miru. Ali njegova namera ionako nije da nešto nauči. On samo želi da provocira i pravi štetu. Zato je distanca najbolji odgovor koji im se može dati. Ako im ne odgovoriš, oni polude, potpuno izgube razum i postanu doslovno besni. Upravo zato moraš da se držiš podalje od takvog besnog psa. Ako se bakćeš s njim i pokušaš nešto da mu objasniš, on će ti samo naškoditi – a to za tebe nije dobro. Neka nas Allah sačuva od svakog zla. Ponekad uopšte nije tako lako ćutati i suzdržati se. Ipak je najbolje jednostavno ćutati, otići, promeniti temu i uopšte se u to ne upuštati. Jer neznalica ima svuda; čovek ne mora dugo da traži da bi našao neku. Oni su zaista svuda. Naše okruženje je prepuno neznalica – više nego što bi ti voleo. Neka im Allah podari razum da se opamete. Neka Allah i nas sačuva od zla našeg sopstvenog ega.

فَلِلَّهِ الْحُجَّةُ الْبَالِغَةُ „Allahu pripada krunski dokaz.“ (6:149) „Hudždža“ (dokaz) predstavlja apsolutnu, nepobitnu i konačnu istinu. To znači da je Allah, Svemogući i Uzvišeni, iznad svega, izvor sveg postojanja i istinitiji od bilo čega drugog. Ne postoji veća istina od Njega. Kao što je arapski pesnik jednom rekao: „Kullu ma 'ada Allahi batil.“ Sve osim Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, jeste ništavno. Pored postojanja Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, postojanje svega ostalog je beznačajno. Danas postoje ljudi koji sebe smatraju pametnima, ali ironično, postaju sve neukiji što više čitaju. Oni negiraju Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Negirati Njega u suštini znači tvrditi: „Apsolutno ništa ne postoji.“ Ljudi i sve ostalo postoje samo zato što ih je Allah, Svemogući i Uzvišeni, pozvao u postojanje. To je stanje najdubljeg, mračnog neznanja. Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) nazvao je ovu epohu „Drugo doba neznanja“ (Džahilijet). Neznanje u prvoj epohi Džahilijeta sastojalo se u tome da se jednostavno nije znalo baš ništa. Ipak, ljudi su tada bili u boljoj situaciji nego ovi danas. Pravili su sebi idole da bi im se klanjali; svakako su imali potrebu da veruju, ali nisu znali u šta. Klanjali su se stvarima koje nikada nisu mogle biti bogovi. Današnji ljudi, s druge strane, postaju sve neukiji što više čitaju, i tako zapadaju u još gore stanje. Oni negiraju sve i time u suštini negiraju i sopstveno postojanje. Ali nažalost, sve to što oni brane i podučavaju nije ništa drugo do đavolja igra. Đavo im pokazuje ovaj put kako bi pali još niže. Đavo nikada ne želi ništa dobro čoveku. Allah, Svemogući i Uzvišeni, nazvao ga je „Aduwwun Mubin“ (otvorenim neprijateljem). Đavo je tvoj neprijatelj, a sa neprijateljem se ne sklapa prijateljstvo. Čak i ako ono što ti šapuće zvuči dobro, na kraju će ti nesumnjivo naškoditi. Upravo zato je postojanje Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, najveći dokaz, prava „Hudždža“. Ne postoji veća istina od ove. Istinsko postojanje se nalazi samo u Allahu... Mi smo, s druge strane, samo senke. Čitav univerzum je delo koje je stvorio Allah, Svemogući i Uzvišeni... Sve je stvoreno beskrajnom moći i mudrošću Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Njegova moć i mudrost prevazilaze ljudski razum. Jer ljudski razum ima svoje granice i ograničenja. Za Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, s druge strane, ne postoje nikakve granice. Nepobitno je: Allah, Svemogući i Uzvišeni, stvorio je svaki trenutak, ovaj svet, onaj svet, prostor i vreme – ukratko sve. Sve stvoreno je naspram Allahove moći apsolutno ništa, baš ništa. Ali pogledaj današnje ljude: potpuno su izgubili orijentaciju. Oni bukvalno rade na sopstvenoj propasti. To znači da čine sve što mogu da unište i izbrišu sami sebe. Jer ako se neko ko zaluta na ovaj pogrešan put ne pokaje i ne dozove pameti, biće zauvek izgubljen i osuđen na propast. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka Allah podari Uputu svim ljudima, inšallah. Jer ovo neznanje je tako podmukla bolest, gora čak i od šuge; širi se munjevitom brzinom sa jedne osobe na drugu. Prelazi s jednog na drugog i beskrajno se širi. Za šugu postoji lek, ali za ovo neznanje, ako se osoba ne pokaje, nema apsolutno nikakvog spasa. Neka nas Allah sačuva. Neka On zaštiti naše porodice, našu decu i sve nas od ovog neznanja i đavoljih zamki, inšallah. Neka nas Allah sačuva od toga.

وَأَنفِقُوا مِن مَّا رَزَقْنَاكُم (63:10) Allah, Uzvišeni i Svemogući, kaže: "I udeljujte od onoga čime smo vas Mi opskrbili." Udeljujte; to znači, dajte u dobrotvorne svrhe i trošite i na sebe. Kao što je objašnjeno u plemenitim hadisima našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem): Ako neko teži Allahovom zadovoljstvu, čak se i ono što potroši na sebe računa kao da je udeljeno na Allahovom putu. Sve što potroši na sebe, svoju porodicu, svoju rodbinu i komšije, postaje mu dobro delo (hasanat) i blagoslov. To je ogromna prednost za muslimana. Kada je čovek musliman, sasvim prirodno mu se na mnogo načina ukazuje dobro. Allah prima njegova dela – i prošla i buduća – i blagosilja njegov život (bereket). Međutim, ako poriče Allaha, može da pomaže i udeljuje koliko god hoće; to neće biti od koristi ni njemu, ni njegovoj porodici, a ni njegovim komšijama. Takvi ljudi ionako retko išta daju svojim komšijama. Oni ne pomažu kako bi postigli Allahovo zadovoljstvo. A i kada to rade, onda je to uglavnom samo iz lične koristi. Zato nam naš Poslanik savetuje da prilikom udeljivanja radi Allahovog zadovoljstva, prvo treba da počnete od sebe. Ako nešto preostane, dajte to svojoj porodici, svojoj rodbini, svojim komšijama i svakome kome je potrebna pomoć, gde god da se nalazi. To znači: Raspodeli im ostatak svoje opskrbe, daj njima da bi Allah dao i tebi. I da bi se tvojim rukama uvek činilo dobro. Kao što smo već rekli: Biti musliman je ogromna milost i velika blagodat od Allaha, Uzvišenog i Svemogućeg. Zbog toga sve dobija na vrednosti i ispunjava dublji smisao. Svaki minut tvog života i sve što radiš ima neku korist; ništa od toga nije uzalud. Bez vere (imana) i bez islama, čovek vodi potpuno prazan život. Možda on misli da mu je život veoma ispunjen; ali sramna dela i zlo koje čini, ne donose mu ni korist ni dobitak. Tek kada se pokaje i krene Allahovim putem, on je zaista na dobitku: يُبَدِّلُ اللَّهُ سَيِّئَاتِهِمْ حَسَنَاتٍ (25:70) To znači: Allah, Uzvišeni i Svemogući, pretvara njihova loša dela i grehe u dobra dela. Zbog toga je upravo to od tako velike važnosti. Allah poziva ljude u Džennet kako bi pronašli Pravi put. On kaže: "Ne idite u džehennemsku vatru." Ljudi se, međutim, bukvalno trude i takoreći kažu: "Mi po svaku cenu hoćemo u Džehennem." Neka nas Allah sačuva toga i, inšaAllah, ne dozvoli da skrenemo sa Pravog puta.

Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je jednom rekao: "Lillāhi'l-asmā'u'l-ḥusnā fad'ūhu bihā" – Allah (Azze ve Dželle) ima devedeset i devet imena. "Čitajte ih", preporučuje nam naš Poslanik. Takođe je rekao: "Ko ih nauči napamet ili ih čita, ući će u džennet." Imena Allaha (Azze ve Dželle) su, naravno, bezbrojna, ali ummetu našeg Poslanika je objavljeno devedeset i devet. Bilo bi veoma blagosloveno kada bismo ih čitali svaki dan. Time stičemo radosnu vest našeg Poslanika. "InšaAllah, ući ćete u džennet", rekao je on (sallAllahu alejhi ve sellem). Ponekad se ljudi, naravno, pitaju: "Koje od Njegovih imena treba da učimo?" U tarikatu je lepa praksa svakodnevno trista puta učiti "Ja Vedud". To jača ljubav među ljudima. A gde je ljubav, tu jedni drugima ne nanose bol. Ime "Vedud" predstavlja duboku naklonost i ljubav. Naravno, ono obuhvata i mnogo više; imena Allaha (Azze ve Dželle) imaju beskrajnu dubinu. Ovo je veoma važan zikr. Elhamdulillah, naš Mevlana Šejh Nazim ga je preporučio ljudima u tarikatu. Trebalo bi ga redovno učiti; ali naravno, postoje i druga imena. Onaj ko se pita: "Koje od njih da učim?", najbolje bi bilo da svih devedeset i devet imena pročita jednom dnevno. Činite zikr! U Allahovim blagoslovenim i lepim imenima leži blagoslov, koji ljudima donosi bezbrojna dobra. Ko živi spominjući Allaha, događa mu se dobro i biva sačuvan od zla. Neka Allah učini ovaj zikr postojanim u nama i čvrsto ga usadi u naša srca, inšaAllah. Neka On to podari i svima onima koji to do sada još uvek ne čine. Jer u današnje vreme mnogi ljudi ne poznaju ni religiju ni veru, ni Poslanika ni Allaha (Azze ve Dželle). Oni vode prazan život. I ne samo to: oni u tu prazninu uvlače i druge, tvrdeći: "Pa tu ipak nema ničega." Pri tome i ne slute kakav veliki blagoslov donosi učenje makar i samo jednog imena Allaha (Azze ve Dželle). To donosi Allahovu svetlost (nur) u njihova srca i na njihova lica; njihov život postaje lepši i blagosloveniji. Neka nam Allah ne uskrati ovaj blagoslov i neka ga podari i onima koji to još ne čine, inšaAllah.

Veliki šejh, šejh Abdulah Dagestani, uvek je govorio: "Čovek ima četiri neprijatelja." Bez obzira da li je on samo čovek ili musliman... Jer, ako čovek nije musliman, kakve veze uopšte ima to što ima neprijatelje? Reč je o duhovnim neprijateljima. Ovi ne materijalni, već duhovni neprijatelji su: ego (nefs), svet (dunjaluk), strasti (hava) i đavo (šejtan). Đavo, dakle, dolazi tek na samom kraju. On je najslabiji od ovih neprijatelja. Ego (nefs) je, s druge strane, naš najveći neprijatelj, on je na prvom mestu. Naš Poslanik (neka su mir i blagoslovi na njega) je rekao: "Nafsukal-lati bayna janbaik." To znači: "Ego u tebi je tvoj najveći neprijatelj." Ne sme se pomagati svom neprijatelju. Ne sme se činiti ono što neprijatelj traži. Ako kažeš: "Ti jesi moj neprijatelj, ali ja ti služim", tome onda nema kraja. Bez obzira na to šta mu daš, nikada se neće zasititi. Uvek samo pita: "Ima li još?" Baš kao i pakao, koji pita: "Hal min mazid?" On pita: "Ima li još? Ima li još?" Bez obzira na to koliko ubaciš u njega, on se nikada ne napuni. Isto je i sa egom. Što mu više daješ, on više traži. Bez obzira s koliko ga loših stvari hraniš, on se neće zasititi i kaže: "Daj mi još, daj mi još." Najveća zla današnjice su, međutim, alkohol i droge. Neka nas Allah sačuva od toga. Ego stalno zahteva. Ako mu popustiš, počinje s malim, ali onda traži sve više i nikada ne prestaje. Šta je onda lek za to? Mora se saseći u korenu dok je još uvek mali. Mora mu se zgaziti glava. Mora se zgaziti glava neprijatelju. Ne sme mu se dati ono što želi i ne smeju se praviti kompromisi. Ponekad mi dolaze ljudi i govore: "Naše dete je poprimilo loše navike, postalo je zavisno od ovih supstanci." Pitaju: "Šta da radimo?" Ja im onda kažem: Ne dajte mu više novca. Ako mu ne dajete novac, neće moći sebi ništa od toga da kupi. Tada se često čuje: "To je nemoguće, uništava kuću i tuče nas." Zavisnik misli: "Ionako me se plaše", i vrši još veći pritisak na njih. Zato se od samog početka apsolutno ne sme popuštati. Neko ko želi da se oslobodi ove bolesti mora svojoj porodici reći sledeće: "Koliko god da plačem, molim ili se bacam na pod – nikada mi ne dajte novac." Jer ova zavisnost ne funkcioniše bez novca. Ona stalno zahteva novac. Ako mu ništa ne dajete, to ga može barem malo usporiti i možda spasiti. Nedavno mi je došao neko ko je postao zavisan od kockanja. Kockanje je još gore od svega ostalog, neka nas Allah sačuva od toga. Ko je zavisan od kockanja i želi da se toga oslobodi, trebalo bi da kaže svojoj porodici: "Ni pod kojim uslovima mi ne dajte novac." "Obavestite sve: 'Zavisan sam od kockanja, zavisan sam od ove đavolske stvari'." Trebalo bi da kaže: "Da bih se oslobodio ove zavisnosti, apsolutno mi ne dajte novac, čak ni u nameri da mi pomognete." To barem donekle pomaže. Malo po malo, s Allahovom dozvolom i u skladu s njegovom iskrenom namerom, Allah će ga spasiti, inšallah. Kao što je rečeno, ego je naš prvi neprijatelj. Ne služite ovom neprijatelju, ne usrećujte ga. Stavi neprijatelja pod svoju kontrolu, ne padaj ti u njegove ruke. Ako savladaš tog neprijatelja zvanog ego, uzdižeš se do najviših stepena. Dostižeš nivo istinske ljudskosti. Ali ako mu služiš, toneš niže od najniže životinje. Neka nas Allah sačuva od toga. Danas ima tako mnogo mogućnosti da se čine loše stvari. Ranije svega toga nije bilo. U mestu gde smo ranije živeli, na primer, bio je – neka mu se Allah smiluje – samo jedan zavisnik. Osim njega niko nije pio. I on je pio samo alkohol, nije uzimao nikakve druge supstance. Kada se čovek danas osvrne oko sebe, sve je puno stvari koje su hiljadu puta gore od alkohola. Droge i slično proširili su se svuda. Neka nam Allah pomogne, neka nas sačuva i neka spasi sve zavisnike, inšallah.

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ابدأ بنفسك فتصدق عليها، فإن فضل شيء فلأهلك، فإن فضل شيء عن أهلك فلذي قرابتك، فإن فضل عن ذي قرابتك شيء فهكذا وهكذا۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) je rekao: „Počni sa sadakom (milostinjom) prvo od sebe.“ To znači da naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) preporučuje da prvo podmirimo sopstvene potrebe i damo sadaku sami sebi. Ako nakon podmirivanja tvojih sopstvenih potreba ostane nešto, onda to daj svojoj porodici. Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže da, kako ne bi zavisio ni od koga, treba da daš prvo sebi, a zatim svojoj porodici. Ukoliko i nakon toga nešto ostane, daj svojim rođacima. Ako čak i nakon tvojih rođaka ostane nešto, onda to daj svojim komšijama i drugim bliskim osobama. Dakle, počinješ sa pomaganjem onome ko ti je najbliži: sebi. Zatim slede tvoja porodica, tvoji rođaci, a potom komšije i prijatelji. Kako ni oni ne bi zavisili ni od koga, prvo bi trebalo da podržiš svoje blisko okruženje. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ابدأ بمن تعول۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Počni sa davanjem od onih za čije si izdržavanje odgovoran.“ To znači da ne bi trebalo da pomažeš drugima, za koje ne snosiš odgovornost, dok zanemaruješ svoju obavezu da brineš o sopstvenoj porodici. Ne, prvo podmiruješ potrebe svoje porodice, a tek nakon toga daješ drugima. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا أعطى الله أحدكم خيرا فليبدأ بنفسه وأهل بيته۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Kada vam Allah podari neko dobro poput bogatstva, onda sa trošenjem počnite prvo od sebe i članova svojih porodica.“ Allah ti je podario blagodat da bi bio zahvalan. Pošto dolazi od Allaha, koristiš je prvo za svoje sopstvene potrebe i pokazuješ zahvalnost. Nakon toga, nju trošiš na svoju porodicu, zatim na svoje rođake, i nastavljaš tim redosledom. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا أنفق الرجل على أهله نفقة واحتسبها كانت له صدقة۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Kada neko nešto potroši na svoju porodicu i pri tome se nada Allahovoj nagradi, onda se to računa kao sadaka.“ Iako si obavezan da brineš o svojoj porodici, podmirivanje njihovih potreba se istovremeno računa kao sadaka. Jer, ti to radiš radi Allahovog zadovoljstva i nadaš se nagradi od Njega. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا كان أحدكم فقيرا فليبدأ بنفسه، فإن كان فضل فعلى عياله، وإن كان فضل فعلى ذي قرابته، فإن كان فضل فها هنا وها هنا۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Ako je neko od vas bio siromašan pa dođe do materijalnih sredstava, neka ih prvo iskoristi za sebe.“ Ova tačka, koju naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) naglašava, veoma je važna: kada dođeš do novca, moraš prvo da podmiriš sopstvene potrebe, kako ne bi zavisio ni od koga i kako ne bi morao ikoga išta da moliš. Nije dobro biti u situaciji da moraš od drugih nešto da tražiš. Zato, kada ti Allah podari opskrbu (rizq), prvo podmiri sopstvene potrebe. Čovek treba da počne od sebe; ako ostane viška, treba time da zbrine svoju porodicu. Ako preko toga ostane još nešto, može to dati svojim rođacima. Ako i nakon toga i dalje postoji višak, može ga podeliti drugim ugroženima u svom okruženju. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إن الصدقة على ذي القرابة يضاعف أجرها مرتين۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Nagrada za sadaku datu rođacima i bliskim osobama je dvostruko veća.“ To znači, ona vredi duplo više od obične sadake. Ako pomogneš svojim rođacima i svojoj porodici, dobijaš dvostruku nagradu za svoju donaciju. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: أول ما يوضع في ميزان العبد نفقته على أهله۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Prvo što će biti stavljeno na robovu vagu (Mizan), jesu njegovi izdaci za njegovu porodicu.“ Mizan znači vaga. Prvo što će na Sudnjem danu biti stavljeno na vagu dela jesu troškovi koje je neko izdvojio za svoju porodicu. Ako čovek troši svoj imetak za dobrobit svoje porodice, prvo za šta će dobiti nagradu na ahiretu – na Sudnjem danu – biće upravo to. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: أفضل الدنانير دينار ينفقه الرجل على عياله، ودينار ينفقه الرجل على دابته في سبيل الله، ودينار ينفقه الرجل على أصحابه في سبيل الله عز وجل۔ Najvredniji dinar... Dinar je zlatnik, valuta iz davnih vremena. U to vreme postojali su dinar i dirham, pri čemu je dinar bio najveća novčana jedinica. Dinar koji neko potroši na članove svoje porodice je kod Allaha najvredniji i najbolji novac. Takođe, dinar koji se potroši na Allahovom putu, na primer u džihadu ili na nekom dobrom putovanju za svoju jahaću životinju, kod Allaha je veoma uzvišen. Isto važi i za dinar koji se potroši na putu uzvišenog Allaha za svoje saputnike. To znači da su ovo najbolji izdaci koji se mogu načiniti, kaže naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam). قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: كل ما صنعت إلى أهلك فهو صدقة عليهم۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Svaki izdatak koji načiniš za svoju porodicu radi Allahovog zadovoljstva je sadaka.“ Tvoji izdaci nisu uzaludni. Možda misliš: 'Ionako sam obavezan da brinem o svojoj porodici.' To je istina, ali te Allah (Azze ve Dželle) svejedno višestruko nagrađuje za to. Kao što je rečeno, ne zaboravite da pri tome težite Allahovom zadovoljstvu. Trebalo bi trošiti sa namerom: 'Allah nam je dao našu opskrbu, i mi želimo da je koristimo na dozvoljen (halal) način u dobre svrhe' – dakle u ime Allaha. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ما أطعمت زوجتك فهو لك صدقة، وما أطعمت ولدك فهو لك صدقة، وما أطعمت خادمك فهو لك صدقة، وما أطعمت نفسك فهو لك صدقة۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Hrana koju daješ svojoj supruzi, važi za tebe kao sadaka.“ To znači, čak i kada tvoja supruga jede od hrane koja je skuvana kod vas kući, to se tebi računa kao sadaka. I hrana koju daješ svom detetu je za tebe sadaka. Obezbeđivanje sredstava za život dece se računa kao sadaka. Hrana koju daješ svom radniku koji radi za tebe je takođe sadaka za tebe. Čak i hrana kojom prehranjuješ samog sebe je za tebe sadaka. To znači da ti se u sadaku ubraja kako tvoja sopstvena hrana, tako i hranjenje drugih. Allah (Azze ve Dželle) je veoma plemenit, Njegova milost je beskrajna. On ti daje sve; ti jedeš i piješ, i čak i tim trošenjem na samog sebe zarađuješ nagradu. To je lepota vere i postojanja kao vernik. Životinja je u boljem stanju nego čovek bez vere, jer životinja barem svojim pukim postojanjem zahvaljuje Allahu na svojoj hrani. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: دينار أنفقته في سبيل الله، ودينار أنفقته في رقبة، ودينار تصدقت به على مسكين، ودينار أنفقته على أهلك، أعظمها أجرا الذي أنفقته على أهلك۔ Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) kaže: „Dinar koji potrošiš na Allahovom putu...“ Ponovo dinar – kao što je već pomenuto, najvrednija valuta tog vremena, zlatnik. Dinar koji potrošiš radi Allahovog zadovoljstva; dinar koji upotrebiš kako bi oslobodio roba... Novac koji potrošiš da otkupljenjem oslobodiš čoveka iz ropstva i podariš mu slobodu, donosi ogromnu nagradu, ukoliko je to učinjeno radi Allahovog zadovoljstva. Dinar koji daš siromahu kao sadaku... Taj siromah će novcem koji si mu donirao moći jedno vreme da brine o sebi i svojoj porodici. A tu je i dinar koji potrošiš na svoju porodicu. Ako se čovek zapita: „Koji je od njih najvredniji i donosi najveću nagradu?“, naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) pojašnjava: „To je dinar koji potrošiš na svoju porodicu.“ To znači da, među ovim četiri stvarima – bilo da je to zalaganje na Allahovom putu, oslobađanje robova ili sadaka nepoznatom licu – naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) nas obaveštava da je najbolji izdatak onaj koji napraviš za svoju porodicu.

وَهُوَ ٱلَّذِي سَخَّرَ ٱلۡبَحۡرَ لِتَأۡكُلُواْ مِنۡهُ لَحۡمٗا طَرِيّٗا وَتَسۡتَخۡرِجُواْ مِنۡهُ حِلۡيَةٗ تَلۡبَسُونَهَاۖ (16:14) Allah, azze ve dželle, kaže: On je stvorio more za ljude, kako bi iz njega izvukli korist. Da biste iz njega jeli sveže meso i vadili nakit, poput bisera i sličnog, da biste ga nosili. Allah, azze ve dželle, nam je sve potčinio (učinio musahhar). Šta znači "musahhar"? To znači da ga je Allah, azze ve dželle, stvorio za našu korist i stavio nam na raspolaganje kao sredstvo. Zemlja, nebo, planine i kamenje – sve što je Allah, azze ve dželle, stvorio – spominje Ga (čini zikr). Zbog toga će čovek, koji zajedno sa njima spominje Allaha, takođe imati koristi od njih. Međutim, ko ne spominje Allaha, ko Ga se uopšte ne seća i misli samo na druge stvari, on spada u gubitnike. Bez obzira na to koliko naporno rade, uvek tvrde: "Ja to znam, ja to radim." Oni objašnjavaju: "Tako i tako se dogodilo", ali Stvoritelja ne spominju. Oni ne spominju Allaha, azze ve dželle. Iako sve sasvim očigledno dokazuje Allahovo postojanje. Oni to ipak poriču. Trude se svim silama, neumorno i bez oklevanja, da ljude udalje od Allaha. Ali njihovi napori su uzaludni; na kraju će ostati praznih ruku. To im uopšte neće doneti nikakvu korist, već će im doneti samo gubitak. Istinsko znanje je samo ono znanje koje nam Allah daje i objavljuje. Sve ostalo je čisto neznanje. Stalno se hvale: "Izgradili smo bezbroj univerziteta i obrazovali toliko i toliko studenata", ali to su beskorisne nauke... Neka nas Allah sačuva od toga. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je već molio: "Neka nas Allah sačuva od beskorisnog znanja." "Allahumme inni e'uzu bike min 'ilmin la jenfa', ve min kalbin la jahša'." Neka nas Allah sačuva od srca koje Ga se ne boji. "Neka nas Allah sačuva od beskorisnog znanja" – ovo je dova našeg Poslanika. Neka nas Allah sve obuhvati blagoslovom ove dove, inšallah. Mora, naravno, ima svuda po svetu; najveći deo Zemlje se, kao što je poznato, sastoji od vode. Međutim, mi se nalazimo u poslednjem vremenu, a Allah, azze ve dželle, u Časnom Kur'anu takođe ukazuje na to: ظَهَرَ ٱلۡفَسَادُ فِي ٱلۡبَرِّ وَٱلۡبَحۡرِ (30:41) On kaže: "Na kopnu i na moru postao je vidljiv nered." Zbog toga što je čovečanstvo skrenulo sa Pravog puta, uništilo je ovo ogromno more i sve ostalo. Međutim, propis islama, naredba Allaha, azze ve dželle, glasi: Održavajte sve čistim. Oni, s druge strane, rade upravo suprotno i trude se da sve zagade. Ono što jedu je nečisto, ono što piju je nečisto. Neka nas Allah sačuva od toga. Ako se nešto radi bez bismille, nikakvo čišćenje ne pomaže. Oni ionako nemaju istinsko razumevanje čistoće. A to što se bismilla izostavlja, čini sve samo još mnogo nečistijim. Neka Allah podari uputu i, inšallah, pošalje zaštitnika. Kako bi se čistoća ponovo vratila. Kada on dođe, inšallah, sve će ponovo biti potpuno čisto. Neka nas Allah, inšallah, uskoro spoji sa njim.

Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Tafakkuru sa'atin khayrun min 'ibadati sab'ina sanah", ili sličnim rečima. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: "Jedan sat dubokog razmišljanja bolji je od sedamdeset godina ibadeta." Jer mnogi ljudi često deluju, a da o tome uopšte ne razmišljaju. Bilo da je reč o ibadetu ili svetovnim stvarima: celog života jure za svim i svačim, uvek s mišlju: "Ovo još moram da obavim." Međutim, u tome nema bereketa; to je nešto što ne donosi apsolutno nikakvu korist. Na taj način ovih sedamdeset godina prođe potpuno uzalud. Ovo stanje je u današnje vreme još prisutnije, jer je svetovni život naveo ljude da zaborave na Ahiret. Oni više ne pronalaze ni vreme za razmišljanje. Jure sa jednog mesta na drugo, a svoje oskudno slobodno vreme traće na tričarije i besmislene aktivnosti. Rade stvari koje im ne donose nikakvu korist. Trče za ljudima koji im samo štete, obožavaju ih i iskazuju im počast. Ipak, kada bi čovek bio zdravog razuma i kada bi zastao i razmislio, pronašao bi pravi put. Sa samo ovim jednim satom dubokog razmišljanja, čovek bi zadobio svoj pravi život. Zadobio bi za sebe kako ovosvetski, tako i daleko važniji, onosvetski život. U suprotnom, čovek neprestano juri i ni za šta više nema vremena. Čovek misli u sebi: "Neprestano trčim svojim putem, pa ću valjda negde i stići." Ali na kraju shvati da je stigao u apsolutno ništavilo i da tamo nema baš ničega. Zbog toga pravi život znači okrenuti se sebi i zapitati se: "Da li postupam radi Allahovog (Azze ve Dželle) zadovoljstva? Da li su to stvari koje On voli?" Ko to ne učini, gubi svoj život. Kada neko umre, kaže se: "Izgubio je život." Ali onaj ko zaista gubi svoj život jeste čovek koji ne razmišlja i koji promaši pravi put. Život onoga ko razmišlja i pronalazi pravi put, međutim, nije izgubljen; on je samo prešao na Ahiret. Ali čovek koji ne razmišlja, već kao konj sa naočnjacima naslepo juri naokolo, gubi svoj život i sve ostalo. Neka nas Allah sačuva toga. Upravo zbog toga je Allah (Azze ve Dželle) čoveku dao razum i sposobnost razmišljanja; zato zastanite i razmislite. Moramo uvek biti svesni Allahove uzvišenosti i čuvati naše poštovanje, kao i našu ljubav prema našem Poslaniku (s.a.w.). Neka nam Allah podari duhovnu budnost. Neka nas On, inšallah, zadrži na pravom putu i sačuva nas od zabluda.

إِنَّ نَاشِئَةَ ٱلَّيْلِ هِىَ أَشَدُّ وَطْـًۭٔا وَأَقْوَمُ قِيلًا (73:6) Allah kaže da je noćno vreme za namaz delotvornije i intenzivnije. Naš Poslanik (sallAllahu aleyhi wa sallam) kaže da je namaz noću mnogo vredniji od onog danju. Naš Poslanik (sallAllahu aleyhi wa sallam) kaže: "Ko klanja dva rekata noću, dobija toliku nagradu kao da je klanjao hiljadu rekata danju." Probuditi se neposredno pred jutarnji namaz da bi se klanjao tehadžud – makar to bila i samo dva rekata – donosi čoveku ovu ogromnu prednost. Ko želi, može naravno klanjati i više: na primer, namaz nakon uzimanja abdesta (Vudu), namaz zahvalnosti (Šukr), tehadžud i nakon toga namaz spasa (Nedžat). Hvala Allahu, ovi namazi su nam sredstvo da se približimo Allahu. Allah kaže u kudsijj hadisu: "Moj rob Mi se približava kroz dobrovoljne (nafila) ibadete." Allah kaže: "Što Mi se više približavate, to više postajem vaša ruka kojom hvatate, vaše oko kojim gledate i vaš jezik kojim govorite." Na taj način se Allahova mudrost pokazuje u tom čoveku. Što tvom egu ova dela teže padaju, to ti Allah daje veću nagradu za njih. Istovremeno time nastaje duhovna snaga. Zato je za one koji su u stanju da to čine veliki blagoslov klanjati tehadžud i dobrovoljne namaze noću, dok drugi spavaju. Ko je u stanju da to čini, trebalo bi da zahvali Allahu na tome i da Ga slavi. Ne treba gledati sa visine na druge i osuđivati ih pod motom: "Ja to radim, a oni ne." I to je veoma važno. Ne sme se zaboraviti: Allah ti je to omogućio, zbog čega i klanjaš; međutim, drugoj osobi On to još nije omogućio. Ako postaneš ohol i kažeš: "Uspeo sam sopstvenim snagama, ja sam klanjao", onda su svi ti namazi bili uzalud. Ako si dakle u stanju da obavljaš svoje namaze, zahvali Allahu, slavi Ga i uči dovu: "Neka ne bude manje, već više." Reci: "Neka me Allah sačuva, učini postojanim i neka mi pomogne." Mnogi ljudi kažu: "Ne možemo da ustanemo na tehadžud, ne uspevamo u tome." To je s jedne strane zato što se kasno ide na spavanje, a s druge zbog kratkih letnjih noći. Tada pomisle: "Samo ću još malo da legnem i da se odmorim", i odjednom je već jutro. Čak i ako je već svanulo, može se, ukoliko još ima vremena, ustati pre izlaska sunca i ipak obaviti ove namaze. Ali ako je vreme postalo prekratko, treba odmah klanjati jutarnji namaz, kako se ne bi propustio. I ljudi koji inače uopšte ne klanjaju trebalo bi polako da počnu sa tim, kad god im se ukaže prilika. Namaz je izuzetno važan, jer on je stub vere. Uz to nam je naš Poslanik (sallAllahu aleyhi wa sallam) preporučio noćne namaze kao poseban dar. Naš Poslanik (sallAllahu aleyhi wa sallam) je noću veoma često ustajao radi namaza. Čak i pre nego što je pet dnevnih namaza postalo obavezno, naš Poslanik (sallAllahu aleyhi wa sallam) je ustajao noću i klanjao. Neka nam Allah pomogne i učini nas postojanim u ovim lepim delima, inšallah.