Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, je taj koji nas uči istinskoj pristojnosti i savršenom ponašanju. Svako ko sledi njegov put i njegov sunnet, spada u robove koje Allah voli. Svaka osobina našeg Poslanika je plemenita, i sve što je radio je dobro i lepo. To je od velike koristi za čovečanstvo. Nijedan njegov postupak nikada nije bio bez smisla. "Ma yantiqu 'anil hawa" (53:3) – kao što se u Kur'anu kaže: On ne govori iz sopstvenog hira. Svaki njegov postupak je sunnet. On služi ljudima kao pouka i kao savršen uzor. Danas ima ljudi koji žele da se ugledaju na njega, i onih koji to odbijaju. Oni koji to odbijaju slede šejtanov put. Oni odbacuju sunnet. Oni izmišljaju način života po sopstvenim zamislima; a kada se susretnu sa istinskim sunnetom, oni ga odbacuju. Zato, ako želiš da budeš rob kojeg Allah voli, onda se potrudi da u svemu slediš uzor našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. Što se tiče sunneta, važi sledeće: postoje postupci koji su pali u zaborav, i oni koji se još uvek praktikuju. Naš Poslanik, sallAllahu alejhi ve sellem, rekao je: "Man ahya sunnati 'inda fasadi ummati falahu ajru shahid." To znači: Ko u vremenima propadanja oživi zaboravljeni sunnet – stvari za koje mnogi više i ne znaju da su sunnet... ...i tome podučava ljude, taj dobija nagradu i blagoslov stotine šehida. Stoga je najveća milost biti u srcu povezan sa našim Poslanikom. Ukazati mu poštovanje i duboko strahopoštovanje je za nas ogroman blagoslov. Jer ima mnogo onih koji sebe nazivaju muslimanima, ali mu ne pridaju istinsku vrednost. Mnogo je onih koji slede zabludele ljude – ljude koji ga ne poštuju, loše govore o njemu i ne prepoznaju uzvišenost našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. Međutim, oni koji čvrsto ostanu na njegovom putu su robovi koje Allah istinski voli. Allah će ih za to bogato nagraditi. Njihov put će biti ispunjen svetlošću, a u njihovim srcima će počivati svetlost, vera i duboki mir. Ko pak nije na njegovom putu upada u nevolje; takvi ljudi donose tugu samo sebi i drugima. Oni nikada ne pronalaze unutrašnji mir. Njihova srca i lica su obeležena tamom. Svi njihovi postupci vode u zlo. Neka nas Allah sačuva od njihovog zla. Ali oni koji iskazuju počast našem voljenom, blagoslovenom Poslaniku, sallAllahu alejhi ve sellem, u mesecu njegovog rođenja i uče mevlud, nalaze se na putu kojim je Allah zadovoljan. Ko mu uskrati ovu počast, ma koliko znanja o Kur'anu ili drugim stvarima posedovao – on sledi samo sopstvene zamisli i skrenuo je s Pravog puta. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nam Allah svima podari šefaat našeg Poslanika, sallAllahu alejhi ve sellem. Neka nas On, inšaAllah, nikada ne skrene sa njegovog puta.

„Wa likulli qawmin haad“ – „I za svaki narod postoji vodič.“ (Sura Er-Rad, 13:7). Allah, Uzvišeni i Svemogući, sigurno je svakome poslao vodiča. Pod ovim vodičem se podrazumeva vođstvo poslanika; upravo su poslanici ti koji pokazuju put koji je Allah odredio. Od Adema (alejhis-selam), poslanici su sledili jedni druge, sve dok se konačno nije pojavio naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). Nakon toga, ashabi i oni koji su sledili njihov put bili su ti koji su pozivali ljude na Pravi put. Oni su naslednici Poslanika, naslednici Muhammeda (sallallahu alejhi ve sellem). Ko god krene ovim putem, blagosloven je čovek koji poziva druge na Allahov pravi put. Svet, dakle, nikada neće biti bez njih. Sedmorica, Četrdesetorica, Abdali, Evtadi i Ahjari – svi su oni duhovni stubovi ovog sveta. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je o njima rekao: „Bihim tumtarun, bihim turzakun, bihim tunsarun.“ To znači: „Zahvaljujući njihovom blagoslovu pada kiša.“ „Preko njih dobijate svoju opskrbu.“ „Vaša sredstva za život dolaze njihovim posredovanjem.“ „I pobedu ostvarujete zahvaljujući njima“, tako govori Allah, Uzvišeni. To su ličnosti koje uvek moraju biti prisutne na ovom svetu. U Svojoj mudrosti, Allah im je poverio ovaj duhovni zadatak na svetu. Zato svet nikada nije bez njih. U poslednjem vremenu to može biti drugačije, ali obično ove ličnosti moraju biti prisutne, jer se sve dešava njihovim posredovanjem. Danas im neki ne pridaju nikakav značaj i tvrde: „Tako nešto ne postoji.“ Ko tako nešto kaže može biti musliman, ali ima mnogo neukih muslimana. Zbog toga bi trebalo ceniti i poštovati ljude koji se nalaze na Allahovom putu. Poslanici se moraju poštovati. Mora se ceniti njihova vrednost i značaj, jer nam Allah ukazuje ove blagodati preko njih. A najveća blagodat od svih je vera. Oni su poslati kako bi ljudi živeli zaista ljudski. Naravno, svaki narod ima svoje osobenosti i običaje. Kako na Sudnjem danu ne bi mogli reći: „Nismo ništa znali“, Allah, Uzvišeni, svakome je poslao vodiča. Dakle, poslanici ne potiču samo odavde, sa Bliskog istoka. Poslanici su slati u sve delove sveta. Kako bi ljudima služili kao Uputa, Allah, Uzvišeni, objavio im je knjige ili im dao objave. Sigurno su svi čuli za to, ali čovek je naprosto brzo sklon propadanju. Veoma je podložan tome da sledi svoj ego i šejtana. A kasnije onda tvrde: „Ovde nikada nije bilo poslanika.“ A zapravo je sasvim sigurno došao. Međutim, čim bi taj poslanik preminuo, oni bi iskrivili veru i počeli da služe idolima ili stvarima koje su sami izmislili. U vreme poslanika Muse (alejhis-selam), sinovi Izrailjevi su tek jedva spasili svoje živote od faraona. Čim su prešli more, zahtevali su: „Napravi nam idola kojem ćemo se klanjati.“ Takva je naprosto priroda čoveka. Bili to sinovi Izrailjevi ili drugi – svi su oni Ademova deca, svi su isti. Njihova priroda je kod svih podjednako podložna kvarenju. Zbog toga se mora biti krajnje oprezan. Ne sme se skrenuti sa Puta istine. Pravi put je put poslanika. Ko god skrene sa ovog puta, propada. Neka nas Allah sve sačuva, inšallah.

„Pomažite jedni drugima u dobročinstvu i strahu od Alaha, a ne pomažite jedni drugima u grehu i neprijateljstvu.” (Sura Al-Ma'ida, 2. ajet) Alah vam naređuje da podržavate jedni druge u činjenju dobra. On vam naređuje da činite dobro. Ne podržavajte jedni druge u činjenju loših stvari. Alah kaže: „Nikako ne pomažite jedni drugima u lošim delima.” Držite se zajedno u dobru. Ako neko želi da učini nešto loše, sprečite ga i upozorite ga. Pokažite mu šta je ispravno i recite: „To je pogrešno, to ne može tako, to se ne sme raditi.” To je ono što čini veru islam. Islam je temelj svih pravih koncepata i stvari. Na ovom svetu se izmišljaju različiti sistemi, navodno da bi služili ljudima. Međutim, te navodne usluge u stvarnosti to uopšte nisu. Jer to su koncepti i prakse koje su izmislili ljudi. Pošto im nedostaje duhovna osnova i ne temelje se na Alahovim zapovestima, oni ne funkcionišu. I nikada neće ni funkcionisati. Na primer, izmišljen je komunizam. Sistem koji je navodno uveden da bi se svi držali zajedno i pomagali jedni drugima. Ali tako ne izgleda pomoć! Ljudima se oduzima njihova imovina, njihov rad, njihove kuće, njihova zemlja i njihove fabrike. I to navodno da bi se pomoglo drugima. Lepo i krasno, ali gde su tu pravda i pravo? To nije ništa drugo do ugnjetavanje. O dobrom delu ovde ne može biti ni govora. Islam je tu sasvim drugačiji. Islam kaže: „Pomažite jedni drugima.” Bogataš treba da pomogne siromahu. Bilo to kroz dobrovoljnu milostinju ili obavezno izdvajanje za siromašne. Ili tako što će dati beskamatni, pravedni zajam. Tako izgleda prava pomoć. Nasilno oduzimanje nečije imovine protivi se ljudskosti, a tek veri. Zbog toga je taj sistem propao. Nakon njega je došao takozvani kapitalizam. U tom sistemu bi navodno trebalo da bude nagrađen onaj ko naporno radi. Ali oni su to učinili još gorim nego u komunizmu. Neko zaradi pet centi, a država kaže: „Platićeš deset centi poreza.” Ako neko zaradi samo pet centi, kako se onda može tražiti šezdeset, osamdeset ili čak i više procenata poreza? Kako je to moguće? Tu se čovek zapita: „Zašto uopšte više da radim i da se trudim? Šta da radim?” Dakle, ni to nije donelo nikakve rezultate. Tako svet izgleda danas. Pošto sve zapadne zemlje funkcionišu po ovom sistemu, ljudi bukvalno čeznu za komunizmom. Jer u komunizmu su barem svi bili u istom čamcu. Nekako se i moglo sastaviti kraj sa krajem. Država je pomagala i preuzimala neke stvari na sebe. Niko nije mogao jednostavno da radi šta hoće, ali danas je to još ekstremnije. Ovaj sistem je još mnogo gori. On ugnjetava ljude i oduzima im njihova prava. I povrh toga im se prigovara i tvrdi: „Ali mi se brinemo o vama.” To tako ne funkcioniše. U islamu profitira onaj ko radi, i on plaća svoje obavezno izdvajanje za siromašne. Time onaj kome je potrebno dobija svoju podršku na dozvoljen i pravedan način. A onaj koji daje za to biva nagrađen od Alaha. Čovečanstvu je do danas nametnuto mnogo sistema. Socijalizam, komunizam, fašizam i tako dalje... Jedan je bio gori od drugog. Nijedan od njih nije bio uspešan. Svi su propali. Sada se i trenutni sistem raspada; svet srlja u istu propast. Ovi sistemi ne donose nikakvu korist čovečanstvu. Jedini istiniti sistem je onaj koji je propisao Alah: daje se samo dva i po procenta svog bogatstva kao milostinja. U današnjim sistemima ljudi plaćaju basnoslovne sume na ime poreza; tačne razmere poznaje samo Alah. I onda se kaže: „Privreda će se oporaviti, desiće se ovo i ono.” Ali baš ništa se neće desiti. Sa sistemom koji ugnjetava čovečanstvo, apsolutno ništa se neće poboljšati. Jedino i isključivo Alahov sistem opstaje. Islam je taj koji ljudima donosi blagoslov i olakšanje. Samo je sistem koji je propisao Alah krunisan uspehom. Sve ostalo vodi samo u propast i čisto je gubljenje vremena. Nijedan drugi koncept nije uspešan, sve su to propali sistemi. Na kraju krajeva, svi se oni sami od sebe uništavaju. Baš kao i komunizam. Komunizam nije srušen mešanjem spolja. On se urušio iznutra. Došlo je vreme, i kraj sadašnjeg sistema će izgledati potpuno isto. Čovečanstvo će još i to doživeti. Nakon toga će Alah, inšalah, uspostaviti Svoj sopstveni sistem; On će poslati Sejidina Mehdija (neka je mir nad njim). Zaista, blizu je, inšaAllah.

Naš Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, živeo je za ahiret. Zato za sebe nije tražio nikakva ovozemaljska dobra. Sve je poklanjao: ako bi došao siromah, dao bi mu; ako bi došao poznanik, darivao bi ga. Kada je naš Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, preminuo, njegov krevet se sastojao samo od dušeka punjenog palminim vlaknima i jednog jastuka. Zimi je koristio vuneno ćebe, a leti mu ionako nije ni bilo potrebno. Pri tome je čitav svet, sa svim svojim bogatstvima, bio na raspolaganju našem Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem. Međutim, on tome uopšte nije pridavao značaj. Sve su to samo ovozemaljske stvari. Kao neko ko je poznavao ahiret i o tome poučavao ljude, bilo je sasvim prirodno da im naš Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, nije pridavao vrednost. Da je bio običan čovek, žudeo bi za ovozemaljskim stvarima kao da će večno živeti. Uvek bi pokušavao da ih gomila i uvećava svoj imetak. I to, iako je našem Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem, ionako sve bilo na raspolaganju. Čak i kada se, nakon sve patnje u Meki, preselio u Medinu, našem Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem, pripalo je mnogo ratnog plena iz brojnih pohoda i bitaka. Ali on bi ga uvek u potpunosti podelio. Naravno, njegove supruge su ponekad – što je sasvim ljudski – bile pomalo vođene svojim egom (nefsom). U njima bi se javila određena ljubomora kada bi videle žene drugih ashaba. One su dobile svoj deo plena, obukle se u novo i imale u izobilju hrane i pića. Zbog toga bi našem Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem, blago prigovorile govoreći: „Kamo sreće da i mi imamo ista sredstva kao one.“ Karakter našeg Poslanika, sallAllahu alejhi we sellem, se međutim razlikovao od našeg: on nikada nije podizao glas niti vikao ni na koga. U takvim situacijama bio bi samo povređen, ćutao bi i povukao se. Kada je čuo te reči, naš Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, se veoma rastužio i povukao. Imao je jednu malo uzdignutiju, privatnu sobu. Tamo se povukao u osamu i nije razgovarao ni sa jednom od svojih žena. Nakon toga je objavljen sledeći plemeniti ajet: „O žene Poslanikove!“ „Ako žudite za ovozemaljskim dobrima, dođite. Daću vam šta želite, ali nakon toga ćemo se razići.“ „Slobodne ste da se rastanete na lep način i odete svojim putem.“ „Ali ako želite Allaha (Azze we Dželle) i Njegovog plemenitog Poslanika – Sultana svetova – onda ćete ostati uz njega.“ „Imate izbor između ove dve mogućnosti.“ „Odlučite se za ono što želite. Ako želite ovaj svet, daću vam ga onoliko koliko želite. Ali oboje zajedno ne može – morate da odlučite“, rekao je naš Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem. Ova situacija se naravno odnosila sasvim specifično na njih. Duboko su se pokajale zbog svoje greške i shvatile da su ovozemaljska dobra u poređenju sa ahiretom potpuno bezvredna. Pune kajanja, sve su došle našem Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem, i rekle: „Mi ne želimo ovaj svet; mi želimo Allaha (Azze we Dželle) i tebe.“ Ovaj događaj je velika pouka za nas ljude. Naravno, dozvoljeno je sticati ovozemaljska dobra, sve dok se pri tome nikada ne zaboravi ahiret. Jer ahiret je najvažniji. Smeš i na ovom svetu da zaradiš koliko god želiš, sve dok to biva na dozvoljen (halal) način i dok paziš na prava drugih kao i na svoje dužnosti. Međutim, ljubav prema Allahu (Azze we Dželle) i našem Poslaniku, sallAllahu alejhi we sellem, mora biti iznad svega. Ne smeš pustiti ovaj svet u svoje srce; tamo sme da boravi samo ljubav prema Allahu i Njegovom Poslaniku. Ovom svetu ne smeš ostaviti ni mrvicu prostora u svom srcu. Ništa se tu ne bi promenilo čak i da ti pripada ceo svet. Ali, ako jedva nešto poseduješ, a tvoje srce je puno ovozemaljskih želja, i istovremeno tvrdiš: „Ja volim Allaha i Poslanika“, onda to nije iskreno. Kao što je rečeno: najvažnije je ne zaboraviti ahiret. Mora se shvatiti da ovozemaljsko bogatstvo nije lična zasluga, već Allahova milost i blagoslov. Naš Poslanik, sallAllahu alejhi we sellem, nam je u tome najveći uzor. Ko sledi njegov put, biće blažen i na ovom i na budućem svetu. Biće zadovoljan svojim životom i uvek će zahvaljivati Allahu. Neka nam Allah ne uskrati Svoje divne darove. InšaAllah da nas On sve učini onima koji daju; neka nas Allah takođe bogato daruje. Allahove riznice su neiscrpne, Njegova bogatstva se nikada ne završavaju. Hvala Allahu.

Čovek želi da bude uz jakog. On želi da bude uz najjačeg. Ako postoji moćna država, čovek tamo traži pomoć. To je u ljudskoj prirodi. On veruje da, ako je jak, može sam sebe da zaštiti. Ali pritom ne misli na Onog najjačeg. Onaj najjači je Allah, Azze ve Dželle. Jer istinska snaga leži jedino kod Njega. Ono što On želi, to se desi; ono što On ne želi, ne desi se. Allah, Azze ve Dželle, kaže u Kur'anu: „Wa ma zalika alAllahi bi aziz“, što znači: „I to Allahu nije nimalo teško.“ (14:20) Allahu, Azze ve Dželle, ništa nije teško. Ništa i niko Mu se ne može suprotstaviti. A kamoli neka država ili čovek: čak i kada bi se ceo svet i sva stvorenja udružila protiv Njega, njihova snaga s obzirom na uzvišenost i moć Allaha, Azze ve Dželle, ne bi bila ni kao vazduh – bila bi apsolutno ništa. Zato bi razuman čovek, ako već želi da bude na strani najjačeg, trebalo da stane na stranu Allaha, Azze ve Dželle. Ne suprotstavljaj se Allahu, Azze ve Dželle. Allah nam svaki dan pokazuje nove stvari. Baš kao što su propali oni koji su se u prošlosti suprotstavljali Allahu, tako će propasti i danas. Oni nikada ne mogu da pobede Allaha. Ta borba se ne može dobiti. Čovek koji zavarava samog sebe i veruje da se može spasiti tražeći utočište kod drugih, neće naći spas. Samo onaj ko je na strani Allaha, Azze ve Dželle, biće spašen. Nema drugog izlaza. Ni na ovom ni na onom svetu nema mesta na koje bi mogao pobeći od Allaha. Kuda uopšte želiš da pobegneš? Od Allaha, Azze ve Dželle, ne spašava te to što se sakriješ u rupu u zemlji, pobegneš na planinu ili se sakriješ iza oružja. Jedini pravi spas je bojati se Allaha i biti na Njegovoj strani. Ništa drugo. Jer šejtan odvodi ljude u zabludu. Ljudi govore sebi: „Mi smo pametni, mi smo izmislili sve ove alate i uređaje, mi smo stvorili ovo i ono – čak i mašine koje su inteligentnije od nas.“ Ljudi koji misle: „Nama se sigurno ništa neće desiti“, čine time najveću grešku, najfatalniju zabludu ikada. Jer te mašine ti ne daju ni život ni dušu, a neće te ni spasiti. Kada se ukaže Allahova volja, On će sve zbrisati. Neće ostaviti ništa. Ni pametni ni glupi, ni neumereni, ni tlačitelj, ni tlačeni nemaju nikakve šanse da opstanu pred moći Allaha, Azze ve Dželle. Zato pozivamo sve ljude: Vratite se Allahu, Azze ve Dželle. Allah je onaj koji vas je stvorio iz ničega. Nisu te stvorili ni tvoja majka ni tvoj otac, već Allah. Ima nekih veoma nerazumnih ljudi. Oni se naljute na svoje roditelje i viču: „Zašto ste me uopšte doneli na ovaj svet?“ Da nas Allah sačuva – takav neko je apsolutni magarac, a pod tim mislim na životinju na četiri noge. Ti si, doduše, došao na svet preko svojih roditelja, ali u krajnjoj liniji voljom Allahovom. Tvoja duša, tvoje telo – sve je nastalo po Allahovoj naredbi. Ako staneš i izgovoriš takve glupe reči, samo guraš sebe u još veću bedu. Čovek toga mora biti svestan. Svi mi pripadamo Allahu. Trebalo bi da se molimo: „Neka nas Allah učini Svojim voljenim robovima.“ Neka nas On sačuva od toga da pripadamo onima koji Mu se suprotstavljaju, i neka nas drži podalje od njih. Samo upoređivanje neke druge moći sa uzvišenošću Allaha, Azze ve Dželle, je grešno i puno nepoštovanja. Onda se pojave tamo neki ljudi i ponašaju se potpuno bezobzirno. Oni se suprotstavljaju Allahu i prave se važni: „Ja sam ateista, ja sam ovo, ja sam ono.“ Ali pri najmanjoj sitnici – čim vide leš – napune gaće od straha. A ipak pokušavaju da prkose Allahu. Mi, dakle, živimo u društvu sa takvim nestalnim i nerazumnim ljudima. Neka nas Allah sačuva od toga da postanemo poput njih, i neka ih On uputi na pravi put. Oni ne bi trebalo da se suprotstavljaju Allahu. Allahova srdžba je strašna. Ništa i nikakva moć ne može opstati pred Njim. Neka nas Allah zaštiti. Inšallah, da uvek ostanemo na Njegovoj strani i na Njegovom putu. Neka nam Allah Svojom moći podari i duhovnu snagu. Neka nam On podari unutrašnji mir i, inšallah, učini nas sredstvom za upućivanje ljudi na pravi put.

U slavnom Kur'anu, Allah, Uzvišeni, hvali one ljude koji su iskreni, pošteni i koji drže do svoje reči. S druge strane, one koji ne drže do svoje reči On naziva licemerima (munaficima). Postoji mnogo vrsta licemera. Postoje licemeri koji uopšte nisu muslimani, ali se predstavljaju kao takvi. Takvih danas više nema mnogo; jer ko je nevernik, danas jednostavno kaže: "Ja sam nevernik", i nema više potrebe da se mnogo skriva. Druga vrsta su, međutim, oni koji ne drže do svoje reči. Oni ne spadaju u ljude koje Allah, Uzvišeni, voli; oni su skrenuli sa pravog puta i nanose štetu drugima. Allah, Uzvišeni, kaže da ih čeka strašan kraj ako se ne pokaju. Međutim, ako se iskreno pokaju, On nam saopštava da će im oprostiti – čak i ako su počinili najveće i najbrojnije grehe. On je Onaj koji sve prašta i koji je Milostiv, Njegov oprost je bezgraničan. Čovek može da oprosti, ali često mu nešto ostane u duši. Allah, Uzvišeni, međutim, prašta pokajniku tako potpuno da ne ostane ni najmanji trag greha. Kada se čovek pokaje, svi ti gresi potpuno otpadnu sa njega. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže u jednom plemenitom hadisu koji smo citirali: "Ono čega se najviše plašim za svoj ummet su slatkorečivi licemeri koji tačno znaju kako da upotrebe svoje reči." Jer oni prikazuju istinu kao laž, a laž kao istinu. I ako ih ljudi slede – neka nas Allah sačuva od toga – oni izazivaju veliku fitnu, razdor. Oni ne samo da seju razdor, već i uništavaju onaj svet ovih ljudi i guraju ih u propast. Ove licemere i na ovom i na onom svetu čeka još gori kraj. Zbog toga naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) upozorava: "Čuvajte se ove vrste licemera." Ljudi pomisle: "Oh, kako ovaj čovek lepo govori, on priča o veri i ubeđenju." Licemer to, međutim, koristi kako bi između svojih lepih reči ciljano ubacio pogrešne stavove i tako pokvario akidu (verovanje) ljudi. Takvi licemeri nanose ogromnu štetu. Upravo ta vrsta ljudi uništava celi islamski svet. Ovakve vrste licemera nažalost ima veoma mnogo. Ovaj fenomen se sve više pojavljivao u kasnom periodu Osmanskog carstva. Rahmetli sultan Abdulhamid Han je tada naredio da se napišu ilmihali (udžbenici). Oni su tačno objašnjavali u koja načela muslimani – dakle Ahl as-Sunnah wal-Jama'ah (Ehli sunnet vel džemat) – moraju da veruju i šta je u veri ispravno, a šta pogrešno. Ko prihvati ova načela, pripada Ehli sunnetu (Ahl as-Sunnah) i musliman je. Ako pripadaš nekoj drugoj grupi, onda ostani u svojoj grupi. Ne podrivaj zajednicu, ne skrivaj se i ne sej razdor. Ako ne deliš ovaj put, pripadaš nekoj drugoj veri ili pravcu verovanja, onda to otvoreno priznaj. Međutim, ako prihvataš ovaj put, onda ne smeš napustiti ovu jasnu liniju. Odstupanje sa ovog puta vodi u fitnu. Odmah nakon pada Osmanlija izbili su ti nemiri. Već sto godina ovaj razdor ne jenjava; nažalost, postaje sve veći i traje do danas. Zašto? Zato što oni mogu da manipulišu ljudima. Kroz došaptavanja seju sumnju u srca ljudi ubeđujući ih: "Ovaj put je pogrešan." A to je zapravo put kojim se ide vekovima – još od našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Svi učenjaci, šejhovi, evlije (Awliya) i ashabi (Sahaba) išli su ovim putem. Zar misliš da si ti sada jedini koji sve zna bolje? Ovaj razum ti je došapnuo šejtan; to je šejtanski način razmišljanja koji ima za cilj samo da seje razdor. Zbog toga je situacija ranije, u vreme poslednje islamske države – Osmanlija – bila potpuno drugačija. Bez halife se ne može govoriti o islamskoj državi. Nažalost, to trenutno nije u našim rukama, ali istina se mora izreći. Svojim slatkorečivim rečima, svojim spisima i spletkama sve su prevarili. Vođeni onim istim šejtanima koji su već uništili Osmansko carstvo, oni su podelili i raskomadali islamski svet. Ali to im nije dovoljno: neće se smiriti dok potpuno ne izbrišu islam sa ovoga sveta. Ali, uz Allahovu dozvolu, islam nikada neće biti izbrisan; ono što će zaista biti izbrisano je neverstvo, inšallah. Allahovo obećanje je apsolutna istina, Allahova reč je istina; islam će se, uz Allahovu dozvolu, proširiti po celom svetu. Tu se licemeri mogu truditi koliko god hoće. Najvažnije je ne verovati u njihove reči; jer sve ono u šta žele da vas ubede nije ništa drugo do laž i neistina.

يَا أَيُّهَا الرَّسُولُ بَلِّغْ مَا أُنزِلَ إِلَيْكَ مِن رَّبِّكَ (5:67) Allah Azze ve Dželle je naredio našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, da ljudima objavi i saopšti sve što mu je On objavio. I on je to ljudima objavio. Mnogi su tako pronašli Pravi put. Ljudi su izašli iz tame, iz tih mračnih vremena, na svetlost. Kroz islam, kroz svetlost islama, obasjan je ceo svet, elhamdulillah. Svetlošću našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i svetlošću islama obasjan je svaki kutak sveta. Najveća svetlost je ona koja potiče od Allahove svetlosti – dakle, svetlost islama. Zbog toga je ova svetlost putokaz ka Pravom putu; ona donosi ljudima dobro i lepo. Da su ljudi išli ovim putem, ne bi bilo ni ratova ni sukoba, niti bi izbio opšti haos. Ali takav je svet; šejtan huška ljude jedne protiv drugih, dakle, on ih skreće sa puta. Međutim, najvažnije je ostati na ovom pravom putu. Drugi se takođe pitaju: „Kako to da izvedemo? Šta treba da uradimo?“ Upravo to je put koji nam je pokazao Allah Azze ve Dželle. Dođite, krenite ovim putem. Krenimo svi zajedno u džennet. „Wallahu yad'u ila dari-s-salam.“ „A Allah poziva u Kuću mira, džennet.“ (10:25). Allah poziva svakoga na to. A mesto na koje se poziva je prelepo mesto. Naime, postoje dva mesta: Jedno mesto na koje se ide nepozvan – da nas Allah sačuva toga; strašno mesto, džehennem... A tu je i džennet. Tamo se stiže samo uz poziv. Allah poziva svakoga. Ali neki kažu: „Ne, mi to ne želimo. Mi želimo tamo gde nije potreban poziv. To je lakše, ne moramo da se trudimo, radije smo lenji. To je naš izbor“, kažu oni. Na kraju to svako mora sam za sebe da odluči. Ali predivno je pokazati pravi put nekome ko ga traži. Jer naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Da Allah tvojim uzrokom uputi samo jednog čoveka na Pravi put, bolje ti je od celog sveta i svega što je na njemu.“ To je bolje od bilo čega drugog na svetu. Elhamdulillah, naša braća po veri su prisutna svuda; mnogi ljudi dolaze i to vide. inšaAllah, to im je lep poziv, i oni su im dobar primer. Oni zaista daju sve od sebe da pozovu ljude na ovaj lepi put. Elhamdulillah, neki od nas takođe putuju tamo. U Južnoj Africi imamo Šamila efendiju, njegovog oca i braću po veri. Elhamdulillah, oni su postali uzrok tome da su stotine hiljada ljudi primili islam. Ova služba im je pripala. Bilo im je suđeno da budu uzrok upute ljudi na Pravi put. Ljudi koji su potpuno skrenuli s puta ulaze u islam uz pomoć Allaha Azze ve Dželle i blagoslov Mevlane šejha Nazima. Stotine, hiljade im se pridružuju. I oni primaju islam na jedan zaista predivan način. Jer godinama, u rukama nevernika, sa njima se nije ni postupalo kao sa ljudima. Osećali su uvek samo ugnjetavanje. Kada sada vide ovaj predivan put Allaha Azze ve Dželle, to ih duboko dirne i njihove duše konačno pronalaze mir. Zato i oni kreću ovim putem. Elhamdulillah, to je ogromna služba. Allah Azze ve Dželle ne gleda na boju kože, jezik ili poreklo; ko god kroči Njegovim putem, dostiže istinsku sreću. Postaje se voljeni Allahov rob, upravo onakav rob kakvog Allah želi. Zbog toga poreklo i jezik uopšte ne igraju nikakvu ulogu. Ono što je zaista važno je bliskost sa Allahom. To je bogobojaznost prema Allahu Azze ve Dželle. To znači slediti put Allaha Azze ve Dželle. I to znači voleti našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. To je takođe od velikog značaja. Na ovom putu oni ne samo da primaju islam, već ga i upoznaju u njegovom pravom obliku. Upravo to je čisti islam, koji se oslanja direktno na put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Druge grupacije rade samo ono što su same sebi zacrtale u glavi. Oni izmišljaju stvari kojima apsolutno nije mesto u veri, u islamu. I to onda predstavljaju ljudima kao islam i kao to šta znači biti musliman. Elhamdulillah, neka je Allah zadovoljan njima, što ne samo da postaju muslimani, već i slede pravi put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, pravi islamski put. Tarikat je i onako prava suština šerijata. Ko krene ovim putem, uz Allahovu dozvolu, nikada neće zalutati. Neka Allah bude zadovoljan svima vama, inšaAllah.

"Kullu halin yazul." Svako stanje je prolazno, ništa ne traje večno. U životu čoveka dešavaju se najrazličitije stvari. Čovek je beba, postane dete, zatim omladinac; to je normalan tok stvari. U nekom trenutku čovek ostari i rastane se od života. Životne okolnosti čoveka su, dakle, u svakoj fazi drugačije. Ne postoji ništa što se ne menja. Sve na ovom svetu je podložno promeni. Neka vas ne zavara ako se nešto čini postojanim. Promena neizbežno nastupa. Jedini koji ostaje večan i nepromenljiv je Allah, azze ve dželle. Zbog toga ljudi ne bi trebalo da se žale na svoje trenutne životne situacije. Jer nijedna situacija u životu ne traje večno; postoje vremena nevolje i vremena olakšanja. Najvažnije je pronaći Pravi put i slediti ga – Allahov put. Ostati nepokolebljiv i istrajan na tom putu je velika blagodat i velika vrlina. Ko to postigne, ne treba mu ništa drugo. Jer, kao što je rečeno, retko ko je ikada u potpunosti zadovoljan sopstvenim stanjem. Stalno se govori: "Trebalo bi da uradim ovo, trebalo bi da promenim ono." Ako želiš nešto da promeniš kako bi služio veri i stekao Allahovo zadovoljstvo, onda to i uradi. Ali ne menjaj ništa iz čistog hira, u smislu: "Dosadno mi je, idem negde drugde." Ako živiš u miru tu gde jesi, nema razloga da tražiš nešto drugo ili da ideš negde drugde. Ako ti je Allah osigurao opskrbu i dobro ti je, to je sasvim dovoljno. Menjati ustaljene strukture nikada nije lako. Ako ti Allah podari dobro i ništa ti ne nedostaje, najbolje je biti zadovoljan, ostati tu gde jesi i čvrsto sačuvati veru. Međutim, ako patiš zbog velikih teškoća, naravno da možeš tražiti svoju opskrbu negde drugde. Takve ljudske situacije se u životu dešavaju vrlo često. Ponekad ljudi urade stvari zbog kojih se kasnije kaju. Oni bi hteli da to ponište, ali tada je često već prekasno, ili se sve već promenilo. Tada to više nije moguće. Zato je blagodat provesti ovaj život u miru. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: "Ne tražite teškoće bez razloga." Ne prizivajte patnju. Ako ste zadovoljni svojom situacijom, onda se radujte svom životu. Drugim rečima: zahvaljujte Allahu. Kako bi vam Njegove blagodati ostale sačuvane. Voditi nezavisan život, bez nanošenja štete sopstvenoj veri, velika je blagodat. Kao što je rečeno, sve se neprestano menja. Ipak, kroz zahvalnost blagodati ostaju sačuvane. Budi uvek zahvalan. Trebalo bi da kažeš: "Moja opskrba, moj posao, moja porodica – sve je dobro. Hvala Allahu! Neka nas On ne liši ovog dobrog stanja i neka nam sačuva Svoje blagodati." Jer ako niste zahvalni, ova blagodat bi vam mogla ponovo iskliznuti iz ruku. Kada se blagodat jednom prokocka, teško ju je pronaći po drugi put. Neka nas Allah sačuva toga. Neka nam On podari istrajnost. Neka se naša dobra situacija ne preokrene u negativnu. Neka naša ljubav prema Allahu, azze ve dželle, i prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, inšallah ostane nepokolebljiva. Neka bude trajna. U čast ovih blagoslovenih dana i u čast Mevluda našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, neka nas On poštedi teških iskušenja. Inšallah, ostaćemo zauvek istrajni na našem putu.

Blagosloven dan u kojem je rođen naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem). Pre oko 1.500 godina naš Poslanik je počastvovao ovaj svet. Od tog dana, ljudi tog vremena su postali deo zajednice našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i time Muhamedov ummet. Kao najveći dar, Allah nam je poslao našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Biti deo njegovog ummeta je takođe velika milost. Odbaciti ga bila bi čista ludost. Zahvaljujemo Allahu što smo se danas ovde okupili. Da bismo stekli Allahovo zadovoljstvo i iz ljubavi prema Poslaniku... Mašallah, vreme ovde danas veoma podseća na ono u osvetljenom gradu Medini. Malo je pretoplo, ali lepo. Ima sasvim poseban sjaj. Sve ima svoje dobre strane. Za te dobre strane neka je hvala i slava Allahu. Sve nam se pokazuje sa svoje najbolje strane. Šta god da se desi ili šta god da radimo – sve dok je u ime Allaha, u svemu ima nečeg dobrog. Bez obzira na to koliko tuge spolja utiče na nas: za one koji slede put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), inšallah, nema istinske nevolje. Jer iza toga stoje Allahovo zadovoljstvo i ljubav prema Njemu. Kada je ta ljubav jednom prisutna, ništa nam više ne može ozbiljno naškoditi. Najveći dar je sledeće: kada Allah usadi ljubav prema Njemu i našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) u naša srca, sve ostalo je nevažno. To je ono najvažnije. To je ono najdragocenije. Kada nam Allah Svojom dozvolom jednom podari ovaj dragoceni dar, on inšallah zauvek ostaje u našim srcima i nikada više ne nestaje. Jer to je najvažnija dova koju čovek uopšte može izgovoriti. Važnije od jela, pića ili oslobađanja od briga, jeste moliti se da se naše srce ispuni ovom ljubavlju. Moliti se da ona nikada ne opada, već da stalno raste – najveća je vrlina. Ko se nalazi na Allahovom putu, taj i sledi taj put i iskazuje Mu potrebno strahopoštovanje. Čovek mora, baš onako kako On to želi, posvetiti svoj život putu našeg blagoslovenog Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Ne skreći sa njegovog puta. Ne budi loš uzor drugima. Dozvoliti da ljudi kažu: "Pogledaj ovoga, tvrdi da je na Poslanikovom putu, a gledaj šta radi!" – to je ono najgore od svega. Neka nas Allah sačuva toga. Neka nam ovaj put pruži zaštitu. Ne dozvolimo sebi da skrenemo sa Pravog puta. Jer onaj ko skrene sa puta, taj propada. Bez obzira na to kakva ti se svetovna bogatstva nude: odbij ih! Ne pravi kompromise u svojoj veri. U ljubavi prema Allahu i prema našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) ne sme biti ustupaka. Kada se čovek jednom navikne na takve kompromise – malo ovde, malo tamo – na kraju ne preostaje ni vera ni islam. Zato je ovo najvažnije: put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), put tarikata, put mezheba i put islama. Nema ničeg vrednijeg na svetu. Čak i kada bi ti ponudili ceo svet i zahtevali: "Napusti ovaj put, odrekni se svoje vere" – pa čak i kod najmanjih svetovnih prednosti: nikada ne dozvoli da budeš prevaren! Nipošto ne pristaj na to. Nikako ne pravi trule kompromise. Sa svakim ustupkom toneš sve dublje i na kraju propadaš. A najgora propast je prokockati svoj Ahiret. Ne kockajte se svojim Ahiretom radi prolaznih ovosvetovnih prednosti. Jer sve svetovno je prolazno. Ono što, nasuprot tome, traje večno jeste nagrada na Ahiretu. Ako žrtvuješ svoj Ahiret zarad ovosvetovnih dobitaka – kako ćeš onda kasnije pogledati svom šejhu u oči? Kako ćeš izaći pred oči našem Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem)? To nikada ne bi mogao. Zato čovek mora biti izuzetno oprezan. Toliko mnogo ljudi je žrtvovalo svoje živote i sav svoj imetak samo da bi se čvrsto držali svoje vere. Zato zaista treba dobro paziti. Čovek se mora kloniti svega što bi ga moglo odvesti u zabludu i ne sme popuštati svom egu. Neka nas Allah nikada ne odvrati s ovog puta. Neka nas On ne osramoti pred našim Poslanikom (sallallahu alejhi ve sellem). Neka nas On ne osramoti pred Allahom i pred šejhovima. Ne žrtvujte svoj Ahiret za prolazne prednosti ovog sveta.

„A tebe smo samo kao milost svjetovima poslali.“ (Sura el-Enbija, 21:107) Allah, Azze ve Dželle, poslao je našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kao milost ljudima i cjelokupnom stvaranju. To je najviši stepen koji je Allah, Azze ve Dželle, pohvalio. U njegovu čast On ukazuje milost ljudima. Gdje god stopalo našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dotakne tlo, manifestuje se milost. Kao najveću blagodat, On nam radi njega daruje sve lijepo na ovom svijetu. Hvala Allahu, ovdje ste se okupili da biste stekli Allahovo zadovoljstvo i iz ljubavi prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Najveći dobitak na ovom svijetu je ljubav prema njemu. Sve što time dobijete, služi Allahovom zadovoljstvu. Šta god da postignemo, dolazi od Allaha i služi Njegovom zadovoljstvu; toga čovjek mora biti svjestan. Radi našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, Allah nam pruža priliku da činimo dobro i slijedimo Njegov put. Upravo tim povodom se i održava naš današnji skup. Među nama su braća i sestre po vjeri, učenjaci i šejhovi koji su doputovali izdaleka. Svi oni su se okupili radi Allahovog zadovoljstva; najsnažniji motiv za to je ljubav prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Uz Allahovu dozvolu, upravo ova ljubav će nam donijeti spas. Naša iskrena ljubav prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, sredstvo je za sticanje Allahove ljubavi. Neki odbacuju ovu vrstu posredovanja i kažu: „To je širk (pripisivanje drugoga Allahu), ne radite tako nešto“, ali bez nje se ništa ne može postići. Ako čovjek postupa samo po svom vlastitom egu (nefsu), u njegovom životu neće biti prave ljubavi ni naklonosti. Ono što takvi ljudi nazivaju „ljubavlju“, u stvarnosti je samo koristoljublje. Čim je koristoljublje u igri, to više nije ljubav, već čisti lični interes. Istinska ljubav znači biti zajedno, radi Allahovog zadovoljstva, s onim robovima koje Allah voli. Upravo je to put ljubavi i naklonosti prema našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Naš put je put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, a tarikati nam pokazuju taj put. Neki pitaju: „Čemu služi tarikat?“ On je apsolutno neophodan. Ko god tvrdi da je on „nepotreban“, grdno se vara; nepotreban je jedino šejtanu. Međutim, za vjernika je on neophodan. Da bi se pronašao Pravi put, ostalo na njemu i ne bi skrenulo s njega, potreban je tarikat. Tarikat je ogromna snaga. On je suštinski važan za zaštitu čovjekove vjere. Hvala Allahu, tarikat će opstati sve do Sudnjeg dana. Ona će trajati zauvek, dokle god seže put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Onaj koji će na kraju pokazati put i u sebi ujediniti šerijat i tarikat, naravno je Hazreti Mehdi, alejhis-selam. Kada se on pojavi, svi tarikati će se ujediniti na ovom putu, pronaći prosvjetljenje, i svako će kročiti tom stazom. Do tada, međutim, postoji mnogo različitih tarikata i pravnih škola (mezheba). Kada se pojavi Mehdi, alejhis-selam, svi će ga slijediti kao nasljednika svih njih i koračati stazom istine koju je on pokazao. Tako će na kraju opet biti isto onako kako je bilo u vrijeme našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Nakon toga će, u svakom slučaju, neizbježno nastupiti Sudnji dan. Prije Sudnjeg dana, moraju se pojaviti Mehdi, alejhis-selam, i Isa (Isus), alejhis-selam, kako bi cijeli svijet izveli na Pravi put. Nakon toga, neka vjeruje ko hoće, a ko neće, neka ostavi; u svakom slučaju više neće biti prilike. Ljudi koji su skrenuli s Pravog puta, na kraju će srljati u propast. Neka nas Allah sve učvrsti na ovom putu. Kao što je rečeno, oni koji se nalaze na ovom putu mogu se smatrati veoma sretnima. Neka nas Allah zaštiti. Moramo prepoznati neprocjenjivu vrijednost ovog dara. Moramo se staviti u službu ovom cilju. Inšallah, Allah će nas učiniti postojanim na ovom putu. Neka Allah to blagoslovi. Ova značajna noć, noć Mevludi-šerifa, počinje nakon akšam-namaza. Sutra je dan Mevluda. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rođen je u vrijeme neposredno prije sabah-namaza. Stoga, ovaj blagoslovljeni dan, 12. rebiul-evvel, počinje s današnjim akšam-namazom i traje do sutra navečer. Današnji dan je uoči njega. I on je također blagoslovljen; sve su to sveti dani. Pošto nas podsjećaju na našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, na ovim danima počiva poseban blagoslov. Moramo ovim danima iskazati dužno poštovanje.