Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

إِنَّ ٱللَّهَ لَا يُخۡلِفُ ٱلۡمِيعَادَ (3:9) Ono što je Allah, Uzvišeni, obećao, sigurno će se ispuniti. Zbog toga ne sme biti ni najmanje sumnje u to, kaže On. Sve što je Allah potvrdio i obećao, neizbežno će se dogoditi. Zato bi ljudi trebalo da budu na oprezu. On ih opominje da bi se oni koji su skrenuli s puta vratili. U tu svrhu je poslao poslanike. A posle njih ashabe, učenjake i Allahove prijatelje – svi su oni došli da bi spasli ljude. Pošto je mnogo ljudi bilo na pogrešnom putu, On je poslao poslanike, Allahove prijatelje i učenjake da im pomognu i da ih spasu. Kako bi krenuli Allahovim putem i ne bi se od njega odvraćali. Jer samo u tome leži pravi spas. Postoji Raj koji je obećao Allah, Uzvišeni – a postoji i Pakao. Allah, Uzvišeni, poziva nas u Svoj Raj. On kaže: „Uđite, stupite u Raj. Najlepše ste dobrodošli.“ Ovaj put je predivan. Držite se podalje od lošeg, ne uništavajte sami sebe i ne srljajte u propast. „Spasite sami sebe“, kaže Allah, Uzvišeni, jer Njegovo obećanje je istinito. Šejtan i njegovi pomagači, naprotiv, pokušavaju svim sredstvima da gurnu ljude u ponor. Oni šapuću: „Ovo je jedini put. Ne postoji ništa osim ovog sveta. Nastao si slučajno, ne postoji Stvoritelj i nema kraja.“ Tako oni odvode ljude u zabludu. A pritom je potpuno nemoguće postojati bez Stvoritelja. A taj Stvoritelj je Allah, Uzvišeni. On je Sveznajući. Ono što je bilo, što jeste i što će biti – sve to obuhvata Allahovo znanje. I On poziva ljude da idu upravo ovim putem – Allahovim putem. Njegovo obećanje je istinito, stoga svakako budite na oprezu. Sledite pravi put, dobri put. Držite se podalje od lošeg puta, izbegavajte stazu opasnosti. Raj vas očekuje. Jer ono što nam je Allah, Uzvišeni, obećao jeste Raj. On poziva: „Uđite u Raj!“ Neka nas Allah nikada ne odvrati s ovog puta. Budimo uvek istrajni na ovom putu. I ne dopustimo da nas tuđe priče zavedu na stranputicu, inšallah.

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ (15:9) Svemogući Allah kaže: "Mi smo objavili plemeniti Kuran, veru i njene propise." I Mi ćemo ih sigurno čuvati. Mi smo njihovi čuvari. Reč Uzvišenog Allaha je apsolutna istina. Niko je ne može izmeniti, niko je ne može izbrisati. Ali i to ima svoj određeni rok. Jedan od poslednjih predznaka Sudnjeg dana je taj da će plemeniti Kuran biti uzdignut sa Zemlje. Neće ostati na Zemlji. Biće izbrisan čak i iz sećanja hafiza, ništa od njega im neće ostati u pamćenju. Ovo će se dogoditi u samom poslednjem vremenu, neposredno pred Sudnji dan. Do tada niko ne može izmeniti Kuran ni veru, bez obzira na to šta pokušavali. Danas, međutim, ima mnogo nerazumnih ljudi. Mnogi slede šejtana, prepuštaju se njegovim došaptavanjima i postaju neprijatelji Allaha, Poslanika i islama. Šejtan je svakako naš iskonski neprijatelj, još od dana kada je Allah stvorio Adema (mir neka je s njim). A na njegovoj strani stoje brojni drugi neprijatelji. Neprestano se trude i govore: "Hajde da uništimo ovu veru." Ima mnogo šejtana u ljudskom obliku koji pokušavaju da izbrišu put našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Mnogi se bune i žele da promene veru, tvrdeći: "Vera više nije u skladu sa vremenom; ovaj ajet danas više ne odgovara, a ni onaj." Svi oni spadaju u gubitnike. Nikada neće uspeti. Kao što je već rečeno, u samom poslednjem vremenu Allah će uzdignuti Kuran sa Zemlje, a Sudnji dan će zadesiti nevernike. Međutim, dok do toga ne dođe, ma koliko se trudili i sejali nered – nikada neće biti uspešni. Allah štiti ovu veru. Ona pripada samo Njemu; to je Allahova vera. Nijedan razuman čovek nikada ne bi gajio neprijateljstvo prema Allahu. Čovek svakako za to nema nikakvu moć. Pred Allahom (Azze ve Dželle), čovek nema čak ni snagu jednog mrava. Čak ni snagu buve. Hvala Allahu, vera je pod Njegovom potpunom zaštitom. Niko joj ne može nauditi. Ako ima ljudi koji slede šejtana i koji su na neki način izgubili razum, neka ih Allah uputi i dozove pameti. Neka se povinuju istini. Neka se pokaju za ovakav način razmišljanja i zatraže oprost, kako bi im se Allah smilovao. Neka ih On od toga sačuva. Nažalost, ima veoma mnogo nerazumnih ljudi koji dozvoljavaju da ih šejtan obmane. Ima i onih koji ih vode na tu stranputicu. Neka im Allah da ono što zaslužuju – više od toga ne možemo reći. Neka nas Allah sačuva njihovog zla. Nema većeg zla nego poigravati se sa verom ljudi i odvoditi ih u zabludu. Upravo to je šejtanovo delo. Postoje ljudi koji ga slede iz čiste pohlepe za ovozemaljskom koristi. Neka Allah i njih uputi, ili neka im da ono što zaslužuju. Nešto drugo ne možemo reći. Neka Allah zaštiti muslimane i našu veru, inšaAllah.

Naš Poslanik (sallAllahu alejhi ve sellem) je rekao: Ako se ljudskom egu (nefsu) – koji svako nosi u sebi – da na volju, on nikada neće biti sit. Ego je apsolutno nezasit. Što mu se više daje, to više traži. Ne kaže se uzalud: „On je bezobrazan i drzak“, i upravo je tako. Ljudski ego je toliko neumeren da, ako mu se pruži prilika, postaje potpuno isti kao faraonov. I faraon je obožavao sopstveni ego, a na kraju je čak prisilio i svoj narod da obožava njegov ego – odnosno njega samog. Ljudski ego ne poznaje granice; ako mu se uklone sve prepreke s puta, može otići ekstremno daleko. Zato mu se od samog početka, dok je još mali, uopšte ne sme ni pružiti prilika za to. Svojim žudnjama po mogućnosti ne treba odmah popuštati; čak i kod neophodnih, svetovnih stvari čovek treba da se vežba strpljenju, jer je ego nasrtljiv i nestrpljiv. Posebno danas, ljudi su stvorili takozvano „potrošačko društvo“. Svuda se ljudima nasrtljivo sve nameće, bilo dobro ili loše, uz stalni poziv: „Kupi ovo, kupi ono!“ A ego teži ka tome da ugrabi što je moguće više toga. Pored vidljivih, materijalnih stvari, oni ljudima neprimetno usađuju i nevidljive stvari u glavu. Izjavama poput „Uradi ovo, uradi ono“ oni čine da loše izgleda dobro, dok čovek na kraju ne počne da smatra loše za dobro i vidi kao normalne stvari koje je Allah zapravo strogo zabranio (haram). Upravo zato se egu ta šansa uopšte ne sme ni dati. Čovek mora da obuzda svoj ego. Čovek ne sme od sebe napraviti roba svog ega, već ga mora pobediti i sam zadržati prevlast. Ako pak ego zadobije prevlast, sav tvoj trud je bio uzaludan. Tada se završava kao kod faraona, i čovek je na kraju vodio potpuno beskoristan život. Neka nas Allah sačuva od toga. Inša'Allah, nećemo upropastiti svoj život. Neka nas Allah sačuva; da inša'Allah ostanemo zaštićeni od zla našeg ega, šejtana i od svakog drugog zla. Neka Allah bude na pomoći ummetu Muhammedovom. Na kraju krajeva, živimo u poslednjem vremenu, u kom se svako potčinio naredbama sopstvenog ega. „Izvoli, šta možemo danas učiniti za tebe? Na zapovest, u redu, uradićemo to.“ „Hajde da učinimo ovo dobro delo.“ – „Ne, ostavi to.“ – „Pa dobro, onda nećemo.“ „Hajde da počinimo ovo loše delo.“ – „Biće urađeno.“ – „Hajde da počinimo ovaj greh.“ – „Uradićemo i to.“ Govoreći „u redu“ na sve što ego traži, ummet poslednjeg vremena se danju i noću potčinio naredbama svog ega; šta god on zahteva, kaže se: „Na usluzi smo, sredićemo to.“ Neka nam Allah bude na pomoći. Neka nam Allah svima bude na pomoći i neka nam pošalje spasioca. Neka nas Allah, inša'Allah, sve, ceo ummet Muhammedov, oslobodi od ovih zala.

إِنَّ اللَّهَ يُحِبُّ التَّوَّابِينَ وَيُحِبُّ الْمُتَطَهِّرِينَ (2:222) Allah voli one koji se kaju i one koji se čiste. Upravo iz tog razloga je stepen onih koji se kaju veoma visok, kako bi Allah oprostio grešnicima. Jer naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: „Svaki Ademov sin pravi greške, on čak čini i mnogo grešaka.” To znači da je čovek biće koje često pravi greške i greši. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: „Allah voli one koji se kaju.” Ljudi od jutra do mraka, svesno ili nesvesno, prave greške i čine grehe. To znači da čovek verovatno jedva i jedan jedini sat provede potpuno bez greha. Zato pokajanje briše te grehe i ne ostavlja nikakve tragove. Sve dok se ne povrede tuđa prava, Allah sigurno oprašta grehe i greške koje čovek počini. Zbog toga je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao: „I ja sedamdeset puta dnevno izgovaram 'Estagfirullah'.” Čak i kada su ashabi (sahabe) rekli: „Ti ipak nemaš greha. Poslanici su bezgrešni, oni ne čine grehe”, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je odgovorio: „Zar da ne budem zahvalan rob?” Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je vodio svoj život i postupao tako da bi nama bio uzor i pouka. Zato pokajanje i molba za oprost skidaju taj teret greha sa čoveka i donose mu olakšanje. Kajmo se ujutru, u podne i uveče; veoma je važno u svakom trenutku pokazati pokajanje i tražiti oprost. Iz tog razloga se tokom pet dnevnih namaza, nakon obaveznog namaza, tri puta izgovara „Estagfirullah”. Time se taj teret sa nas skida, i mi, uz Allahovu dozvolu, nastavljamo naš put rasterećeno. Meleki čak čekaju i ne zapisuju greh odmah. Ako se čovek pokaje pre nego što bude zapisan, taj greh se uz Allahovu dozvolu briše. Gresi su teret, oni su tama; oni štete čoveku u svakom pogledu. Zato nam Allah putem ajeta „Innallaha yuhibbut-tawwabeena wa yuhibbul-mutatahhireen” saopštava da On voli one koji se kaju i koji se čiste. Čistoća obuhvata kako spoljašnje čišćenje tela, poput Wudu-a (abdesta) i gusula, tako i unutrašnje, duhovno čišćenje. Sledstveno tome, kroz pokajanje se odvija upravo to duhovno čišćenje. Na taj način bivamo očišćeni od naših počinjenih greha. Tako se ubrajamo u ljude koje Allah voli – u Njegove voljene robove. To što Allah voli roba je najveća milost. Hvala Allahu što nas je uputio na ovaj put. Neka Allah učini ovu milost trajnom i neka i drugima podari uputu, inšaAllah. Neka nas Allah sve sačuva od šejtanovog zla.

Čuda našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, su bezbrojna. Sve što je rekao i učinio za nas je sunnet. Ko ga uzme za uzor i ugleda se na njega, postaje rob koji kod Allaha ostvaruje najveću nagradu. Time se čovek uzdiže u svom duhovnom rangu. Svačija je dužnost da ukaže poštovanje našem Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem. Što više poštujete našeg Poslanika, to ćete više dobiti. Ponekad se čovek zapita: "Kako su živeli naš Poslanik i njegovi ashabi?" Upravo iz tog razloga se pišu knjige: život i osobine našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zapisuju se i prenose pod nazivom "Šemail-i Šerif". O tome smo nedavno čuli jedan plemeniti hadis. Ovaj hadis govori o jednom izuzetno veličanstvenom događaju. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je govorio, a plemeniti ashabi o tome prenose: Oni kažu: "Klanjali smo sabah-namaz." Nakon toga, naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, popeo se na minber. Držao je govor sve do podneva. "Izgovorio je prelepe reči", prenose oni. Dalje kažu: "Kada je došlo podne, naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sišao je s minbera." Predvodio je podne-namaz, nakon toga se ponovo popeo na minber i govorio sve do ikindije. Iz njegovih blagoslovenih usta ponovo su na isti način tekle prelepe reči. U vreme ikindije ponovo je sišao i predvodio namaz. Nakon toga se opet popeo na minber i nastavio da govori do akšama. Nakon što je predvodio akšam-namaz, nastavio je da govori na isti način sve do jacije-namaza. Kada čovek to čuje, postaje mu jasno da običan čovek za to uopšte ne bi bio sposoban. Tamo, u blagoslovenom prisustvu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem... U tom govoru, naš Poslanik je objasnio sve do najsitnijih detalja – od početka do kraja sveta, i sve što postoji na ahiretu. Plemeniti ashabi su rekli: "Ko je mogao da nauči napamet, naučio je napamet, a ko je razumeo, zadržao je to u sećanju." Naravno, Allah je u sećanju ashaba ostavio samo one delove koji su ljudima neophodni. Ostatak je ispričao kako bi prisutni to čuli i postali svedoci tog čuda. Tokom svih tih sati, naravno, nije se ni jelo ni pilo. Samo zato što su se nalazili u blagoslovenom prisustvu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ashabi nisu ni pomišljali na hranu ili piće. Kada su ashabi tada boravili u prisustvu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, ništa im drugo nije ni bilo potrebno. Jer taj skup je bio u potpunosti duhovan. Sve svetovne potrebe tela zadovoljene su isključivo tom duhovnošću. Kao što je već spomenuto, čuda našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, zaista su brojna. A ovo je bilo jedno od tih čuda. Prelepo osećanje boravka u društvu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bilo je daleko vrednije od jela, pića i svega ostalog. Istovremeno, poslanstvo (nubuvvet) znači i obaveštavanje o budućnosti. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tamo je detaljno objasnio sve – od tog dana pa sve do Dženneta i Džehennema. Da je sve to u tom trenutku bilo zapisano, danas bi sve bilo poznato i očigledno. Ipak, Allah, azze ve dželle, daje nam da znamo ono što On želi da znamo, i daje nam da zaboravimo ono što On želi da sačuva skrivenim. Neka je hvaljen Allah. Sve što nam je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao služi na našu korist i blagoslov. Sve njegove reči, hadisi i dela su sunnet. U današnje vreme se ponekad pojavljuju ljudi koji se prave naročito pametni. Oni tvrde: "Ne, sunnet je ovakav ili onakav. Nešto je sunnet, a nešto drugo nije." Međutim, bez izuzetka, sve što je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao i učinio jeste sunnet. Kako se samo srećnim može smatrati onaj ko ovo sprovodi u delo! Jer onaj ko u poslednjem vremenu živi po sunnetu, dobija nagradu stotine šehida. Međutim, šejtan ne želi da vi ostvarite tu nagradu. Zato on ljudima šapuće sumnje i navodi ih da kažu: "Ovo je sunnet, a ono nije sunnet." Sve što je naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, radio jeste sunnet. Uzeti njega za uzor predstavlja ogroman dobitak. Neka nam Allah podari da i mi koračamo ovim putem. Inšallah, naša je čvrsta namera da njegov sunnet sprovodimo u praksi prema svojim najboljim mogućnostima.

Uzvišeni Allah kaže u časnom Kuranu: Kada oni koji ne veruju u Allaha uđu u pakao, žaliće se Uzvišenom Allahu i reći: "Ovi ljudi su nas odvratili s pravog puta." Reći će: "Kazni ih dvostruko za ono što mi ovde moramo da trpimo." Poslednji koji uđu reći će za svoje prethodnike – jer su im oni pokazali pogrešan put, doveli ih u zabludu i tako skrivili njihov ulazak u pakao: "Neka njihove muke budu još veće, udvostruči im ovu strašnu kaznu u paklu." Prvi će im na to odgovoriti: "Da nas barem niste sledili!" "Onda i vi patite! Allah vam je dao razum i moć rasuđivanja – zašto ste nas uopšte sledili?" "Toliko puta ste bili upozoreni. Uzvišeni Allah je slao poslanike; učenjaci i šejhovi su vam svima pokazivali pravi put, ali ste vi uprkos tome sledili nas." "Sada stojite ovde i svaljujete krivicu na nas, ali uistinu ste sami krivi", reći će oni. Uzvišeni Allah će se obratiti i jednima i drugima i reći: "Iskusite sada kaznu koju ste zaslužili." "Kada ste bili na svetu, loše ste postupali prema onima koji su hteli da vam pokažu pravi put. Niste ih poštovali i niste sledili njihov put." "Sada ostajete svi, i prvi i poslednji, u ovom strašnom stanju", reći će On. Zbog toga bismo mi ljudi već na ovom svetu trebali ozbiljno da shvatimo svako upozorenje i opomenu. Čovek mora uvek da bude budan i oprezan, kako u svetovnim, tako i u pitanjima onog sveta. Danas postoje opet nove zamke; ranije su to bili čekovi iz usluge. Kada bi neko izdao ček, time bi praktično već dao obećanje. Danas čekova u tom obliku, hvala Allahu, više nema. Banke ih više ne izdaju. Umesto toga dele kartice i tako ljude pretvaraju u svoje robove. Ali to je druga tema. Što je još gore: Banka vam da broj računa, a vi dozvolite svojim poznanicima da koriste taj račun jer mislite: "Ma, to mi je prijatelj." Međutim, upravo to vam može uništiti život. Koliko ljudi nam dolazi zbog toga i žali nam se na svoju muku: "Ovaj čovek je koristio moj račun i time me oterao u zatvor." Tu se zaista mora izuzetno paziti. Treba biti veoma oprezan sa svime što banke nude. Bankarski sistem ionako već često uništava ljude; stoga budite na oprezu i ne gurajte još i svoju porodicu i decu u bedu. I ti sistemi su na kraju đavolja igra. Oni nisu stvoreni da bi nam olakšali život, već da bi nas kontrolisali i gurnuli u nesreću. Zato ne pravite greške zbog kojih ćete se kasnije kajati. Ako na ovom svetu napravite grešku, možda ćete završiti u zatvoru i izgubiti kuću i imanje; ali sve dok je vaša vera snažna, ipak se i dalje možete zahvaljivati Allahu. Ali ako dozvolite da budete prevareni u pogledu onog sveta, tu više nema popravnog, a to je izuzetno opasno. Zato ih ne sledite. Po svaku cenu izbegavajte da sledite đavole i njihove pogrešne puteve. Oni vas mame u razne zamke, maskirajući ih kao "olakšanje". A vi nasedate na to i potpuno im se prepuštate. Time uništavate sebe ne samo na ovom svetu, već propadate i na onom svetu. Na ovom svetu se još mnogo toga može ispraviti. Čak i ako sve izgubite, dok god zadržite svoju veru, i dalje ćete biti zahvalni Allahu. Na onom svetu, međutim, nema druge šanse. Đavo vam sve i svašta ulepšava, a vi slepo trčite za njim. Ali onda odjednom shvatite da ste završili na mračnom mestu sa kojeg više nema povratka. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka Allah podari svim ljudima razum, moć rasuđivanja i dalekovidost. Naš Poslanik (sallAllahu alayhi wa sallam) je rekao: "Jedan sat dubokog razmišljanja vredniji je od sedamdeset godina dobrovoljnog bogosluženja." Ako makar i jedan sat istinski razmišljate o Uzvišenom Allahu i bolje Ga upoznate, to je za vas najveći mogući dobitak. To takođe znači: Brzopleto delovanje dolazi od đavola. Kada vam nešto predstoji, ne srljajte slepo u to, već se temeljno raspitajte. Morate se zapitati: "Poverio sam svoju volju ovom čoveku i sledim ga, ali kuda će me on zapravo odvesti?" "Vodi li me u klanicu ili na zeleni pašnjak? Kakve namere ima sa mnom?" O tome se zaista mora dobro razmisliti. Neka nas Allah zaštiti. Živimo u veoma opasnom vremenu. Uvek se treba držati onih koji su na Allahovom putu. Ne sme se skrenuti sa pravog puta i u svojim poslovima uvek treba tražiti savet od drugih. Neka nam je Allah svima na pomoći.

"Alkohol je majka svih zala", kaže naš Poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega. Sve loše odatle počinje. Allah, Uzvišeni, naređuje nam u plemenitom Kur'anu da se toga strogo klonimo. Šteta koju on nanosi nadmašuje sve ostalo, jer sve što čoveku oduzima razum je greh. Ne samo alkohol, već sve što pomućuje razum smatra se opojnim sredstvom. Zato neki ljudi ponekad kažu: "Malo duvanja ili trave ipak ne škodi." Ali to je potpuno isto, jer i to čoveku oduzima razum. To ne donosi ništa osim štete. Allah, Uzvišeni, uzdigao je čoveka iznad svih ostalih stvorenja podarivši mu razum. Čovek taj razum mora i da koristi. Allah nam ga nije dao da bismo ga umrtvili i isključili. Razum je dragocen dragulj, čovekov ukras. Bez razuma ne bi bilo razlike između nas i životinja. One znaju samo za dve stvari: da jedu i piju. Ništa drugo ne razumeju. Ono što pojedu, za njih ispunjava svoju svrhu. Čovek, s druge strane, snosi odgovornost i ima dužnosti. Allah, Uzvišeni, nametnuo mu je te dužnosti, upravo zato što poseduje razum. Ako nestane razuma, za čoveka prestaju i te dužnosti. To znači: za nekoga ko je izgubio razum, ko je smešten u psihijatrijsku ustanovu ili više ne zna šta radi, te obaveze su ukinute. Idha akhadha ma wahab, asqata ma awjab. Allah nam je podario razum kao dar. Ako taj razum nestane i čovek više ne može da ga koristi, prestaju i njegove verske dužnosti. Čovek koji bez svoje krivice izgubi razum i više nije pri sebi, nije obavezan ni na namaz, ni na post, ni na hadždž, ni na zekat. Za njega više ne važe verski propisi. Međutim, ko namerno umrtvi svoj razum alkoholom ili drogama, biće za to kažnjen – i to veoma oštrom kaznom. Neka nas Allah sačuva! Takav čovek više uopšte ne zna šta radi. Danas postoje delimično apsurdni zakoni: kazna se ublažava pod izgovorom da je počinilac bio pijan i neuračunljiv. A kazna bi zapravo morala da bude mnogo oštrija. Ko se opije i nanese štetu svojoj okolini, inače bi trebalo da dobije dvostruku kaznu. Ali ljudi odbacuju Allahov zakon i radije se rukovode sopstvenim zakonima. Ipak, ti zakoni nikoga ne odvraćaju od činjenja zla. Zato neka nas Allah sačuva. Neka nas Allah drži podalje od svih ovih zala. Poslanik (neka je mir s njim) u jednom plemenitom hadisu spominje sedam grupa koje su proklete u vezi s alkoholom – sve do onih koji uzgajaju i žanju sirovine za njega. Sa drugim drogama je potpuno isto. I oni koji uzgajaju takva opojna sredstva ili njima trguju, prokleti su. Zbog toga za ove supstance nema nikakvog opravdanja; njihovo konzumiranje nikada nije bilo niti je dozvoljeno. Neka nas Allah zaštiti! Stanje u svetu je postalo užasno. Deca, porodice – celokupno društvo pati od zla ovih supstanci. Kada se razum jednom isključi, čovek se upliće u svakakvu prljavštinu. Povrh toga, ove stvari brzo izazivaju zavisnost. Čovek postaje zavisan i ne može se više izvući sopstvenim snagama. InšaAllah, sa time ne bi trebalo ni započinjati. Neka nas Allah sve – bilo decu ili porodicu, bilo velike ili male – sačuva od ove nesreće. Neka nas Allah zaštiti, jer su ova opojna sredstva majka svih zala. Neka nas Allah sačuva od majke i oca svakog zla, inšaAllah.

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: صدقة ذي الرحم على ذي الرحم صدقة وصلة۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Sadaka data srodniku je i sadaka i održavanje rodbinskih veza (sila-i rahim). To znači: Održavanje rodbinskih veza je najvažnije za blagoslov. Zato se nagrada za sadaku datu rodbini umnožava. Na taj način se dobija nagrada i za sadaku i za održavanje rodbinskih veza. Tako se dobija dvostruka nagrada. Ako nekoga nekada ne možete da posetite, a umesto toga pošaljete sadaku, to se ne računa samo kao donacija, već i kao da ste ga posetili. Tako se porodične veze ne prekidaju. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: الصدقة على المسكين صدقة، وهي على ذي الرحم اثنتان: صدقة وصلة۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Davanje sadake onome kome je potrebna – dakle siromahu – računa se kao obična sadaka. Za to se, dakle, dobija nagrada za donaciju. Međutim, ako se sadaka da srodniku, to se računa dvostruko: jednom kao donacija, a jednom kao održavanje rodbinskih veza. Ako se da samo siromahu, računa se kao jedna sadaka. Ali ako se da siromašnom srodniku, dobija se nagrada za oboje – i za sadaku i za održavanje rodbinskih veza. Održavanje rodbinskih veza je važnije od obične sadake. Ono donosi blagoslov i put je ka veri, kao i ka svakom dobru. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: كل معروف صدقة، وما أنفق المسلم من نفقة على نفسه وأهله كتب له بها صدقة، وما وقى به المرء المسلم عرضه كتب له به صدقة، وكل نفقة أنفقها المسلم فعلى الله خلفها، والله ضامن إلا نفقة في بنيان أو معصية۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Svako dobro delo je sadaka. To znači, svako dobro delo koje učinite računa se kao sadaka. Pomoći nekome, skloniti kamen sa puta ili podržati ljude – sve to važi kao sadaka. To ne mora nužno biti učinjeno novcem. Sve dok se radi sa namerom sadake, sve se računa kao sadaka. Kada musliman izdržava sebe i svoju porodicu, to mu se računa kao sadaka. To znači da se troškovi za sebe i svoju porodicu takođe smatraju sadakom. I novac koji neko potroši da bi zaštitio svoju čast je sadaka. Dakle, ako neko troši novac da sačuva svoju čast i dostojanstvo, i to se računa kao sadaka. Nagrada za sadaku koju musliman daje prepuštena je Allahu. Dakle, Allah lično daruje nagradu za ovu datu sadaku. Svi troškovi su pod Allahovom zaštitom – osim onih koji se prave za izgradnju objekata ili za grehe. Izgradnja objekta je osnovna potreba, stoga se ne računa direktno kao sadaka. Novac koji se troši na grehe takođe se ne računa kao sadaka. Ako neko troši novac da bi grešio, činio zlo ili finansirao nešto zabranjeno, to nije sadaka. Međutim, svaki drugi legitimni trošak je sadaka. A oni su pod garancijom Allaha Uzvišenog. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ما أعطى الرجل امرأته فهو صدقة۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Svaki trošak koji osoba napravi za svog supružnika je sadaka. Troškovi za vaš dom, dakle, nisu uzaludni; oni se računaju kao sadaka. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ما أنفق الرجل في بيته وأهله وولده وخدمه فهو له صدقة۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Ono što osoba potroši na svoj dom, svoju porodicu, svoju decu i svoje zaposlene, za nju predstavlja sadaku. Dakle, za muslimana nijedan njegov trošak nije izgubljen. Allah Uzvišeni će za sve to podariti nagradu i nadoknadu. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: ما على أحدكم إذا أراد أن يتصدق بصدقة تطوعاً أن يجعلها عن والديه إذا كانا مسلمين، فيكون لوالديه أجرها وله مثل أجورهما من غير أن ينتقص من أجورهما شيئاً۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Ako neko od vas želi da da dobrovoljnu sadaku na Allahovom putu, a njegovi roditelji su muslimani, neka je da u njihovo ime. Ako su već preminuli, neka je da kao njihovu sadaku. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nam savetuje da pri svakoj sadaki uvek u nameru uključimo i roditelje. Tako nagrada za sadaku ide u korist roditelja, a istovremeno i vi dobijate istu tu nagradu, bez da se nagrada roditelja i najmanje umanji. Dakle, ako donirate sa ovom namerom, i oni dobijaju istu nagradu. I od vaše sopstvene nagrade se takođe ništa ne oduzima. Zato ovo pravilo uvek imajte na umu. Ako čovek posveti sva svoja dobra dela, svoje molitve i ibadete i roditeljima i precima, nagrada stiže svima njima. Ista nagrada i blagoslov će se u potpunosti pripisati i tebi. Ništa ti neće biti oduzeto. Nagrada se, dakle, ne deli i time ne smanjuje, a od tvoje sopstvene nagrade ti se ništa ne oduzima. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: نفقة الرجل على أهله صدقة۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Troškovi jedne osobe za njenu porodicu su sadaka. To znači, svi troškovi za hranu, piće, odeću, troškove venčanja – ukratko, celokupno izdržavanje porodice – predstavljaju sadaku. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: خذي من ماله بالمعروف ما يكفيك ويكفي بنيك۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je jednom prilikom rekao jednoj ashabijki (sahabijki): "Uzmi od imetka svog muža na primeren način onoliko koliko je dovoljno za tebe i tvoju decu." Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je, dakle, dozvolio sahabijki da uzme od imetka svog muža ono što joj je bilo potrebno za podmirenje njenih potreba. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا أنفقت المرأة من بيت زوجها غير مفسدة كان لها أجرها بما أنفقت، ولزوجها أجره بما كسب، وللخازن مثل ذلك، لا ينتقص بعضهم من أجر بعض شيئاً۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Ako žena udeli sadaku iz kuće svog muža, a da pri tom ne bude rasipna, nagrada za tu donaciju pripada njoj. Ako, dakle, žena bez rasipanja pravi troškove za potrebe kuće, u dobrotvorne svrhe ili za svoju decu, za to dobija veliku nagradu. Ista nagrada se pripisuje i njenom mužu. To što muž dobija ovu nagradu leži u tome što je on taj imetak zaradio na dozvoljen način. Pošto je muž zaradio imetak, i on dobija istu nagradu kada ga žena troši. Istovremeno postoji slična nagrada i za čuvara (rizničara) koji taj imetak sigurno čuva. To znači, ako je nekome poveren novac i on ga potroši u dobrotvorne svrhe, i njemu će se pripisati nagrada. Nagrada koju neko od njih dobije ni na koji način ne umanjuje nagradu ostalih. To znači da svako od njih za ovu donaciju dobija punu, neumanjenu nagradu. Nagrada se nikada ne deli niti umanjuje; Allah daruje ovu nagradu svakome od njih pojedinačno i u potpunosti. قال رسول الله صلى الله عليه وسلم: إذا أنفقت المرأة من بيت زوجها عن غير أمره فلها نصف أجره۔ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao: Ako žena donira iz kuće svog muža bez njegovog uputstva ili dozvole, pripada joj polovina zarađene nagrade. Dakle, čak i ako njen muž ne dâ izričitu dozvolu ili ne zna ništa o tome, žena za ovu donaciju dobija polovinu nagrade; njeno dobro delo nije izgubljeno. صدق رسول الله فيما قال، أو كما قال۔

Naš poslanik – neka su mir i blagoslov na njega – rekao je: Vernik ne nanosi štetu, niti dozvoljava da mu se šteta nanese, i nikoga ne muči. U prirodi i suštini vernika je da čini dobro. Činjenje zla ne pristaje karakteru vernika. Musliman je uvek dužan da čini dobro. On se drži podalje od zla i nikome ne šteti. Bilo da je u pitanju čovek, životinja, drvo ili nešto drugo – on ničemu i nikome ne nanosi štetu. On želi da se u svemu ostvari Allahova volja. To je ono što odlikuje pravog vernika. Onaj ko nema vere, sklon je, iz zavisti, zlobe ili neprijateljstva, da čini zlo, i namerava to da uradi. Iz tog razloga je Allah postavio granice. Ko pređe te granice, navlači na sebe Allahovu srdžbu. Onaj ko na sebe navuče Allahovu srdžbu, postaje čovek kojeg Allah ne voli. Naš jedini cilj u tarikatu, duhovnom putu, jeste da postanemo osoba koju vole Allah i Njegov poslanik – neka su mir i blagoslov na njega. A to se postiže, kao što je rečeno, tako što se uvek čini dobro i nikome ne nanosi šteta. I to je jedan oblik služenja Allahu (ibadeta). Sve dok se svako delo i svaki pokret vernika čini iz težnje ka Allahovom zadovoljstvu, to se računa kao služenje Allahu i biva nagrađeno. Za svaki njegov korak i za svaki uzdah pripisuje mu se nagrada. Neka nas zato Allah nikada ne odvrati od dobra. Neki ljudi su se okrenuli od dobra i umesto toga se posvetili zlu. Neka nas Allah sačuva od takvih ljudi. Da ne sledimo svoj ego i da ne prelazimo granice, inšallah. Neka Allah zaštiti Muhammedov ummet.

Okružite se iskrenim ljudima. Iskreni ljudi su u današnje vreme postali veoma retki. Biti iskren znači ne lagati i ne varati druge. Okružite se takvim ljudima kako bi vas Allah voleo i spustio Svoj blagoslov na vas. Iako je Allah ljudima dao razum i sposobnost razmišljanja, većina ne koristi svoj razum. Za ovozemaljske stvari čine sve. U verovanju da će ostvariti ovozemaljsku dobit, upuštaju se u svaku moguću ludost. Pri tome, međutim, ne dobijaju apsolutno ništa. Pravi dobitak leži u tome da budete u društvu iskrenih. Tako dobijate i za ovaj i za budući svet. Ko je uz Allaha, nikada ne gubi. To je ono što želimo da prenesemo. Neka Allah podari Svoje zadovoljstvo – ovo je put naših duhovnih učitelja. Ovaj put, koji seže do našeg Poslanika – neka su mir i blagoslov na njega – uz Allahovu dozvolu je put iskrenih. Zbog toga je put blaženstva biti deo tarikata. Prava sreća leži u pripadnosti tarikatu i sleđenju učitelja. Jer ovaj put neprekidno vodi nazad do našeg Poslanika – neka su mir i blagoslov na njega. Kod običnog džemata (zajednice) je, međutim, drugačije. Džemat doseže samo do određene tačke; ono što dolazi posle je neizvesno. Zato je tarikat siguran i pouzdan put. Postoji četrdeset i jedan pravi tarikat. Četrdeset od njih potiče od sejjidina Alije. Naš, s druge strane, potiče od našeg učitelja sejjidina Ebu Bekra, ali dodatno i on vodi do sejjidina Alije. Na taj način je takođe povezan s njim. Sve su to predivni putevi, ali tarikat kojem niko ne može naći ni najmanju zamerku niti manu jeste nakšibendijski tarikat. Hvala Allahu, to je velika milost. Ko zadobije ovu milost, stiče Allahovu ljubav i zadovoljstvo našeg Poslanika – neka su mir i blagoslov na njega. To je naša težnja, kako za ovaj, tako i za budući svet. "Ilahi ente maksudi we ridake matlubi." To znači: O Allahu, Ti si moj cilj, a Tvoje zadovoljstvo je moja jedina želja. Neka nam Allah svima to podari i učini nas postojanim na ovom putu. Neka ovo, inšallah, i drugima posluži kao putokaz. Neka i oni dožive ovu lepotu, inšallah. Ljudi ne bi trebalo da jure za ovozemaljskim i zadržavaju se na beskorisnim stvarima. Kao što je rečeno: Ko je na pravom putu, taj je na dobitku. Oni koji veruju da mogu dobiti sledeći šejtana, nikada neće imati uspeha. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nas On sve učini postojanim. Neka Allah bude zadovoljan vama. Mašallah, Murat efendija je takođe ovde. Neka njegova služba, inšallah, bude dugotrajna. On neumorno ugošćuje goste i služi svakome ko dolazi i odlazi. Neka Allah bude zadovoljan njim. Mašallah, svi učenici i potomci poštovanog velikog šejha Šerefudina uvek su nam iskazivali mnogo ljubavi. I mi njih veoma volimo. Neka im Allah podari dug život. Neka im On podari mir i blagostanje, inšallah.