Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Ko traži zadovoljstvo ljudi, a pritom krši Allahove naredbe, taj je izgubio. To znači: Ako govoriš neistinu samo da bi te ljudi voljeli ili zato što oni to žele, time ne dobijaš baš ništa. To ti apsolutno ništa ne koristi. Jer čovjek je po prirodi nezahvalan. Možda se raduješ i misliš da si učinio dobro. Ali čak i kada činiš dobro: Ljudi to često zaboravljaju. Zbog najmanje sitnice okreću se protiv tebe. Zato Allahovo zadovoljstvo mora biti iznad zadovoljstva ljudi. Slijediti Njega u onome što On želi, voli i naređuje – to je pravi dobitak za tebe. Ali ako postupaš samo zato da bi te ljudi voljeli, ili da bi te ovaj ili onaj volio, oni od tebe prave dresiranog majmuna. Skačeš tamo-vamo da bi ih zabavio, skakućeš okolo, ali ti to ništa ne donosi. Zato tvoj glavni cilj treba da bude Allahovo zadovoljstvo. To je ono što vrijedi u ovom životu i donosi istinski dobitak. Tek tada imaš neku vrijednost. Inače postaješ nešto bezvrijedno, suvišno – tek običan čovjek, puko stvorenje. Ako pokušavaš svima udovoljiti, gubiš svoju vrijednost. Prokockao si svoju vlastitu vrijednost. Prava vrijednost je u tome da budeš vrijedan kod Allaha. To je ono što je važno. Takav čovjek će biti vrijedan i drugima. Čak i ako je siromašan i u potrebi: onaj ko je na Allahovom putu, taj je vrijedan. Da nas Allah sve učini takvim ljudima, inšallah. Ne dozvolimo da postanemo igračka drugima, inšallah.

Završili smo prvu knjigu, inšaAllah. I započeli smo sa drugom knjigom. Hajde da, ako Allah hoće, ponovo čitamo lepe reči i hadise našeg Poslanika (neka je Allahov blagoslov i mir na njega). إِذَا أَدَّيْتَ زَكَاةَ مَالِكَ فَقَدْ قَضَيْتَ مَا عَلَيْكَ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Ako daš zekat na svoj imetak, ispunio si svoju dužnost i podmirio pravo imetka." Taj imetak ti je samo poveren (emanet). Mora se opravdati to poverenje. Povereno se ne sme izneveriti. Zekat je dužnost (farz). On spada u stubove islama. Dakle, kada ga obračunaš i daš, na tebi više nema odgovornosti. Njegova nagrada i njegov bereket ostaju tebi. إِذَا أَدَّيْتَ زَكَاةَ مَالِكَ فَقَدْ أَذْهَبْتَ عَنْكَ شَرَّهُ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) ponovo kaže: "Ako ispuniš svoju dužnost tako što daš zekat na svoj imetak, otklonio si njegovo zlo od sebe." Međutim, ako ne platiš, taj imetak postaje zlo za tebe. On ne donosi dobit; neplaćeni zekat ostaje u tebi kao zlo. Nije dobro da to zlo tereti čoveka. Da bi se zlo otklonilo, imetak se mora očistiti; moraš dati zekat. Tako se oslobađaš zla i istovremeno stičeš Allahovu nagradu i zadovoljstvo. إِنَّ الصَّدَقَةَ لَا تَزِيدُ الْمَالَ إِلَّا كَثْرَةً Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Zaista, milostinja (sadaka) samo uvećava imetak." To znači: Ne bojte se da će se imetak umanjiti deljenjem; naprotiv, on se uvećava. إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى لَمْ يَفْرِضِ الزَّكَاةَ إِلاَّ لِيُطَيِّبَ بِهَا مَا بَقِيَ مِنْ أَمْوَالِكُمْ وَإِنَّمَا فَرَضَ الْمَوَارِيثَ لِتَكُونَ لِمَنْ بَعْدَكُمْ أَلاَ أُخْبِرُكَ بِخَيْرِ مَا يَكْنِزُ الْمَرْءُ؟ الْمَرْأَةُ الصَّالِحَةُ إِذَا نَظَرَ إِلَيْهَا سَرَّتْهُ، وَإِذَا أَمَرَهَا أَطَاعَتْهُ، وَإِذَا غَابَ عَنْهَا حَفِظَتْهُ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Zaista, Uzvišeni Allah je propisao zekat samo da bi njime očistio ostatak vašeg imetka." To znači: Kada daš zekat, tvoja dobra se čiste i taj imetak postaje apsolutno čist i halal. Kada jedeš i piješ, unosiš halal u sebe. Hrana tvoje dece i tvoje porodice je tada halal. Ako to ne učiniš, ono kao zlo prodire u čoveka. Bilo bi kao da si svojoj deci i porodici dao otrov da jedu. Zato zekat služi čišćenju imetka. Pored toga, on kaže: Ne bojte se da će vam se imetak umanjiti ako dajete zekat. Takođe, On je odredio vaša dobra kao nasleđe, kako bi nakon vaše smrti ostala onima koji ostaju iza vas. I nasleđe je pravo. Smrt je izvesna, nasleđe je halal. Imetak na koji je dat zekat postaje blagoslovljena opskrba (rizk) i za naslednike. "Hoćeš li da ti kažem koja je najdragocenija riznica koju čovek može sakupiti?" Šta je najlepše što čovek može posedovati? To je čestita žena. Dakle, čestita supruga. Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) o tome kaže: "Kada je pogleda, ona ga obraduje; kada joj nešto naredi, ona ga posluša; a kada je on odsutan, ona čuva njegovu čast." أَقِمِ الصَّلَاةَ، وَآتِ الزَّكَاةَ، وَصُمْ رَمَضَانَ، وَحُجَّ الْبَيْتَ وَاعْتَمِرْ، وَبِرَّ وَالِدَيْكَ، وَصِلْ رَحِمَكَ، وَأَقْرِ الضَّيْفَ وَأْمُرْ بِالْمَعْرُوفِ، وَانْهَ عَنِ الْمُنْكَرِ، وَزُلْ مَعَ الْحَقِّ حَيْثُ زَالَ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Obavljaj namaz kako dolikuje." To znači: Obavljaj svoj namaz potpuno, na vreme i na pravom mestu. "Daj zekat." I to je Allahova naredba, kaže naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega). "Posti ramazan." "Obavi hadž i umru." Ko je u mogućnosti, treba da obavi hadž i umru. "Budi dobar prema svojim roditeljima." To znači, postupaj lepo prema svojoj majci i svom ocu (ihsan). "Održavaj rodbinske veze." "Ugosti goste." "Naređuj dobro, a odvraćaj od zla." Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Sledi istinu, kud god se ona okrenula." Ovi saveti i naredbe su divni. Vernik i musliman mora da im teži i da ih sledi. إِنَّ فِي الْمَالِ لَحَقًّا سِوَى الزَّكَاةِ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega): "U imetku zaista postoje i druga prava osim zekata." To znači da se i nakon plaćanja zekata moraju podmiriti druga prava. لَيْسَ فِي الْمَالِ حَقٌّ سِوَى الزَّكَاةِ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "U imetku ne postoji drugo pravo koje se mora podmiriti osim zekata." To znači: Ako si dao zekat, nisi nikome ukrao imetak i on ti zakonito pripada, onda je dužnost ispunjena. Kada je zekat plaćen, imetak je za tebe čist i dozvoljen – čist kao majčino mleko. الْإِسْلَامُ أَنْ تَشْهَدَ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ وَتُقِيمَ الصَّلَاةَ، وَتُؤْتِيَ الزَّكَاةَ، وَتَصُومَ رَمَضَانَ، وَتَحُجَّ الْبَيْتَ إِنِ اسْتَطَعْتَ إِلَيْهِ سَبِيلًا Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: Stubovi islama su sledeći: Da posvedočiš da nema boga osim Allaha i da je Muhammed (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) Allahov Poslanik. To je prvi uslov. Drugo, da obavljaš namaz. Da daješ zekat. Da postiš ramazan. I ako si u mogućnosti, da posetiš Kuću (Kabu) i obaviš hadž. Ovo su stubovi islama, stvari koje je naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) naredio. Sve su to dragulji, to su prave riznice. Riznice za Ahiret. Neka Allah sve ovo podari ljudima, inšaAllah. Allahov Poslanik je govorio istinu u onome što je rekao, ili kako je to rekao.

ذَٰلِكَ هُدَى ٱللَّهِ يَهۡدِي بِهِۦ مَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦۚ وَلَوۡ أَشۡرَكُواْ لَحَبِطَ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ (6:88) Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže: Allah upućuje koga On hoće. On daruje uputu kome On želi. Ova blagodat se ne daje svakome. Ko ovo stekne, ostvario je ogroman dobitak, vječni dobitak. Ali ako drugi poriču Allaha ili Mu pripisuju druga, sva njihova djela su uzaludna. Čak i da im pripada cijeli svijet, čak i da drže sve u svojim rukama: imetak ovog svijeta ne koristi na onom svijetu. Tamo se stiže samo vjerom. Oni bez vjere će pretrpjeti kaznu za to. Zato je ova uputa čista milost i velikodušnost od Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Hvala Allahu, ovu nagradu dobijaju i oni koji su sredstvo za ovu uputu. Mevlana Šejh Nazim je postao sredstvo za uputu toliko mnogo ljudi. I svi njihovi potomci su stekli ovu sreću posredstvom Mevlana Šejh Nazima. I nagrada za to stiže do njega neprekidno. Hvala Allahu, mi se nalazimo na njegovom putu. Njegov put je istiniti put našeg Poslanika. To je prelijep put, kojim se ide sasvim bez skretanja. Jer ima mnogo onih koji pokušavaju da iskrive ovaj put, bilo svjesno ili nesvjesno. Ali ovo je pravi put, čisti put. Tarikat, kojim nas je vodio Mevlana Šejh Nazim, Nakšibendijski tarikat, postoji i dalje tačno onako kako je prenesen od našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega), hvala Allahu. I on će vječno trajati. Neka ga Allah blagoslovi. Neka On učini postojanim one koji koračaju ovim putem. Neka ih On sačuva od teških iskušenja, inšaAllah.

Naš Poslanik – neka je mir i blagoslov Allahov na njega – kaže: „Laysa ba'da al-kufri dhanb.“ „Nakon nevjerstva ne postoji (veći) grijeh.“ To znači: Biti kafir je najveći od svih grijeha. To je najteži grijeh; ne postoji nijedan koji bi bio veći. Nevjerniku se ne mogu pripisati dodatni grijesi govoreći: „Pio si alkohol, počinio zinaluk ili jeo svinjetinu.“ Jer je najveći od svih grijeha već počinjen. Priroda nevjerstva je takva: čim nevjerstvo prestane, ni ostali grijesi više ne opstaju. Iz tog razloga su oni koji prihvate islam kao novorođenčad – bez obzira šta su radili u prošlosti. Allah im je tada sve oprostio. Njihov život počinje ispočetka od tog časa i teče nadalje na Allahovom putu. Vidimo to u ovozemaljskom životu: neko je uradio ovo, onog ubio, ovog udario... Nevjernik može činiti te stvari, ali se one ne obračunavaju pojedinačno. On je već zapao u nevjerstvo. Može raditi šta hoće – kod Allaha je njegovo poricanje najveći zločin. Kada potom bude počašćen islamom, kaže naš Poslanik – neka je mir i blagoslov Allahov na njega: „Al-Islam yajubbu ma qablahu.“ To znači: „Islam briše i oprašta sve ono što je bilo prije njega.“ Naravno, današnji poredak, odnosno svjetovni zakoni ljudi, zahtijevaju presudu za ta djela. Međutim, čim se ta osoba kod Allaha vrati u islam, sve se briše; ona je kao novorođenče. Zato je Allahov sud mjerilo svih stvari; to je istina. Sud ljudi nema vrijednost, on donosi samo probleme. Ali sve dok se živi na ovom svijetu, čovjek se neminovno mora povinovati postojećem poretku. Ne može se samovoljno suditi, jer apsolutni sud pripada Allahu. Sud od Allaha je jedno, a sud svijeta je drugo. Nakon što neko prihvati islam, on kod Allaha dobija nagradu novorođenčeta. Jedan primjer toga dogodio se u vrijeme našeg Poslanika – neka je mir i blagoslov Allahov na njega – tokom Bitke na Hajberu. Tu je bio jedan pastir. Taj pastir je prihvatio islam, i prije nego što je uspio obaviti ijedan namaz, pao je kao šehid i postigao šehadet. Naš Poslanik – neka je mir i blagoslov Allahov na njega – nasmiješio se i objavio radosnu vijest da je taj čovjek zaslužio Džennet, a da nije obavio ni jedan namaz. Takvi su božanski sudovi. Zato je islam za ljude spas, sreća; hvala Allahu! Oni kojima je dopušteno da ga prihvate, stekli su Allahov blagoslov i milost. Neka nas Allah učini postojanim na ovom putu i neka nas ne skrene sa Svoga staze, inšallah.

Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: "Činite uvek dobro." "Ako napravite grešku, pokajte se zbog nje." Činite dobro, vršite čestita dela. Bilo materijalnom ili duhovnom pomoći, ili pokajanjem i traženjem oprosta... Tada Allah briše taj greh. Allah, Moćni i Uzvišeni, je beskrajno milostiv. On prima pokajanje pokajnika. Neki možda kažu: "Uradili smo ovo i ono, počinili smo mnogo grehova." Ipak, časni Kur'an i hadisi to objavljuju. Allah, Moćni i Uzvišeni, i naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kažu: "Ako si sagrešio, neka sledi dobro delo, kako bi Allah oprostio i izbrisao greh." On kaže "Yamhuha", što znači: "On ga briše." To znači da se on u potpunosti briše. Jer meleki sve zapisuju. Oni beleže i dobra i loša dela. Ali greh ne zapisuju odmah. Dobro delo zapisuju odmah, ali kod greha pričekaju: "Možda će se on ubrzo pokajati." Ako se on ipak ne pokaje, biva rečeno: "Hajde, zapiši to." Oni to zapišu... Ali ako se čovek kasnije pokaje za taj greh, Allah oprašta i njega. Dakle, greh se ne zapisuje u trenutku kada je počinjen. Zato naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: "On ga briše." A kada bude izbrisan, ne ostaje – hvala Allahu – nikakav greh. Jer greh je najveće zlo za čoveka. Otići sa tim teretom na onaj svet je teška nesreća. Iako je Allah, Moćni i Uzvišeni, dao toliko mogućnosti da ti grehovi budu oprošteni i da izađeš čist... Ali ako kažeš: "Ne, ja istrajem u ovom grehu", onda ćeš iskusiti svoju kaznu. Neka nas Allah toga sačuva. Neka On primi naše pokajanje. Neka nam Allah oprosti naša dela, inšaAllah.

إِنَّا نَحۡنُ نَزَّلۡنَا ٱلذِّكۡرَ وَإِنَّا لَهُۥ لَحَٰفِظُونَ (15:9) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „Mi smo objavili Časni Kur'an i Mi ga čuvamo.“ On je pod zaštitom – nepromenjen i neiskrivljen. Jer ostale nebeske knjige, koje su objavljene od Adema – poznati Tevrat, Indžil, Zebur i svi spisi pre Kur'ana – bili su iskrivljeni i izmenjeni. Zato je Časni Kur'an ostao onakav kakav je objavljen; jer je Allah rekao: „Mi smo ga sačuvali.“ Poslednji Poslanik je naš Poslanik, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. Kao što Allah štiti Svoju veru, islam, On je za Kur'an rekao: „Mi smo ga sačuvali“, kako se ne bi promenio; niko ga nije mogao promeniti. Časni Kur'an je preko blagoslovljenog jezika našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, stigao do našeg vremena. Ali pre nego što nastupi Sudnji dan, i on će biti uzdignut sa Zemlje. Ovo je jedan od velikih predznaka Sudnjeg dana. Na Zemlji više neće biti ni muslimana ni hafiza. Kada otvorite Časni Kur'an, videćete da je pismo izbrisano; ništa se više neće videti. To znači da će do tog trenutka on ostati sačuvan. Pre tog vremena sigurno neće biti nikakve promene. Ali mudrošću Allaha, Moćnog i Uzvišenog, kada se približi Sudnji dan, Kur'an će biti uzdignut sa Zemlje kao jedan od velikih znakova. U to vreme ionako više neće biti muslimana, samo nevernika; nad njima će Allah dati da nastupi Sudnji dan. Ovaj Časni Kur'an je reč Allaha, Moćnog i Uzvišenog. On čini šta hoće; i On je taj koji ga čuva. Kur'an je došao preko jezika našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega. Naš Poslanik, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, u svoje vreme nije dozvolio zapisivanje plemenitih hadisa, kako ne bi došlo do zabune. Kako se hadis i Kur'an ne bi pomešali. Tako je Kur'an, Allahovom odredbom, sačuvan. Ali nakon našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, ashabi su počeli da zapisuju i prenose predane hadise. Kako treba živeti Časni Kur'an i islam, objašnjeno nam je kroz plemenite hadise. Ti hadisi su stigli do nas sve do danas. Ko to prihvati, pravi je musliman. Ali ko prigovara hadisima, taj je ili licemer ili nije musliman. Jer ko ne ukazuje poštovanje našem Poslaniku, ili je licemer ili barem nema vere. Iako spolja deluje kao musliman, on je u istini neko bez vere. Na to se mora veoma paziti. Oni koji slede put našeg Poslanika moraju znati: Ovaj put se sastoji od hadisa i Kur'ana. Naš Poslanik, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, lično je rekao: „Ostavio sam vam dve stvari: Kur'an i moj Sunnet.“ Taj put se mora slediti. Ehlul-bejt i svi ashabi su uključeni u ove hadise i Sunnet. Neki se pozivaju samo na „Ehlul-bejt“. Ali u hadisima našeg Poslanika, neka su Allahov mir i blagoslov na njega, ionako ima mnogo izjava koje kažu: „Ukažite im poštovanje, pazite na njih.“ Ali temelj čine Kur'an i Sunnet. A ono što nazivamo Sunnetom, to su dela i reči našeg Poslanika – dakle hadisi. U poslednjem vremenu vlada velika fitna, ima mnogo onih koji unose zabunu. Pojavljuju se ljudi koji tvrde: „Ne, ovo je ispravno, ono je pogrešno; ne, ovako je bilo, ne, onako je bilo.“ Ali te hadise su sakupili veliki učenjaci tog vremena. U njihovu iskrenost i pouzdanost nema sumnje. Hadiski učenjaci poput Buharije, Muslima, Tirmizija i Ibn Madže su tada obavili taj posao. Sve kasnije hadiske nauke se ionako grade na njima. Njima se mora ukazati poštovanje. Nema ni najmanje sumnje u njihovu veru i njihovu pouzdanost. Neka Allah bude zadovoljan njima. Neka nam Allah svima podari da ostanemo na Njegovom putu.

Da li je ovo hadis ili predaja od velikih šejhova? Ne znam tačno, ali... U toj predaji se kaže. Upitano je: "Kayfa asbahtum?" To znači: "Kako ste osvanuli?" Odgovor glasi: "Asbahna wa asbahal mulku lillah." Osvanuli smo, i vlast pripada Allahu. Liježemo spavati, vlast pripada Allahu; ustajemo, vlast pripada Allahu. Sve pripada Allahu, Moćnom i Uzvišenom. Juče, sutra, danas... Sve pripada Allahu, Moćnom i Uzvišenom. Vlast je Njegova, to je Njegov posjed. Hvala Allahu. Neka naš život protekne na ovaj način, inšallah. Dok ljudi govore "Ah, bila je Nova godina, ah ovo, ah ono", prošla je još jedna godina našeg života. Hajde da, inšallah, u ovom stanju – u predanosti Allahovoj moći i veličini – liježemo i budimo se. Neka naši dani tako prolaze, naše godine tako prolaze, naš cijeli život tako prođe. To je, inšallah, naš cilj. Ima mnogo onih koji pitaju i istražuju: "Zašto, s kojom svrhom smo ovdje?", ali ne shvataju: "Mi smo stvoreni." Ima mnogo nevjernika, mnogo onih koji ne vjeruju u Allaha. Neka i njima Allah podari uputu. Trebaju spoznati zašto su stvoreni, zašto su živi. Jer neznanje je težak teret. Šta znači neznanje? To je neupućenost. Onaj koga nazivaju neznalicom je čovjek koji ne zna zašto postoji. On ne razumije zašto je stvoren; kao da se iznenada, tek tako, našao na ovom svijetu. Roditelji su ga odgojili, poslali na univerzitet; ali nakon toga je skrenuo s puta. Upustio se s ljudima bez pameti, smatrao te neznalice pametnim i s njima otišao u zabludu. Čovječe, nisi došao na ovaj svijet po sopstvenoj volji. Uistinu, Onaj koji te je poslao, koji te je stvorio, jeste Allah, Moćni i Uzvišeni. Pokazao ti je šta trebaš činiti i poslao je poslanike. Učenjaci, ashabi... Postoje razne vrste ljudi koji pokazuju put. Ali ti i dalje pitaš, ošamućen i u neznanju: "S kojom svrhom sam ja ovdje?" Bez obzira na to da li znaš ili ne: Ako to znaš, naći ćeš smiraj, naći ćeš mir. Ako to ne znaš, cijeli tvoj život će proći dok te bacaju tamo-amo i dok udaraš o sve strane. I na kraju će te baciti u jamu. Neka nas Allah sačuva. Neka naši dani budu onakvi kakve Allah želi, inšallah. I naše godine, inšallah, također... Naravno, ova godina ne posjeduje nikakvu svetost, nikakvu posebnost. Gregorijanska godina služi samo za računanje vremena; nema druge koristi niti blagoslova. Dobra je za obračune i knjigovodstvo. Ali s duhovne strane, nema nikakvu svetost, sakralnost ili blagoslov. Neka nam Allah svima podari blagoslovljene godine, inšallah. Nadamo se da će naredna godina biti bolja i da ćemo biti sa Mehdijem, alejhi-selam. Ova dova je važna, ova dova je neophodna, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan.

Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) je rekao sledeće: „Niko od vas nije pravi vernik sve dok svom bratu verniku ne želi ono što želi samom sebi.“ Svako može tvrditi da je musliman. Ali oni koji poseduju istinsku veru – pravi vernici – su malobrojni. Zato važi: Ako vernik ne želi dobro svom bratu muslimanu, on još nije dostigao taj stepen verovanja. Ko istinski veruje, želi drugim vernicima samo dobro. Pomaže im gde god može. Pruža svaku vrstu podrške, bilo materijalnu ili duhovnu. Čini sve što je u njegovoj moći, onoliko koliko mu snaga dozvoljava. Allah ne opterećuje dušu preko njenih mogućnosti. On ne traži ni od koga ono što ne može učiniti. Čovek mora ispuniti ono što mu je naređeno. Na primer, u islamu postoji zekat. Zekat je obaveza (farz). On se obavezno mora dati. Jer to donosi korist ljudima i vernicima. Nesumnjivo, on pokriva potrebe siromašnih. Druga vrsta pomoći je upućivanje na Pravi put. Pokazati put vere – istinski put. Ne mogu se fetve davati tek tako, po sopstvenom nahođenju. Fetva mora biti onakva kakvom su je izložili učenjaci Ehli-sunneta vel-džemata. Ehli-sunnet vel-džemat su ljudi tarikata. Ko ne pripada njima, on je drugačiji. Jer ti ljudi daju fetve prema sopstvenom razmišljanju. Sledbenici tarikata slede put koji potiče od našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega). Upravo to je pravi put. Ko sledi taj put, biće spašen. Ko ga ne sledi, ili propada ili postaje igračka drugih. Drugi ga tada odvode na stranputicu. Ta osoba tada misli da sledi veru. A pritom nema više nikakve veze sa verom i postaje njen neprijatelj. Jer ko ne ispunjava naredbe našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) i ne ukazuje mu poštovanje, izlazi iz vere. On je tada sudio po sopstvenoj pameti. Zato oni koji tvrde „Mi smo muslimani“, a nanose zlo drugim muslimanima, nisu pravi muslimani. Oni nemaju pravi iman (veru). Allah sačuvao, mogu čak i otpasti od vere. Iz tog razloga treba biti oprezan. Pokazivanje pravog puta ljudima je takođe zahtev vere. Govorite onima koji to prihvataju; ne zadržavajte se previše sa onima koji to odbijaju. Pustite ih da rade šta žele; to je njihova stvar. Nagrada vernika koji ukazuju na pravi put i žele dobro je kod Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Sve što rade zapisano je kod Allaha. Njihovu nagradu daje Allah, Moćni i Uzvišeni. Neka nas Allah ne rastavi od vere. Neka nas On ne skrene sa pravog puta, inšaAllah. Neka nas ne učini igračkom šejtana.

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ كُلُواْ مِمَّا فِي ٱلۡأَرۡضِ حَلَٰلٗا طَيِّبٗا (2:168) Allah, Svemogući i Uzvišeni, naređuje: "Jedite od čistih stvari." Ovo je naredba Allaha, Svemogućeg. On naređuje i muslimanima i celom čovečanstvu da jedu čisto. Pod "čistim" se ovde misli na dozvoljeno, na halal. Jer ono što nije halal, ne može biti ni čisto. Ovaj pojam "čisto" ima i materijalnu i duhovnu dimenziju. Materijalno posmatrano, alkohol, svinjetina i druge zabranjene stvari naravno nisu čiste; one su prljavština. One su ritualno nečiste (nedžis). Allah, Uzvišeni, kaže: "Ne jedite od toga." Duhovna strana se tiče konzumiranja zabranjenog (harama). Ako svoj imetak pomešaš sa haramom, taj imetak postaje nečist. Nečisto ovde znači "nedžis", to jednostavno znači prljavština. To znači: Možda si kupio halal zaklanu, čistu meso, ali ako je novac za to ukraden ili potiče iz haram izvora, ti si tu robu onečistio. Ono što kupiš takvim novcem neće ti doneti berićet. Čak ni ta hrana tada više nije halal. Jer unosiš haram u sebe, a haram je nečist. Ono što nazivamo nečistoćom (nedžaset), nije ništa drugo do prljavština. Svaki oblik ove nečistoće je greh. I ljudske izlučevine se smatraju nečistim. Kada se jedu te loše stvari, to dođe na isto. Dakle, to je kao da si jeo izmet – oprostite na izrazu – ili upravo haram. O tome se radi. Mora se tako jasno izreći da bi se razumelo. Kaže se: "U veri nema stida." Ne sme se ustručavati da se istina jasno imenuje. To se ljudima mora objasniti. Znate onu poslovicu: "Državna imovina je kao more; ko ne uzme od nje, glup je kao svinja"... Ali nije tako. Upravo je suprotno. Ko se bespravno time posluži, on liči na tu životinju. Ko jede haram, postaje kao ta nečista životinja. Neka nas Allah sačuva. Budite na oprezu, mora se biti veoma pažljiv. Nikome nikada nije donelo sreću da jede nečisto; od toga nema koristi. Održavajte svoj imetak čistim. Nemojte ga onečistiti i uprljati. Kada se spremi divno jelo, a unutra upadne malo prljavštine, nastane haos. "Jao, miš je upao! Dlake ima unutra!", viču i dižu galamu. A pritom je ono što jedu već odavno potpuno nečisto, jer konzumiraju haram. Neka nas Allah sačuva. Bilo da je miš bio u hrani ili da unosiš haram u sebe – nema razlike. Neka nas Allah čuva. Neka nam On podari svest da ne jedemo haram, inšaAllah. Neka nas Allah sačuva. Neka nas Allah sačuva od toga da svesno ili nesvesno padnemo u greh. Neka nas On opskrbi čistom opskrbom, kako bismo jeli i pili čisto. Kako bismo čisti mogli stati pred Allaha, inšaAllah.

قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: إِنَّ فِي الْجَنَّةِ بَابًا يُقَالُ لَهُ الضُّحَى، فَإِذَا كَانَ يَوْمُ الْقِيَامَةِ نَادَى مُنَادٍ: أَيْنَ الَّذِينَ كَانُوا يُدَاوِمُونَ عَلَى صَلَاةِ الضُّحَى؟ هَذَا بَابُكُمْ فَادْخُلُوهُ بِرَحْمَةِ اللَّهِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Zaista, u Džennetu postoje vrata koja se zovu 'Duha' (prijepodne)." Na Sudnjem danu glasnik će povikati: "Gdje su oni koji su redovno obavljali duha-namaz?" "Ovo su vaša vrata, uđite kroz njih Allahovom milošću", biće rečeno. Duha-namaz može početi sa dva rekata, a može se klanjati i kao četiri, šest, osam ili do dvanaest rekata. Ipak, da bi se ušlo kroz ta vrata, dovoljno je klanjati samo dva rekata. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: رَكْعَتَانِ مِنَ الضُّحَى تَعْدِلَانِ عِنْدَ اللَّهِ بِحَجَّةٍ وَعُمْرَةٍ مُتَقَبَّلَتَيْنِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Dva rekata u vrijeme duha-namaza kod Allaha vrijede kao nagrada za dva primljena hadža i jednu umru." Klanjaju se najmanje dva rekata, ali je moguće i više. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: سَأَلْتُ رَبِّي أَنْ يَكْتُبَ عَلَى أُمَّتِي سُبْحَةَ الضُّحَى، فَقَالَ: تِلْكَ صَلَاةُ الْمَلَائِكَةِ، مَنْ شَاءَ صَلَّاهَا وَمَنْ شَاءَ تَرَكَهَا Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Zamolio sam svoga Gospodara da duha-namaz propiše kao obavezu mome ummetu." To znači da je naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) želio da ovaj namaz postane stroga obaveza (farz). Moj Gospodar, Allah, Moćni i Uzvišeni, rekao je: "Ovaj namaz je namaz meleka." "Ko hoće, neka ga klanja, a ko hoće, neka ga izostavi." Dakle, to nije obaveza, već namaz meleka; rečeno je: Ko želi, može ga klanjati, a ko ne želi, ne mora. Ko želi klanjati ovaj namaz, ne bi to trebao činiti prije nego što sunce dobro odskoči. Vrijeme duha-namaza počinje otprilike sat ili sat i po nakon vremena išraka, kada se sunce znatno uzdiglo. Išrak-namaz se klanja dvadeset minuta ili pola sata nakon izlaska sunca; duha je vrijeme nakon toga. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: صَلُّوا رَكْعَتَيِ الضُّحَى بِسُورَتَيْهَا: وَالشَّمْسِ وَضُحَاهَا، وَالضُّحَى Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Klanjajte dva rekata duha-namaza sa njima pripadajućim surama." Dakle, on preporučuje da se klanja sa surama Eš-Šems i Ed-Duha. "Šems" opisuje vrijeme izlaska sunca; "Duha" označava prijepodnevno vrijeme, a i namaz se tako zove. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: صَلَاةُ الأَوَّابِينَ حِينَ تَرْمَضُ الْفِصَالُ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Namaz evvabina – onih koji se Allahu kaju – jeste u vrijeme kada papci devčadi gore od vreline." Riječ "evvabin" označava ljude koji se često okreću Allahu. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: صَلَاةُ الضُّحَى صَلَاةُ الأَوَّابِينَ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Duha-namaz je namaz evvabina, to jest onih koji se Allahu okreću." To je namaz onih čije je usmjerenje u svim njihovim poslovima uvijek ka Allahu. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: كُلُّ سُلَامَى مِنْ بَنِي آدَمَ فِي كُلِّ يَوْمٍ صَدَقَةٌ... وَيُجْزِئُ عَنْ ذَلِكَ كُلِّهِ رَكْعَتَا الضُّحَى Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Svakog dana za svaki zglob čovjeka treba dati sadaku." Ljudsko tijelo ima 360 zglobova; kao musliman, čovjek bi trebao za svaki od njih dati sadaku u znak zahvalnosti. Ko to može, neka udijeli; a ko ne, dva obavljena rekata duha-namaza zamjenjuju sve to. Jer čovjek možda ne misli svaki dan na to da pojedinačno daje sadaku; duha-namaz to sve zajedno nadomješta. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: عَلَيْكُمْ بِرَكْعَتَيِ الضُّحَى فَإِنَّ فِيهِمَا الرَّغَائِب Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Držite se dva rekata duha-namaza." "Jer je u njima velika nagrada." Nagrada je velika, a Allah ovim namazom ispunjava i želje roba. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ، قَالَ اللَّهُ تَعَالَى: يَا ابْنَ آدَمَ، لَا تَعْجِزْ عَنْ أَرْبَعِ رَكَعَاتٍ فِي أَوَّلِ النَّهَارِ أَكْفِكَ آخِرَهُ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) prenosi da Uzvišeni Allah, Allah Azze ve Dželle, kaže sljedeće: "O sine Ademov! Ne budi lijen da početkom dana klanjaš četiri rekata radi Mene, kako bih ti bio dovoljan na kraju dana." To znači da Allah, Azze ve Dželle, kaže: "Štitit ću te od nesreće tokom cijelog dana." Zato sabah-namaz i duha-namaz nakon njega štite čovjeka; on se stavlja pod Allahovu zaštitu. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: كُتِبَ عَلَيَّ النَّحْرُ وَلَمْ يُكْتَبْ عَلَيْكُمْ، وَأُمِرْتُ بِصَلَاةِ الضُّحَى وَلَمْ تُؤْمَرُوا بِهَا Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Kurban mi je propisan." To znači da kurban za nas nije stroga obaveza, već vadžib. Poslaniku (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) su neki ibadeti bili stroga obaveza, dok za nas mogu biti vadžib ili potvrđeni sunnet. "Ali vama kurban nije naređen kao stroga obaveza." "Meni je naređeno da klanjam duha-namaz, ali vama nije naređeno." Ovaj namaz je za Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) gotovo kao vadžib; kod nas ga klanja ko hoće, a ko neće, ostavlja ga. Ipak, kurban ima status vadžiba za one koji imaju sredstva za to. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ سَبَّحَ سُبْحَةَ الضُّحَى حَوْلًا مُجَرَّمًا، كَتَبَ اللَّهُ لَهُ بَرَاءَةً مِنَ النَّارِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko godinu dana redovno obavlja duha-namaz u njegovo vrijeme..." "...tom Allah propisuje oslobađanje od džehennemske vatre." Osobi koja ovaj namaz obavlja godinu dana, biće upisano oslobađanje od Džehennema. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ حَافَظَ عَلَى شُفْعَةِ الضُّحَى غُفِرَتْ لَهُ ذُنُوبُهُ وَإِنْ كَانَتْ مِثْلَ زَبَدِ الْبَحْرِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko redovno klanja dva rekata duha-namaza..." "...njemu će grijesi biti oprošteni, pa makar ih bilo koliko i morske pjene." Nema ničeg brojnijeg od morske pjene; čak i da je čovjek toliko grješan, Allah bi mu oprostio. قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ صَلَّى الضُّحَى أَرْبَعًا وَقَبْلَ الأُولَى أَرْبَعًا، بُنِيَ لَهُ بَيْتٌ فِي الْجَنَّةِ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko klanja duha-namaz od četiri rekata..." "...i klanja četiri rekata prije podne-namaza, Allah će mu sagraditi kuću u Džennetu." Obično su to dva rekata kod duha-namaza, ali ako se klanjaju četiri, to je vrednije. Pored toga, prvi sunnet podne-namaza je kod nas potvrđeni sunnet (sunneti-muekkede) i sastoji se od četiri rekata. Danas su se pojavili određeni tipovi ljudi koji ne klanjaju ove sunnet-namaze. Iako vide veliku vrijednost sunneta, postoje ljudi koji se predstavljaju kao muslimani i govore: "Nemojte to raditi." قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: مَنْ صَلَّى الضُّحَى اثْنَتَيْ عَشْرَةَ رَكْعَةً، بَنَى اللَّهُ لَهُ قَصْرًا فِي الْجَنَّةِ مِنْ ذَهَبٍ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Ko klanja duha-namaz od dvanaest rekata, Allah će mu sagraditi dvorac od zlata u Džennetu." قَالَ رَسُولُ اللَّهِ ﷺ: لَا يُحَافِظُ عَلَى صَلَاةِ الضُّحَى إِلَّا أَوَّابٌ، وَهِيَ صَلَاةُ الأَوَّابِينَ Naš Poslanik (neka je Allahov mir i blagoslov na njega) kaže: "Niko se ne drži duha-namaza osim evvaba – čovjeka koji se iskreno okreće Allahu." "Jer duha-namaz je namaz evvabina." Allahov Poslanik je istinu rekao u onome što je kazao, ili kako je već to izrekao.