Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

وَقِهِمُ ٱلسَّيِّـَٔاتِۚ وَمَن تَقِ ٱلسَّيِّـَٔاتِ يَوۡمَئِذٖ فَقَدۡ رَحِمۡتَهُ (40:9) Činiti dobro i kloniti se zla je dužnost svakog vernika i sledbenika tarikata. Čuvanje od greha i svakog zla biva nagrađeno – i to je nešto što Allah voli. Tada čovek zadobija Allahovu milost. U časnom Kur'anu Allah kaže: "I sačuvaj nas od zla." A onome ko bude sačuvan od zla, On ukazuje Svoju milost. Ta milost je ono najvrednije za čoveka. Ona je beskrajno dragocena, ali ljudi ne umeju da je cene. Potpuno su izgubili iz vida šta je vredno, šta je dobro, a šta zlo. U današnje vreme oni zlo smatraju dobrim, a dobro zlim. Ranije su ljudi makar donekle mogli da prepoznaju zlo. Međutim, danas je slučaj upravo suprotan: oni naređuju zlo... ...i zabranjuju dobro. A islam nas uči: naređujte dobro, zabranjujte zlo i upozoravajte ljude. Naprotiv, trebalo bi reći: "To je nešto loše, ne radite to, ostavite se toga." U našem vremenu se, međutim, sve preokrenulo. Svo zlo koje se danas dešava nije spojivo ni sa ljudskošću, ni sa verom, ni sa bilo čim drugim. Zato moramo biti krajnje oprezni. Čak i ako ne možeš činiti puno dobra, barem se kloni zla i ne nanosi štetu. Čak i ako se ne mogu u potpunosti ispunjavati Allahove zapovesti, čovek bi se makar trebao držati Njegove naredbe i kloniti se zla. Trebalo bi uvek imati na umu: "Ovo nije dobro delo." Kada se čovek na taj način kloni zla, zadobija Allahovu milost. Nakon toga čovek počinje da čini dobro, i sva vrata ka dobru se otvaraju. Neka nas Allah sve sačuva. Neka vodimo život u dobru i klonimo se zla. Neka Allah podari uputu i ljudima koji čine zlo. Neka i njima pokaže put ka dobru, inšallah.

Neka je Ramazan blagoslovljen i pun blagodati, inšallah. Na početku Ramazana ponovo je vladala mala pometnja među ljudima. Neki su sa Ramazanom počeli već dan ranije. Za nas je danas, ako Allah da, prvi dan. Nismo hteli juče nepotrebno da dužimo o toj temi. Jer svako počinje Ramazan u skladu sa zemljom u kojoj se nalazi. I prekidanje posta i Bajram treba da se ravnaju prema tome. Mi se ovde ravnamo prema mestu našeg boravka; tome se nema šta prigovoriti. Postoje verski propisi o tome. Naš Poslanik, mir i blagoslov neka je na njega, rekao je: "Postite kada vidite mlađak, i nemojte postiti kada ga ne vidite." Šta to znači? Ako je oblačno i Mesec nije vidljiv, treba upotpuniti mesec šaban na 30 dana. To je verski propis: mesec se upotpunjuje na 30 dana. Međutim, ko boravi u drugoj zemlji, posti u skladu sa tamošnjim propisima. To znači da se mora postiti zajedno sa zajednicom. Nije ispravno postiti ili prekinuti post na svoju ruku. Neka nas Allah sačuva – čovek tako uzima greh na sebe. Pošto je ramazanski post obaveza, u slučaju namernog prekidanja mora se nadoknaditi ili iskupiti. Zato se mora ravnati prema mestu boravka. Juče nismo detaljnije ulazili u to kako ne bismo stvarali pometnju, da niko ne bi rekao: "Ti nisi postio, pa nećemo ni mi postiti." U zavisnosti od zemlje, Mesec može biti vidljiv ranije ili kasnije; to znaju stručnjaci i učenjaci. Ostajemo pri našoj izjavi. Da bi post ostao ispravan: ravnajte se prema praksi zemlje u kojoj živite i u skladu s tim obavljajte svoj post i Bajram. Apsolutno je nedozvoljeno prekinuti post jedan dan ranije i slaviti Bajram dok ostali još uvek poste. Morate se obavezno prikloniti zajednici i odredbama države u kojoj se nalazite. Neka to Allah blagoslovi, neka bude na dobro.

Hvala Allahu! Irak: Bagdad, Kerbala, Nadžaf... Bilo nam je omogućeno da ih sve posetimo. Neka je Allah zadovoljan svecima koji su tamo. Neka se njihovi stepeni uzdignu i neka njihova podrška bude sa nama. To su velikani islama, velike ličnosti ummeta. Oni su milione ljudi pozivali i upućivali na pravi put; oni su im služili. Njihova služba traje i dalje, njihova podrška traje i dalje. Kod njih ne postoji „umro i nestao”. Kada umru, postaju jači; njihova duhovna snaga raste. Jer oni sada više nemaju nikakve veze sa ovim svetom. Njihov zadatak, da pripremaju ljude na ovom svetu za onaj svet, nastavlja se i ne završava. Njihove knjige dela su otvorene. Kao što je naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) rekao: Sve dok postoji neko ko se moli za tebe nakon tebe ili ima koristi od tvog znanja, tvoja knjiga dela ostaje otvorena. Zato su njihove knjige otvorene, a oni su velikodušni. Oni se mole da i drugi pronađu pravi put i pružaju svoju podršku. Kiša milosti nad njihovim svetilištima i blagoslovljenim mestima nikada ne prestaje i ne presušuje. Ko tamo ide, ide radi Allaha. Oni od Allaha traže milost, oprost i dobrotu. A Allah, Moćni i Uzvišeni, ne vraća ih praznih ruku. Ta mesta se ne posećuju radi ovog sveta, već radi onog sveta, da bi se obogatio večni život. Tamo se može zatražiti sve. Hvala Allahu, bilo je to prelepo putovanje. Bilo je to putovanje preduzeto isključivo radi Allaha. Hvala Allahu, živi i zdravi smo otišli i vratili se. Vratili smo se sa milošću. Sa Allahovim darovima... Milošću Allaha, Moćnog i Uzvišenog, i radi njihove časti, nadamo se da nismo ostali praznih ruku. Neka ovo ojača našu veru i, inšallah, učvrsti i veru drugih. Ti blagoslovljeni... Od vremena našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem), a kasnije i Ehli Bejt, učenjaci i veliki sveci – bili su tamo brojno zastupljeni. Budući da su to mesta Halifata i gradovi islama, ljudi su dolazili sa svih strana tražeći podršku, znanje i spoznaju. Ovo mesto je ispunjeno njihovim blagoslovljenim znanjem, njihovim duhovnim zračenjem i njihovim blagoslovom. I tako se nastavlja u nedogled, hvala Allahu. Spoljašnji izgled nije važan; važne su ličnosti koje tamo počivaju. Njihova podrška obuhvata ceo svet. Inšallah, ovo se ne dešava iz ovozemaljskih namera, već radi Allaha. Neka Allah učini da ovo bude povod za dobro. Neka njihova podrška uvek stiže do nas, inšallah.

وَلَا تَقۡرَبُواْ ٱلۡفَوَٰحِشَ (6:151) "Držite se što dalje od greha", kaže Allah. Ne približavajte im se. Jer ako kažeš: "Mogu ja sebe spasiti", mogao bi se zaraziti. To je Allah, Svemogući i Uzvišeni, ljudima odredio kao zapovest i iskušenje. Ko se toga kloni, ubraja se u voljene Allahove robove. Ko se upusti u grehe i ne zatraži oprost, zapliće se sve dublje; to postaje navika koje se više ne može osloboditi. Pošto se sada nalazimo u poslednjim vremenima, ova zla su se znatno povećala. Stanje je postalo zaista strašno. Ranije je to često bio slučaj kod nemuslimana. Kod njih se mogla naći svaka vrsta zla. Danas je tako širom sveta, bilo da je reč o muslimanu ili nemuslimanu: greh se smatra normalnim i jednostavno se čini. I čineći to, oni propadaju. To je kao čovek u močvari koji ne može sâm sebe da spasi. Zato moraš bežati i uopšte se ne približavati močvari. Ako upadneš ili ti noga potone, odmah je izvuci. Pokaj se i zatraži oprost. Tada će Allah oprostiti. Ali ako pogoršaš stvar – što se više upuštaš, to dublje toneš. Na kraju će biti teško spasiti se. Čak i ako čovek stalno greši... Čovek je grešan... Allah je stvorio čoveka da bi grešio i da bi mu On oprostio. Ali ljudi kojima ne pada na pamet da traže oprost i ne nadaju se oprostu, već nastavljaju po starom, sami sebe uništavaju. Njihov onaj svet je upropašten; oni ostaju večno na užasnom mestu, u Paklu. Neka nas Allah sačuva. Pokajanje i traženje oprosta su velika blagodat za nas; jedna od najvećih blagodati koje je Allah, Svemogući i Uzvišeni, dao. Pokajanje i oprost... Vrata pokajanja ostaju otvorena sve dok Sunce ne izađe na zapadu. Njegova milost je neprestana. Zato neka nam Allah oprosti. Neka nas Allah sačuva od greha i drži nas podalje od njih. Neka nam On ukaže Svoju milost. U časnom Kur'anu se kaže: وَقِهِمُ ٱلسَّيِّـَٔاتِۚ وَمَن تَقِ ٱلسَّيِّـَٔاتِ يَوۡمَئِذٖ فَقَدۡ رَحِمۡتَهُ (40:9) Neka nas On zaštiti od greha. Ko bude sačuvan od ovih greha, stiče milost – Allahovu milost. Onu milost koja čoveka drži podalje od greha. Čak i ako neko zgreši, on se pokaje, i Allah oprosti. Neka nas Allah ubroji u one kojima je oprošteno, inšallah.

وَتَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡبِرِّ وَٱلتَّقۡوَىٰۖ وَلَا تَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡعُدۡوَٰنِۚ (5:2) "Jedni drugima pomažite u dobročinstvu", govori Allah, Svemoćni i Uzvišeni. "Ali ne sudjelujte u grijesima." "Ni u kom slučaju si ne pomažite u tome", kaže On. Šta to znači? Neki ljudi mi dolaze i kažu: "Molim te, uputi dovu; naš brat, sin, muž..." ...odali su se kockanju." On prokocka svoj novac. Koji je lijek za to? Za ovisnost o kockanju jedva da postoji lijek. Nažalost. Da Allah nikoga time ne iskuša. Kada nekoga jednom obuzme, teško da ima izlaza. Ali jedini "lijek" je: Ne dajte mu novac. Vi kažete: "Ali on plače i kuka." On to zahtijeva uporno. Ne smijete mu ga dati. Šta god da radi, taj novac ne smijete dati. Jer inače pomažete u činjenju grijeha (harama). On trati vaš imetak, a vi mu omogućavate grijeh. To je težak prijestup. Uništili su islamski svijet ovim kockanjem. Pojavljuje se svuda. U kući, vani... Šejtan je u ovom ahir-zemanu (posljednjem vremenu) postao veoma lukav. Zato je lijek, kao što rekoh: Ne dajte mu novac. Jer ako daš novac, postaješ saučesnik u tom grijehu. Postaješ saučesnik, pomažeš mu u griješenju. I nakon toga prljaš svoj čisti novac. Prljav novac kruži svuda. Od jednog do drugog; sve postaje haram, sve postaje loše. To je važna stvar. Ponekad čovjek ima sažaljenja. Nemojte imati sažaljenja! Ne smiješ imati lažno sažaljenje prema grješniku koje ga navodi da i dalje griješi. Nema koristi pokazivati sažaljenje i time ga gurnuti još dublje. Na to se mora paziti. Samo dove nisu dovoljne. To je takva bolest – da nas Allah sačuva –, gora je od bilo čega drugog. Za sve se može pokajati, ali kada čovjeka to jednom obuzme... Uništava imetak, kuću i dom; ništa ne preostaje. Zato se mora biti oprezan. Kao što rekoh, opasnije je od svega drugog. Zato pazite: Ne pomažite onima koji to rade. Što se tiče dove... Dova možda pomogne u jednom od milijardu slučajeva, ali obično je kockanje neizlječivo. Rješenje se, međutim, nalazi u Kur'anu: وَلَا تُؤۡتُواْ ٱلسُّفَهَآءَ أَمۡوَٰلَكُمُ (4:5) "Ne dajte maloumnicima (nerazumnima) svoj imetak." To su maloumnici. Pod "maloumnik" se misli na to da im se ne može vjerovati. Ne može se garantovati ni za šta što oni rade. Zato: Ne suprotstavljajte se Allahovoj naredbi. Pokoravajte se Allahovoj naredbi. Pomozite da se spriječe grijesi, inšallah. Da ih Allah spasi. Da Allah nikoga time ne iskuša.

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ (37:55) قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ (37:56) Časni Kuran nam opisuje Sudnji dan i stanja na onom svetu. Otkriva nam šta će se dogoditi. Allah, Moćni i Uzvišeni, Stvoritelj je vremena i prostora. Zato Allah, Moćni i Uzvišeni, nije vezan ni za vreme ni za prostor. On pokazuje sve: šta je bilo, šta će biti i kako će se to dogoditi... Na onom svetu, stanovnici Raja će pogledati u Pakao i videti šta se tamo dešava. Neko se obraća onome ko mu je na ovom svetu bio prijatelj: "Umalo me nisi – baš kao i sebe – gurnuo usred Pakla." Taj je uvek govorio: "Ne, slušaj me, govorim ti istinu." "Ja sam na pravom putu; ma nemoj da klanjaš, to nije potrebno." "Pođi sa mnom, hajde da uživamo u životu." "Hajde da ne radimo nepotrebne stvari." "Bolje da sledimo druge stvari, da se bavimo nečim drugim." Oni tvrde: "Ne postoji tako nešto kao Allahov put." Tako je danas, a tako je bilo i u davna vremena. Čovek ostaje isti u svakom vremenu. Čovek ima ego i šejtana. Zato ljudi danas misle: "Mi smo posebno pametni." "Naši preci, naši dedovi su bili naivni; služili su islamu, sledili su ovaj put, mučili su se." "Mi smo mlađi, mi smo obrazovani." Možda ste čitali, ali u suštini niste ništa razumeli. Prijatelj pokušava da odvrati drugog sa pravog puta. U školi, u gimnaziji, na univerzitetu, mladi ljudi često smatraju da su veoma pametni. I time često utiču i na svoju okolinu. Neki se spasu; ali onaj ko se ne spasi, nađe se na onom svetu usred Pakla. Tamo onda gore u vatri puni kajanja. Neka se na ovom svetu hvale i šepure koliko god žele. Ovozemaljski život prolazi u trenu. Ono što ostaje su oni koji sada moraju večno boraviti u tom Paklu. Zato čovek mora da razmisli. Allah, Moćni i Uzvišeni, stvorio je čoveka. Od Adema (mir neka je s njim) do danas, fitra – unutrašnja priroda čoveka – ostala je ista; ona se ne menja. Bilo da voziš veliki ili mali auto, bilo da ideš peške ili ne poseduješ baš ništa. Priroda čoveka, njegove osobine, ambicija, zavist – sve to ostaje isto, to se ne menja. Zato ne skreći sa Allahovog puta. Da se ne bi kajao na onom svetu i da bi se spasio, priključi se dobrim ljudima. Budi s njima, jer su njihove reči istinite. Ništa od onoga što govore drugi, koji žele da te odvrate s puta, nije istina. Niko od njih ne donosi korist, oni donose samo štetu. Neka nas Allah sačuva od loših prijatelja. Allah, Moćni i Uzvišeni, opisuje u Kuranu reči stanovnika Raja kada vide loše prijatelje u Paklu: "Umalo da sam pošao s tobom, postao bih isti kao ti." "Da me Allah nije spasio, sada bih kao i ti goreo usred Pakla." Neka nas Allah sve sačuva, posebno omladinu. Bilo mladi ili stari, svi... Šejtan može svakoga da napadne. On može uništiti onaj svet i kraj svakog čoveka. Neka nas Allah zaštiti od zla i lošeg društva. Neka Allah osnaži našu veru. Neka nas niko ne može odvesti na pogrešan put, inšallah.

خُذِ الْحَبَّ مِنَ الْحَبِّ، وَالشَّاةَ مِنَ الْغَنَمِ، وَالْبَعِيرَ مِنَ الْإِبِلِ، وَالْبَقَرَةَ مِنَ الْبَقَرِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Kada ubireš zekat, uzmi žito od žita, ovce od ovaca, kamile od kamila i goveda od goveda.“ Time ulazimo u temu zekata. الرِّكَازُ الَّذِي يَنْبُتُ فِي الْأَرْضِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Rikaz je ono što zemlja daje.“ Dakle, ako se radi o blagu ili pronađenom predmetu, nalazač mora dati petinu toga kao zekat. Na primer, ako pronađe 100 lira, mora dati 20 lira kao zekat. Ne može zadržati sve i reći: „Pronašao sam ovo blago, pripada samo meni, prodaću ga.“ Ovde je zekat veći nego obično. Dok normalan zekat iznosi 2,5 odsto, ovde se mora dati 20 odsto. الرِّكَازُ الذَّهَبُ وَالْفِضَّةُ الَّتِي خَلَقَهَا اللَّهُ فِي الْأَرْضِ يَوْمَ خُلِقَتْ Nadalje, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) objašnjava: Rikaz obuhvata blaga, nađene stvari ili rudna bogatstva iz rudnika. Jer se radi o zlatu i srebru koje Allah drži skrivenim u zemlji od dana njenog stvaranja. Isto važi i za rudnike; nakon iskopavanja mora se dati 20 odsto kao zekat. الزَّكَاةُ فِي هَذِهِ الْأَرْبَعِ: الْحِنْطَةِ، وَالشَّعِيرِ، وَالزَّبِيبِ، وَالتَّمْرِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Na četiri stvari se daje zekat: pšenicu, ječam, suvo grožđe i datule.“ الْعَجْمَاءُ جُبَارٌ، وَالْبِئْرُ جُبَارٌ، وَالْمَعْدِنُ جُبَارٌ، وَفِي الرِّكَازِ الْخُمُسُ Pročitano se odnosi na poglavlje o zekatu. Slušamo, neka Allah to ukabuli. Budući da sve ima svoja pravila, treba pitati učene ljude kako bi se zekat ispravno dao. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Povreda koju nanese životinja ne povlači odgovornost.“ „Ko padne u bunar, nema pravo na odštetu.“ „Ko padne u rudarsko okno, nema pravo na odštetu.“ To znači: ako se pri tome dogodi nesreća, to se ne smatra odgovornošću; ne mora se plaćati odšteta za bol. „Kod rikaza, dakle kod blaga i nađenih stvari, mora se dati petina kao zekat.“ Kao što je već pomenuto, stopa ovde iznosi jednu petinu. فِي الْإِبِلِ صَدَقَتُهَا، وَفِي الْغَنَمِ صَدَقَتُهَا، وَفِي الْبَقَرِ صَدَقَتُهَا، وَفِي الْبُرِّ صَدَقَتُهُ. وَمَنْ رَفَعَ دَنَانِيرًا أَوْ دَرَاهِمَ... فَهُوَ كَنْزٌ يُكْوَى بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Na kamile se daje zekat.“ Ko poseduje kamile, mora dati zekat u skladu sa njihovim brojem. „I na ovce se daje zekat.“ „Na goveda se daje zekat.“ „Na pšenicu se daje zekat.“ Takođe se mora dati zekat na dinare i srebrnjake. Ko poseduje imetak, a na njega ne daje zekat i ne deli ga na Allahovom putu, biće žigosan tim dobrima na Sudnjem danu. Zekat je dug; tako prolazi onaj ko svoj dug ne izmiri. Na Sudnjem danu biće u vatri žigosan zlatom koje je gomilao na ovom svetu. Zlato i srebro koje je čuvao, ne plaćajući zekat, neće mu koristiti, već će mu naškoditi. فِي الْخَيْلِ السَّائِمَةِ فِي كُلِّ فَرَسٍ دِينَارٌ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Za svakog konja koji je na ispaši (Saime) daje se jedan zlatni dinar zekata.“ To znači: za svakog konja kojeg ne hrani u štali, već koji slobodno pase, mora dati jedan zlatnik. فِي الرِّكَازِ الْخُمُسُ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) ponovo kaže: „Kod rikaza, dakle kod blaga i nađenih stvari, zekat iznosi jednu petinu.“ Time je to još jednom potvrdio: udeo je jedna petina. فِي الرِّكَازِ الْعُشْرُ U drugom predanju naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Kod rikaza se (u određenim slučajevima) daje desetina (ušur).“ فِي الْعَسَلِ فِي كُلِّ عَشَرَةِ أَزْقُقٍ زِقٌّ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Kod meda se na svakih deset mješina daje jedna mješina kao zekat.“ To znači da i kod meda stopa odgovara desetini (ušur). فِي اللَّبَنِ صَدَقَةٌ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) spominje da se i na mleko daje zekat. فِي ثَلَاثِينَ مِنَ الْبَقَرِ تَبِيعٌ أَوْ تَبِيعَةٌ، وَفِي الْأَرْبَعِينَ مُسِنَّةٌ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Na 30 goveda daje se tabija ili tabija (jednogodišnje tele) kao zekat.“ „A na svakih 40 goveda daje se musinna (dvogodišnja krava).“ فِيمَا سَقَتِ السَّمَاءُ وَالْأَنْهَارُ وَالْعُيُونُ أَوْ كَانَ عَثَرِيًّا الْعُشْرُ، وَفِيمَا سُقِيَ بِالسَّوَانِي أَوِ النَّضْحِ نِصْفُ الْعُشْرِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Od obradive zemlje koja se prirodno navodnjava kišom, rekama ili izvorima, daje se desetina (ušur) kao zekat.“ To znači: tamo gde nema troškova za vodu, daje se desetina. „Od onoga što se navodnjava kofama ili pomoću životinja (uz ulaganje truda), daje se polovina desetine.“ Pošto se ovde uzimaju u obzir troškovi i trud, stopa zekata ne iznosi desetinu, već polovinu toga. Neka nam Allah omogući da naš hadž i naš zekat ispravno obavimo. Nemojmo gomilati dugove, već delimo velikodušno. Neka Allah to ukabuli i sačuva nas od zla našeg nefsa (ega). Nefs je pohlepan; ne budimo škrti i ne odlažimo to za onaj svet, inšallah. Treba obilno davati. Što više dajete, to bolje. Pošto je zekat obaveza (farz), njegova nagrada je veća od nagrade za dobrovoljna dela (nafila).

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَكُونُواْ مَعَ ٱلصَّـٰدِقِينَ, (9:119) Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže: „Budite sa pravovernim ljudima, budite sa istinoljubivima.“ Jer kada On govori o „pravovernima“, misli se na ljude koji poznaju Allaha i veruju u Njega. Oni teže dobru i čine dobro ljudima. To su pobožni ljudi koji veru nose u srcu i priznaju Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Njihovo društvo je od velike koristi za čovečanstvo. Danas živimo u vremenu u kojem ljudima nije preostalo gotovo ništa. Ubeđenje, vera, verovanje – ništa od toga nije ostalo. Svako radi samo po svojoj glavi. Nemuslimani rade tako, muslimani rade drugačije... Svako sledi svoj sopstveni put i kaže: „Ja to želim tako“, ili: „Po mom mišljenju je to dobro tako“. I on taj put čak preporučuje drugima. Ali na taj način više ništa ne ide kako treba. Ako nedostaje zadovoljstvo Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, nijedno delo nema koristi. Ništa od onoga što se uradi – čak i da ceo svet pretvore u zlato – ne donosi korist. Prava korist leži samo u Allahovom zadovoljstvu. Kada je Allahovo zadovoljstvo prisutno, to je dobro za tebe, za tvoju porodicu i za celi ummet. Ali ako to nedostaje, nema blagoslova. Tada su čak i životinje bolje od ljudi. Jer položaj životinje može biti niži, ali ovo stvorenje poznaje Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Ono Ga veliča, spominje Ga i zahvaljuje Allahu. Kako to znamo? Jer nas je On, Stvoritelj svega, o tome obavestio u Svojoj objavi. Zato se one nalaze na svom čvrstom položaju. Ali čovek mora da se uzdigne iznad toga. Ako to ne učini, pada čak i ispod nivoa životinje. On gubi svoju ljudskost. Prava ljudskost znači verovati u Allaha i zahvaljivati Mu. Ko to propusti i čini loše, stoji niže od životinje. Neka nas Allah sačuva od toga. Vidimo to danas; svuda su ljudi gotovo potpuno izgubili svoju ljudskost. Neka nas Allah uputi. Neka Allah sačuva ljude, inšallah.

Kada se Sala oglasi, ona služi da objavi nečiju smrt. Posle Sale se kaže: "'Ajjilu bis-salah qabl al-fawt." I: "'Ajjilu bit-tawbah qabl al-mawt." Požurite sa namazom. Obavite namaz pre nego što vreme istekne. Ako ste ga propustili, naklanjajte ga. Nemojte ga jednostavno izostaviti, da ne bi bilo izgubljeno. Ništa se ne gubi. Postoji polaganje računa za to. Na Ahiretu će čovek sigurno biti pozvan da ga obavi. Ko ovde ne klanja, moraće to nadoknaditi na Ahiretu. Za svaki pojedinačni propušteni namaz, tamo se mora klanjati osamdeset godina. Osamdeset godina je ovde već čitav jedan ljudski život. Ako ga ne obavi, to je njegova odluka – onda će klanjati na Ahiretu. A to traje hiljadama godina. Ko uopšte nije klanjao, na Ahiretu će definitivno biti pozvan na odgovornost. Drugo: "'Ajjilu bit-tawbah qabl al-mawt." Požurite sa pokajanjem pre nego što umrete. Molite Allaha za oprost. Jer posle smrti više nema oprosta. Oprost je za ovaj svet. Ako si grešio, napravio grešku, šta god da je bilo... Sve dok je čovek na ovom svetu, za to postoji lek. Šerijat pokazuje kako se svaki greh može oprostiti, ali ljudi rade šta hoće. Ali važno je pokazati pokajanje. Pokajati se još pre smrti. Naravno, kao što je rečeno: Dok se čovek kaje, tuđa prava i dalje mogu biti na njegovom teretu. Ona se moraju izmiriti i u skladu s tim pokazati pokajanje. I još bolje: Naš Poslanik (neka je mir i blagoslov Allahov na njega) je rekao: "Ja molim Allaha za oprost sedamdeset puta dnevno." Kada su ashabi rekli: "Ti nemaš grehova, Allah te je stvorio bezgrešnog", naš Poslanik je odgovorio: "Zar da ne budem zahvalan rob?" Kada se čovek kaje, time izražava svoju zahvalnost Allahu. Zato se mora stalno, svakog dana, moliti za oprost. Kako nijedan naš greh ne bi ostao za Ahiret. Da nas posle smrti ne pritiska nikakav teret; to pokajanje je važno. Baš kao i namaz, i pokajanje je od velikog značaja. Neki ljudi veruju da im se ništa neće dogoditi. Čine svaku vrstu zla i prljavštine – i veruju posle toga da su se izvukli. Nikako... Bez pokajanja nema spasa. Ako se pokaješ, bićeš spašen. Ali ako ostaneš tvrdoglav i ne pokaješ se, tvoja kazna će biti ogromna. Uništavaš svoj život; tvoj pravi život će biti zauvek uništen. Čovek će nesumnjivo pretrpeti kaznu za počinjena dela i za zlo kojem je druge naučio. Bez obzira ko je u pitanju. Bilo veliko ili malo, nije važno; ko se nije pokajao, nesumnjivo će pretrpeti tu kaznu. Zato kažemo "Tawbah Astaghfirullah", da nam Allah oprosti.

قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ مَلِكِ ٱلنَّاسِ إِلَٰهِ ٱلنَّاسِ مِن شَرِّ ٱلۡوَسۡوَاسِ ٱلۡخَنَّاسِ ٱلَّذِي يُوَسۡوِسُ فِي صُدُورِ ٱلنَّاسِ مِنَ ٱلۡجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ (114) Svako poznaje takva došaptavanja (vesvese); ona dolaze od šejtana. Ova došaptavanja dovode do toga da čovek ne vidi stvari onakvima kakve jesu i da ih sebi nepotrebno otežava. To se zove vesvesa. Postoji mnogo različitih vrsta toga. Neke se tiču abdesta i sličnih stvari. A onda postoje ljudi koji se predstavljaju kao posebno pobožni i otežavaju ljudima. Oni kažu: „Moraš da obavljaš svoj namaz sa potpunom skrušenošću (hušu), moraš to da radiš sasvim polako.“ Tvrde: „Klanjati dva rekata tako je bolje od stotinu drugih.“ Kada čovek tako nešto čuje, postane nesiguran. Misli: „Ja to ne mogu da postignem“, pokuša jednom, dvaput... ...i na kraju možda sasvim odustane od namaza. Kaže sebi: „Ne mogu pravilno da uzmem abdest“, sve dok se više uopšte ne pere i ne klanja. Ima mnogo takvih ljudi bez mudrosti – potpuno bez mudrosti. Allah, Moćni i Uzvišeni, i naš Poslanik (mir neka je s njim) kažu: „Olakšajte, a ne otežavajte.“ Uči jednostavno ono što možeš. Ne radi se o dubokom razumevanju, već o činjenju. To treba da ide takoreći samo od sebe. Ali oni kažu: „Ne, moraš ovako, ne, onako...“ U kakvom vremenu mi to živimo? Ionako živimo u vremenu u kojem ljudi jedva da išta rade kako treba. I onda ti staneš i kažeš: „Ja to radim ovako... pazi... da li je primljeno ili ne?“ Ko si ti da otežavaš ono što je Allah učinio lakim? Olakšajte ljudima, budite blagi. Ne upuštajte se uopšte u ta došaptavanja, to je užasna bolest. Ko bude time pogođen, napušta namaz i gubi razum, jer to dolazi od šejtana; iz toga proizlazi samo zlo. Umesto da čini dobro... Klanjaj jednostavno onako kako možeš. Nije potreban „hušu“. Oni koji sada toliko insistiraju na tom „hušuu“, gotovo da se graniče sa licemerjem. Naša vera je jednostavna; donosite olakšanje, a ne poteškoće. Budite robovi Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Ne mučite se mislima poput: „Moram to bolje da uradim, ali ovaj učenjak je rekao ovako.“ Samo klanjajte, obavljajte svoj namaz. Uzimajte abdest brzo, klanjajte brzo. Ponekad ljudi pitaju: „Zašto klanjaš tako brzo?“ Kada se brzo klanja, došaptavanja nemaju šanse; klanjaš brzo i ispunio si svoju dužnost. Ali njima ni to ne odgovara. Pitaju: „Pa kako ispunjavaš svoju dužnost?“ Allah to prima, a ti ne želiš da prihvatiš? U poslednjem vremenu ima mnogo takvih nerazumnih ljudi. Ionako ima dovoljno šejtana koji žele da odvrate ljude od vere i Puta. I ako se onda ti pojaviš kao hodža i to tako otežaš... Ljudi su već skrenuli s puta, onda će sasvim odustati. Neka nas Allah sačuva. Zato: Ni u kom slučaju se ne upuštajte u došaptavanja. Kada se jednom ustale, teško ih se osloboditi. Onda trčiš od lekara do lekara, od hodže do hodže. Zato pazite, birajte jednostavan put. Ne slušajte uopšte one koji govore: „Ovo je primljeno, ovo nije.“ Neka Allah to primi, inšallah.