Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Večeras imamo petnaesti šaban u našem kalendaru. To je ono što nam je poznato. Ova noć se u Časnom Kur'anu pominje kao blagoslovljena noć. U ovoj noći se za svakoga zapisuje šta će se dogoditi u narednoj godini. Allah, 'Azza wa Jalla, u Svojoj mudrosti zna šta će se dogoditi. On ljudima daruje znanje, ali ono što mi znamo nije ništa – ni trun prašine – u poređenju sa onim što Allah, 'Azza wa Jalla, zna. To se uopšte ne može porediti. U ovoj noći obeležavamo ovaj povod i činimo dovu da bismo ove godine ostali sačuvani. Prvo molimo za zaštitu od kufra, od loših dela i od onih koji žele da nam naude. Molimo da ne nanesemo štetu ni sebi ni svojim bližnjima. To je prvo za šta se molimo: da nas Allah ne pusti da krenemo lošim putem i da druge ne odvedemo u zabludu. Jer mi to ne želimo; molimo Allaha da nikada ne dopusti da postanemo takvi. To je veoma važno. Što se tiče drugih stvari, naravno možete činiti dovu za sve što želite – kao na primer za zdrav život. Biti imućan je takođe dobro, jer mnogi ljudi to žele. Ali kada posedujete bogatstvo, morate biti oprezni da ne skrenete s puta i da ne radite stvari koje nisu dozvoljene. Jer vidimo da neki ljudi izgube razum zbog novca, baš kao i neki bez novca. Zato: Ako vam Allah da, budite zahvalni i pazite kako trošite i kuda idete. Kad god nešto potrošite, to mora biti s namerom da je to radi Allaha. Ne zaboravite to; to je veoma važno. Ako to radite, Allah vas nagrađuje za svaki novčić koji potrošite na bilo šta. Ako ne mislite na to, u tome neće biti bereketa i nikakve koristi. Prava korist je za Ahiret. Čak i dok živite svoj život, imajte na umu da se sve dešava radi Allaha. Možete se zabavljati i raditi sve, ali s namerom da je to za Allaha, 'Azza wa Jalla. Ne zaboravite da zahvalite Allahu. Zahvalite Allahu na onome što nam je dao. On nam je dao snagu za ibadet, da pomognemo drugima i da sledimo put Allaha, 'Azza wa Jalla. Ali nemojte razmišljati onako kako to rade mnogi drugi ljudi. To je veoma važno: Ako vam Allah, 'Azza wa Jalla, ništa ne da, ne možete ništa učiniti. Možete biti veoma pametni, imati mnogo diploma, raditi ovo i ono, a ipak ne posedovati ništa. Ali ako Allah hoće, On vam daje, čak i ako ne umete da čitate. To morate znati. Ne dolazi sve vašim sopstvenim trudom, već od Allaha, 'Azza wa Jalla. Allah, 'Azza wa Jalla, daje nekim ljudima, a drugima ne daje. Ako nešto posedujete, ne smete zaboraviti Allaha, 'Azza wa Jalla, i morate Mu stalno zahvaljivati. Jer ako zahvaljujete Allahu, 'Azza wa Jalla, On daje više; Allah, 'Azza wa Jalla, kaže ovo: "...La'in shakartum la'azidannakum..." (...Ako budete zahvalni, sigurno ću vam dati još više...) (14:7) To je veoma važno. Neka Allah to, inšallah, učini godinom punom bereketa. Mevlana Šejh je takođe govorio da uvek treba da molimo Allaha da nam pošalje spasioca, da nam pošalje Sejjidina Mehdija (alejhis-selam). Čak i ako imate sve, on nam je ipak potreban, jer je svet zapao u veoma loše stanje. Sve tone u haos. Nema rešenja bez Sejjidina Mehdija (alejhis-selam). Zato uvek molimo Allaha, 'Azza wa Jalla, da ga pošalje da okonča ugnjetavanje u svetu, inšallah, i da donese pravdu i svetlost. Neka ga Allah pošalje, inšallah.

Postoji jedna izreka: "Laysa ba'dal kufri dhanb." Šta to znači? To znači: Ako je neko nevernik – dakle, nije u islamu – onda ne postoji greh koji je teži od toga. Što se tiče drugih prestupa: Ako je neko kafir – nevernik – sve što je uradio nije ništa u poređenju sa činjenicom da je nevernik. To je načelo u islamu. Danas stalno viđamo u vestima: "Uradili su ovo, rade ono, ovde se dešava ovo, tamo ono." Ljudi se plaše i pitaju: "Šta se to dešava?" Ali sve to nije ništa u poređenju sa suprotstavljanjem Allahu Azza wa Jalla. Biti "kafir" znači biti protiv Allaha Azza wa Jalla. To znači ne priznavati Allaha i odbacivati Njegove naredbe. U takvom stanju, to je, dakle, najveći od svih grehova. To je najteže. Zbog toga važi: Kada neko postane musliman, Allah briše sve što je bilo pre, i čovek započinje novi život. Počinje novi život, slobodan od greha. Nakon toga, s vremenom... naravno, svako pravi greške, ali sa tim grehovima se može doći Allahu, i Allah oprašta. Allah Azza wa Jalla kaže: "Ako tražite oprost, Ja ću vam oprostiti." Ali ako je neko protiv Allaha, to je teže od bilo čega drugog... ne može se tražiti oprost ako se Allah uopšte ne priznaje. Koga bi inače molio za oprost? Ovoga ili onoga? Morao bi milione ljudi ponaosob da moliš za oprost. Ali prihvatanjem islama i verovanjem u Allaha Azza wa Jalla... jer su u suštini svi poslanici pripadali islamu. Allahova vera za čovečanstvo je islam. Od Adema (alejhi selam) do našeg Poslanika Sejjidina Muhammeda (sallallahu alejhi ve sellem), sve je bilo islam. Ne treba govoriti: "To je hrišćanstvo, to je judaizam, to je nešto drugo." Ne, sve je to islam; to znači: Allahova vera. Poruka je dolazila postepeno sve do Sejjidina Muhammeda (sallallahu alejhi ve sellem), i on je upotpunio veru. Posle toga više nema druge vere niti drugog poslanika. Neka Allah podari hidajet (uputu) onim ljudima koji još nisu na Allahovom putu – onima koji odbacuju Allaha, koji se bore protiv Njega i koji su protiv Njega. Neka ih Allah uputi kako bi bili spaseni iz te opasne situacije, inšaAllah.

وَكُلُواْ وَٱشۡرَبُواْ وَلَا تُسۡرِفُوٓ (7:31) Allah – ‘Azza wa Jalla – kaže: "Jedite i pijte, ali ne pretjerujte." Ne činite israf (rasipanje); uzmite onoliko koliko vam je dovoljno i ne više. Upravo to je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: Kada jedete, nemojte se zasititi 100%. Možda do 80%, 70% ili 90%, ali ne do 100%. Danas ljudi ne jedu samo dok se ne zasite; jedu mnogo više nego što je potrebno. I jedu bez ispravnog adaba (bontona) jedenja. To vodi do bolesti i tromosti; to nije dobro ni za tijelo ni za duh. Oni samo žele napuniti stomak. Trebali biste jesti samo toliko da imate snage za ibadet (bogosluženje) i svoj posao; uzmite samo ono što vam treba. Ali ne previše; ako pretjerate, to postaje bolest i teret. Zato moramo slijediti Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. On, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao: "Nahnu qawmun la na'kulu hatta naju', wa idha akalna la nashba'." (Mi smo narod koji ne jede dok ne ogladni, a kada jedemo, ne prejedamo se.) Kada jedemo, ne punimo stomak u potpunosti. To je sunnet Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Također je sunnet početi s prstohvatom soli. I jesti sjedeći, ne stojeći. Ne, to nije u skladu sa sunnetom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Kada pijete ili jedete, morate sjediti. To je veoma važno. Većina ljudi danas radi upravo suprotno... Šejtan ih navodi da postupaju suprotno onome što je rekao Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem. Brzu hranu jedete stojeći. Pijete stojeći. Ponekad čak vidim na maratonima ili događajima da im dodaju vodu dok trče. To je veoma loše, veoma štetno. Baš kada ste umorni, hodate ili trčite, morate nakratko sjesti – možda minut, dva – prije nego što popijete vodu. Ne pijte dok trčite. Piti i jesti stojeći? Ko još stoji da bi jeo? Samo životinje, jer one ne mogu jesti sjedeći. One žderu i loču stojeći, jer ne mogu sjediti. Ali čak ni one ne žderu dok trče; kada žderu, one stanu. Kada piju, stanu da bi lokali. Ljudi preuzimaju svaku lošu naviku. Postala je navika jesti stojeći. Samo rijetki jedu sjedeći, počinju sa solju i započinju sa "Bismillahir-Rahmanir-Rahim" i dovom. Kada završite, trebate proučiti dovu i onda preći na svoj posao, učenje ili šta god da trebate raditi. Osim toga, kada postite, morate uzimati sehur. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je rekao da je u sehuru bereket i zdravlje. Za iftar morate prekinuti post hurmom, ili ako nema hurmi, onda vodom. To je sunnet, elhamdulillah. Za cijeli dan, tokom svih 12 mjeseci, Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nam je pokazao kako trebamo živjeti i slijediti njegov put. Slijeđenje puta Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, donosi prvo blagoslov, a drugo zdravlje i sreću. Svako dobro leži u njegovom putu. Neka nas Allah zadrži na njegovom putu i daleko od ovih novotarskih učenja šejtana i njegove vojske. Moramo ih se čuvati. Oni žele samo loše, bolest, tugu i bijedu; to je ono što oni žele. Ali Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, će nas, elhamdulillah, sačuvati od toga, inšallah.

Danas je, elhamdulillah, petak. To je Allahov poklon Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i njegovoj zajednici. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je veličao džumu i objavio da je Allah, Azze ve Dželle, ovaj najbolji od svih dana posebno odabrao za ummet Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem. Petak je nešto posebno, a svaka noć uoči petka je blagoslovljena noć. Od samog početka – dakle od akšama prethodne večeri pa do subote – sve je u ovom danu od veće vrijednosti. Ovog dana je Allah stvorio svijet, a i Sudnji dan će nastupiti ovog dana. Ovaj dan je za muslimane od velikog značaja, jer u ovoj noći Allah dozvoljava dušama umrlih muslimana da posjete svoje porodice. Zato im i vi trebate poslati poklon. Međutim, ovaj poklon se razlikuje od običaja određenih grupa koje su nevjernici ili nemuslimani. Oni ne traže blagoslov džume; umjesto toga, neki ostavljaju hranu ili alkohol na grobove svojih porodica vjerujući da im to koristi. To je put nemuslimana. Za muslimane je najodabranije djelo – kao što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, spomenuo – posjetiti mezare roditelja, ukoliko je moguće, i tamo proučiti suru Jasin. To je najljepši poklon za njih. Naravno, možete i udijeliti sadaku u njihovo ime. Možete pomoći drugima s namjerom da nagrada stigne do njih. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je također rekao: Kad god činite dobro djelo – poput namaza ili posta – trebate ga namijeniti svojim roditeljima i svojim voljenima. Allah, Azze ve Dželle, će im podariti istu nagradu, a da vaša nagrada neće biti umanjena. Ovo je blagodat od Allaha. Vi pritom nećete ništa izgubiti. Naprotiv, vi ćete dobiti. Vaš otac i vaša majka će biti sretni i primiti blagoslov. Sve ovo stiže do njih. Čim umru, prestaje njihova mogućnost prikupljanja nagrada – kao što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao – osim kroz ova dobra djela koja dolaze od porodice ili drugih. Naravno, tu se ubraja i sadaka-i-džarija (trajna milostinja) i korisno znanje koje pomaže ljudima. Ne znanje koje kvari ljude ili im šteti. Allah sve stavlja na raspolaganje za dobrobit čovječanstva. Allah, Azze ve Dželle, ih poziva da spase sami sebe. Ali oni se okreću. Znate da ljudi obično bježe od vatre, ali ovi ljudi trče pravo prema njoj. Vatra nije lahka stvar; gorenje je najgora bol za svakoga. Čak se ni tjelesna povreda ne može usporediti s bolom vatre. Iz tog razloga nam Allah, Azze ve Dželle, naređuje da se čuvamo Džehennema, da se držimo podalje od vatre. Uđite u Džennet. Allah je milostiv i On svakome otvara puteve kako bi ušli u Džennet, inšallah. Neka im Allah svima podari uputu. I neka nas Allah sačuva od zla, inšallah.

Prihvatanje poziva je u skladu sa Sunnetom Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Elhamdulillah, kad god nas pozovu – bilo ovde ili na neko drugo mesto – da se sretnemo sa našim sinovima i braćom, da spominjemo Allaha, da donosimo salavate na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i da se okupljamo radi Allaha. Ovo je jedna od uputa Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. I Allah nas zbližava jedne s drugima, kako bismo osećali više ljubavi, više poštovanja i više sreće jedni prema drugima. Stoga su ova mesta blagoslovljena mesta. Jer oni se ovde mole već dugi niz godina, poste, daju sadaku i podučavaju decu i odrasle da čitaju Kur'an i slušaju hadise Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. To je, dakle, mesto koje je kod Allaha primljeno. Posebno u zemljama poput ovih, koje nisu islamske zemlje; ali Allah, Azze ve Dželle, nam je omogućio da ovo ovde činimo. U prošlim vremenima nijedan musliman nije mogao praktikovati islam u nemuslimanskoj zemlji. Ali sada je, SubhanAllah, Allah otvorio vrata za to. Ipak, iako je otvoreno, mnogi ljudi – ili mnoga bića – nisu srećni sa ovim mestom. Jer ovde, u nemuslimanskim zemljama, često se niti spominje Allahovo ime, niti se obavlja namaz onako kako je Allah naredio; stoga je šejtan time nezadovoljan. Ali onim zbog čega je šejtan nesrećan, time mi moramo biti srećni. Svemu što raduje šejtana, mi se ne radujemo. Mi se ne slažemo sa šejtanom. Mi se slažemo sa Poslanikom, sallallahu alejhi ve sellem. Mi volimo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Mi volimo njegov Ehlul-bejt i njegove ashabe. Mi volimo ashabe. Mi volimo evlije, blagoslovljene, voljene od Allaha, Azze ve Dželle, svuda. Elhamdulillah, kada ljudi ovde putuju u bilo koju zemlju, oni odmah posećuju mekam tih blagoslovljenih. Zašto? Zato što ih Allah i tamo obasipa Svojim blagoslovljenim svetlom, Svojim Nurom. Iz tog razloga kažemo da je takvo mesto u ovim zemljama blagodat od Allaha, Azze ve Dželle, koja onima u blizini donosi uputu, hidajet. I za nas same, kako ne bismo zaboravili Allaha, Azze ve Dželle, i kako ne bismo zaboravili Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Dakle, moramo pomoći koliko god možemo, svakom vrstom podrške. Čak i ako samo dođete, sedite sa džematom, spominjete Allaha i činite zikr, to je velika stvar za vas. Ne možete ni zamisliti korist za nekoga ko dođe na mesto okupljanja radi Allaha. Možda dođe sa mnogo teškog tereta, ali kroz ovaj medžlis, ovo sedenje, on spada sa njega, i Allah mu daruje nagradu, blagoslov i sreću. To je korist medžlisa sa salavatom na Poslanika, jer Allah, Azze ve Dželle, naređuje muminu da donosi mir i blagoslove na Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Dakle, pokušavamo... MašaAllah, oni su ovde već možda više od dvadeset godina, ili čak duže, mislim. Ljudi dolaze svaki put: na džumu, na Bajram, u ramazanu; i u svim blagoslovljenim noćima, mislim, održavaju okupljanja. Dakle, za koga rade svo to vreme? Za Allaha, Azze ve Dželle. Allah, Azze ve Dželle, u Svojoj milosti ne gleda na sitnice; On ne traži greške. Kada dođete ovde, nemojte misliti da ćete otići, a da vam neće biti oprošteno; Allah će vam oprostiti. On će nam oprostiti jer je On zadovoljan; mi smo poput dece ili nečeg sličnog. Kada dete uradi nešto pogrešno, ljudi se ne ljute na njega. Ono je još malo, sasvim malo; mi ne radimo ništa zlonamerno. Tako da ne kažemo ništa na to; ponekad se čak i smejemo onome što je uradilo, čak i ako je bilo nevaljalo. Zato smo i mi kao bebe, kao deca, kada dođemo ovde. Mi radimo mnogo toga pogrešno, ali Allah nam oprašta, i On nam daje i nagrađuje nas iz Svoje milosti svakim dobrom. Mi smo danas svuda u potrebi, ne samo u zemlji kao što je ova, nemuslimanskoj zemlji. Svuda su ljudi sada u istom stanju. Kakav je neko u Londonu, takav je i u Bejrutu, i takav je i u Berlinu. Neko u Kairu je isti kao neko u Bristolu; i u Pakistanu su isti. Jer uče jedni druge da postupaju isto. Oni slede svoj ego i misle da je to dobro; tako je postalo isto svuda u svetu. Iz tog razloga nam je potrebna uputa, kako bi ljudi mogli razlikovati dobro od zla. Danas podučavaju samo lošem. Čak i na najudaljenijim mestima podučavaju lošim stvarima, koje su neprikladne za ljude, a ne samo za vernike. Čak ni za životinje to nije dobro. Zato Allah, Azze ve Dželle, traži mesto kao što je ovo, gde se vernici okupljaju. On obasipa ovo mesto Svojom milošću, Svojom moći, duhovnom nagradom. I ta nagrada održava ovaj svet u životu. Bez nje ne biste mogli ništa posedovati. Jer Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže o tim evlijama: "Bihim tumtarun, bihim tunsarun, bihim turzaqun." Zbog tih ljudi – postoje abdali, evtadi, ahjari, te evlije – Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: Zbog njih Allah spušta kišu. Preko tih ljudi On daruje pobedu. Preko tih ljudi Allah daje opskrbu. Preko tih ljudi se sve to događa, Allahovom voljom, Njegovom mudrošću. Neki ljudi nisu srećni sa evlijama; oni kažu: "Oni su kao mi, oni su beznačajni, i samo Allah to daje." Allah, Azze ve Dželle, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, to potvrđuje, ih je tamo postavio. Ljudi ne traže mudrost iza toga. On je položio mudrost u to, da sačuva taj blagoslov za zemlju, za vernike. Bez njih bi stiglo samo prokletstvo od Allaha, Azze ve Dželle, i ceo svet bi bio gotov, potpuno bez ičega. Ali preko tih ljudi Allah ih blagosilja, i oni šire tu milost i bereket među ljudima. Zato On ne šalje tu kišu ili druge stvari samo za vernike; to je za sve ljude, za životinje, za sve. To je njihova dužnost; oni rade taj posao Allahovom voljom. Allah, Azze ve Dželle, ih je odabrao i poslao ih na istok i zapad, i oni su u toj dužnosti, u tom poslu. Dok oni naravno – pošto ne žive večno – ne budu morali umreti. Kada umru, Allah za svakog šalje nasljednika; kada jedan umre, Allah šalje nekog drugog na njegovo mesto. To se tako nastavlja dok ne dođu Mehdi, alejhi selam, i Isa, alejhi selam; oni će biti takvi. I naravno, kada se završi vreme Mehdija (alejhi selam) i Isaa (alejhi selam), svi vernici će biti uzeti sa dunjaluka; samo nevernici će preostati. Mi tražimo njihov bereket, njihovu podršku za nas, za muslimane, za vernike, posebno za sledbenike tarikata. Oni su im bliži od drugih ljudi; sledbenici tarikata su veoma bliski Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) i Allahu, Azze ve Dželle. Zato se možda pitate: "Zar mi ne možemo takođe biti takvi?" Ako vam se sviđa ovaj put, dođite na ovaj put; niko vas ne sprečava da stupite na ovu stazu. Niko nije ljubomoran na vas; niko vas ne odbija. Dođite, idite ovim putem, budite voljeni od Allaha i budite srećni; budite pobednici. U suprotnom, ne budite beznadežni i ne ljutite se zbog stvari koje ne možete promeniti. Juče smo, elhamdulillah, imali hatmu-l-hvadžagan zikr u džamiji u Peckhamu. Pre toga smo posetili jednog murida, starog učenika Mevlana Šejha – veoma starog. I on boluje od teške bolesti. I mašaAllah, pitao sam: "Kako si?" "Elhamdulillah", rekao je, "veoma, veoma sam srećan što te vidim." Rekao sam: "Hteo sam da te posetim prošle nedelje, ali mi..." Rekao je: "To nije problem. Šta Allah želi, to se događa; uopšte nema problema." "Ne smatraj to problemom. Kako si ti? I meni je dobro." On ima otkazivanje bubrega i ne može više dobro da hoda. Ali njegovo lice je bilo, mašaAllah, kao u lava, bez straha od bilo čega što ga je zadesilo. Jednostavno se potpuno predao, i sve vreme se sećao Mevlane. Govorio je: "Mevlana je rekao ovo, uradio ono, išli smo s njim ovako, došli smo ovako." Nije spomenuo ni svoju bolest, ni svoju patnju, bolove niti bilo šta. On se jednostavno potpuno prepušta Allahu, Azze ve Dželle. Ako neko to može da učini, biće veoma smiren, veoma srećan. Ništa ga ne dotiče. Danas ljudi trče lekaru zbog sitnice, trče u bolnicu, rade magnetne rezonance, rendgenske snimke, analize krvi, sve. Posle toga kažu: "O, elhamdulillah, nemamo ništa." To je bila samo uobrazilja da "smo u lošem stanju". A pritom im nije ništa. Ali ovaj čovek ima svaku bolest, ali njemu je svejedno. Rekao je: "To je volja Allaha, i On to želi, i to će se desiti, tako da to za mene nije problem." Danas se ljudi žale na veoma male stvari. Kada se žalite... Allah Azza wa Jalla ne voli one koji se žale. Jer On kaže: "Moj rob govori protiv Mene; on se žali." "Dao sam im svu tu Ni'mah, sve te darove, a ipak se Moj rob žali." Tako da Allah Azza wa Jalla nije zadovoljan time. Dakle, šta god da imate, ne žalite se. Samo molite Allaha Azza wa Jalla da vam podari zdravlje, opskrbu, sreću sa vašom porodicom i dobar život. A najvažnije je da vam podari jaku veru, Iman. Jaka vera je najvažnija stvar u ovom životu. Bez vere nema koristi. Možda je stolica bolja od vas ako nemate vere. Neka nam Allah podari tu veru i učini nas srećnim sa Allahom Azza wa Jalla, sa svakim, sa Poslanikom, sa našom verujućom i Mu'min braćom, porodicom i decom, Insha'Allah. Oni su veoma važni ljudi; budite dobri prema tim ljudima, Insha'Allah. Neka vas Allah nagradi, Insha'Allah, neka vas uvek štiti i učini da služite vernicima, Mu'minima. Takođe i za nevernike, Insha'Allah, neka ih Allah pošalje vama da izgovore Šehadet i budu na putu Allaha Azza wa Jalla, da budu u kući Allaha Azza wa Jalla, Džennetul Firdaus, Insha'Allah.

U ovom blagoslovljenom mesecu Šabanu, mi ćemo, inšaAllah, za tri ili četiri dana obeležiti 15. Šaban – noć sredine meseca. To je izuzetno blagoslovljena noć. To je kao što Allah Azza wa Jalla kaže u Časnom Kur'anu: "Fiha yufraqu kullu amrin hakim" (44:4) U ovoj noći se odlučuje o svakoj mudroj stvari za narednu godinu – šta će se dogoditi, ko će se roditi, ko će umreti, ko će biti bolestan ili bogat, ko će se venčati, a ko ne – sve se to zapisuje u ovoj noći. Zato je ona veoma važna; to je jedna od najznačajnijih noći u islamskoj veri i kalendaru. Ona je od velike vrednosti, i Mevlana kao i mešajisi su uvek poklanjali veliku pažnju ovoj noći. Ona počinje sa akšam-namazom. Posle akšama učimo suru Jasin tri puta. Pre svakog čitanja donosite nijet (nameru): za opskrbu (rizk), za dug život u islamu i za zdravlje... Nakon toga učimo dovu. Kasnije u toku noći, posle jacije-namaza, možete klanjati tesbih-namaz. Onda možete klanjati do sabaha; možete klanjati stotinu rekata nafile (dobrovoljnih namaza). Obično bi pritom trebalo ukupno hiljadu puta proučiti "Qul Huwa Allahu Ahad..." (Sura Al-Ikhlas). Ali Mevlana Šejh nam je to olakšao. Na prvom rekatu učite Al-Ikhlas dva puta, a na drugom rekatu učite jednom. Neki će možda završiti za sat vremena, neki za sat i po ili dva. Možete to raditi polako. Ovo nije kratka letnja noć; noći su ovde duge. Možete klanjati, zatim napraviti pauzu da se odmorite, i onda nastaviti sa klanjanjem. To će biti dobro za vas – nagrada za celu godinu – i vreme da zamolite Allaha za ono što želite. Najvažnije je biti postojan u islamu – da ste vi, vaša porodica i svi muslimani takvi i da sledite put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Držite se podalje od loših navika, loših prijatelja i loših ljudi – držite distancu od njih. I to je veoma važno. To je važnije od novca, važnije od zlata, važnije od svega drugog: ostati siguran i duhovno čist. Jer ta "prljavština" je danas svuda; gde god da krenete, naći ćete je. Ona utiče na vas u svemu – na vaše zdravlje, vašu porodicu, vaše prijatelje – sve je pogođeno. Zato je neophodno moliti Allaha Azza wa Jalla za zaštitu od šejtana i njegove vojske. Oni sada imaju ogromnu vojsku; šejtanova vojska broji milijarde. Ne samo jednog ili dvojicu, ne milion ili dva – to su milijarde. Ima veoma malo dobrih ljudi. Da imamo milijardu dobrih ljudi, to bi bilo sjajno, ali nije tako. Skoro svako sledi šejtana i ono što on govori. Čak i ako kažu: "Mi ga ne sledimo", realnost brzo pokaže da oni ipak slede šejtana i njegov put. Iz tog razloga, najvažnija molba u vašoj dovi ove noći je ona za jak iman (veru) – za nas, za naše porodice, decu, braću, sestre i sve. To je zaista najbolji poklon koji im možete dati. Jer Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je rekao da je dova koja se najbrže prima ona koju uputiš za svog prijatelja ili brata bez njegovog znanja – kada moliš Allaha za najbolje za njega i da budete ujedinjeni u Džennetu. To donosi veliku nagradu od Allaha, a i Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) to voli. Bez njihovog znanja: Ako je tvoj prijatelj u nevolji, ima zdravstveni problem ili problem sa vlastima ili ljudima, moli Allaha Azza wa Jalla da stvori izlaz i reši problem. Problemi privlače probleme; dobro privlači dobro, inšaAllah. Dakle, to je veoma važno za ovu noć. Pored toga, treba postiti 15. Šabana. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je postio tri dana svakog meseca tokom punog meseca – zovu se "beli dani", jer mesec osvetljava noći. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) je imao običaj da posti ta tri dana svakog meseca. Naravno, mi ne postimo svaki put, ali u prilikama kao što je ova, trebalo bi da postimo. Postoji mnogo hadisa o ovoj noći i ovom danu i o tome kako Allah daruje bereket (blagoslov) i bezbrojne nagrade. On daje iz Svoje velikodušnosti. Elhamdulillah, ljudi koji slede tarikat su blagoslovljeni; oni su srećnici. Jer oni hvataju svako dobro i stavljaju ga u svoju riznicu. Postoje mnoge vrste ljudi koji ne slede tarikat. Postoje obični muslimani; mnogi od njih se možda ne mole ili ne poste redovno, ali su ipak muslimani. Zatim postoje muslimani koji se mole i poste, ali ne znaju ništa o značaju ovih blagoslovljenih noći ili dana. Za njih je to kao običan dan; oni obavljaju svojih pet namaza. Kada dođe Ramazan, oni poste, ali posle toga ne rade ništa dodatno. To nije ogroman problem. Ali najveće zlo su oni ljudi koji odvraćaju druge od činjenja dobrih dela. Kada te vide da se moliš, pitaju: "Zašto se tako moliš? Zašto se moliš toliko mnogo?" To je neprihvatljivo. Ponekad to potiče iz neznanja; oni čak tvrde da je to širk ili novotarija (bid'ah), i raspravljaju ovako i onako. Oni odvraćaju sopstvene ljude, i mnoge nesrećne duše ih slede i ne klanjaju ni sunnet ni nafile, niti poste pre ili posle Ramazana. Za njih ništa nije sveto: ni noć, ni dan, ni sveti ljudi ili žene, ni ashabi ni tabi'ini. Mnogi od njih čak govore stvari o Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) koje ovde ne možemo izgovoriti; ne priliči ponavljati njihove reči. To su ljudi za žaljenje. Ali elhamdulillah, mi imamo sreću da do danas sledimo put Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) i da činimo koliko god možemo. Molimo Allaha Azza wa Jalla za prihvatanje. Činimo najbolje što možemo – ne možemo postići sve što je Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) postigao. Ali naša namera je da sledimo njegov primer. "Innamal a'malu bin-niyyat." Poslanik je rekao da se dela cene prema namerama, i Allah Azza wa Jalla potvrđuje da je namera presudna. Sa našom čistom namerom, elhamdulillah, inšaAllah ćemo dobiti nagradu kao da smo sledili celokupan sunnet Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem). Neka Allah i drugim ljudima podari tu sreću da mogu slediti ovaj put. Uvek kažemo: Naša vrata su otvorena za svakoga. "Dođite Allahu, koji poziva u Dar-us-Selam." Allah poziva ljude u Džennet, Kuću mira. Allah Azza wa Jalla poziva ka blaženstvu, ka svemu dobrom. Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) poziva, i mi sledimo taj poziv i pozivamo i one koji su daleko od ovog puta: Dođite Allahu, dođite Poslaniku, dođite u Džennet. Bićete u Raju, u Džennetu – već ovde na dunjaluku, inšaAllah. Taj Džennet je u vašem srcu; baš kao što je sejjidina Ibrahim bio usred vatre, a ipak je to za njega bio Džennet. Tako može biti i za sve nas. Zato pozivamo ljude: Ne držite se podalje od ovih vrata. Vrata su otvorena; ne budite ludi da ostanete napolju. Postoji izreka: Kada Allah Azza wa Jalla daje, ne oklevaj. Ne suzdržavaj se. Kada česma teče, napunite svoje posude. Ne čekajte i ne govorite: "Napuniću kasnije", jer možda neće uvek teći. Kada teče, idite brzo, tražite i uzmite. Kada vidite da je česma milosti otvorena, ne budite lenji i ne govorite: "Mogu to kasnije uzeti." Ne znaš da li ćeš kasnije još biti ovde, ili da li će česma još teći. To važi i za sve svetovne stvari (dunjaluk). Pominjem ovo jer ljudi ponekad pitaju za opskrbu (rizk). Video sam to napisano kod jednog našeg brata, koji je bio zlatar i trgovao zlatom. Okačio je malu tablu. Na njoj je pisalo: "1. Nema veresije; ne dajem na veresiju." A druga tačka je glasila: "Kada je česma otvorena, napuni svoj lonac; ne zatvaraj je." Ostavi je otvorenu; ne govori "Zatvoriću je i otvoriću je kasnije ponovo." Nastavite dalje. Tokom godina sam čuo mnoge ljude kako govore: "Posao mi je išao dobro, ali sam bio umoran i hteo sam da se odmorim, pa sam zatvorio." Kasnije su pokušali ponovo da počnu, ali nikada više nisu imali uspeha. Dakle, kada se vrata otvore, nastavite. Za rizk, za znanje, za život – kada stvari idu dobro, ne govorite "možda ovo, možda ono, moram da se odmorim." "Ne smem previše da radim" – ne. Kada vam Allah otvori, ne zatvarajte vrata Njegove opskrbe. Kasnije biste mogli zažaliti. Nastavite sve postojano; to je dobro. Postojanost je ključ; ne stajte, ne čekajte. Mevlana Šejh je govorio: "Naš put znači trud; ko se umori, ko odustane, ne pripada nama." Nemojte se umoriti, nemojte stati, nemojte da vam dosadi. Neka nam Allah podari Himmet (visoku težnju) i Kuvvet (snagu) da budemo poput njega, inšaAllah. Mašallah, do svog poslednjeg dana imao je Himmet i nije posustajao. Čak i sada, mašallah, on šalje svoj bereket ljudima i vodi ih ka tarikatu kroz snove ili nadahnuće. On nam i dalje daje, elhamdulillah, kroz svoj blagoslov. Neka vas Allah blagoslovi i blagoslovi ovaj mesec, inšaAllah. Neka nas Allah osposobi da nastavimo dalje bez umaranja, inšaAllah.

Redžep je prošao, a mi smo u Šabanu; već se približavamo sredini Šabana. To je blagoslovljen mjesec, mjesec Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Elhamdulillah, velika je ni'met (blagodat) činiti ono čime je Allah zadovoljan. On nam je svima podario tu milost da nas okupi radi Svoje ljubavi, iz ljubavi prema Poslaniku (sallallahu alejhi ve sellem) i iz ljubavi prema evlijama. Veoma je važno pružiti ljubav i unijeti radost u srca ljudi. Ne širite mržnju i ne gajite loše misli. Velika je Allahova milost, ni'met – najveći od svih – biti pod Njegovom naredbom, a ne izvan nje. Ako slijedite Njegovu naredbu, vi ste na sigurnom. Ako niste pod Njegovom naredbom, nepokorni ste i uvijek ćete nailaziti na probleme i nevolje. Ništa vam neće izaći na dobro. Možda razmišljate o tome da slijedite ljude koji govore: „Dođite, daćemo vam sve; napustite ovaj put.“ Mnogi ljudi trče za dunjalukom i odustaju od onoga što su do sada praktikovali. Ali to im ne donosi ništa osim bijede – upravo suprotno od onoga što su očekivali. I ako neki odu... da nas Allah sačuva... nadamo se da će se vratiti. Ako se ne vrate, stanje im je zaista loše. Uvijek kažemo: „Allahumme thabbitna 'ala al-haqq“ (O Allahu, učvrsti nas na istini). Neka nas Allah zadrži na ovom putu i ne dozvoli da s njega skrenemo. To je veoma važno; moramo biti budni, jer šejtan vreba svakoga ko čini dobro. On se ne umara, ne odustaje, i tako to traje sve do kraja života. Iz tog razloga su okupljanja poput ovog – ili gdje god da ste s drugim muridima – neophodna. Čak i ako je samo jednom sedmično, ili svake dvije ili tri sedmice, morate se barem sastajati s dobrim ljudima. Kako bi... neka vas Allah blagoslovi, inšallah. Neka vas On sačuva od skretanja s ovog puta. Neka nas Allah spasi.

„O vi koji verujete! Ako vam nekakav grešnik donese kakvu vest, dobro je proverite, da ne biste u neznanju nekome zlo učinili, pa se posle zbog onoga što ste učinili pokajali.“ (49:6) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: Kada vam dođe nepouzdana osoba – neko kome se ne može verovati – budite oprezni. Ispitajte stvar do srži; proverite da li je ono što je rekao istina ili ne. Ne uzimajte njegove reči zdravo za gotovo, da biste na osnovu njih napadali druge ljude. U suprotnom, kasnije ćete se kajati. Zašto? Zato što su ti ljudi nevini; oni nemaju nikakve veze sa onim što je taj čovek tvrdio. Posledice će nakon toga biti veoma loše po vas. Osećaćete se užasno jer ste postupili brzopleto i bez razmišljanja – ne proverivši da li je vest uopšte bila tačna. Zato se morate u sve uveriti. Kada nešto čujete, neophodan je oprez. Morate istražiti i videti da li ta stvar ima osnova. Tek tada treba da odlučite šta treba učiniti. To važi za sve oblasti života. Često ljudi dođu i kažu: „Bili smo kod lekara i on je rekao da moramo da obavimo tu operaciju.“ Ja im svaki put kažem: Budite sigurni; potražite mišljenje drugog lekara. Ne samo jednog; pitajte dvojicu ili trojicu. Ako svi kažu isto, onda nemate drugog izbora. Tada morate biti strpljivi i učiniti ono što kažu. Ali nemojte delovati ishitreno na osnovu samo jednog mišljenja, jer posle toga nema povratka. Kajaćete se i reći: „O, da to bar nisam uradio!“ „Da sam samo pitao druge!“ Ovo se odnosi na sve. Možda poznajete dobre ljude, ali vam neprijatelj ispriča nešto loše o njima. Naljutite se i možda odete tamo i započnete svađu s njima. Kasnije, kada istina izađe na videlo, biće vam veoma žao. Stidećete se; osećaćete se veoma loše. Allah, Moćni i Uzvišeni, je naš Stvoritelj. On nas upućuje i naređuje nam da uvek činimo dobro. Da Mu se pokoravamo i da se klonimo svakog zla. Ne dovodite sebe u situaciju u kojoj će vas kriviti zbog sopstvenih postupaka. Bez žurbe. Ne budite brzopleti. Al-adžala min aš-šajtan; žurba je od šejtana. Treba da požurite samo kod dobrih dela. Kod loših stvari morate sebi dati vremena; sačekajte. Sačekajte dan, deset dana, mesec, deset meseci – nije problem. To je bolje nego da se nađete u teškoj situaciji, u kojoj ćete se kajati i stideti pred ljudima i pred samim sobom. Neka nas Allah sačuva od toga da sledimo loše ljude ili one sa zlim namerama. Neka nas On ne dovede u stanje u kojem je Allah nezadovoljan nama, Poslanik nezadovoljan nama i ljudi nezadovoljni. Neka nas Allah sačuva od ovog lošeg ishoda, inšAllah.

Walladhina amanu billahi wa rusulihi ula'ika hum as-siddiquna wash-shuhada'u 'inda Rabbihim lahum ajruhum wa nuruhum. (57:19) Allah, 'Azze ve Dželle, hvali vjernike; oni su najbolji i zauzimaju najviši položaj u božanskom prisustvu Allaha, 'Azze ve Dželle. Za svakoga je važno da bude poput onih koji su hvaljeni u božanskom prisustvu Allaha i Poslanika – salla Allahu alejhi ve sellem. Kako možemo postići to stanje? Tako što ćemo slijediti Allahove evlije; oni su ti koji te vode do tog visokog mekama. Jer bez njih niko ne može postići taj visoki položaj. To je veoma rijetko, ali čak i oni [koji su naizgled sami] imaju muršida. Mi to nazivamo "uvejsi" putem, na kojem ih podučava sejjiduna Hidr (alejhi selam). Bez muršida, bez učitelja, ne može se nikoga istinski slijediti. Ko ne slijedi učitelja, njegov muršid će biti šejtan. On može misliti da dobro radi svoj posao i da čini ispravnu stvar, ali na kraju je sve izgubljeno, i on će završiti bez imana, bez vjere. Veoma je rizično sam ulaziti na opasno mjesto; svakog trenutka ti se noge mogu okliznuti i pašćeš. Iz tog razloga, ne ostaj bez muršida. Samo čvrsto drži njegovu ruku; to je dovoljno da te spasi. Međutim, ako želiš da tvoj ego poraste, onda nemoj slijediti te ljude; idi i radi šta hoćeš. Ali na kraju ćeš pasti. Niko te neće spasiti; bićeš samo sa šejtanom. Jer šejtanu je lako da te odvede s pravog puta ka onome što on želi. Inna ad-dina 'inda Allah al-Islam. (3:19) Zaista, vjera kod Allaha je islam. Ko traži put izvan islama – la jukbalu minhu – od njega to Allah neće prihvatiti. Allah, 'Azze ve Dželle, objavljuje ovo u časnom Kur'anu. Šta god da radiš mimo ovog puta: time slijediš svoj ego, a to je opasno. Za one koji slijede svoj ego, kraj će biti loš. Neka nas Allah sačuva na Svome putu. Na putu Poslanika – salla Allahu alejhi ve sellem – na putu evlija, na putu svjetlosti. Neka Allah ispuni naša srca tom ljubavlju, inšaAllah, i svjetlošću, inšaAllah.

إِنَّمَا ٱلۡمُؤۡمِنُونَ إِخۡوَةٞ فَأَصۡلِحُواْ بَيۡنَ أَخَوَيۡكُمۡۚ وَٱتَّقُواْ ٱللَّهَ لَعَلَّكُمۡ تُرۡحَمُونَ (49:10) وَتَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡبِرِّ وَٱلتَّقۡوَىٰۖ وَلَا تَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡعُدۡوَٰنِۚ (5:2) Ovo je Allahova naredba. Muslimani – vjernici – su braća. Morate biti ujedinjeni. Tada će vam Allah pomoći. On vam daruje Svoju milost. Allahova naredba takođe glasi da pomažete jedni drugima, da činite dobro i da podržavate islam i muslimane. Dajite milostinju i činite jedni drugima samo dobro. Ne dozvolite da se među vama pojave mržnja ili zavist. Alhamdulillah, ovo je blagoslovljeno mjesto. Mevlana Šejh Nazim je često posjećivao ovo mjesto. Naravno, svi ljudi ovdje su ljudi tarikata, alhamdulillah. Postoje nakšibendije, kadirije, čištije, rifaije, bedevije – svi ovi tarikati. Svaki ima blagoslovljenog imama iz potomstva Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Već vijekovima oni šire svjetlost milionima ljudi. Dakle, nema razloga za međusobno neprijateljstvo. Baš naprotiv: Mora postojati međusobna pomoć. I to dolazi od Allaha; On je svakom Svom stvorenju dao drugačiju sposobnost, drugačije iskušenje, drugačiji put. Srce svakog čovjeka naginje određenom mjestu. Ali najvažniji je cilj: stići do Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Zato su svi tarikati putevi koji vode do Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Dakle, ako ste na ovom putu, morate slijediti ono što Poslanik, sallAllahu 'alejhi ve sellem, kaže i ono što Allah naređuje. Morate se držati zajedno. Sigurno je da svaki tarikat može imati različite prakse. Ali te razlike ne bi trebalo da vas okrenu protiv drugih. Morate prihvatiti svakoga. Ne miješajte se u tuđa posla. Gledajte samo sebe. Odgajajte svoj ego ka skromnosti i pokornosti. Nemojte se ljutiti zbog svega. Ne pravite drugima probleme zbog sitnica. Ne, to nije dobro. Od početka islama, šejtan nikada nije mogao pobijediti preko vanjskog neprijatelja. Nijedan neprijatelj koji je došao nije uspio okončati islam ili uništiti hilafet. To se uvijek dešavalo iznutra. Oni siju fitnu (razdor) jedni među drugima. Zatim se podijele, što dovodi do toga da se muslimani međusobno ubijaju. I tek nakon toga dolazi neprijatelj i preuzima vlast. To se često dešavalo u istoriji. Istorija je veoma važno znanje. Kur'an sadrži "Ulumul awwalin wal akhirin". Znanje o početku i kraju. On podučava istoriji i kazivanjima o prošlim događajima, kako biste iz toga izvukli pouku. A Allah kaže: "Fa'tabiru ja ulil-ebsar." (59:2) "Fa'tabiru ja ulil-elbab." Izvucite pouku, o vi pronicljivi, vi koji imate srca za razumijevanje. Previše često je propust muslimana da pomognu jedni drugima uzrokovao katastrofe za Ummet. Upravo sada, na putu ovamo, razgovarali smo sa našim bratom. Upitao sam: "Ko je uništio Osmansko carstvo?" Muslimani. Muslimani – a i on je bio Turčin, kao i Osmanlije. Osmanlije nisu bili samo Turci; bilo je sedamdeset naroda u Osmanskom carstvu. I borili su se za Allaha Uzvišenog. Oni koji su uskratili svoju pomoć – što je označilo početak kraja Osmanlija – bili su sa Krima. Sada se tamo bore sa Rusima i drugima. Bore se za Krim i druga područja. Sve je ovo nekada bilo carstvo Giraja. Sultan Giraj je bio tatarski sultan. On je kontrolisao cijelo to područje. Ukrajina, Rusija – sve je to bila muslimanska zemlja. Oni su bili muslimani. Osmanski sultan je želio osvojiti Beč u Austriji. Tražili su od tih ljudi pomoć, a oni su rekli: "Da, pomoći ćemo vam." A kakva im je pomoć trebala? Samo da spriječe neprijatelja da napadne s leđa. Ali iz zavisti, Giraji – "Giraj" znači sultan na tatarskom jeziku – pustili su neprijatelja da prođe kroz njihove linije. Sve su ih porazili, pobili i u tom ratu zaplijenili cijelu osmansku riznicu. Ovo je bila druga opsada Beča. Prva se desila u vrijeme sultana Sulejmana Veličanstvenog. Bio sam u tom kraju i vidio dokle je, navodno, stigao sultan Sulejman. Tamo je potpisao sporazum – jer je bio veliki sultan – i potom se vratio. Ali drugi put, taj rat zapravo nije bio potreban, ali se desio. I kakav je bio rezultat? Nakon toga, Osmanlije su polako počele gubiti svoju moć. Jer je državna riznica izgubljena, a polovina vojske su postali šehidi. Jedva su uspjeli spasiti sultana odatle. Ali šta se poslije desilo sa Girajima? Cijelo to područje zauzeli su Rusi. Pobili su ih i oduzeli im sve. Do danas nije bilo nikakve koristi od te izdaje. Zašto je to tako? To je zato što muslimani ne pomažu jedni drugima. Iz tog razloga kažemo, čak i ako smo mali džemat: Nema razloga praviti probleme zbog sitnica. Morate nastaviti dalje. Allah vam je dao mnoga mjesta. Ne budite zavidni. Moramo biti otvoreni za svakoga ko dođe ovdje i ne pravi fitnu protiv tarikata. Neka se održavaju učenje Kur'ana, čitanje hadisa, mevlud, zikr i sohbet. To se mora nastaviti. Ako se budete svađali međusobno, doći će stranci i protjerati vas. Možda će izgledati kao da vam pomažu, baš kao što se desilo sa tim ljudima u istoriji. Kasnije će sve prigrabiti sebi i odbaciti vas. To se mnogo puta desilo u istoriji islama. Kao što sam rekao, Osmanlije su bili Ehli sunnet vel-džemat. Oni su branili tarikate i druge. I ostali su bili takvi. Tatarski Giraj je takođe bio Ehli sunnet vel-džemat. Nije bio ni šiija ni vehabija. U to vreme nije bilo vehabija, alhamdulillah. U tom kraju, Centralnoj Aziji ili Rusiji, nije bilo vehabija. Tada su imali druga imena, poput Kazanja i drugih. Svake godine su kazanjski Tatari kretali na Moskvu, uzimali ratni plen i vraćali se. Bili su jaki jer su bili Ehlus-Sunne vel-Džema'a i branili su islam. Fitna dakle nastaje i kada su ljudi Ehlus-Sunne. Nisu bili šiiti, ni selefije, ni vehabije. Alhamdulillah, u to vreme vehabije nisu postojale. Ali nažalost, danas se najgore vehabije nalaze upravo u tom području – u regiji Rusije ili Centralne Azije. Oni seju tu fitnu i uništavaju ljude. Čak i danas: ako odete tamo i niste iz istog tarikata, gledaju vas kao neprijatelja. To je velika fitna u toj regiji. Od tog vremena do danas ona je porasla. Ako ne pripadate njihovoj grupi, nisu zadovoljni vama; tretiraju vas kao neprijatelja. Ovo je ogroman razdor. Zato se fitni mora odseći glava dok je još mala. Kaže se da se zmiji mora zgaziti glava dok je mala. Kada poraste, ne može se uhvatiti niti joj se može odseći glava. A njen otrov će se svuda proširiti. To je zaista užasan otrov koji se sada širi. Dakle, moramo biti ujedinjeni. Ne pravite veliku stvar od malih problema. Ne govorite: „Ovaj je rekao ovo, onaj je uradio ono.“ Molimo Allaha Uzvišenog da spusti sreću u naša srca za našu braću. Za našu braću, muride i sve muslimane. Da budemo zaštićeni od svih loših stvari. Nije lako dostići to stanje. Jer kada nameravate da date sadaku ili učinite dobro delo, pojave se mnoge stvari koje žele da vas odvrate od toga. Ima jedna priča... Jedan imam je držao govor. Rekao je: „Allah će nagraditi svakoga ko udeli šaku pirinča – za svako zrno Allah daje nagradu.“ „Ko da pšenicu, brašno ili ulje – za sve postoji nagrada.“ Rekao je: „Biće dobro.“ Da za to postoji velika nagrada. Jedan od prisutnih, koji je to čuo, veoma se oduševio. Odmah je otrčao kući. Skupio je nešto hrane i hteo je da krene. Odjednom je njegova žena stala pred njega. „Šta je to?“, pitala je. Odgovorio je: „Imam je rekao da ovo moram dati kao sadaku; veoma je važno.“ „Spusti to!“, naredila je. Imam je čekao napolju. Mislio je: „Gde je taj čovek?“ Šejtanova majka je bila tu. Ponašala se kao šejtan. Dakle, kad god neko želi da učini nešto dobro, pojave se mnogi šejtani. Zato se kaže: Na skupovima bez ljubavi prema Poslaniku naći ćete hiljade. Ali kada se ide na sohbet ili skup za Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem, nađe se možda samo deset posto tog broja. Ranije sam se pitao zašto je to tako. Upravo je zbog toga. Šejtan ne dira one druge ljude; on je srećan s njima. On želi da ljudi beže od nagrade, od ljubavi prema Poslaniku i ljubavi prema Allahu Uzvišenom. Zato ih radosno gura ka tome i govori: „Da, da, gledajte, treba da dođe više ljudi.“ Ali onim drugima šapuće: „Ne radite to, ne donosite salavate na Poslanika.“ „Bićete prokleti, bićete mušrici, bićete ovakvi, bićete onakvi.“ Kada posetite dobar sohbet ili blagoslovljeni medžlis, napadaju vas i ubacuju vam sumnje (vesvese). „Da li je ovo što radimo haram? Zašto si ovde?“ „Oni ljudi su rekli da je ovo haram, da je ovo širk, i da ćeš otići u vatru.“ „Tvoja dova neće biti primljena, nikada ti neće biti oprošteno.“ Ali sve što kažu je suprotno od istine. Allah Uzvišeni kaže: „Ja sam Gafur (Onaj koji prašta), Rahim (Milostivi).“ Sve do tvog poslednjeg daha možeš tražiti oprost, i Ja ću ti oprostiti. Poslanik, sallAllahu 'alejhi ve sellem, je preneo da Allah Uzvišeni kaže: „Kada ovi ljudi ne bi grešili, zamenio bih ih ljudima koji greše i traže oprost, kako bih im Ja mogao oprostiti.“ „Jer Ja volim da praštam.“ To kaže Allah. Ali oni ne prihvataju ono što Allah kaže. Zašto? Zato što su zavidni. Puni su ljubomore. Oni ne žele ljudima, niti bilo kome, nikakvo dobro. Zavist je najgora osobina. Ona dolazi od šejtana. Ona vodi ka tome da čovek trči u pravcu džehennema. I oni ipak ustrajavaju na tome. To je takođe osobina kufra. Čak i ako zna istinu, radije bi se bacio u vatru zbog ljubomore nego prihvatio ono što drugi ima. To je važna stvar. Zato neka Allah sačuva srca muslimana od ljubomore. Sačuva od skretanja sa istine, sa puta Poslanika, sallAllahu 'alejhi ve sellem. Ovo je put milosti, put sreće, put radosnih vesti. „Bashiru wala tunaffiru.“ Poslanik, sallAllahu 'alejhi ve sellem, je rekao: „Obradujte, a ne rasterujte.“ Recite ljudima da Allah svakome oprašta. Ne brinite se. Neki ljudi dolaze i kažu: „Radimo loše stvari; možda ne možemo ući u Džennet.“ Ne – ako neko sa iskrenom namerom zatraži oprost, časni Kur'an kaže: „Yubaddilullahu sayyi'atihim hasanat.“ (25:70) On pretvara njihova loša dela u dobra dela. To više nisu gresi. Greh se uklanja, a Allah postavlja nagradu na njegovo mesto. Eto, to je Allah Uzvišeni. Moramo zahvaljivati Allahu. Moramo stalno zahvaljivati Allahu i govoriti: „Eš-šukru lillah, elhamdulillah, eš-šukru lillah.“ On nas je uputio na Svoj put. Dakle, ne dozvolite da nastanu problemi među muslimanima zbog sitnica. Ima nekih budala koje, kada su ljute, kažu: „Allah možda oprašta, ali ja ne opraštam.“ To je... Neka Allah podari razum tim ljudima. Neka Allah svima nama oprosti. Mi zavisimo od Allaha Uzvišenog. Neka nas Allah čvrsto drži na Svome putu. Da ne bismo pali. Elhamdulillah, mi smo sa mašajisima, sa Mevlanom i ljudima od tarikata. Neka Allah uzvisi njihove stepene. Podari nam to radi Allaha. Moramo zahvaljivati i moliti Ga da nas sačuva na ovom putu. Neka nas Allah sve više i više uzvisi, inšaAllah.