Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

وَتَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡبِرِّ وَٱلتَّقۡوَىٰۖ وَلَا تَعَاوَنُواْ عَلَى ٱلۡإِثۡمِ وَٱلۡعُدۡوَٰنِۚ (5:2) "Jedni drugima pomažite u dobročinstvu", govori Allah, Svemoćni i Uzvišeni. "Ali ne sudjelujte u grijesima." "Ni u kom slučaju si ne pomažite u tome", kaže On. Šta to znači? Neki ljudi mi dolaze i kažu: "Molim te, uputi dovu; naš brat, sin, muž..." ...odali su se kockanju." On prokocka svoj novac. Koji je lijek za to? Za ovisnost o kockanju jedva da postoji lijek. Nažalost. Da Allah nikoga time ne iskuša. Kada nekoga jednom obuzme, teško da ima izlaza. Ali jedini "lijek" je: Ne dajte mu novac. Vi kažete: "Ali on plače i kuka." On to zahtijeva uporno. Ne smijete mu ga dati. Šta god da radi, taj novac ne smijete dati. Jer inače pomažete u činjenju grijeha (harama). On trati vaš imetak, a vi mu omogućavate grijeh. To je težak prijestup. Uništili su islamski svijet ovim kockanjem. Pojavljuje se svuda. U kući, vani... Šejtan je u ovom ahir-zemanu (posljednjem vremenu) postao veoma lukav. Zato je lijek, kao što rekoh: Ne dajte mu novac. Jer ako daš novac, postaješ saučesnik u tom grijehu. Postaješ saučesnik, pomažeš mu u griješenju. I nakon toga prljaš svoj čisti novac. Prljav novac kruži svuda. Od jednog do drugog; sve postaje haram, sve postaje loše. To je važna stvar. Ponekad čovjek ima sažaljenja. Nemojte imati sažaljenja! Ne smiješ imati lažno sažaljenje prema grješniku koje ga navodi da i dalje griješi. Nema koristi pokazivati sažaljenje i time ga gurnuti još dublje. Na to se mora paziti. Samo dove nisu dovoljne. To je takva bolest – da nas Allah sačuva –, gora je od bilo čega drugog. Za sve se može pokajati, ali kada čovjeka to jednom obuzme... Uništava imetak, kuću i dom; ništa ne preostaje. Zato se mora biti oprezan. Kao što rekoh, opasnije je od svega drugog. Zato pazite: Ne pomažite onima koji to rade. Što se tiče dove... Dova možda pomogne u jednom od milijardu slučajeva, ali obično je kockanje neizlječivo. Rješenje se, međutim, nalazi u Kur'anu: وَلَا تُؤۡتُواْ ٱلسُّفَهَآءَ أَمۡوَٰلَكُمُ (4:5) "Ne dajte maloumnicima (nerazumnima) svoj imetak." To su maloumnici. Pod "maloumnik" se misli na to da im se ne može vjerovati. Ne može se garantovati ni za šta što oni rade. Zato: Ne suprotstavljajte se Allahovoj naredbi. Pokoravajte se Allahovoj naredbi. Pomozite da se spriječe grijesi, inšallah. Da ih Allah spasi. Da Allah nikoga time ne iskuša.

فَٱطَّلَعَ فَرَءَاهُ فِي سَوَآءِ ٱلۡجَحِيمِ (37:55) قَالَ تَٱللَّهِ إِن كِدتَّ لَتُرۡدِينِ (37:56) Časni Kuran nam opisuje Sudnji dan i stanja na onom svetu. Otkriva nam šta će se dogoditi. Allah, Moćni i Uzvišeni, Stvoritelj je vremena i prostora. Zato Allah, Moćni i Uzvišeni, nije vezan ni za vreme ni za prostor. On pokazuje sve: šta je bilo, šta će biti i kako će se to dogoditi... Na onom svetu, stanovnici Raja će pogledati u Pakao i videti šta se tamo dešava. Neko se obraća onome ko mu je na ovom svetu bio prijatelj: "Umalo me nisi – baš kao i sebe – gurnuo usred Pakla." Taj je uvek govorio: "Ne, slušaj me, govorim ti istinu." "Ja sam na pravom putu; ma nemoj da klanjaš, to nije potrebno." "Pođi sa mnom, hajde da uživamo u životu." "Hajde da ne radimo nepotrebne stvari." "Bolje da sledimo druge stvari, da se bavimo nečim drugim." Oni tvrde: "Ne postoji tako nešto kao Allahov put." Tako je danas, a tako je bilo i u davna vremena. Čovek ostaje isti u svakom vremenu. Čovek ima ego i šejtana. Zato ljudi danas misle: "Mi smo posebno pametni." "Naši preci, naši dedovi su bili naivni; služili su islamu, sledili su ovaj put, mučili su se." "Mi smo mlađi, mi smo obrazovani." Možda ste čitali, ali u suštini niste ništa razumeli. Prijatelj pokušava da odvrati drugog sa pravog puta. U školi, u gimnaziji, na univerzitetu, mladi ljudi često smatraju da su veoma pametni. I time često utiču i na svoju okolinu. Neki se spasu; ali onaj ko se ne spasi, nađe se na onom svetu usred Pakla. Tamo onda gore u vatri puni kajanja. Neka se na ovom svetu hvale i šepure koliko god žele. Ovozemaljski život prolazi u trenu. Ono što ostaje su oni koji sada moraju večno boraviti u tom Paklu. Zato čovek mora da razmisli. Allah, Moćni i Uzvišeni, stvorio je čoveka. Od Adema (mir neka je s njim) do danas, fitra – unutrašnja priroda čoveka – ostala je ista; ona se ne menja. Bilo da voziš veliki ili mali auto, bilo da ideš peške ili ne poseduješ baš ništa. Priroda čoveka, njegove osobine, ambicija, zavist – sve to ostaje isto, to se ne menja. Zato ne skreći sa Allahovog puta. Da se ne bi kajao na onom svetu i da bi se spasio, priključi se dobrim ljudima. Budi s njima, jer su njihove reči istinite. Ništa od onoga što govore drugi, koji žele da te odvrate s puta, nije istina. Niko od njih ne donosi korist, oni donose samo štetu. Neka nas Allah sačuva od loših prijatelja. Allah, Moćni i Uzvišeni, opisuje u Kuranu reči stanovnika Raja kada vide loše prijatelje u Paklu: "Umalo da sam pošao s tobom, postao bih isti kao ti." "Da me Allah nije spasio, sada bih kao i ti goreo usred Pakla." Neka nas Allah sve sačuva, posebno omladinu. Bilo mladi ili stari, svi... Šejtan može svakoga da napadne. On može uništiti onaj svet i kraj svakog čoveka. Neka nas Allah zaštiti od zla i lošeg društva. Neka Allah osnaži našu veru. Neka nas niko ne može odvesti na pogrešan put, inšallah.

خُذِ الْحَبَّ مِنَ الْحَبِّ، وَالشَّاةَ مِنَ الْغَنَمِ، وَالْبَعِيرَ مِنَ الْإِبِلِ، وَالْبَقَرَةَ مِنَ الْبَقَرِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Kada ubireš zekat, uzmi žito od žita, ovce od ovaca, kamile od kamila i goveda od goveda.“ Time ulazimo u temu zekata. الرِّكَازُ الَّذِي يَنْبُتُ فِي الْأَرْضِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Rikaz je ono što zemlja daje.“ Dakle, ako se radi o blagu ili pronađenom predmetu, nalazač mora dati petinu toga kao zekat. Na primer, ako pronađe 100 lira, mora dati 20 lira kao zekat. Ne može zadržati sve i reći: „Pronašao sam ovo blago, pripada samo meni, prodaću ga.“ Ovde je zekat veći nego obično. Dok normalan zekat iznosi 2,5 odsto, ovde se mora dati 20 odsto. الرِّكَازُ الذَّهَبُ وَالْفِضَّةُ الَّتِي خَلَقَهَا اللَّهُ فِي الْأَرْضِ يَوْمَ خُلِقَتْ Nadalje, naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) objašnjava: Rikaz obuhvata blaga, nađene stvari ili rudna bogatstva iz rudnika. Jer se radi o zlatu i srebru koje Allah drži skrivenim u zemlji od dana njenog stvaranja. Isto važi i za rudnike; nakon iskopavanja mora se dati 20 odsto kao zekat. الزَّكَاةُ فِي هَذِهِ الْأَرْبَعِ: الْحِنْطَةِ، وَالشَّعِيرِ، وَالزَّبِيبِ، وَالتَّمْرِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Na četiri stvari se daje zekat: pšenicu, ječam, suvo grožđe i datule.“ الْعَجْمَاءُ جُبَارٌ، وَالْبِئْرُ جُبَارٌ، وَالْمَعْدِنُ جُبَارٌ، وَفِي الرِّكَازِ الْخُمُسُ Pročitano se odnosi na poglavlje o zekatu. Slušamo, neka Allah to ukabuli. Budući da sve ima svoja pravila, treba pitati učene ljude kako bi se zekat ispravno dao. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Povreda koju nanese životinja ne povlači odgovornost.“ „Ko padne u bunar, nema pravo na odštetu.“ „Ko padne u rudarsko okno, nema pravo na odštetu.“ To znači: ako se pri tome dogodi nesreća, to se ne smatra odgovornošću; ne mora se plaćati odšteta za bol. „Kod rikaza, dakle kod blaga i nađenih stvari, mora se dati petina kao zekat.“ Kao što je već pomenuto, stopa ovde iznosi jednu petinu. فِي الْإِبِلِ صَدَقَتُهَا، وَفِي الْغَنَمِ صَدَقَتُهَا، وَفِي الْبَقَرِ صَدَقَتُهَا، وَفِي الْبُرِّ صَدَقَتُهُ. وَمَنْ رَفَعَ دَنَانِيرًا أَوْ دَرَاهِمَ... فَهُوَ كَنْزٌ يُكْوَى بِهِ يَوْمَ الْقِيَامَةِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Na kamile se daje zekat.“ Ko poseduje kamile, mora dati zekat u skladu sa njihovim brojem. „I na ovce se daje zekat.“ „Na goveda se daje zekat.“ „Na pšenicu se daje zekat.“ Takođe se mora dati zekat na dinare i srebrnjake. Ko poseduje imetak, a na njega ne daje zekat i ne deli ga na Allahovom putu, biće žigosan tim dobrima na Sudnjem danu. Zekat je dug; tako prolazi onaj ko svoj dug ne izmiri. Na Sudnjem danu biće u vatri žigosan zlatom koje je gomilao na ovom svetu. Zlato i srebro koje je čuvao, ne plaćajući zekat, neće mu koristiti, već će mu naškoditi. فِي الْخَيْلِ السَّائِمَةِ فِي كُلِّ فَرَسٍ دِينَارٌ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Za svakog konja koji je na ispaši (Saime) daje se jedan zlatni dinar zekata.“ To znači: za svakog konja kojeg ne hrani u štali, već koji slobodno pase, mora dati jedan zlatnik. فِي الرِّكَازِ الْخُمُسُ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) ponovo kaže: „Kod rikaza, dakle kod blaga i nađenih stvari, zekat iznosi jednu petinu.“ Time je to još jednom potvrdio: udeo je jedna petina. فِي الرِّكَازِ الْعُشْرُ U drugom predanju naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Kod rikaza se (u određenim slučajevima) daje desetina (ušur).“ فِي الْعَسَلِ فِي كُلِّ عَشَرَةِ أَزْقُقٍ زِقٌّ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Kod meda se na svakih deset mješina daje jedna mješina kao zekat.“ To znači da i kod meda stopa odgovara desetini (ušur). فِي اللَّبَنِ صَدَقَةٌ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) spominje da se i na mleko daje zekat. فِي ثَلَاثِينَ مِنَ الْبَقَرِ تَبِيعٌ أَوْ تَبِيعَةٌ، وَفِي الْأَرْبَعِينَ مُسِنَّةٌ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Na 30 goveda daje se tabija ili tabija (jednogodišnje tele) kao zekat.“ „A na svakih 40 goveda daje se musinna (dvogodišnja krava).“ فِيمَا سَقَتِ السَّمَاءُ وَالْأَنْهَارُ وَالْعُيُونُ أَوْ كَانَ عَثَرِيًّا الْعُشْرُ، وَفِيمَا سُقِيَ بِالسَّوَانِي أَوِ النَّضْحِ نِصْفُ الْعُشْرِ Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: „Od obradive zemlje koja se prirodno navodnjava kišom, rekama ili izvorima, daje se desetina (ušur) kao zekat.“ To znači: tamo gde nema troškova za vodu, daje se desetina. „Od onoga što se navodnjava kofama ili pomoću životinja (uz ulaganje truda), daje se polovina desetine.“ Pošto se ovde uzimaju u obzir troškovi i trud, stopa zekata ne iznosi desetinu, već polovinu toga. Neka nam Allah omogući da naš hadž i naš zekat ispravno obavimo. Nemojmo gomilati dugove, već delimo velikodušno. Neka Allah to ukabuli i sačuva nas od zla našeg nefsa (ega). Nefs je pohlepan; ne budimo škrti i ne odlažimo to za onaj svet, inšallah. Treba obilno davati. Što više dajete, to bolje. Pošto je zekat obaveza (farz), njegova nagrada je veća od nagrade za dobrovoljna dela (nafila).

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُواْ ٱتَّقُواْ ٱللَّهَ وَكُونُواْ مَعَ ٱلصَّـٰدِقِينَ, (9:119) Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže: „Budite sa pravovernim ljudima, budite sa istinoljubivima.“ Jer kada On govori o „pravovernima“, misli se na ljude koji poznaju Allaha i veruju u Njega. Oni teže dobru i čine dobro ljudima. To su pobožni ljudi koji veru nose u srcu i priznaju Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Njihovo društvo je od velike koristi za čovečanstvo. Danas živimo u vremenu u kojem ljudima nije preostalo gotovo ništa. Ubeđenje, vera, verovanje – ništa od toga nije ostalo. Svako radi samo po svojoj glavi. Nemuslimani rade tako, muslimani rade drugačije... Svako sledi svoj sopstveni put i kaže: „Ja to želim tako“, ili: „Po mom mišljenju je to dobro tako“. I on taj put čak preporučuje drugima. Ali na taj način više ništa ne ide kako treba. Ako nedostaje zadovoljstvo Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, nijedno delo nema koristi. Ništa od onoga što se uradi – čak i da ceo svet pretvore u zlato – ne donosi korist. Prava korist leži samo u Allahovom zadovoljstvu. Kada je Allahovo zadovoljstvo prisutno, to je dobro za tebe, za tvoju porodicu i za celi ummet. Ali ako to nedostaje, nema blagoslova. Tada su čak i životinje bolje od ljudi. Jer položaj životinje može biti niži, ali ovo stvorenje poznaje Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Ono Ga veliča, spominje Ga i zahvaljuje Allahu. Kako to znamo? Jer nas je On, Stvoritelj svega, o tome obavestio u Svojoj objavi. Zato se one nalaze na svom čvrstom položaju. Ali čovek mora da se uzdigne iznad toga. Ako to ne učini, pada čak i ispod nivoa životinje. On gubi svoju ljudskost. Prava ljudskost znači verovati u Allaha i zahvaljivati Mu. Ko to propusti i čini loše, stoji niže od životinje. Neka nas Allah sačuva od toga. Vidimo to danas; svuda su ljudi gotovo potpuno izgubili svoju ljudskost. Neka nas Allah uputi. Neka Allah sačuva ljude, inšallah.

Kada se Sala oglasi, ona služi da objavi nečiju smrt. Posle Sale se kaže: "'Ajjilu bis-salah qabl al-fawt." I: "'Ajjilu bit-tawbah qabl al-mawt." Požurite sa namazom. Obavite namaz pre nego što vreme istekne. Ako ste ga propustili, naklanjajte ga. Nemojte ga jednostavno izostaviti, da ne bi bilo izgubljeno. Ništa se ne gubi. Postoji polaganje računa za to. Na Ahiretu će čovek sigurno biti pozvan da ga obavi. Ko ovde ne klanja, moraće to nadoknaditi na Ahiretu. Za svaki pojedinačni propušteni namaz, tamo se mora klanjati osamdeset godina. Osamdeset godina je ovde već čitav jedan ljudski život. Ako ga ne obavi, to je njegova odluka – onda će klanjati na Ahiretu. A to traje hiljadama godina. Ko uopšte nije klanjao, na Ahiretu će definitivno biti pozvan na odgovornost. Drugo: "'Ajjilu bit-tawbah qabl al-mawt." Požurite sa pokajanjem pre nego što umrete. Molite Allaha za oprost. Jer posle smrti više nema oprosta. Oprost je za ovaj svet. Ako si grešio, napravio grešku, šta god da je bilo... Sve dok je čovek na ovom svetu, za to postoji lek. Šerijat pokazuje kako se svaki greh može oprostiti, ali ljudi rade šta hoće. Ali važno je pokazati pokajanje. Pokajati se još pre smrti. Naravno, kao što je rečeno: Dok se čovek kaje, tuđa prava i dalje mogu biti na njegovom teretu. Ona se moraju izmiriti i u skladu s tim pokazati pokajanje. I još bolje: Naš Poslanik (neka je mir i blagoslov Allahov na njega) je rekao: "Ja molim Allaha za oprost sedamdeset puta dnevno." Kada su ashabi rekli: "Ti nemaš grehova, Allah te je stvorio bezgrešnog", naš Poslanik je odgovorio: "Zar da ne budem zahvalan rob?" Kada se čovek kaje, time izražava svoju zahvalnost Allahu. Zato se mora stalno, svakog dana, moliti za oprost. Kako nijedan naš greh ne bi ostao za Ahiret. Da nas posle smrti ne pritiska nikakav teret; to pokajanje je važno. Baš kao i namaz, i pokajanje je od velikog značaja. Neki ljudi veruju da im se ništa neće dogoditi. Čine svaku vrstu zla i prljavštine – i veruju posle toga da su se izvukli. Nikako... Bez pokajanja nema spasa. Ako se pokaješ, bićeš spašen. Ali ako ostaneš tvrdoglav i ne pokaješ se, tvoja kazna će biti ogromna. Uništavaš svoj život; tvoj pravi život će biti zauvek uništen. Čovek će nesumnjivo pretrpeti kaznu za počinjena dela i za zlo kojem je druge naučio. Bez obzira ko je u pitanju. Bilo veliko ili malo, nije važno; ko se nije pokajao, nesumnjivo će pretrpeti tu kaznu. Zato kažemo "Tawbah Astaghfirullah", da nam Allah oprosti.

قُلۡ أَعُوذُ بِرَبِّ ٱلنَّاسِ مَلِكِ ٱلنَّاسِ إِلَٰهِ ٱلنَّاسِ مِن شَرِّ ٱلۡوَسۡوَاسِ ٱلۡخَنَّاسِ ٱلَّذِي يُوَسۡوِسُ فِي صُدُورِ ٱلنَّاسِ مِنَ ٱلۡجِنَّةِ وَٱلنَّاسِ (114) Svako poznaje takva došaptavanja (vesvese); ona dolaze od šejtana. Ova došaptavanja dovode do toga da čovek ne vidi stvari onakvima kakve jesu i da ih sebi nepotrebno otežava. To se zove vesvesa. Postoji mnogo različitih vrsta toga. Neke se tiču abdesta i sličnih stvari. A onda postoje ljudi koji se predstavljaju kao posebno pobožni i otežavaju ljudima. Oni kažu: „Moraš da obavljaš svoj namaz sa potpunom skrušenošću (hušu), moraš to da radiš sasvim polako.“ Tvrde: „Klanjati dva rekata tako je bolje od stotinu drugih.“ Kada čovek tako nešto čuje, postane nesiguran. Misli: „Ja to ne mogu da postignem“, pokuša jednom, dvaput... ...i na kraju možda sasvim odustane od namaza. Kaže sebi: „Ne mogu pravilno da uzmem abdest“, sve dok se više uopšte ne pere i ne klanja. Ima mnogo takvih ljudi bez mudrosti – potpuno bez mudrosti. Allah, Moćni i Uzvišeni, i naš Poslanik (mir neka je s njim) kažu: „Olakšajte, a ne otežavajte.“ Uči jednostavno ono što možeš. Ne radi se o dubokom razumevanju, već o činjenju. To treba da ide takoreći samo od sebe. Ali oni kažu: „Ne, moraš ovako, ne, onako...“ U kakvom vremenu mi to živimo? Ionako živimo u vremenu u kojem ljudi jedva da išta rade kako treba. I onda ti staneš i kažeš: „Ja to radim ovako... pazi... da li je primljeno ili ne?“ Ko si ti da otežavaš ono što je Allah učinio lakim? Olakšajte ljudima, budite blagi. Ne upuštajte se uopšte u ta došaptavanja, to je užasna bolest. Ko bude time pogođen, napušta namaz i gubi razum, jer to dolazi od šejtana; iz toga proizlazi samo zlo. Umesto da čini dobro... Klanjaj jednostavno onako kako možeš. Nije potreban „hušu“. Oni koji sada toliko insistiraju na tom „hušuu“, gotovo da se graniče sa licemerjem. Naša vera je jednostavna; donosite olakšanje, a ne poteškoće. Budite robovi Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Ne mučite se mislima poput: „Moram to bolje da uradim, ali ovaj učenjak je rekao ovako.“ Samo klanjajte, obavljajte svoj namaz. Uzimajte abdest brzo, klanjajte brzo. Ponekad ljudi pitaju: „Zašto klanjaš tako brzo?“ Kada se brzo klanja, došaptavanja nemaju šanse; klanjaš brzo i ispunio si svoju dužnost. Ali njima ni to ne odgovara. Pitaju: „Pa kako ispunjavaš svoju dužnost?“ Allah to prima, a ti ne želiš da prihvatiš? U poslednjem vremenu ima mnogo takvih nerazumnih ljudi. Ionako ima dovoljno šejtana koji žele da odvrate ljude od vere i Puta. I ako se onda ti pojaviš kao hodža i to tako otežaš... Ljudi su već skrenuli s puta, onda će sasvim odustati. Neka nas Allah sačuva. Zato: Ni u kom slučaju se ne upuštajte u došaptavanja. Kada se jednom ustale, teško ih se osloboditi. Onda trčiš od lekara do lekara, od hodže do hodže. Zato pazite, birajte jednostavan put. Ne slušajte uopšte one koji govore: „Ovo je primljeno, ovo nije.“ Neka Allah to primi, inšallah.

وَقُلِ ٱعۡمَلُواْ فَسَيَرَى ٱللَّهُ عَمَلَكُمۡ (9:105) Allah, Moćni i Uzvišeni, objašnjava da On vidi sve što radite na ovom svetu. Vaša dela će biti izložena pred Allahom, Moćnim i Uzvišenim. Jeste li činili dobro? Allah vidi to dobro i u skladu s tim će vas za njega nagraditi. Međutim, onoga ko čini zlo i ne pokaje se, zasigurno čeka kazna. Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže o svetovnim aktivnostima: "Ovaj svetovni život je samo igra i zabava." Zato naša dela uvek treba da budu na Allahovom putu. Ne bismo trebali toliko da se zadržavamo na beskorisnim stvarima. Sav taj trud, potrošeni novac... Ako sve to ode na nepotrebne stvari, to ne donosi baš ništa. To samoj osobi ne koristi ama baš ništa. Neke stvari za kojima ljudi jure mogu biti veoma loše. Druge možda nisu tako strašne, ali su čisto gubljenje vremena i truda. Subhanallah... kada smo pre dva dana dolazili sa aerodroma, videli smo ogromnu masu ljudi. Raspitali smo se. Izgleda da je tu bio neki fudbaler, i ljudi su došli da ga dočekaju. Eh, s kakvim žarom oni dolaze! Takav žar niko ne pokazuje za ibadet. To prema čemu jure... na šta se ljudi s takvim žarom bacaju... Naravno, ide se na hadž, dolazi se na predavanja, slušaju se šejh i učenjaci – ali takav žar još nikada nisam video. Tako se žuriti za dunjalukom, za tako nepotrebnom stvari... Da imamo samo stoti deo tog žara, svi bismo bili evlije, bukvalno bismo lebdeli u vazduhu. Zaista, Subhanallah... Šejtan ljude toliko podstiče... Kada čovek razmisli: Čemu to? Od toga se nema ništa. Postoje samo gubitnici... U najmanju ruku traćiš svoje vreme, traćiš svoj trud. Da je taj angažman na Allahovom putu, to ne bi bilo traćenje. Zato se mora biti oprezan. Sednu pred svoje uređaje i pričaju s ljudima... O čemu satima pričaju – ne razumem. Ne spavaju sve do zore. Ljudi moraju da razmisle. Allah, Moćni i Uzvišeni, vidi naša dela i pozvaće nas na odgovornost za njih. Na kraju se čovek svakako pokaje i kaže: "Uzalud sam potrošio toliko vremena." Da sam se umesto toga sećao Allaha, to bi mi ostalo kao dobitak. Kakvu dobit imamo u suprotnom? Ništa osim gubitka. Zato se mora biti oprezan. Naše delovanje treba da bude radi Allahovog zadovoljstva; treba da bude ono što Allah želi. Barem ne zaboravljajte Allaha. Gde god da se ide – čak i na takvim mestima čovek ne bi trebalo da zaboravi Allaha. Trebao bi reći: "Neka nam Allah oprosti." Trebao bi da moli Allaha: "Nismo zadovoljni našim stanjem, učini da naše stanje bude bolje", inšallah. Neka nas Allah ne zaokupi beskorisnim stvarima. Neka to budu dela koja nam koriste. Neka nam Allah pomogne. Ljudi danas ne misle ni na šta drugo osim na uživanje i zabavu. Neka nas Allah sve popravi.

„I svi se čvrsto držite za Allahovo uže i ne razjedinjujte se.“ (3:103) Allah Azza wa Jalla kaže: „Svi se zajedno čvrsto držite za Allahovo uže i ne razjedinjujte se.“ Ovo je naredba Allaha Azza wa Jalla. Posebno ljudi tarikata moraju ovo uzeti k srcu; jer tarikat je srce šerijata, suština šerijata. Ipak, danas su neki ljudi tarikata razjedinjeni i neprijateljski nastrojeni jedni prema drugima. A ne bi trebalo da budu jedni protiv drugih, već protiv nevjerstva (kufra), kako bi zadobili Allahovo zadovoljstvo. Ako sada siju razdor, oni se suprotstavljaju naredbi Allaha Azza wa Jalla. Zbog toga se nedavni događaji ne dešavaju uz Allahovu naklonost, već pod režijom šejtana. Šejtan se tome raduje. Ali dok ovo stanje raduje šejtana, ono žalosti našeg Poslanika i evlije. Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: „Vjernik je ogledalo vjernika.“ Dakle, ako ga ogovaraš ili se postaviš protiv njega, to znači da si isti kao on i da se ne razlikuješ od njega. Vjernik treba da pokriva mahane. Nije ni ispravno ni lijepo napadati drugu zajednicu samo da bi se pridobili sljedbenici, ako za to ne postoji opravdan razlog. To ne pripada adabu tarikata niti odgovara njegovom karakteru. Moraš znati šta govoriš i vagati svoje riječi; suvišan govor je nepotreban. Moraš činiti dobro koje je potrebno za jedinstvo i zajedništvo, kako bi se suprotstavio šejtanu. To je ono što nam je ovih dana najpotrebnije. Nemojmo radovati šejtana, držimo se podalje od njega i ne pokoravajmo se njegovoj naredbi. Dešavaju se žalosne stvari. A jedinstvo je ono što Allah Azza wa Jalla i naš Poslanik vole. Zato nam ne priliči da slijedimo šejtana; to nikada ne odobravamo. Morate paziti na svoje riječi. Samo nošenjem džube i turbana ili puštanjem brade ne postaje se učenjak (alim). Učenjak posjeduje mudrost; ko nema mudrosti, ne koristi nikome. Zato budite oprezni i pazite šta govorite. Ne ide to tako što se jednostavno kaže: „Ja sam dobar, ti si loš.“ Allah Azza wa Jalla je svakome dao posebnu osobinu. Kao što je rekao Šejh Efendija: Čovjek, musliman, treba da slijedi ono čemu njegovo srce naginje. Ne misli da ćeš osvojiti srca samo pričom i vršenjem prisile. Srca su u Allahovoj ruci. Kamo srce čovjeka naginje, tamo neka ide; ne pokušavaj ga na silu privući sebi. Neka Allah svakome pokaže pravi put. Čim neko slijedi, nije važno. Koji god tarikat da se slijedi, svi su oni Allahov put, put našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Ne svađajte se, ne radite jedni protiv drugih i ne bavite se drugima. Neka nas Allah sačuva. Ovo je savjet; inšallah, nećemo morati ponovo čuti takve vijesti.

Allahumma kun ma'ana wa la takun 'alayna, ya Allah. Alhamdulillah. Danas je naš poslednji dan ovde. Insha'Allah, putujemo radi Allaha, iz ljubavi prema Poslaniku i iz ljubavi prema Allahovim evlijama. Alhamdulillah, sreli smo mnogo ljudi i mnogo murida. Insha'Allah, ovo će biti jaka veza sa Poslanikom (ṣallá Llāhu ‘alayhi wa-sallam), sa Allahovim evlijama, i preko njih sa Allahom Azza wa Jalla. Mora postojati veza. Bez nje je teško steći veru ili ostati čvrst u imanu i islamu. Ova veza je neophodna. Tarikat povezuje ljude sa Poslanikom (ṣallá Llāhu ‘alayhi wa-sallam), a od Poslanika sa Allahom Azza wa Jalla. Oni koji ne razmišljaju jasno možda će reći da to nije dobro. Oni tvrde da je to širk i da je nepotrebno. Kažu da se niko ne sme stavljati između sebe i Allaha Azza wa Jalla. Da je to istina, zašto je onda Allah Azza wa Jalla poslao poslanike – 124.000 poslanika? Zašto ih je poslao? Ne bi bilo potrebe za svima njima da – kako oni tvrde – ne postoji potreba za posrednicima. Svako bi mogao da radi šta hoće i da direktno moli Allaha Azza wa Jalla. Ali bez njih ne možemo ništa postići. To je važno pitanje za muslimane, posebno za one koji se danas međusobno bore. Mi se ne borimo protiv ljudi; mi se borimo protiv pogrešnih načina razmišljanja. Ovo je uvek bila vera i ubeđenje muslimana još od vremena Poslanika (ṣallá Llāhu ‘alayhi wa-sallam). To je ono što moramo nastaviti i toga se moramo čvrsto držati. Bez tog oslonca, oni se igraju s nama. Oni prave teatar, režiraju filmove, a vi mislite da je to stvarno. Bežite od istine ka laži. Trčite za stvarima koje nisu prihvatljive. Insha'Allah, morate slediti ovaj put i učiti ljude, decu i sve ostale da iskazuju poštovanje prema Poslaniku. Posebno sejjidina Muhammedu (ṣallá Llāhu ‘alayhi wa-sallam). Ipak, svi poslanici su jednaki; nema razlike u njihovim učenjima. Po svom poreklu, svi su oni jedno. Ne može se tvrditi – kao što neki rade – da je ovaj dobar, a onaj loš, ili da je neko napravio grešku zbog koje mi sada moramo da ispaštamo. Ne, apsurdno je iznositi prigovore protiv Poslanika, Allahovih evlija ili ashaba. Sve takve misli su glupe, nevažne i bezvredne. One nanose štetu i donose samo loše. Dakle, najvažnija stvar u tarikatu je sačuvati poštovanje. Poštujte svakoga, posebno poslanike, ashabe, Ehli-Bejt, Allahove evlije i ulemu. Moramo poštovati sve one koji su na Allahovom putu. Ko govori protiv toga, nema poštovanja. Allah ga ne poštuje, a ni mi nemamo poštovanja prema takvim ljudima. Da nas Allah sastavi sa dobrim ljudima i sačuva nas od loših ljudi i zlih namera. Da nam Allah podari da se uvek iznova srećemo, Insha'Allah. Nadamo se, kao što svaki put kažemo, da ćemo se uskoro sjediniti sa sejjidina Mehdijem, Insha'Allah.

فِيهَا يُفْرَقُ كُلُّ أَمْرٍ حَكِيمٍ (44:4) Layla Mubaraka – zaista blagoslovljena noć. Insha’Allah, ovo će biti novi početak za islam, za dobro i za mir. Insha’Allah, ovo je veličanstvena noć. Da, zaista jeste. Insha’Allah, sada se na svetu suprotstavljaju dve sile: Kufr i Iman – neverstvo i vera. To je trenutna realnost. Ali: „Inna kayda ash-shaytani kana da'ifa“ – Zaista, šejtanova spletka je slaba. (4:76) Trenutno šejtan i njegova vojska – predvođeni Dedžalom, Antihristom – vladaju svime na svetu. Ipak, ne bojte se, Alhamdulillah, jer je Allah rekao da šejtan i njegovi sledbenici nemaju nikakvu moć. Jedini Moćni je Allah, Azza wa Jalla. Oni misle da drže sve pod kontrolom. Ali u jednoj sekundi oni će pasti. To je kao da gradite ogromnu građevinu u močvari; brzo će se urušiti. Bez obzira na to koliko moćno deluje ili koliko sigurno izgleda: Temelj je od početka bio loš. To je loše mesto, loša stvar – sve na njemu je pokvareno. Ne mora biti uništeno spolja; truli iznutra. Postaje trulo, slabo i nemoćno, dok se konačno ne sruši na njih. Ne treba da brinete. Naravno, muslimani su trenutno nemoćni i pod uticajem su šejtana i njegovih sledbenika. To je trenutno stanje sveta, ali ne bojte se. Insha’Allah: U samo jednoj sekundi Allah može sve preokrenuti, baš kako On želi. Kada dođe vreme – a insha’Allah to vreme je blizu – Antihrist i njegova vojska biće uništeni. Insha’Allah, Allah će poslati spasitelja da nas izbavi. Kako nam je preneseno preko sejjidina Muhammeda, Poslanika (salla llahu alejhi ve sellem): Mehdi (alejhi selam) će doći. A što se tiče sve te navodne kontrole: Videćete, oni nemaju nikakvu moć. Biće gotovi, a da ništa nisu postigli, insha’Allah. Neka nas Allah sačuva, da bismo dočekali sejjidina Mehdija (alejhi selam). Mevlana Šejh uvek kaže da treba da činimo dovu i molimo se za pojavljivanje Mehdija (alejhi selam). Iako je patnja dobra za nas, jer nam donosi nagradu kod Allaha, teret je ljudima postao jedva podnošljiv. Insha’Allah, čeznemo za tim da sejjidina Mehdi dođe i spasi celo čovečanstvo.