Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Poslanik, Allahov blagoslov i mir neka su s njim, kaže: إِذَا لَمْ تَسْتَحِ فَاصْنَعْ مَا شِئْتَ "Ako se ne stidiš, radi šta hoćeš." Kada čovek više nema osećaj stida, sposoban je za sve. Stid je deo vere. Stid je pristojnost. Nije sve dozvoljeno. Sve ima svoju meru i svoje granice. Ako svako živi samo kako hoće, sve će potonuti u haos. Zato, naravno, ne može postojati neograničena sloboda. Jer neograničena sloboda neminovno narušava slobodu drugih. A i to vodi u haos. Zato su za čoveka najbolji zakoni Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. U zakonima koje su doneli ljudi, s druge strane, mnogo toga proističe iz sopstvenog ega i šaputanja šejtana. Doneseni su zakoni koji promovišu bestidnost i nepristojnost i čak ih stavljaju pod zaštitu. Tako nešto se praktikuje u zapadnim zemljama. Oni dozvoljavaju i zabranjuju kako im je volja. Najčešće zabranjuju ono što je zapravo dobro. Ako neko pokuša da čini dobro ili da govori istinu, biva osuđen zbog toga. To je posledica gubitka stida. Stid je čast čovečanstva. Stid je ono što čoveka razlikuje od životinje. Čak se i kod nekih životinja može primetiti neka vrsta pristojnosti. Neke od njih se ponašaju skoro kao ljudi. I one poštuju svog brata, svoju majku i svog oca. Ne čine im ništa nažao. Današnji ljudi su postali gori od njih. Proglasili su svaki oblik bestidnosti i nemorala dozvoljenim. I povrh svega, preziru i muče one koji još uvek imaju osećaj stida. Stid je čast čoveka; to je ono što čoveka čini čovekom. Neka Allah nikada ne oduzme ljudima ovu osobinu. Međutim, kada čovek pronađe islam, on dostiže – hvala Allahu – najviše stepene na ovom i na onom svetu, jer islam u sebi objedinjuje svaki oblik lepote. Vera je najviši stepen. To je najuzvišenija osobina. To je najveća milost Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Ko poseduje tu milost, postigao je svu lepotu. Neka im Allah svima podari veru i uputi ih na pravi put, inšallah.

Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte mnogo namaza u svojim kućama, kako bi se bereket u njima povećao.' Ovo se, naravno, posebno odnosi na sunnet-namaze koje čovek obavlja kod kuće. Iako su obavezni namazi u džematu u džamiji vredniji, obavljanje sunnet-namaza i dobrovoljnih namaza kod kuće je izvor bereketa. Time se povećava bereket u kući. 'Pozdravi svakoga iz mog ummeta koga sretneš, kako bi ti se nagrada povećala.' To znači, pozdravljajte jedni druge da biste za to bili nagrađeni. Što češće pozdravljate, to će i vaša nagrada biti veća. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Dajte vrednost svojim kućama obavljajući deo svojih namaza u njima.' To znači, kuća u kojoj se ne klanja nema pravu vrednost. Prava vrednost kuće nastaje kroz namaz. Zato obavljajte svoje dobrovoljne namaze kod kuće. Namazi kao što su tehedžud, duha i evabin su posebno blagosloveni kada se obavljaju kod kuće i donose bereket u kuću. Dajte vrednost svojim kućama i ne pretvarajte ih u groblja. Jer kuća u kojoj se ne klanja je kao groblje, na kojem se takođe ne klanja. To je mesto bez duše i bez bereketa. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Dobrovoljni namaz koji neko obavlja kod kuće je svetlost.' 'Osvetlite time svoje kuće', rekao je Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega). To znači da namaz donosi svetlost u kuću. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte svoje dobrovoljne namaze kod kuće da biste umnožili svetlost u svojim kućama.' 'Vrednost dobrovoljnog namaza koji se obavlja kod kuće u odnosu na onaj koji se obavlja pred očima drugih je kao vrednost namaza u džematu u odnosu na namaz pojedinca.' To znači: Vrednost dobrovoljnog namaza kod kuće je toliko veća od javnog namaza, koliko vrednost namaza u džematu nadmašuje vrednost namaza pojedinca. Dakle, kao što je obavezni namaz u džamiji vredniji, tako je i dobrovoljni namaz kod kuće posebno vredan. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'O ljudi, obavljajte svoje namaze u svojim kućama.' 'Zaista, najvredniji namaz posle obaveznih namaza je onaj koji neko obavlja u svojoj kući.' I ovde se ponovo naglašava ista stvar. Dakle, obavljanje dobrovoljnog namaza kod kuće... Jer obavezni namaz u džamiji već donosi 25 do 27 puta veću nagradu. Ali obavljanje dobrovoljnog namaza kod kuće je utoliko preporučenije i isplativije. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte dobrovoljne namaze u svojim kućama i ne pretvarajte ih u groblja.' Na groblju se ne klanja. Zato je kuća u kojoj se ne klanja kao groblje. Ona je bez duše i bez bereketa. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte namaze u svojim kućama i ne zanemarujte u njima dobrovoljne namaze.' Pod dobrovoljnim namazima podrazumeva se svaka vrsta dodatnog ibadeta: noćni namaz, namazi tokom dana, namaz posle abdesta – sve su to dobrovoljni namazi. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte dobrovoljne namaze u svojim kućama i ne pretvarajte ih u groblja.' Dakle, još jednom: Ako se u vašim kućama ne klanja, one liče na grobove. 'Ne činite moj grob mestom za slavlje.' Posetite plemeniti grob Poslanika sa strahopoštovanjem. To ne treba da bude kao mesto za slavlje sa bukom i muzikom. Na tom mestu je potrebno posebno strahopoštovanje. Treba ga posetiti sa poniznošću. Čovek stoji ispred i upućuje svoje dove. Ko može, neka stoji; ko ne može, neka uputi selam i salavat u prolazu. Ne treba se tu nastanjivati kao da je to mesto za slavlje ili vašar. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) kaže: 'Ne činite to.' To mesto zahteva posebno strahopoštovanje. Mora se posetiti sa pristojnošću. 'Donosite salavate na mene.' Tamo, u prolazu, upućuje se selam i salavat. Kada se stoji pred Poslanikom, tamo se upućuje selam i salavat. 'Gde god da ste, vaš salavat će doći do mene.' Bez obzira gde ga u svetu izgovarate, da li na vrhu planine ili na dnu bunara. Čim čovek izgovori selam i salavat, on stiže do Poslanika (neka su Allahov spas i mir na njega). Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je takođe rekao: 'Dobrovoljni namaz koji neko obavlja u tajnosti vredi koliko dvadeset i pet namaza koji se obavljaju pred očima ljudi.' To znači, toliko je vredan. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Namaz koji neko od vas obavlja pored obaveznih namaza u svojoj kući bolji je od njegovog namaza u ovoj mojoj džamiji.' Naš Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je takođe rekao: 'Vrednost dobrovoljnog namaza koji se obavlja kod kuće u odnosu na onaj koji se obavlja u javnosti je kao vrednost obaveznog namaza u odnosu na dobrovoljni namaz.' To znači, tolika je njegova vrednost. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavezni namaz pripada džamiji, a dobrovoljni namaz kući.' 'Obavljajte dva rekata dobrovoljnog namaza, dakle sunneta posle akšam-namaza, u svojim kućama.' Kada je reč o dobrovoljnim namazima, većina zna da se pravi razlika između pritvrđenog sunneta (sunnet muekkede) i ostalih dobrovoljnih namaza. Ostali dobrovoljni namazi se obavljaju kod kuće. Sunnet-namazi, s druge strane, obavljaju se u džamiji. Jer čovek možda pomisli: 'Ovo ću preskočiti i klanjaću kod kuće', ali onda zaboravi ili nešto iskrsne. Dakle, ono što ovde nazivamo 'dobrovoljnim namazima' jesu oni koji po rangu dolaze posle pritvrđenog sunneta (sunnetul-muekkede). Duha-namaz, namaz posle abdesta, išrak-namaz, noćni namazi – sve su to takvi dobrovoljni namazi. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Osvetlite i ukrasite svoje kuće namazom i učenjem Kur'ana.' Ukras kuća su namaz i učenje Kur'ana.

Poslanik (mir i spas neka su na njemu) kaže: „Ad-Dīn an-Naṣīḥa.“ Vjera je iskren savjet. Savjet znači reći ono što je dobro. Kada ljudi traže savjet ili mišljenje, to znači iskreno im reći ono što je dobro i ispravno. To ne znači savjetovati nešto pogrešno, već ljudima dobrim savjetom ukazati na pravi put. To je vjera. Neki ljudi tada možda kažu: „Ne, to mi ne odgovara.“ Kada neko tako reaguje, to znači da ta osoba ne želi da prihvati savjet. Takođe se kaže: „Man lam yaqbalin-naṣīḥata, ḥallatin-nadāmatu.“ To znači: Ko ne prihvati savjet, na kraju će se pokajati. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, objavio je vjeru preko našeg Poslanika (mir i spas neka su na njemu). On nam je objasnio šta je dobro, a šta loše, šta je grijeh, a šta donosi nagradu. Vjera ima svoja načela, svoja pravila ponašanja i svoje dužnosti. Naravno, većina ljudi ne može svega toga da se pridržava. Čovjek radi onoliko koliko može. I za to će mu Allah oprostiti. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, oprašta takvom čovjeku. Međutim, ovdje postoji jedna veoma važna stvar. Jedan čovjek kaže: „Ne uspijevam, neka mi Allah oprosti.“ On kaže: „Zgriješio sam, neka mi Allah oprosti.“ Ali ako neko zgriješi i onda kaže: „Ne, ja to ne prihvatam“, onda se sve mijenja. Tada situacija postaje veoma ozbiljna. Mi činimo grijehe i znamo da su to grijesi. Kada zgriješimo, kažemo „Neka Allah oprosti“, kajemo se i molimo za oprost. Ali ako je neko tvrdoglav i kaže: „Po mom mišljenju, to nije grijeh“, iako nas je Allah preko Svog Poslanika (mir i spas neka su na njemu) podučio da to jeste. Ko to ne priznaje, čini još mnogo veći grijeh. Neka nas Allah sačuva. Tada se njegova situacija pogoršava. Međutim, čovjeku koji uvidi svoj grijeh i svoju grešku i pokaje se, biće oprošteno. A ko ostane tvrdoglav, samo pogoršava svoju situaciju. Zato se o zapovijestima Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog, ne raspravlja. Grijeh je grijeh. Svi smo mi grešnici. Neka nam Allah oprosti. Ali mi za grijeh ne smijemo reći: „To nije grijeh.“ To je ključna stvar. Na to se mora paziti. Ljudi moraju na to paziti. To jest, postoje mali i veliki grijesi. Ko je zgriješio, treba da kaže: „Zgriješio sam, neka mi Allah oprosti.“ Treba da se pokaje i da moli za oprost. Tada će mu grijeh biti oprošten. Ali ako ti kažeš: „Pa to nije grijeh“, onda ti Allah neće oprostiti. Jer ti uopšte i ne moliš za oprost. Kada bi molio za oprost, On bi ti oprostiо. Ali ti to ne radiš i ono što je Allah nazvao grijehom, ti ne nazivaš grijehom. Time samo sebi štetiš. Neka Allah svima nama oprosti. Neka nas učini od onih koji prihvataju istinu, inšallah.

Čovek... je slabo stvorenje. Bez pomoći (mededa) on ne može ništa. Ono što dolazi iz sopstvenog ega je beskorisno. Sada su se ponovo pojavile određene struje. Opet postoji jedna grupa koja ljude vodi u zabludu. Oni kažu da je traženje pomoći greh, da je zabranjeno. Ali kako ćeš onda uspeti sam? "Moraš uspeti sam", kažu oni. "Samo čitaj šta tamo piše." "Samo to reci." Vi skrećete ljude sa puta, sa puta naših predaka. Od vremena našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) uvek je bilo takvih grupa. Postoji grupa koja ljudima ocrnjuje pravi put. Oni se uvek iznova pojavljuju. Pojavljuju se u različitim oblicima, nisu svi isti. Ali pravi put će, ako Allah da, ostati nepromenjen do Sudnjeg dana. Meded znači tražiti pomoć. To znači tražiti pomoć od Allaha, Allahovih prijatelja, našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) i šejhova. Tražimo meded da ne bismo govorili iz svog ega; Tražimo meded da ne bismo sledili svoj ego; Tražimo ga da bismo bili u stanju da izgovorimo istinu. Oni koji pripadaju Ehli-sunnetu vel-džematu, dakle pravi Ehli-sunnet, jesu oni koji poštuju, cene i vole našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega). Postoji još jedna grupa koja sebe naziva "Ehli-sunnet", ali u stvarnosti ne pripada tu. Oni ne odaju počast našem Poslaniku (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega). Nemaju nikakvog poštovanja prema ashabima i drugim velikim uzorima. To su ljudi koji su skrenuli sa pravog puta. Neka nas Allah sačuva od toga. Oni koji ih slede će propasti. Nažalost, ima mnogo ljudi koji dopuštaju da budu zavedeni. A ko je jednom zaveden, i druge zavodi. Oni štete drugima i odvraćaju ih od dobra. Sprečavaju ih da postanu robovi koje Allah voli. Oni ih skreću sa puta. Bez ljubavi prema našem Poslaniku (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega), bez poštovanja prema Njemu, sve ostalo je uzaludno; to je nemoguće. To nalažu i logika i razum. Kada Allah, Svemoćni i Veličanstveni, našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) u slavnom Kur'anu Sam toliko hvali i uzdiže... Kako onda možeš jednostavno ustati, reći "Ja znam Kur'an, ja znam hadise", i tvrditi da se niko ne sme uzdizati? Ako to uradiš, postaćeš idolopoklonik, nevernik. Za to ne postoji ni razumno ni logično objašnjenje. Čovek sa razumom i pameću sledi put našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) i odaje Mu počast. On mora znati da je to najviši stepen i najplemenitija dužnost. Neka nas Allah učini postojanim. Neka Allah sačuva ummet od zla ovih ljudi, inšallah.

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓا۟ إِن جَآءَكُمْ فَاسِقٌۢ بِنَبَإٍۢ فَتَبَيَّنُوٓا۟ أَن تُصِيبُوا۟ قَوْمًۢا بِجَهَـٰلَةٍۢ فَتُصْبِحُوا۟ عَلَىٰ مَا فَعَلْتُمْ نَـٰدِمِينَ (49:6) Allah, Silni i Uzvišeni, kaže u Časnom Kur'anu: Fasik je nepouzdana osoba. Njegovo delovanje nije u skladu ni sa šerijatom, ni sa tarikatom, ni sa čovečnošću. To znači, čovek koji nije na pravom putu naziva se fasik. Fasik je, drugim rečima, loš čovek. Ako vam takva osoba donese neku vest, ne verujte joj slepo. „Proverite njenu istinitost“, naređuje Allah, Silni i Uzvišeni. Proverite da li odgovara istini. U suprotnom, možete postupiti na osnovu njegove reči, napasti druge, naneti im zlo, i kada zatim saznate istinu, duboko ćete se pokajati zbog onoga što ste učinili. Zato se na to mora posebno paziti. Danas bi se skoro 99 procenata ljudi na svetu moglo nazvati fasicima. U takvom svetu živimo. To se odnosi i na muslimane i na nemuslimane. Fasik ne znači nužno bezbožnik ili nevernik; i među muslimanima ima mnogo fasika. Zato ta razlika ovde ne igra nikakvu ulogu. Jer, šta je fasik? To je neko ko laže i ne drži se svoje reči. Današnji fasici su, međutim, dobili u ruke još opasnije oruđe nego pre. Nazovite to medijima, nazovite to internetom, kako god želite da ga nazovete... Pre se možda neko pojavio na televiziji i proširio neku vest, neku laž. Tada su jedni to čuli, a drugi ne. Ali sada fasici imaju ogroman domet. Bacili su svet u bedu. Kaže se: „Svako ko ima usta, priča.“ A kada pričaju, nanose štetu. Dakle, ako na internetu, televiziji ili negde drugde čujete neku vest, ne verujte joj odmah, ne gajite odmah nepoverenje prema ljudima i ne činite im nepravdu. Saznajte istinu, pravo stanje stvari, kako ne biste povredili prava drugih. Da se ne bi povredila prava drugih ljudi, to je osnovni preduslov. Čovek se ipak može prepoznati. Učenjak je prepoznatljiv, a i zlotvor je. Kada učenjak govori – i mada svako može da pogreši – on ne želi da nanese štetu. Učenjak govori istinu, on govori ono što je ispravno. Napadati učenjaka rečima: „Ti nisi učenjak, nemaš pojma o veri, imanu i čovečnosti“, i kršiti njegova prava, predstavlja veliki gubitak i nanosi veliku štetu. Ne šteti to njemu, već vama samima. Ne trpi štetu čovek čija prava kršite, već vi sami. Zato se mora biti oprezan. Samo zato što je neko nešto rekao, ne treba odmah planuti i vređati ga. Sve što oni rade zapisuje se kod Allaha. Moraće da odgovaraju pred Allahom. Zato po ovom pitanju treba biti veoma pažljiv. Jer, šejtan sada drži ceo svet u svojoj šaci. Kada on nešto kaže, mase stanu na jednu stranu i napadaju osobu koja je uzeta na nišan. Napadaju je. Čak i kada se napadnuta osoba brani, niko ne sluša. Umesto toga, staje se na stranu zlotvora. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nas Allah sve sačuva od toga da kršimo prava drugih, inšallah.

Allah, Svemogući i Uzvišeni, u Časnom Kur'anu kaže da je On ljude stvorio u različitosti. Čovek koji je kod Allaha najcenjeniji i Njemu najdraži jeste onaj koji se pokorava Allahu, Svemogućem i Uzvišenom. Poreklo, boja kože ili jezik pri tome nemaju nikakvog značaja. Važno je biti na putu Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, i slediti Njegove zapovesti. I na tom putu ostati postojan. Allahovom uputom si sada pronašao pravi put, ti si u islamu. Ali šejtan te ne ostavlja na miru. Allah, Svemogući i Uzvišeni, je milostiv i voli milostive. Međutim, neki čine upravo suprotno. Oni tvrde: „Mi smo na Allahovom putu”, i tako obmanjuju ljude. Dok govore: „Mi smo na Allahovom putu”, oni čine svakakva zla. Dok govore: „Mi smo na Allahovom putu”, oni odvraćaju ljude s puta i otuđuju ih od vere. Takvi ljudi nisu dragi Allahu. Čovek koji je drag Allahu je onaj ko je na Njegovom putu i ko korača onim predivnim putem koji nam je naš Poslanik pokazao. Taj put je sasvim jasan. Učenjaci, evlije, ashabi i pravednici, svi su išli tim putem. A oni koji su skrenuli s tog puta su propali. Zato je neophodno biti na oprezu. Najvažnije na ovom putu je iskazivati poštovanje prema našem Poslaniku, neka su Allahov blagoslov i mir na njega. Voleti ga je najviša zapovest. Voleti ga znači slediti put našeg Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, postupati po njegovom uzoru i truditi se da mu budemo slični. Koja je bila najvažnija osobina našeg Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega? Njegova milost. Njegova milost. Jedan od ashaba je u jednoj bici hteo da ubije nekoga, kada je taj uzviknuo: „Postao sam musliman.” Ali on ga je ipak ubio. Kada je naš Poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, čuo za to, bio je duboko ožalošćen. Pitao je: „Zašto si to uradio?” Ashab je odgovorio: „On je to rekao samo iz straha od smrti, da bi spasao svoj život. Slagao je.” Poslanik je rekao: „Jesi li mu rascepio srce pa da vidiš da li je u njemu bilo vere ili ne?” Bio je toliko ožalošćen da je te reči ponovio drugi i treći put. Oni koji danas odvraćaju ljude od vere ne znaju za milost i čine zulum. Oni razdvajaju porodice, seju razdor među ljudima i otuđuju ih od islama. Njihov put nije put našeg Poslanika. Hvala Allahu, pravi put, najvažniji put, jeste put tarikata. Jer to je put onih koji slede sunnet, šerijat i uzor našeg Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega. Neka nas Allah učvrsti na tom putu. Ljudi bi trebalo da krenu tim putem, jer živimo u vremenu fitne, vremenu razdora. Dobro se prikazuje kao loše, a loše kao dobro. Crno se prikazuje kao belo, a belo kao crno. Postoje obmane svake vrste. Dakle, da se ne bi skrenulo s ovog puta, neophodno je slediti muršida. Ne obavezno nas. U ovom vremenu je veoma važno slediti šejha ili muršida nekog tarikata koji je na ispravnom putu. Neka Allah svima podari uputu. Neka ne dozvoli da skrenemo s pravog puta i neka nas na njemu učvrsti, inšallah.

Poslanik (mir i blagoslov na njega) kaže: „Ko ne zahvaljuje ljudima, ne zahvaljuje ni Allahu.“ Zato bismo trebali biti zahvalni našim precima. Trebali bismo im zahvaliti na njihovom trudu koji su uložili radi Allaha i za dobrobit ljudi. Naše putovanje je trajalo četiri dana. Bilo je, inšaAllah, blagoslovljeno i plodno. Putovali smo Balkanom. Neka mesta smo posetili prvi put, kroz druga smo samo prošli. MašaAllah, naši preci su stigli dotle i osvojili te krajeve. Uprkos svim neslogama, nevoljama i ratovima, islam je zahvaljujući njima opstao i postoji, hvala Allahu, do danas. Naravno, još uvek ima mnogo nesloge. Jer nevernik ne poznaje milost. On muslimanu ne želi ništa dobro. Šejtan je protiv onih koji veruju u Allaha. Šejtan i njegove pristalice žele da poseju razdor i odvrate ljude s pravog puta. Naši preci su osvojili te krajeve, kultivisali ih i ulepšali. To su lepi krajevi, ali je teško tamo vladati. To što su naši preci tamo vladali više od 400 godina u miru i spokoju, jedan je od najvećih dokaza pravednosti islama. Svi su tamo živeli zajedno. Brojni narodi različitog porekla, jezika i vere živeli su zajedno pod pravednom osmanskom vlašću. Nakon što su se Osmanlije povukle iz tih krajeva, ljudi su tamo morali da pretrpe mnogo ugnjetavanja i patnje. Ali šejtan i dalje obmanjuje ljude. Oni ne odaju poštovanje Osmanlijama. I pre svih, čak i sopstveni potomci Osmanlija, uskraćuju im to poštovanje. To je šejtan koji im šapuće tu neslogu i huška ih jedne protiv drugih. Šejtan ne želi ništa osim zla. Čovek to vidi svojim očima, čita i čuje o tome šta se dešavalo u tim krajevima nakon osmanskog perioda. Uprkos tome, i dalje loše govore o Osmanlijama. Allah će ih za to pozvati na odgovornost. I onome ko pokazuje takvu nezahvalnost, takođe neće biti dobro. Neka nas Allah učini od onih koji su zahvalni i koji cene dobro. Čovek mora da bude zahvalan za dobro koje je iskusio. Jer kada čovek zahvali nekom za dobro delo, time zahvaljuje i Allahu. Neka Allah hiljadustruko bude zadovoljan našim precima. Zahvaljujemo im. Tim krajevima je zaista bilo veoma teško vladati. Bez te pravednosti i bez pomoći Allaha, Poslanika, svetaca i šejhova, bilo bi nemoguće održati te krajeve. Bilo bi nemoguće tamo vladati. Neka Allah bude zadovoljan njima. Neka Allah podari blagoslov i mir. Neka nam svima, inšaAllah, bude udeljena uputa.