Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) kaže: "Min ḥusni islāmi ’l-mar’i tarkuhū mā lā yaʿnīh." Allahov Poslanik je rekao istinu u onome što je rekao, ili kako je to rekao. Naš Poslanik je rekao: "Od lepote islama jednog čoveka je da ostavi ono što ga se ne tiče." Da se drži podalje od stvari koje ga se ne tiču. Čovek treba da ide svojim putem, da pazi na sebe i radi na svom stanju. Tek kada drugi zatraže savet ili pomoć, ili pitaju za mišljenje, treba govoriti. Ali mešati se nepitan i govoriti: "Moraš to ovako, to mi se ne sviđa, uradi ovo drugačije" – to ne priliči. Naš Poslanik (sallallahu alejhi ve sellem) nas uči da je takvo ponašanje ružno. Malajani – dakle, mešati se u nepotrebne stvari, baviti se ništavnostima – ni to nije ispravno. Radi ono što je od koristi. Brini o svojim poslovima, brini o svojoj porodici. A kod prijatelja ili poznanika: Ako te nešto pitaju ili zatraže pomoć, onda im pomozi. Ipak, kada se danas osvrnemo: Svako se meša u sve. Svako svuda gura svoj nos, bilo malo ili veliko. Vređaju jednog, proklinju drugog; to ne valja, ovo se ne sviđa. Pogledaj prvo sebe. Kakvo je tvoje stanje? Jesi li ti možda bolji od njih? Moraš raditi na sebi, to je ono važno. Kada bi svako prvo popravio sebe, sve bi bilo dobro. Dokle god si sam pun grešaka, ne treba da gledaš greške drugih. Obrati pažnju prvo na svoje mane, ispravi ih i postani dobar čovek. Sve što ide mimo toga, tebe se ne tiče. Kada bi svako gledao sebe i popravljao se, nastala bi dobra zajednica, zdravo društvo. Zato su reči našeg Poslanika (sallallahu alejhi ve sellem) poput dragulja – one su tako dragocene. Ovo je kratak hadis, ali je dovoljan da promeni celo društvo na bolje. Danas je, međutim, često upravo suprotno; svako pokušava da razotkrije mane i greške drugih. Neka nas Allah sve popravi i ne dozvoli nam da skrenemo sa pravog puta.

Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pohvalio je ovo ostrvo na kojem živimo. Hvala Allahu, ovo je mesto koje muslimani poštuju od samih početaka islama. Ova mesta su blagoslovena mesta koja je Allah, Svemogući i Uzvišeni, odabrao. Islam, a pre svega većina poslanika, potekli su iz ove regije. Iz oblasti kao što su Hidžaz, Šam i Jemen. Naravno, Allah je u sve delove sveta i svim narodima poslao poslanike. Ali pošto je većina poslanika potekla iz ovih krajeva, ovo su blagoslovena mesta. Pošto su to mesta kojima su poslanici putovali i objavljivali svoju poruku, ona su blagoslovena. Ovo je rodno mesto islama i čovečanstva. Naravno, Allah, Svemogući i Uzvišeni, stvorio je Adema, alejhis-selam, u Džennetu. Boravio je u Džennetu. I kada je spušten na Zemlju, većina poslanika koji su od njega potekli takođe su živeli u ovim krajevima. Njihova blagoslovena mesta i časni grobovi su brojni u ovim krajevima. Njihova poseta donosi posetiocu blagoslov i služi za postizanje šefata poslanika. Isto tako, poseta grobovima ashaba, Ehli-bejta, evlija i dobrih ljudi donosi muslimanu blagoslov i milost. Jer na mesta na kojima oni počivaju spuštaće se milost sve do Sudnjeg dana. Zato je ova poseta takođe od koristi za vernika. Ne slušajte te današnje budalaste ljude. Oni govore: „Vi obožavate grobove.“ Ne, zašto bismo obožavali grob? Kada se molimo, mi vrlo dobro znamo kome treba da upućujemo svoje molitve. Ne po vašem naređenju; mi obožavamo Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Mi se molimo u pravcu Kible. Mi sledimo put koji je pokazao naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, hvala Allahu. I na našem ostrvu postoje blagosloveni ashabi i evlije. Počivališta nekih od njih su poznata, dok su druga nepoznata. Čak i časni grob Barnabe, jednog od Isaovih, alejhis-selam, apostola, koji je napisao pravi Indžil, nalazi se ovde i posećuje se. To jest, on nema nikakve veze sa današnjim hrišćanstvom koje obožava idole ili drvo. Indžil koji je on sastavio je pravi Indžil. Oni ga drže pod ključem, ali to je druga priča. Časni Barnaba je bio uz Isaa, alejhis-selam, na njegovim putovanjima. Ono što je on napisao je pravi Indžil. Taj Indžil je delo koje objašnjava da je Isa poslanik. I hrišćani poznaju Barnabu, ali samo po imenu; više ne znaju o njemu. Oni ne znaju da je on napisao Indžil. A kada bi se taj Indžil pojavio, naravno, sva obmana tih lažova bi bila razotkrivena. Njihova religija više ne bi opstala i svi bi oni neminovno morali postati muslimani. Ali upravo to oni ne žele. Zbog svetovnih koristi, moći i sličnih stvari, oni to kriju. Samo da bi se ispunila volja šejtana i da bi na kraju bili s njim. Zbog toga su ove posete važne. Poseta grobovima ne služi obožavanju, već da bi se uzelo udela u njihovom blagoslovu i milosti. Izvući pouku iz toga je veoma važna i lepa stvar: videti kako su uzorno ti ljudi živeli, kako su služili islamu, bili pokorni Allahu i pokazivali put. Tako je i sa posetom grobovima dobrih ljudi i poslanika. Na prvom mestu je pritom poseta časnom grobu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji je kruna na našoj glavi i svetlo u našim očima. Nakon toga se posećuju velike ličnosti kao što su ashabi i Ehli-bejt. Sa Allahovom dozvolom, dobija se udeo u njihovom blagoslovu. Postoje mnogi ljudi koji žele da zavedu vernike. Ne slušajte ih. Oni niti znaju šta govore, niti razumeju šta čitaju, niti odustaju od svoje tvrdoglavosti. Oni nisu važni. Važno je da nas je Allah stvorio na ovim lepim mestima i uputio nas na ovaj lepi put. Neka nas Allah učvrsti na ovom putu, da bismo večno na njemu ostali, inšallah.

Naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, pohvalio je ovo ostrvo na kojem živimo. Hvala Allahu, ovo je mesto koje muslimani poštuju od samih početaka islama. Ova mesta su blagoslovena mesta koja je Allah, Svemogući i Uzvišeni, odabrao. Islam, a pre svega većina poslanika, potekli su iz ove regije. Iz oblasti kao što su Hidžaz, Šam i Jemen. Naravno, Allah je u sve delove sveta i svim narodima poslao poslanike. Ali pošto je većina poslanika potekla iz ovih krajeva, ovo su blagoslovena mesta. Pošto su to mesta kojima su poslanici putovali i objavljivali svoju poruku, ona su blagoslovena. Ovo je rodno mesto islama i čovečanstva. Naravno, Allah, Svemogući i Uzvišeni, stvorio je Adema, alejhis-selam, u Džennetu. Boravio je u Džennetu. I kada je spušten na Zemlju, većina poslanika koji su od njega potekli takođe su živeli u ovim krajevima. Njihova blagoslovena mesta i časni grobovi su brojni u ovim krajevima. Njihova poseta donosi posetiocu blagoslov i služi za postizanje šefata poslanika. Isto tako, poseta grobovima ashaba, Ehli-bejta, evlija i dobrih ljudi donosi muslimanu blagoslov i milost. Jer na mesta na kojima oni počivaju spuštaće se milost sve do Sudnjeg dana. Zato je ova poseta takođe od koristi za vernika. Ne slušajte te današnje budalaste ljude. Oni govore: „Vi obožavate grobove.“ Ne, zašto bismo obožavali grob? Kada se molimo, mi vrlo dobro znamo kome treba da upućujemo svoje molitve. Ne po vašem naređenju; mi obožavamo Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Mi se molimo u pravcu Kible. Mi sledimo put koji je pokazao naš Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, hvala Allahu. I na našem ostrvu postoje blagosloveni ashabi i evlije. Počivališta nekih od njih su poznata, dok su druga nepoznata. Čak i časni grob Barnabe, jednog od Isaovih, alejhis-selam, apostola, koji je napisao pravi Indžil, nalazi se ovde i posećuje se. To jest, on nema nikakve veze sa današnjim hrišćanstvom koje obožava idole ili drvo. Indžil koji je on sastavio je pravi Indžil. Oni ga drže pod ključem, ali to je druga priča. Časni Barnaba je bio uz Isaa, alejhis-selam, na njegovim putovanjima. Ono što je on napisao je pravi Indžil. Taj Indžil je delo koje objašnjava da je Isa poslanik. I hrišćani poznaju Barnabu, ali samo po imenu; više ne znaju o njemu. Oni ne znaju da je on napisao Indžil. A kada bi se taj Indžil pojavio, naravno, sva obmana tih lažova bi bila razotkrivena. Njihova religija više ne bi opstala i svi bi oni neminovno morali postati muslimani. Ali upravo to oni ne žele. Zbog svetovnih koristi, moći i sličnih stvari, oni to kriju. Samo da bi se ispunila volja šejtana i da bi na kraju bili s njim. Zbog toga su ove posete važne. Poseta grobovima ne služi obožavanju, već da bi se uzelo udela u njihovom blagoslovu i milosti. Izvući pouku iz toga je veoma važna i lepa stvar: videti kako su uzorno ti ljudi živeli, kako su služili islamu, bili pokorni Allahu i pokazivali put. Tako je i sa posetom grobovima dobrih ljudi i poslanika. Na prvom mestu je pritom poseta časnom grobu našeg Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji je kruna na našoj glavi i svetlo u našim očima. Nakon toga se posećuju velike ličnosti kao što su ashabi i Ehli-bejt. Sa Allahovom dozvolom, dobija se udeo u njihovom blagoslovu. Postoje mnogi ljudi koji žele da zavedu vernike. Ne slušajte ih. Oni niti znaju šta govore, niti razumeju šta čitaju, niti odustaju od svoje tvrdoglavosti. Oni nisu važni. Važno je da nas je Allah stvorio na ovim lepim mestima i uputio nas na ovaj lepi put. Neka nas Allah učvrsti na ovom putu, da bismo večno na njemu ostali, inšallah.

Mi smo ponudili emanet nebesima, Zemlji i planinama, pa su se ustegli i pobojali da ga ponesu, ali ga je preuzeo čovjek – a on je, zaista, nepravedan i neznalica. (33:72) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: Mi smo ponudili emanet (povereno dobro) nebesima i Zemlji i planinama, ali su se oni ustezali da ga ponesu, pobojali su ga se. Taj emanet je čovekova odgovornost da služi Allahu. Taj emanet, koji ni planine nisu htele da prihvate. Planine, stene, ništa to nije moglo poneti; rekli su: „Ovaj emanet je prevelik teret.“ Ali čovek je rekao: „Ja ga preuzimam na sebe.“ Učinio je to, ali Allah kaže o njemu: „On je zaista neznalica.“ On je nepravedan i neznalica, zulumćar. Jer ne može svaki čovek poneti ovaj emanet. Samo poslanici mogu nositi ovaj teret, i preko njih se on olakšava ljudima. Samo tako ljudi mogu izdržati. Ali većina to ne čini. Čovek radi ono što služi njegovoj udobnosti i njegovom zadovoljstvu. Biti na Allahovom putu i činiti ono što Allah naređuje, čoveku teško pada. Većina ljudi izmišlja najrazličitije izgovore da bi od toga pobegla. Ako pravite greške dok čitate Kur'an, to ne šteti originalu. Jer on je sačuvan (mahfuz). Allah ga čuva. To znači, čak i ako ga slučajno pogrešno pročitate ili zaboravite, original Kur'ana neće biti iskrivljen, jer ga Allah štiti. Ali hadise morate prenositi ispravno. Čitali smo ovaj ajet, jer u Allahovom stvaranju postoji red, tajna. Allah je ponudio planinama, nebu, Zemlji, svemu, da ponesu ovaj emanet, ali su oni odbili. Rekli su: „Mi to ne možemo nositi, preteško je.“ „Mi to ne možemo nositi.“ Samo ga je čovek prihvatio. Zašto? Zato što je veoma nepravedan i veoma neuk. To je jedna odlika čoveka. Naravno, poslanici, pravednici i Allahu dragi robovi su od toga izuzeti. Ali većina je takva. Oni ga prihvate, ali nakon što daju obećanje, ne ispunjavaju tu obavezu. Allah, Moćni i Uzvišeni, stvorio je duše i upitao: „Zar Ja nisam vaš Gospodar?“ One su rekle... Neke od njih nisu prihvatile. Ali na kraju su sve prihvatile. I tada su sve dale to obećanje pred Allahom, Moćnim i Uzvišenim, ali se kasnije većina toga nije pridržavala. One ne drže svoju reč. Zato je važno da celog života ostanemo na ovom putu. I Allah, Moćni i Uzvišeni, naređuje nam da Mu budemo poslušni. Ako niste poslušni, ispadate iz kruga, prekršili ste svoju reč i nećete se smatrati primljenim, dobrim robom u prisustvu Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Jer Allah, Moćni i Uzvišeni, voli samo one koji su Mu poslušni. Ponekad ljudi kažu: „Allah nas ne voli.“ Allah voli, ali vi u stvari ne volite sami sebe. Šta ste vi uradili za sopstveni spas? Allah vam je sve pokazao, dao vam je svako dobro, ali vi se tome protivite. To je vaša sopstvena greška. Bivate kažnjeni jer sami sebe kažnjavate. To da čovek ne ostaje postojan na putu i ne drži svoju reč je jedna od njegovih osobina. Celokupna istorija čovečanstva je oduvek puna takvih ljudi. I nijedan od njih više nije tu; imali su samo kratak život, a onda je došao njihov kraj. Uskoro će videti istinu. Istinu života koju im je Allah, Moćni i Uzvišeni, pokazao... I kajaće se zbog onoga što su propustili. Ovo važi za sve ljude, bili oni muslimani ili nemuslimani. Ali postoje i arogantni ljudi koji se osećaju superiorno u odnosu na druge. Na primer, takvi vernici muslimani kažu: „Ja sam ovo, ja sam ono, ja sam šejh, ja sam predstavnik.“ Zato je Allah, Moćni i Uzvišeni, rekao: „Činite samo ono za šta ste sposobni.“ Ne tovarite na sebe teške terete. Ne tražite ništa što će vas dovesti u nevolju. Zato su mnogi ljudi nezadovoljni svojom situacijom. Oni žele da budu veći, viši ili poznatiji. To je posebno tipično za ljude našeg vremena; oni žele da budu poznati po svaku cenu. Samo da bi bili poznati, čine sve, ne praveći razliku između dobra i zla. Zato ne pokušavajte da radite nešto što ne možete. I ljudi guraju jedni druge u stranu da bi se popeli još više. Ali to vam ništa ne koristi. To radite samo za svoj ego. Allahu, Moćnom i Uzvišenom, to nije drago, a ni Poslaniku (mir i blagoslov neka su na njemu) to nije drago. Samo zbog svog ega želite da se uzdignete više. Obični ljudi možda žele da postanu poslanici, predsednici ili nešto drugo. Takođe, mnogi ljudi iz tarikata pitaju: „Kako da postanem šejh? Kako da postanem evlija?“ Zapravo, to je veoma lako postići. Samo sledite ono što je Allah, Moćni i Uzvišeni, naredio i ne mislite ni na šta drugo. Ako vam Allah daje opskrbu, ako ste srećni sa svojom porodicom i obavljate svoje ibadete, onda je to najveća milost od Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Održati to do poslednjeg daha je najveća nagrada za vas. Ako želite da se trudite oko nečega, onda se trudite oko toga. Ne gledajući ni gore, ni dole, ni u stranu. Koncentrišite se samo na sebe, svoju braću i svoju porodicu; dovoljno je da dovedete u red svoje sopstvene stvari. Nije potrebno želeti da pravite skokove kako biste se popeli još više. Ako ste postojani na ovom putu, kao što su velikani rekli: 'Edželul-keramat, devamut-tevfik.' Najveće čudo (keramet) je istrajati na istom putu, bez popuštanja. Takođe nije potrebno težiti višem. Samo to vam je dovoljno do kraja života. Ako to činite, spadate među pobednike. Ako Allah želi da se uzdignete, On će vam otvoriti vrata. A ako On to ne želi, a vi celog života tako nastavite, vi ste ipak Allahu drag rob. Neka nas Allah učvrsti na ovom putu i ne dozvoli da sledimo svoj ego. Jer pravo da se hvali pripada samo Allahu, Moćnom i Uzvišenom. „Ja sam ovo, ja sam ono.“ „Ja sam evlija, ja sam kutb, ja sam šejh, ja sam predstavnik.“ Ni to nije ispravno. Pravo da se hvali pripada samo Allahu, Moćnom i Uzvišenom. Allah, Moćni i Uzvišeni, uvek hvali Samog Sebe. Čak je i Poslanik (mir i blagoslov neka su na njemu) rekao: „Ja sam gospodar sinova Ademovih, i to nije hvalisanje.“ Rekao je: „La fahr.“ Iako objavljuje svoj stepen (rang), on dodaje „La fahr“ (bez hvalisanja). „Ne, u tome za mene nema ponosa.“ Samo Allahu, Moćnom i Uzvišenom: 'Ve lehul-kibrijau fis-semavati vel-erd' (45:37) Na nebesima i na Zemlji i svuda veličanstvenost pripada Allahu, Moćnom i Uzvišenom. Zato onaj ko sebe hvali nigde nije prihvaćen. Bilo u tarikatu ili ne, niko ne voli onoga ko sebe hvali. Neka nas Allah sačuva od te osobine, inšallah.

وَأَلَّوِ ٱسۡتَقَٰمُواْ عَلَى ٱلطَّرِيقَةِ لَأَسۡقَيۡنَٰهُم مَّآءً غَدَقٗا (72:16) Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže: „Da su na pravom putu, za čovječanstvo bi bilo svega dovoljno, čak i više nego dovoljno.“ Sve dok je čovjek na pravom putu, istikametu, Allah je svakome dao opskrbu. Ali čovječanstvo ne ostaje na pravom putu, istikametu. Pod pravim putem, istikametom, podrazumijeva se iskrenost. Kada bi svako bio na pravom putu, nikoga ne varao, nikome ne nanosio bol i brinuo se o svojim poslovima, Allah, Svemogući i Uzvišeni, svima bi dao dovoljno. Ali čovječanstvo ne može ostati na pravom putu jer slijedi ova četiri neprijatelja: nefs (ego), heva (strasti), šejtana (Sotonu) i dunjaluk (svijet). Ne može ustrajati u iskrenosti. Ne može ustrajati u pravednosti, ne primjenjuje pravednost. Zato svijet postaje muka za svakoga. A za one koji ne ostanu na pravom putu, ta muka je još veća. Što više krivih, pogrešnih i naopakih stvari rade, to više skreću s puta, a to im ne donosi nikakvu korist. Materijalno gledano, oni imaju život bez bereketa. To znači da čovjek vodi život bez bereketa. Stanje u svijetu je danas uvijek takvo. Postoje škole, medrese, univerziteti. Šta oni podučavaju? Navodno podučavaju ono što je ispravno. Dok podučavaju ono što je ispravno, na kraju podučavaju još više onoga što nije ispravno. Oni usmjeravaju ljude po svojoj volji govoreći: „Ako ovo uradiš, zaradićeš ovoliko, ako ono uradiš, zaradićeš više.“ I nakon toga nisu ništa dobili. Nisu postigli ništa drugo osim štete. A ono što postignu nije ništa drugo do zlo. Jer pravi put mora odgovarati naredbi Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Ako ne odgovara Allahovoj naredbi, taj takozvani pravi put na kraju neizbježno postaje sredstvo za skretanje s puta. Zato je pravi put važan. Kada bi ljudi slijedili pravi put – svjetska populacija sada navodno iznosi 8 milijardi – ova opskrba bi bila dovoljna i za 80 milijardi. Ali u ovom stanju, to nije dovoljno ni za njih. Zato se međusobno proždiru. Proždiru se međusobno s mišlju: „Pojest ću ga prije nego što on pojede mene“, ne vjeruju jedni drugima i skreću s puta. I povrh svega, pričaju i pokazuju ono što rade kao da je to velika vještina, i time zavode i druge. Čovjeku koji druge odvodi s puta, pripisuje se i grijeh svih onih koji su zbog njega skrenuli s puta. Neka nas Allah sačuva od toga. Allah, Svemogući i Uzvišeni, u časnom Kur'anu uvijek iznova objašnjava ovu temu pravog puta, temu iskrenosti. To prije svega mora činiti musliman. A muslimani su, nažalost, ljudi koji su najudaljeniji od pravog puta. Neka im Allah svima podari uputu. I neka nas Allah sačuva od zla nefsa, zla heve i zla šejtana.

Naš Poslanik, neka je mir i blagoslov na njega, uči nas u hadisu koji smo proučili na džuma-namazu: Obratio se svom vernom drugu Enesu i rekao: „Ako si u stanju da proživiš od jutra do večeri, a da u srcu ne nosiš zlobu ni prema kome, onda to učini. Jer to je moj sunnet”, reče Poslanik, neka je mir i blagoslov na njega. Poslanik je nastavio: „Ko živi po mom sunnetu, taj me voli.” „A ko mene voli, biće sa mnom u Džennetu.” U ovome leži suština islama. Tome treba da teži svaki musliman. Ne varati nikoga. Nikome ne nanositi štetu. Bilo da je blizu ili daleko – svakom čoveku želeti dobro. Slediti sunnet Poslanika, bez gajenja zlih misli iz lične koristi. Sunnet našeg Poslanika je temelj tarikata. Voleti Poslanika, slediti njegov put i živeti po njegovom sunnetu – to je osnova lepog ponašanja, edeba. Tarikat se zasniva na lepom ponašanju, edebu. A lepo ponašanje znači dobar karakter. Dobar karakter znači: činiti dobro i uvek pozitivno razmišljati. Ne dozvoliti da se zlo pojavi u srcu i kloniti se lošeg. Želi ljudima dobro, da bi i tebe dobro zadesilo. Tako možeš biti sa našim Poslanikom, neka je mir i blagoslov na njega, u Džennetu. To je naš najviši cilj. Čovek se često pita: „Zbog čega sam stvoren?” Upravo zbog toga si stvoren. Allah te je poslao na Zemlju da se pripremiš za Ahiret. Poslao te je na ovaj svet da bi sledio Njegov put. Da si stvoren za neku drugu svrhu, za to već postoje bezbrojna druga stvorenja. Životinje su takve – one samo jedu i piju. Njihovo postojanje se svodi na jelo, piće i umiranje. One nemaju viši cilj. One ne razmišljaju: „Trebalo bi da činim dobro.” Ali čovek mora da razmišlja o tome. Jer naš Poslanik je uzor čovečanstvu i najplemenitije od svih stvorenja. Moramo ga uzeti za uzor i slediti njegov put. Ko sledi njegov put, uspeće. Ali ko ne sledi njegov put, već nekoga ko ne hodi Allahovim putem, ne može sebi učiniti dobro. Može pretrpeti štetu, ali nikada od toga neće imati koristi. Ako slediš nekoga ko nije na Allahovom putu, možda ćeš kratkoročno videti neku korist, ali na kraju šteta preovladava. Zato je toliko važno ostati na Allahovom putu. Moramo ostati na putu našeg Poslanika, neka je mir i blagoslov na njega. Moramo se držati sunneta našeg Poslanika. To je ono što je bitno. Jer šejtanovi putevi su brojni. Danas postoje mnoge nove struje, čiji sledbenici tvrde: „I mi smo muslimani.” Da, oni su muslimani, ali ne prepoznaju blagoslov ovog puta. Oni čak smatraju grehom imati koristi od ovog puta. Oni tvrde: „Ko sledi sunnet, skreće sa pravog puta.” Oni zavode ljude rečima: „Poslanik je bio samo čovek kao i mi.” To su oni koji omalovažavaju Poslanika i obmanjuju ljude. Kada ga tako omalovažavaju, u njihovim srcima ne ostaje ni ljubavi ni poštovanja prema našem Poslaniku. I to će im biti propast na Ahiretu. Ali već na ovom svetu im je teško. Jer njihova srca su puna licemerja, laži i mržnje. Oni ne žele dobro ljudima, već smišljaju zlo. Oni kažu: „Allah prašta, mi ne praštamo.” Takvi su ti ljudi. Neka nas Allah sačuva od njihove zlobe. Jer njihova zloba je zloba šejtana. Allah je Onaj Koji mnogo prašta, Svemilostivi. Naš Poslanik, neka je mir i blagoslov na njega, uči: „Nemoj imati ni nameru da nekoga prevariš.” Ne dopusti ni pomisao: „Hoću da prevarim ovog čoveka.” Neka nas Allah spoji sa našim Poslanikom, inšallah. Inšallah, i mi ćemo hoditi Njegovim putem i slediti Njegov sunnet. To je tarikat. Tarikat znači „put”. A taj put je put našeg Poslanika, neka je mir i blagoslov na njega.

مَّا يَفۡتَحِ ٱللَّهُ لِلنَّاسِ مِن رَّحۡمَةٖ فَلَا مُمۡسِكَ لَهَاۖ وَمَا يُمۡسِكۡ فَلَا مُرۡسِلَ لَهُ (35:2) Allah, Silni i Uzvišeni, kaže: „Kada Allah pošalje Svoju milost, niko je ne može zaustaviti, niko je ne može uskratiti.“ Sve što vidimo je izraz Njegove milosti; i kiša se naziva milošću. To je Allahova milost za ljude, za Zemlju, za sve. Mesecima nije padala kiša. Ne samo ovde, već svuda kiša izostaje. Pa hajde, uradite to! Razvili ste toliko tehnologije, kažete: „Mi znamo toliko toga“ – pa hajde, neka padne kiša! Ne ide. A kada On uskrati Svoju milost, niko je ne može dati umesto Njega. To kaže i Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) u jednom hadisu. Allah, Silni i Uzvišeni, stvorio je ovaj svet i opskrbio ga svime što mu je potrebno. To se dešava iz Allahove mudrosti; to nije delo nekih sveznalica. Allah ga je stvorio i pobrinuo se za njegove potrebe. Šta god je ovoj Zemlji potrebno, On joj je sve dao. Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) kaže da na Zemlji u roku od 24 sata neprestano negde pada kiša. Ima padavina. Ali Allah daje kišu tamo gde On odredi i gde On hoće. Neki ljudi se smatraju veoma pametnim; kažu: „Voda isparava, postaje oblak i onda ponovo pada kao kiša.“ To je istina, isparava, postaje oblak i pada kiša, ali to se dešava gde i kako Allah hoće. Dakle, ovaj svet dobija svoj deo; u roku od 24 sata sigurno negde ima padavina. Ali kiša jednostavno ne pada tamo gde ti hoćeš. Neka mesta ostaju suva kao barut, dok druga On potapa poplavama i kišom. I to pokazuje moć Allaha, Silnog i Uzvišenog. Oni koji su vernici veruju u to. Oni bez vere, s druge strane, traže izgovore poput „bilo je zbog ovoga, bilo je zbog onoga“. Ali uistinu, sve je ovo Allahova milost. Šta je, dakle, potrebno? Treba biti poslušan Allahu, Silnom i Uzvišenom, i moliti se za Njegovu milost. Treba se moliti da bi Allah poslao Svoju milost. A šta čini da molitva bude uslišena? Ne biva svaka molitva odmah uslišena, ali kada se izgovaraju salavati na Poslanika (mir i blagoslov neka su na njega), onda oni bivaju uslišeni. Kada se na početku i na kraju dove izgovore salavati na Poslanika (mir i blagoslov neka su na njega), biva uslišena i dova između njih. Jer salavate Allah, Silni i Uzvišeni, uvek prihvata. Sada vidite kako ljudi izlaze na molitvu za kišu. Ima onih koji izgovaraju salavate, ali na nekim mestima ne priznaju visok položaj i čast Poslanika (mir i blagoslov neka su na njega) kod Allaha. Kažu: „I on je bio samo čovek kao i mi“, klanjaju namaz za kišu i upućuju svoje molbe, bez slanja salavata. A posle se žale: „Već smo se toliko puta molili, ali kiša jednostavno ne pada.“ Nije ni čudo što kiša ne pada. Ako ne kažeš „radi Poslanika“, neće biti ništa. Kada je Poslanik (mir i blagoslov neka su na njega) još bio dete, mali dečak, i kada je vladala suša, molilo se radi njega i cela pustinja je ozelenela. Ali ako se to ne čini, ako se u to ne veruje, onda se jednostavno ima suša. Allah spušta kišu nasred mora, dok ti čekaš i ostaješ praznih ruku; nema kiše. Na jednom mestu On spušta kišu i potapa ga, a na drugom mestu ništa ne stiže. To je moć i veličanstvenost Allaha, Silnog i Uzvišenog. On čini šta hoće. Niko Ga ne može ni na šta prisiliti. Ni tehnologija ne može doneti kišu, niti bilo šta drugo. Zato, kada milost, odnosno kiša, pada, treba prepoznati da je to Allahova milost i blagodat, i radovati se tome. Treba biti zahvalan i reći: „Neka Allah učini da potraje.“ Jer zahvalnošću se blagodati umnožavaju i ostaju sačuvane. Ali ako zahvalnosti nema... danas većina ljudi ne pokazuje zahvalnost, već se samo žali. Nezadovoljni su blagodatima koje imaju, ali ipak traže milost. Zar hoćeš da se zameraš Allahu, Silnom i Uzvišenom? Zameraj se koliko hoćeš, na kraju ćeš samo ti imati štetu. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nam Allah sačuva Svoje blagodati. Zaista, poslednjih godinu-dve, i naše duhovno stanje i opšte stanje ljudi su veoma loši. Zbog toga se ova milost uskraćuje. Zato se moramo pokajati, moliti za oproštaj i moliti Allaha, Silnog i Uzvišenog, da umnoži Svoje blagodati i da nam ih sačuva, ako Allah da. Jer ova stvar sa vodom nije sitnica. مِنَ ٱلۡمَآءِ كُلَّ شَيۡءٍ حَيٍّۚ (21:30) Allah, Silni i Uzvišeni, kaže: „Mi smo svako živo biće od vode stvorili.“ Sva ta živa bića ne mogu postojati bez vode. Voda je život, a život je dar od Allaha, Silnog i Uzvišenog. Zahvalimo se zato Allahu, neka Allah umnoži, inšallah. Neka nam On oprosti. Svi smo mi grešnici. Neka Allah primi naše pokajanje i naše molbe za oproštaj i neka nam iz Svoje samilosti pošalje Svoju milost, inšallah.

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلنَّاسُ إِنَّا خَلَقۡنَٰكُم مِّن ذَكَرٖ وَأُنثَىٰ (49:13) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „Mi smo vas stvorili od muškarca i žene.“ Allah, Moćni i Uzvišeni, stvorio je ljude kao dve vrste. Ili kao ženu ili kao muškarca. I svako od njih dvoje ima svoje sopstvene osobine. Allah ih je tako stvorio. Stoga se ovo stvaranje mora prihvatiti onakvim kakvo jeste i svoj život uskladiti prema tome. Ali današnji ljudi to ne prihvataju. Oni kažu: „Ja ne vredim manje od njega, a on ne vredi više od mene“, i time remete ceo poredak. Zatim odustaju od toga i čine druge gluposti. Stoga njihovo delovanje ne koristi ljudima. Naprotiv, ono samo nanosi štetu. Čovek mora biti zadovoljan onim što mu je Allah dao. Ako si muškarac, onda si muškarac; ako si žena, onda si žena. Ne postoji razlog da se želi biti drugačiji. Ali šejtan zavodi ljude. On im šapuće: „Ako se promeniš, bićeš srećniji i biće ti bolje.“ Čovek nije zadovoljan samim sobom. On je nezadovoljan time kako ga je Allah stvorio. Od jednog problema nastane hiljadu. Ako nisi zadovoljan onim što ti je Allah, Moćni i Uzvišeni, dao, nikada ne možeš postati srećan. Nikada ne možeš biti uspešan. Možda spolja izgledaš uspešno, ali uistinu to nisi. Šta god da radiš, ljudi te neće gledati dobrim očima. Zato treba ostati onakav kakvim je čoveka Allah, Moćni i Uzvišeni, stvorio. Najvažnije je ispunjavati svoje verske dužnosti. Jer Allah nije stvorio ljude i džine da bi bili muškarac ili žena, već da bi Mu služili. Zato se ne treba zamarati takvim sporednim stvarima. Oni se povode za tuđim idejama, odbacuju Allahovo stvaranje, samo da bi zadovoljili svoj ego i rekli: „Ja hoću da budem drugačiji, hoću da budem ovakav, hoću da budem onakav.“ Time postaju samo još nesrećniji i pogoršavaju svoj položaj. Neka nas Allah sačuva od toga. Ovo su iskušenja poslednjeg vremena. Ranije se tako nešto čulo samo retko. Danas se to čuje i vidi svuda. Neka nas Allah sve sačuva od zla šejtana i našeg sopstvenog ega.

Vjernici su doista braća, pa pomirite svoja dva brata; i bojte se Allaha da bi vam se smilovalo (49:10) Vjernici su braća, kaže Allah, Uzvišeni i Veličanstveni. Naravno, i među braćom dolazi do nesuglasica. Umiješajte se i izmirite njihov spor, kaže Allah. Pomirite ih. Pomirite ih, da bi se Allahova milost spustila na vas. U zajednici je milost, u njoj prebiva Allahova blagodat. Svađati se i biti zlopamtilo, to su stvari koje Allah ne voli. Zato On kaže: „Uspostavljajte mir.“ Aktivno tražite puteve ka pomirenju. Pogledajte ko je u pravu, a ko nije, dajte savjet i opomenite ih. Da bi se opet pomirili. Jer ostati u svađi nije dozvoljeno, kaže Poslanik. Poslanik, neka su Allahov spas i mir na njega, kaže da se vjernik ne smije ljutiti na drugog duže od tri dana. Ovaj svijet je pun šejtanskih došaptavanja i sumnjičavosti. Zato dolazi do svađe. Ova svađa se mora riješiti, da bi se milost mogla spustiti. Milost je ogroman, neprocjenjiv dar koji Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, podaruje. Ali ljudi gledaju samo na materijalno. „To je nešto duhovno, šta se to mene tiče?“, kažu oni. Ili čovjek o tome čak i ne razmišlja. A to je ono što je zaista važno. To je ono što ostaje. Sve drugo je prolazno. Zato zbog dunjalučkih stvari ne smije biti ljutnje i svađe. To kaže Poslanik, neka su Allahov spas i mir na njega, u svom plemenitom hadisu. Biti u svađi duže od tri dana nije dozvoljeno. Neka nas Allah sačuva od toga. I ovo spada u bolesti i zla nefsa. Čovjek od sitnice napravi veliku stvar i započne svađu. A gdje vlada svađa, tu nema ni mira ni bereketa. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka Allah pomiri zavađene, inšallah.

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Ko bude klanjao sa imamom dok on ne završi namaz, biće mu upisana nagrada kao da je klanjao čitavu noć.' To znači, onaj ko obavi farz i sunnet namaze sa imamom, smatraće se kao da je proveo čitavu noć u namazu i ibadetu Allahu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'U noći postoji jedan čas u kojem, ako musliman zamoli Allaha za neko dobro dunjaluka ili ahireta i njegova dova se podudari sa tim časom, Allah će mu sigurno dati ono što je tražio.' Taj čas postoji u svakoj noći. To znači, ko ustane na noćni namaz i klanja, on će, inšallah, sigurno pogoditi taj čas. To je čas u kojem se dove primaju. I to je tako svake noći. Ne samo jednog dana, već svake noći, ko ustane na tehedždžud-namaz i klanja, pogodiće, s Allahovom dozvolom, inšallah, taj čas primanja dove (u kojem se dova prima). Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže da Allah, Svemoćni i Uzvišeni, voli tri osobe i prezire tri osobe. To znači, Allah, Svemoćni i Uzvišeni, ih mrzi i srdi se na njih. Tri osobe koje Allah voli su sledeće: Prvi; kada neko zamoli grupu ljudi za nešto, ne zbog rodbinske veze, već samo u ime Allaha, a oni ga odbiju, to je onaj koji ga potajno odvede u stranu i da mu ono što je tražio, na takav način da niko osim Allaha ne zna za to. To znači, ako neko u ime Allaha zamoli grupu ljudi za nešto i bude odbijen, i jedan iz te grupe mu potajno i takođe u ime Allaha pomogne, to onoga koji pomaže čini jednim od robova koje Allah voli. To je onaj koji pomaže u tajnosti i usrećuje tu osobu. Drugi; kada grupa koja putuje noću zastane da se odmori na mestu gde je san slađi od svega drugog, i legnu da spavaju, to je onaj među njima koji ne spava, već stražari, moli se Allahu i uči Njegove ajete. Nekada se, naravno, putovalo u karavanima. Bilo je neophodno da neko pazi na njih. Dakle, ta osoba, koja u ime Allaha pazi na njih dok oni spavaju, istovremeno klanja i obavlja svoj ibadet. I ovo je jedan od tri roba koje Allah voli. Treći; je osoba koja, kada se jedinica suoči sa neprijateljem i doživi poraz, ne beži, već se bori, dok ili ne pogine kao šehid ili ne odnese pobedu. Oni koji beže iz bitke, su, s druge strane, ljudi koje Allah ne voli. Osoba koja ne beži, suprotstavlja se neprijatelju i ili odnese pobedu ili pogine kao šehid, je treća osoba koju Allah voli. Tri osobe koje Allah ne voli su sledeće: Starac koji čini blud. Star je, a ipak čini blud. Allah prezire ovog čoveka, ne voli ga. Oholi siromah. Siromašan je, a ipak ohol. Ni njega Allah ne voli. I bogataš tiranin. Bogataš koji ugnjetava druge zbog svog novca, takođe spada u osobe koje Allah ne voli. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u drugom hadisu kaže da Allah, Svemoćni i Uzvišeni, voli tri osobe i prezire tri osobe. Jedan od trojice koje voli je onaj koji, kada naiđe na neprijateljsku jedinicu, bori se sa njima prsa u prsa, dok ili ne pogine kao šehid ili ne donese pobedu svojim drugovima. To znači, to je čovek koji vidi neprijatelja i ne beži, već se hrabro bori protiv njega; onaj koji kaže: 'Ili ću pobediti ili ću poginuti kao šehid.' Ovo je prva od osoba koje Allah voli. Drugi; kada se grupa na dugom putovanju odmara i svi su iscrpljeni zaspali, to je onaj među njima koji se povuče u ćošak i klanja, dok ne dođe vreme za polazak i on probudi svoje saputnike. Neko mora da pazi na njih. Dakle, ovaj čovek pazi na njih i obavlja svoj ibadet dok se oni ne probude. Ovo je druga osoba koju Allah voli. Treća osoba je ona koja je strpljiva sa svojim komšijom koji joj nanosi zlo, sve dok taj komšija ne umre ili se ne odseli. To znači, čovek koji strpljivo podnosi zlo od svog komšije je takođe rob kojeg Allah voli. Čovek koji podnosi poteškoće od svog komšije i strpljiv je, je još jedan od tri roba koje Allah voli. Jedna od osoba koje Allah ne voli je trgovac koji se kune. Trgovca koji se hiljadu puta zaklinje da bi prodao robu, i govori: 'Tako mi Allaha, ovako je i onako, isplati se, ne isplati se, veoma je dobro', njega Allah, Svemoćni i Uzvišeni, ne voli. Ako želiš nešto da prodaš, roba je tu, na videlu, njena vrednost je tolika kolika je. Nema razloga za zaklinjanje. Naravno, možeš opisati prednosti svoje robe, ali nema razloga za zaklinjanje. Drugi je oholi siromah. Siromašan je, a ipak ohol. I on spada u osobe koje Allah ne voli. Siromašan si, Allah te iskušava na taj način, bar ti nemoj biti ohol. I još jedan je škrtac koji prigovara zbog onoga što je dao. Škrt je, a kada učini neko dobro delo, on to prigovara i govori 'ja sam dao, ja sam uradio'. Ni tu osobu Allah ne voli. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Postoje tri osobe koje Uzvišeni Allah voli.' Jedan je onaj koji ustaje u delu noći i čita Allahovu knjigu. To jest, osoba koja noću uči Kur'an i ustaje na tehedždžud-namaz. Drugi je onaj koji sadaku koju daje desnom rukom krije od svoje leve ruke. To znači, on daje sadaku tako tajno, da, poslovnično rečeno, leva ruka ne zna šta desna daje. I tu osobu Allah voli. Drugi je mudžahid koji se bori u jedinici i, iako njegovi drugovi beže, on sam ne beži i bori se protiv neprijatelja. To znači, jedinica je poražena, vojnici beže. Ali on je mudžahid koji ne beži i nastavlja da se odupire neprijatelju. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Allah je zadovoljan sa ove tri osobe.' On im se smilovao. To su: osoba koja ustaje na noćni namaz, džemat koji se postrojava u safove za namaz, i mudžahidi koji se postrojavaju u redove za borbu. Allah, Svemoćni i Uzvišeni, veoma je zadovoljan njihovim stanjem i raduje se tome. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Neka se Allah smiluje čoveku koji ustane u delu noći da klanja, probudi svoju ženu na namaz i, ako ona ne želi da ustane, poprska joj vodu po licu.' 'I neka se Allah smiluje ženi koja ustane noću da klanja, probudi svog muža na namaz i, ako on ne želi da ustane, poprska mu vodu po licu.' On kaže, neka je Allahova milost na njima. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: 'Dva rekata namaza klanjana usred noći su iskupljenje za male grehe.' Allah oprašta male grehe koji su počinjeni tog dana. Zahvaljujući ta dva rekata. Allahov Poslanik je rekao istinu u onome što je rekao, ili onako kako je rekao.