Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

قُلِ ٱللَّهُمَّ مَٰلِكَ ٱلۡمُلۡكِ تُؤۡتِي ٱلۡمُلۡكَ مَن تَشَآءُ وَتَنزِعُ ٱلۡمُلۡكَ مِمَّن تَشَآءُ وَتُعِزُّ مَن تَشَآءُ وَتُذِلُّ مَن تَشَآءُۖ بِيَدِكَ ٱلۡخَيۡرُۖ إِنَّكَ عَلَىٰ كُلِّ شَيۡءٖ قَدِيرٞ (3:26) Allah, Uzvišeni i Moćni, kaže: Vlast pripada Njemu. Sve pripada Njemu. Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „On uzvisuje onoga koga On hoće, i unizuje onoga koga On hoće.“ Zašto ovo spominjemo? Alhamdulillah, juče... Pre više godina smo, kako je Šejh Baba savetovao, doneli nameru da postanemo komšije Ejub Sultana. Doneta je namera da tamo budemo komšije i da tamo služimo. Bilo je nekoliko promena lokacije. Pre deset godina bilo je nekih ljudi koji su hteli da obave jedan posao. U zamenu za taj posao, trebalo je da dobijemo gotovu zgradu; to je barem bila njihova ponuda. Dobili su posao bez potrebe da ulažu sopstveni novac; takav je bio dogovor. Trebalo je da se uselimo u gotovu zgradu. Ali, uz odlaganja za „danas“ i „sutra“, do toga na kraju nikada nije došlo. Pošto nisu održali svoju reč, potražili smo druga mesta. Konačno, Alhamdulillah, pitanje zgrade i zemljišta je rešeno juče. Napreduje korak po korak, hvala Allahu. Zašto ovo govorim? Da je ova imovina pripadala tim ljudima... Pa, Allah im to izgleda nije odredio. U početku smo bili ljuti i uznemireni zbog toga. Nisu održali svoju reč. Zavlačili su nas. Čas je išlo napred, čas nije, i tako su godine prolazile. Međutim, juče smo videli, Alhamdulillah, da je veći deo zgrade skoro završen, Mašallah. Tada nam je postalo jasno: Allah, Uzvišeni, izgleda nije želeo da se ovo dobro desi preko njih. On to nije želeo; njima nije bio određen udeo u ovoj imovini. Imovina pripada Allahu. Njima to nije bilo suđeno. Ali kroz male priloge braće, učenika i onih koji nas vole, ova služba će biti dovršena, bez potrebe da zavisimo od onih, ako Allah da. Ostaće do Sudnjeg dana, uz Allahovu dozvolu. To je zadužbina (Vakuf). To je zadužbina za Allahovo zadovoljstvo, sve do Sudnjeg dana. Ovo je rad zadužbine; ko god u tome učestvuje, na dobitku je. Taj čovek stiče čast (postaje 'Aziz'). Međutim, ko to propusti – dakle, ko nešto obeća a ne ispuni – taj ponižava samog sebe (postaje 'Zalil'). Šta god da uradi, čak i da mu pripada ceo svet: on ostaje ponižen. 'Zalil' znači biti bezvredan, nemati nikakav značaj. Zato ne treba biti ljut. Takva je Allahova volja. Koga On hoće, njega uzvisuje i približava Sebi. Kod Allaha, Uzvišenog, on ima visok položaj. 'Aziz' znači: neko sa visokim položajem, dostojanstven, častan i uzvišen. 'Zalil', s druge strane, znači niskost, poniženje i beskorisno stanje. Dakle, nema razloga za ljutnju ili tugu. Allah je tako hteo. Allah je tako odredio; jedne je uzvisio (Aziz), a druge ponizio (Zalil). Zbog toga se ne treba ni ljutiti ni tugovati. Sve se mora prepustiti Allahovom određenju. Neka nas Allah učini od onih koji su počastvovani, od onih koji drže svoju reč. Neka nas On učini istinskim vlasnicima. Jer ovo je posed za budući svet (Ahiret). To nije ovozemaljski posed; on pripada Allahu i zaveštan je za Njegovo zadovoljstvo. Kome On odredi ovaj posed, to je ono što je presudno. Neka nam On da udeo u posedu koji nam donosi čast, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan. Neka Allah omogući svima vama da ostvarite mnogo takvih zadužbina i dobrih dela, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan. Neka nas Allah sve učini prihvaćenim robovima. Neka nas On učini od onih koji udeljuju, bez straha od siromaštva, inšallah.

لَّقَدۡ كَانَ لَكُمۡ فِي رَسُولِ ٱللَّهِ أُسۡوَةٌ حَسَنَةٞ (33:21) Ovako govori Allah, Moćni i Uzvišeni. Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je vaš vodič. Sledite ga, oponašajte njegova dela i ravnajte se prema onome što je on svojim životom pokazao. Pokoravajte mu se i trudite se koliko god možete da živite njegov sunnet. Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) nije od koristi i uzor samo muslimanima, već celom čovečanstvu. Čak i ako oni koji slede njegov put nisu muslimani, njegova dela su ipak za dobrobit čovečanstva. Svaki njegov postupak, sve što je činio, služi na korist ljudima. Ponekad se priča da kod nemuslimana postoje mesta gde ljudi čine sve u ime poštenja i iskrenosti. Kod njih nedostaje samo šehadet (svedočenje vere). Neki muslimani su, s druge strane, čista suprotnost; prave razne nestašluke i onda kažu: „Mi smo muslimani.“ To tako ne ide. Zato je presudno kako je naš Poslanik živeo. Važno je kako je jeo i kako je pio. Šta je radio, kako je raspoređivao svoj dan... Sve su to stvari na koje bi ljudi trebalo da se ugledaju. Jednom je kralj Egipta poslao poklone našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega). Zajedno sa poklonima poslao je i lekara da pregleda i leči muslimane. Lekar je primetio da niko ne dolazi kod njega; nije bilo bolesnih. Upitao je: „Kako to radite?“ Odgovorili su: „Mi živimo po sunnetu našeg Poslanika; naše jelo, piće i postupci se ravnaju prema tome.“ Zbog toga se niko ni ne razboljeva. Danas se, međutim, svet preokrenuo u potpunu suprotnost. Ljudi jedu i piju svakakve nepotrebne stvari. Uz to uzimaju razne lekove i dijetetske suplemente. Čas žele da smršaju, čas da se ugoje, čas da ojačaju... Da se mišići istaknu, da ovde nešto poraste, da tamo nešto poraste... Sami sebe uništavaju. Ponašaju se kao da smo stvoreni samo da bismo hranili ovo telo. A zapravo, tvoje telo je tu da bi služilo Allahu. I za to postoji mera. Kod jela treba da postupaš onako kako je naš Poslanik naredio. Ne treba prepuniti stomak. U jelu i piću sve mora biti umereno, kako bi se osećao dobro. Kako bi mogao i svoje ibadete da obavljaš. Svet se ne sastoji samo od razmišljanja o telu; daj telu ono što mu pripada. Allah je sve savršeno stvorio. Nemoj misliti: „Moram sâm da uradim još više da bih postao neko poseban.“ Uzmi za primer slona, najveću životinju; po stasu jedva da ima nešto veće, ali kakva ti je korist da postaneš kao slon? Dakle, nema nikakve prednosti u tome da budeš kao slon. Allah je životinje stvorio na jedan način, a ljude na drugi. Zato se mora slediti sunnet našeg Poslanika. Da bi bio pravi čovek i pronašao mir, moraš činiti ono što je on činio. Tada ćeš naći smiraj na ovom svetu i na onom svetu. Inače će te stalno ubeđivati: „Uzmi ovo, to je dobro; jedi ovo, to pomaže.“ Navikli su ljude da jedu s nogu, kao životinje. Zovu to „brza hrana“, te užine s nogu... Jesti stojeći je pokuđeno, mekruh. Isto tako i piti stojeći. Neki muslimani, koji sebe smatraju posebno pametnim, kažu: „Vidi, lekar je dokazao da je jedenje i pijenje stojeći štetno.“ Čoveče, naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je to odavno rekao, ali ti ga ne slušaš. Pre 1400, 1500 godina naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) je to svojim životom pokazao i izrekao. Ali tek sada, kada lekar ili ko god to potvrdi, ti veruješ u to i kažeš: „To je tačno.“ Zar ne veruješ našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega), već lekaru? Naravno da se mora verovati svemu što je naš Poslanik rekao. Ako ne veruješ u potpunosti, tražiš dokaze i potvrde od drugih da bi mogao reći: „To je istina.“ A trebalo bi da veruješ našem Poslaniku (neka je Allahov mir i spas na njega) bez oklevanja. Dobro je činiti sve što je on rekao; naravno, koliko god možete. Neka nam Allah svima oprosti ono što nismo u stanju da učinimo. Neka nam Allah podari budnost. Neka nam Allah podari blagoslovljen život. Mora se paziti i na svoju porodicu i decu naučiti na isti način. Kako se jede, kako se ponaša, kako se postupa... Tada odrastaju dobra deca i nastaju blagoslovljene generacije, inšallah. Neka Allah bude zadovoljan.

وَفَوۡقَ كُلِّ ذِي عِلۡمٍ عَلِيمٞ (12:76) Iznad svakog znalca stoji neko ko zna još više. A naravno, iznad svih njih stoji Allah, Moćni i Uzvišeni. Znanje Allaha, Svevišnjeg, je beskrajno. Danas čovek tvrdi: „Postigli smo nešto.” Oni umišljaju da poseduju najveće znanje ovog vremena – štaviše, celokupne istorije. Ali to je zabluda. Znanje je bezgranično. Znanje koje su stekli nije ni tačka. U poređenju sa Allahovim znanjem, to nije ništa. Bilo da je reč o veštačkoj inteligenciji ili čemu god... Čak su i mašinama podarili inteligenciju. Ljudi se tome čude i govore: „Kako je to moguće? Kako veličanstveno!” A pritom je to beznačajno. Pored znanja Allaha, Moćnog i Uzvišenog, to je manje od zrna prašine. Da je barem zrno prašine, to bi već bilo mnogo. Ali mereno prema Allahovom znanju, sve što oni stvore nije ni tačka. Allahova veličina ne poznaje granice. Ljudi veruju da su svojim ovozemaljskim izumima postigli nešto veliko. Smatraju to važnim. Ali u istini, to nema nikakvu vrednost. Ionako se ne može praviti poređenje sa Allahom. Nemoguće je reći: „Allah je za toliko veći, a mi smo za toliko manji.” Takvo poređenje ne postoji. Jer Njegovo postojanje je jedino istinsko postojanje. Naše postojanje je ravno nuli; ono zapravo i ne postoji. Jedini koji istinski postoji je Allah, Moćni i Uzvišeni. Čovek se mora pokoriti Njegovoj veličini i moći. Mora se ponizno potčiniti. Kaže se „Aslim Taslam”: „Predaj se da bi našao spas.” Inače je besmisleno kada se čovek oholo hvali: „Ja sam veliki učenjak, imam znanje, mi smo tako napredni.” Sve to koristi samo onda kada se čovek preda znanju, moći i veličini Allaha. Inače sve to ne vredi ništa. Ne treba dozvoliti da nas zavedu te ovozemaljske nauke. Istinsko znanje znači spoznati Allaha. Ako se On ne poznaje, sve druge stvari su beznačajne. Ko u poslednjem dahu zadobije Allahovu milost, taj je pobedio. Ali ti takozvani superinteligentni, ti učenjaci... Na kraju im često ne ostane ni razum ni bilo šta drugo; neka nas Allah sačuva. Šta im je koristila ta inteligencija? Ništa. Ono što zaista donosi korist jeste potčinjavanje Allahovoj veličini i ulazak u islam, inšallah. Neka Allah ljudima podari tu lepotu, inšallah.

وَلَقَدۡ أَضَلَّ مِنكُمۡ جِبِلّٗا كَثِيرً (36:62) Allah nas obaveštava u ovom ajetu da je šejtan odveo ljude na pogrešan put. "Dalalah" znači zabluda i loša dela. Šejtan naređuje zlo i pokazuje put ka njemu. Lukavstvima i raznim igrama on vara ljude i odvodi ih sa pravog puta. A oni smatraju put kojim su krenuli ispravnim. Oni čak prisiljavaju druge da čine isto što i oni. Iako je njihovo delovanje loše, oni ga smatraju nečim dobrim. O čemu se tu radi? To je šejtanova obmana i njegova prevara čoveka. On ih odvodi sa puta, dok oni veruju da čine nešto značajno. Pritom one koji idu ovim putem čeka loš kraj: loš život, loša smrt i loš budući svet. Naravno, ova zabluda – Dalalet – takođe ima različite stepene. Neki su potpuno zalutali; oni su kafiri (nevernici). Kafirom se naziva onaj ko ne veruje u Allaha i ne priznaje Ga. Ili oni izvan „Naroda Knjige“, koji obožavaju kipove ili druga bića; i oni se ubrajaju u nevernike. Zatim, među „Narodom Knjige“ postoje oni ljudi koji ne slede put istinskih poslanika. I njih je šejtan prevario, ubeđujući ih: „Vi ste na pravom putu“, i navodeći ih na razna dela. A onda postoje oni koji su muslimani i nisu napustili veru, ali šire fitnu, smutnju, među muslimanima. To su ljudi koji ubijaju, masakriraju ili muče muslimane. I ti ljudi tvrde: „Mi smo muslimani“, ali nanose štetu muslimanima. I oni se nalaze na stranputici. I njih na onom svetu čeka kazna. Sva njihova dela su kod Allaha sačuvana i zapisana. Ništa ne ostaje skriveno; na onom svetu će i oni morati da ispaštaju za svoja dela. Allah je ljudima dao razum i pamet, kako ne bi naseli na šejtana. Ako dopustite da budete prevareni, sigurno ćete dobiti svoju kaznu. Put je jasan; Allahov put je očigledan. Postoje dva puta: šejtanov put ili Allahov put. Ljudi moraju izabrati Allahov put, jer im je On dao razum. Neki muslimani, koji se nalaze u ovoj zabludi, čak pogrešno tumače pojam „razum“. Šta je temelj vere? Oni kažu: „Kuran i razum.“ Kuran je ispravan; ali ono što ovde znači „razum“ jesu merila koja je naš Poslanik (neka su Allahov blagoslov i mir na njega) pokazao i objasnio. Kuran sam nije dovoljan... Kuran je tu, ali pravi razum je Sunnet, razum našeg Poslanika. To nije naš sopstveni razum. Naš razum za to nije dovoljan. Ako svako radi samo po svojoj glavi, nastaje pravi haos. Reč „Adalla“ spomenuta u ajetu dolazi od Dalalah; to znači da ih je šejtan odveo u zabludu. I iako su prevareni, oni se predstavljaju kao učenjaci. Šejtan se igra sa njima kao sa igračkom. Neka nas Allah sačuva od šejtanovog zla i od toga da krenemo ovim pogrešnim putem. Neka ne dozvoli da skrenemo sa pravog puta, inšallah.

وَقُلِ ٱلۡحَقُّ مِن رَّبِّكُمۡۖ فَمَن شَآءَ فَلۡيُؤۡمِن وَمَن شَآءَ فَلۡيَكۡفُرۡۚ (18:29) Allah, Moćni i Uzvišeni, naređuje nam da govorimo istinu. On kaže: "Ko hoće, neka vjeruje; ko hoće, neka poriče." Ovo je mudrost Allaha, Moćnog i Uzvišenog, za ljude. Njegova mudrost se ne smije dovoditi u pitanje. Naše znanje se ne može porediti sa Njegovim. Granice našeg znanja su poznate, ali do Allahovog znanja mi ne dopiremo. Čak ni naš Poslanik – mir i blagoslov na njega –, koji zauzima najviši položaj: Nama je nemoguće dostići njegovu mudrost i njegovo znanje. Zbog toga je Allah, Moćni i Uzvišeni, rekao našem Poslaniku, mir i blagoslov na njega: "Obznani ovo; govori istinu." "Ko hoće da vjeruje, neka vjeruje; ko neće, odlučuje sam za sebe." Ali obračun za one koji ne vjeruju bit će težak. Vjera je velika milost; kao što uvijek kažemo, to je velika čast. To je dobitak – da, onaj najveći dobitak. Jer na ovom svijetu čovjek pobjeđuje ili gubi, snalazi se nekako. Dok ne umre... Ali čim se umre, povratka više nema. Povratak je nemoguć. Čim duša napusti tijelo, njeno mjesto je drugo, a mjesto tijela drugo. Njih dvoje više nisu sjedinjeni. A kada se to desi, više ništa ne koristi. Zato trebaš govoriti istinu, ali nikoga ne prisiljavati. Ko hoće, neka vjeruje. Ionako nemaš pravo da vršiš prisilu. Živimo u vremenu u kojem je vjera veoma slaba. Zato nemoj reći: "Moram ovo ili ono prisilom nametnuti", već jednostavno govori istinu. Ko govori istinu, ne treba nikoga da se boji. Ovo je riječ istine. Pošto nema prisile, kažem: Ko prihvati, prihvatio je; ko ne prihvati, odlučuje za sebe. Silom ili udarcima se vjera ne može nametnuti, to ne funkcioniše. To bi samo tebi naštetilo. Zato je ova riječ Allaha, Moćnog i Uzvišenog, tako divna; tako je ispravno. Govori istinu: Ko hoće, neka je prihvati; ko neće, neka ostavi. Bilo da kažeš "Vjerujem" ili "Ne vjerujem": Ako vjeruješ, na dobitku si. Ako ne vjeruješ, to će biti ogroman gubitak za tebe. Gubitak koji se ne može nadoknaditi. Kada se udahne posljednji dah i ode bez vjere – da nas Allah sačuva – nema više spasa. Na ovom svijetu povratak je još moguć; možeš se pokajati i tražiti oprost, i Allah oprašta. Ali čim posljednji dah izađe, prekasno je. Zato se mora stajati uz istinu, izgovarati je i prihvatiti, inšaAllah. Neka nas Allah ubroji među one koji prihvataju istinu.

مِّنَ ٱلۡمُؤۡمِنِينَ رِجَالٞ صَدَقُواْ مَا عَٰهَدُواْ ٱللَّهَ عَلَيۡهِۖ فَمِنۡهُم مَّن قَضَىٰ نَحۡبَهُۥ وَمِنۡهُم مَّن يَنتَظِرُۖ (33:23) Allah, Moćni i Uzvišeni, kaže: „To su ljudi koji su održali svoje obećanje dato Allahu i nisu odstupili od svoje reči.“ Allah ih naziva „muškarcima“ (Ridžal). Biti „muškarac“ ne znači samo biti muškog pola; ako žena poseduje tu osobinu, i ona dostiže stepen muškosti. Ali ko sebe smatra muškarcem, a ne drži svoju reč, nije ni muškarac ni žena; tako se to mora razumeti. Ovde se ne radi o razlici između muškarca i žene; Allah hvali osobinu onih koji drže svoju reč. Šta On kaže? Oni koji su na Allahovom putu i ostanu postojani, oni su vredni ljudi; oni su pobednici. To su oni koji ne odstupaju od svoje reči i koji su prihvaćeni kod Allaha. Kada im dođe vreme, oni umiru na tom putu. Dokle god su živi, nastavljaju istim putem, verni datoj reči. Upravo sa tom osobinom... Jedan brat nemačkog porekla, koji je bio počašćen islamom u vreme Mevlana Šejh Nazima – neka mu se Allah smiluje – juče je preminuo. Postao je musliman pre više od četrdeset godina u prisustvu Mevlana Šejh Nazima. Bio je profesor filozofije. Filozofija je nešto što je izgrađeno na sumnji i skepticizmu. Ipak, on je postao musliman kerametom Mevlana Šejh Nazima, hvala Allahu. Više od četrdeset godina služio je na ovom putu kako sebi tako i ljudima oko sebe. Mnogi ljudi su preko njega pronašli Pravi put. Ne samo nemuslimani... Ponekad i muslimani mogu skrenuti s puta. I njih je vraćao na ovaj istiniti put. Naposletku je otišao sa ovog sveta kao voljeni Allahov rob. To je ono što se računa: Za šta smo stvoreni na ovom svetu i šta smo uradili? Allah ti kaže zašto si stvoren; a ti trčiš okolo kao muva bez glave i ne razumeš to. Ljudi koji razumeju znaju: Kada se pronađe istina, mora se držati istine. Sa tom istinom ćeš preći na onaj svet, i sa tom istinom ćeš, uz Allahovu dozvolu, stati pred Istinu, Allaha. Neka nas Allah sve učini postojanim na ovom putu. Ima onih koji otpadnu s puta. Dok trče odavde do tamo i govore: „Ovo mi se sviđa, ovo mi se ne sviđa“, odjednom vide da su otišli sa ovog sveta a da ništa nisu našli. Neka nas Allah ne ubroji među njih i neka nas učini postojanim. Sve dok ne nađemo svog Gospodara; dok tamo ne sretnemo našeg Poslanika i naše šejhove, neka nas On sve učini postojanim, inšallah.

Naš Poslanik (neka je Allahov mir i spas na njega) kaže: Ko traži zadovoljstvo ljudi, a pritom krši Allahove naredbe, taj je izgubio. To znači: Ako govoriš neistinu samo da bi te ljudi voljeli ili zato što oni to žele, time ne dobijaš baš ništa. To ti apsolutno ništa ne koristi. Jer čovjek je po prirodi nezahvalan. Možda se raduješ i misliš da si učinio dobro. Ali čak i kada činiš dobro: Ljudi to često zaboravljaju. Zbog najmanje sitnice okreću se protiv tebe. Zato Allahovo zadovoljstvo mora biti iznad zadovoljstva ljudi. Slijediti Njega u onome što On želi, voli i naređuje – to je pravi dobitak za tebe. Ali ako postupaš samo zato da bi te ljudi voljeli, ili da bi te ovaj ili onaj volio, oni od tebe prave dresiranog majmuna. Skačeš tamo-vamo da bi ih zabavio, skakućeš okolo, ali ti to ništa ne donosi. Zato tvoj glavni cilj treba da bude Allahovo zadovoljstvo. To je ono što vrijedi u ovom životu i donosi istinski dobitak. Tek tada imaš neku vrijednost. Inače postaješ nešto bezvrijedno, suvišno – tek običan čovjek, puko stvorenje. Ako pokušavaš svima udovoljiti, gubiš svoju vrijednost. Prokockao si svoju vlastitu vrijednost. Prava vrijednost je u tome da budeš vrijedan kod Allaha. To je ono što je važno. Takav čovjek će biti vrijedan i drugima. Čak i ako je siromašan i u potrebi: onaj ko je na Allahovom putu, taj je vrijedan. Da nas Allah sve učini takvim ljudima, inšallah. Ne dozvolimo da postanemo igračka drugima, inšallah.

Završili smo prvu knjigu, inšaAllah. I započeli smo sa drugom knjigom. Hajde da, ako Allah hoće, ponovo čitamo lepe reči i hadise našeg Poslanika (neka je Allahov blagoslov i mir na njega). إِذَا أَدَّيْتَ زَكَاةَ مَالِكَ فَقَدْ قَضَيْتَ مَا عَلَيْكَ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Ako daš zekat na svoj imetak, ispunio si svoju dužnost i podmirio pravo imetka." Taj imetak ti je samo poveren (emanet). Mora se opravdati to poverenje. Povereno se ne sme izneveriti. Zekat je dužnost (farz). On spada u stubove islama. Dakle, kada ga obračunaš i daš, na tebi više nema odgovornosti. Njegova nagrada i njegov bereket ostaju tebi. إِذَا أَدَّيْتَ زَكَاةَ مَالِكَ فَقَدْ أَذْهَبْتَ عَنْكَ شَرَّهُ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) ponovo kaže: "Ako ispuniš svoju dužnost tako što daš zekat na svoj imetak, otklonio si njegovo zlo od sebe." Međutim, ako ne platiš, taj imetak postaje zlo za tebe. On ne donosi dobit; neplaćeni zekat ostaje u tebi kao zlo. Nije dobro da to zlo tereti čoveka. Da bi se zlo otklonilo, imetak se mora očistiti; moraš dati zekat. Tako se oslobađaš zla i istovremeno stičeš Allahovu nagradu i zadovoljstvo. إِنَّ الصَّدَقَةَ لَا تَزِيدُ الْمَالَ إِلَّا كَثْرَةً Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Zaista, milostinja (sadaka) samo uvećava imetak." To znači: Ne bojte se da će se imetak umanjiti deljenjem; naprotiv, on se uvećava. إِنَّ اللَّهَ تَعَالَى لَمْ يَفْرِضِ الزَّكَاةَ إِلاَّ لِيُطَيِّبَ بِهَا مَا بَقِيَ مِنْ أَمْوَالِكُمْ وَإِنَّمَا فَرَضَ الْمَوَارِيثَ لِتَكُونَ لِمَنْ بَعْدَكُمْ أَلاَ أُخْبِرُكَ بِخَيْرِ مَا يَكْنِزُ الْمَرْءُ؟ الْمَرْأَةُ الصَّالِحَةُ إِذَا نَظَرَ إِلَيْهَا سَرَّتْهُ، وَإِذَا أَمَرَهَا أَطَاعَتْهُ، وَإِذَا غَابَ عَنْهَا حَفِظَتْهُ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Zaista, Uzvišeni Allah je propisao zekat samo da bi njime očistio ostatak vašeg imetka." To znači: Kada daš zekat, tvoja dobra se čiste i taj imetak postaje apsolutno čist i halal. Kada jedeš i piješ, unosiš halal u sebe. Hrana tvoje dece i tvoje porodice je tada halal. Ako to ne učiniš, ono kao zlo prodire u čoveka. Bilo bi kao da si svojoj deci i porodici dao otrov da jedu. Zato zekat služi čišćenju imetka. Pored toga, on kaže: Ne bojte se da će vam se imetak umanjiti ako dajete zekat. Takođe, On je odredio vaša dobra kao nasleđe, kako bi nakon vaše smrti ostala onima koji ostaju iza vas. I nasleđe je pravo. Smrt je izvesna, nasleđe je halal. Imetak na koji je dat zekat postaje blagoslovljena opskrba (rizk) i za naslednike. "Hoćeš li da ti kažem koja je najdragocenija riznica koju čovek može sakupiti?" Šta je najlepše što čovek može posedovati? To je čestita žena. Dakle, čestita supruga. Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) o tome kaže: "Kada je pogleda, ona ga obraduje; kada joj nešto naredi, ona ga posluša; a kada je on odsutan, ona čuva njegovu čast." أَقِمِ الصَّلَاةَ، وَآتِ الزَّكَاةَ، وَصُمْ رَمَضَانَ، وَحُجَّ الْبَيْتَ وَاعْتَمِرْ، وَبِرَّ وَالِدَيْكَ، وَصِلْ رَحِمَكَ، وَأَقْرِ الضَّيْفَ وَأْمُرْ بِالْمَعْرُوفِ، وَانْهَ عَنِ الْمُنْكَرِ، وَزُلْ مَعَ الْحَقِّ حَيْثُ زَالَ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Obavljaj namaz kako dolikuje." To znači: Obavljaj svoj namaz potpuno, na vreme i na pravom mestu. "Daj zekat." I to je Allahova naredba, kaže naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega). "Posti ramazan." "Obavi hadž i umru." Ko je u mogućnosti, treba da obavi hadž i umru. "Budi dobar prema svojim roditeljima." To znači, postupaj lepo prema svojoj majci i svom ocu (ihsan). "Održavaj rodbinske veze." "Ugosti goste." "Naređuj dobro, a odvraćaj od zla." Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "Sledi istinu, kud god se ona okrenula." Ovi saveti i naredbe su divni. Vernik i musliman mora da im teži i da ih sledi. إِنَّ فِي الْمَالِ لَحَقًّا سِوَى الزَّكَاةِ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega): "U imetku zaista postoje i druga prava osim zekata." To znači da se i nakon plaćanja zekata moraju podmiriti druga prava. لَيْسَ فِي الْمَالِ حَقٌّ سِوَى الزَّكَاةِ Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: "U imetku ne postoji drugo pravo koje se mora podmiriti osim zekata." To znači: Ako si dao zekat, nisi nikome ukrao imetak i on ti zakonito pripada, onda je dužnost ispunjena. Kada je zekat plaćen, imetak je za tebe čist i dozvoljen – čist kao majčino mleko. الْإِسْلَامُ أَنْ تَشْهَدَ أَنْ لَا إِلَهَ إِلَّا اللَّهُ وَأَنَّ مُحَمَّدًا رَسُولُ اللَّهِ وَتُقِيمَ الصَّلَاةَ، وَتُؤْتِيَ الزَّكَاةَ، وَتَصُومَ رَمَضَانَ، وَتَحُجَّ الْبَيْتَ إِنِ اسْتَطَعْتَ إِلَيْهِ سَبِيلًا Naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) kaže: Stubovi islama su sledeći: Da posvedočiš da nema boga osim Allaha i da je Muhammed (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) Allahov Poslanik. To je prvi uslov. Drugo, da obavljaš namaz. Da daješ zekat. Da postiš ramazan. I ako si u mogućnosti, da posetiš Kuću (Kabu) i obaviš hadž. Ovo su stubovi islama, stvari koje je naš Poslanik (neka je Allahov blagoslov i mir na njega) naredio. Sve su to dragulji, to su prave riznice. Riznice za Ahiret. Neka Allah sve ovo podari ljudima, inšaAllah. Allahov Poslanik je govorio istinu u onome što je rekao, ili kako je to rekao.

ذَٰلِكَ هُدَى ٱللَّهِ يَهۡدِي بِهِۦ مَن يَشَآءُ مِنۡ عِبَادِهِۦۚ وَلَوۡ أَشۡرَكُواْ لَحَبِطَ عَنۡهُم مَّا كَانُواْ يَعۡمَلُونَ (6:88) Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže: Allah upućuje koga On hoće. On daruje uputu kome On želi. Ova blagodat se ne daje svakome. Ko ovo stekne, ostvario je ogroman dobitak, vječni dobitak. Ali ako drugi poriču Allaha ili Mu pripisuju druga, sva njihova djela su uzaludna. Čak i da im pripada cijeli svijet, čak i da drže sve u svojim rukama: imetak ovog svijeta ne koristi na onom svijetu. Tamo se stiže samo vjerom. Oni bez vjere će pretrpjeti kaznu za to. Zato je ova uputa čista milost i velikodušnost od Allaha, Moćnog i Uzvišenog. Hvala Allahu, ovu nagradu dobijaju i oni koji su sredstvo za ovu uputu. Mevlana Šejh Nazim je postao sredstvo za uputu toliko mnogo ljudi. I svi njihovi potomci su stekli ovu sreću posredstvom Mevlana Šejh Nazima. I nagrada za to stiže do njega neprekidno. Hvala Allahu, mi se nalazimo na njegovom putu. Njegov put je istiniti put našeg Poslanika. To je prelijep put, kojim se ide sasvim bez skretanja. Jer ima mnogo onih koji pokušavaju da iskrive ovaj put, bilo svjesno ili nesvjesno. Ali ovo je pravi put, čisti put. Tarikat, kojim nas je vodio Mevlana Šejh Nazim, Nakšibendijski tarikat, postoji i dalje tačno onako kako je prenesen od našeg Poslanika (neka je Allahov mir i blagoslov na njega), hvala Allahu. I on će vječno trajati. Neka ga Allah blagoslovi. Neka On učini postojanim one koji koračaju ovim putem. Neka ih On sačuva od teških iskušenja, inšaAllah.

Naš Poslanik – neka je mir i blagoslov Allahov na njega – kaže: „Laysa ba'da al-kufri dhanb.“ „Nakon nevjerstva ne postoji (veći) grijeh.“ To znači: Biti kafir je najveći od svih grijeha. To je najteži grijeh; ne postoji nijedan koji bi bio veći. Nevjerniku se ne mogu pripisati dodatni grijesi govoreći: „Pio si alkohol, počinio zinaluk ili jeo svinjetinu.“ Jer je najveći od svih grijeha već počinjen. Priroda nevjerstva je takva: čim nevjerstvo prestane, ni ostali grijesi više ne opstaju. Iz tog razloga su oni koji prihvate islam kao novorođenčad – bez obzira šta su radili u prošlosti. Allah im je tada sve oprostio. Njihov život počinje ispočetka od tog časa i teče nadalje na Allahovom putu. Vidimo to u ovozemaljskom životu: neko je uradio ovo, onog ubio, ovog udario... Nevjernik može činiti te stvari, ali se one ne obračunavaju pojedinačno. On je već zapao u nevjerstvo. Može raditi šta hoće – kod Allaha je njegovo poricanje najveći zločin. Kada potom bude počašćen islamom, kaže naš Poslanik – neka je mir i blagoslov Allahov na njega: „Al-Islam yajubbu ma qablahu.“ To znači: „Islam briše i oprašta sve ono što je bilo prije njega.“ Naravno, današnji poredak, odnosno svjetovni zakoni ljudi, zahtijevaju presudu za ta djela. Međutim, čim se ta osoba kod Allaha vrati u islam, sve se briše; ona je kao novorođenče. Zato je Allahov sud mjerilo svih stvari; to je istina. Sud ljudi nema vrijednost, on donosi samo probleme. Ali sve dok se živi na ovom svijetu, čovjek se neminovno mora povinovati postojećem poretku. Ne može se samovoljno suditi, jer apsolutni sud pripada Allahu. Sud od Allaha je jedno, a sud svijeta je drugo. Nakon što neko prihvati islam, on kod Allaha dobija nagradu novorođenčeta. Jedan primjer toga dogodio se u vrijeme našeg Poslanika – neka je mir i blagoslov Allahov na njega – tokom Bitke na Hajberu. Tu je bio jedan pastir. Taj pastir je prihvatio islam, i prije nego što je uspio obaviti ijedan namaz, pao je kao šehid i postigao šehadet. Naš Poslanik – neka je mir i blagoslov Allahov na njega – nasmiješio se i objavio radosnu vijest da je taj čovjek zaslužio Džennet, a da nije obavio ni jedan namaz. Takvi su božanski sudovi. Zato je islam za ljude spas, sreća; hvala Allahu! Oni kojima je dopušteno da ga prihvate, stekli su Allahov blagoslov i milost. Neka nas Allah učini postojanim na ovom putu i neka nas ne skrene sa Svoga staze, inšallah.