Mawlana Sheikh Mehmed Adil. Translations.

Kada se prenosi hadis Poslanika, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, od suštinske je važnosti da se on ispravno pročita i verno citira. Pošto plemeniti hadisi u početku nisu bili zapisivani, prenosili su se usmeno od jednog ashaba do drugog. U tom procesu su naravno neki, kao na primer Jevreji i drugi, pustili u opticaj izmišljene hadise. Međutim, većina tih lažnih hadisa je odbačena. Uprkos tome, povremeno se može naići na takve. Ali ono što je ovde zaista presudno je ono što je Poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, rekao: „Ko mi pripiše hadis koji ne potiče od mene, neka zauzme svoje mesto u Džehennemu.“ Jer sve Poslanikove reči su važne; one nam pokazuju put. Postoji jedan hadis o tome, ali pošto se više ne sećam tačno arapskog teksta, prenosim ga po smislu: Većina ljudi se vara u dve stvari, to jest, sami sebe obmanjuju. To su mladost i zdravlje. Kaže ‚magbun‘ – ‚magbun‘ znači obmanut, prevaren. Arapski jezik kojim je Poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, govorio, jeste najrečitiji i najčistiji arapski. Čak su i ashabi ponekad bili zapanjeni izborom reči Poslanika. Jer znanje je Poslaniku dato direktno od Allaha, zbog čega za njega nije bilo neophodno da zna da čita i piše. Znanje mu je bilo direktno usađeno. Ta reč ‚magbun‘ je veoma dubokoumna reč koja opisuje samoobmanu čoveka, i teško je shvatiti njeno puno značenje. Što se tiče mladosti, ljudi misle da će ona večno trajati. Uvek govore: „To ću uraditi kasnije.“ Sve odlažu i kažu: ‚Svoj namaz ću obaviti kasnije.‘ Danas je situacija postala još gora. Ranije se sa 18 godina razmišljalo o ženidbi. Danas neko ima 40 godina i još uvek sebe smatra mladim, skoro pa detetom. I tako čovek obmanjuje samog sebe. Život prolazi. Niti je osnovao porodicu, niti odgajio decu, niti ispunio svoje verske dužnosti. Čovek obmanjuje samog sebe. ‚Magbun‘ na neki način znači obmanuti samog sebe. Neki napune 50 ili 60 godina i čak i tada sebe smatraju detetom. I dalje rade šta im padne na pamet. A onda očekuju da ih drugi poštuju. Ali kako da vas ljudi poštuju? Druga stvar je zdravlje. Kada je čovek zdrav i čio, misli da će tako uvek ostati. Ali ne, i o tome se mora voditi računa. Čovek treba da pazi na svoje zdravlje kako bi na vreme mogao da ispuni svoje verske dužnosti. Zadatke koje ima, čovek treba da obavi dok je u snazi. Šta će biti sutra, neizvesno je. Zato su ljudi današnjice potpuno skrenuli s puta; gotovo da više nema ni vere, ni razuma, ni logike. Oni misle da će ovo stanje večno trajati. I odjednom primete da je život prošao pored njih. Ako imaju sreće, dožive 60 ili 70 godina – ako ne, njihovo vreme se završi i ranije. Zato je ovaj život tako važan. To je dar od Allaha. Ne treba ga traćiti. Nikako se ne sme traćiti. Šejtan uvek izmišlja nešto novo. On zavodi omladinu. I tako oni besmisleno traće svoje mlade godine. I onda stoje zbunjeni i pitaju se: ‚Šta se dogodilo? Šta sada da radimo?‘ Zato postupajte onako kako su nas Allah i Njegov Poslanik, neka su Allahov blagoslov i mir na njega, naučili: cenite vrednost svog života. Ne traćite ga. Ne zapostavljajte svoje namaze dok ste mladi i zdravi. Obavite hadž ako imate mogućnosti za to i postite svoj post. To su stvari koje će vam ostati. Ni mladost ne ostaje, ni zdravlje. Neka nam Allah podari blagoslovljen život. Neka živimo u zdravlju i blagostanju, inšallah.

Allah je zaista s onima koji se Njega boje i koji dobra djela čine. (16:128) Allah, Svemogući i Uzvišeni, kaže: Dakle, ako želimo da Allah bude s nama, onda je ovo put na koji nam On ukazuje: Bojte se Allaha. Bogobojaznost znači imati strahopoštovanje prema Njemu; to je strah da se poslije lošeg djela osramoćeni mora stati pred Njega. Osim toga, čovjek treba da se boji da će napustiti ovaj svijet nakon lošeg djela, bez pokajanja, jer bi to bio loš kraj. Dakle, ako želite da Allah, Svemogući i Uzvišeni, bude s vama i da vam pomaže, onda Ga se bojte. Biti bogobojazan znači činiti dobro ljudima. To znači izbjegavati da im se čini zlo. Allah, Svemogući i Uzvišeni, voli dobročinitelja – u ajetu nazvanog „muhsin“ – osobu koja pomaže ljudima. Tarikat, islam, šerijat – svi oni to nalažu. Ali oni koji se toga ne pridržavaju, rade na svoju ruku. Kaže: „Ja sam musliman“, a muči druge muslimane. Kaže: „Ja sam musliman“, a nanosi štetu ljudima. Kaže: „Ja sam musliman“, a čini sve moguće vrste prevara. Ali najveća prevara je zavaravanjem odvratiti iskrene muslimane s njihovog puta, kako bi ih učinili sličnim sebi. Stoga, biti s ispravnima znači biti s Allahom, Svemogućim i Uzvišenim. Ne biti s njima je mrsko Allahu, Svemogućem i Uzvišenom, i stoga znači ne biti s Allahom. Biti s Allahom prije svega znači poštovati i cijeniti našeg Poslanika – neka su Allahov blagoslov i mir na njega. To znači iskazivati poštovanje prema ashabima, Ehli-bejtu, evlijama i mešajima – svima njima. To je put koji Allah voli i s kojim je zadovoljan. Oni, pak, koji ne idu tim putem, slijede samo svoj ego. Oni čine ono što im njihov ego nalaže. Zato budite oprezni. Ne dajte se prevariti. Svaki dan čujemo: „Jedan je varao, drugi obmanjivao, ukrao novac i onda pobjegao.“ Ali krađa novca nije najgora; prava opasnost je dopustiti da vam ukradu vjeru. Zato se ni u kom slučaju ne dajte obmanuti ili prevariti. Dunjalučko imanje dolazi i prolazi, ali kada je riječ o ahiretu, nema kompromisa. Neka nas Allah zaštiti, neka nas sačuva od njihovog zla. Inšallah, neka nas Allah sve učini Svojim voljenim robovima koji su s Njim.

Poslanik (mir neka je s njim) kaže: „Ne odugovlačite ni namaz ni hutbu.“ Jer u džematu iza vas može biti dece, bolesnih ili starih ljudi. Uzmite to u obzir. Poslanik (mir neka je s njim) preporučuje: „Budite kratki kako ne biste opteretili ljude.“ On kaže: „Kada klanjate sami, možete klanjati koliko god želite.“ Međutim, kada klanjate u džematu, morate imati obzira prema svakome. Tako nas Poslanik (mir neka je s njim) uči da ibadet učinimo podnošljivim za ljude, kako bismo im olakšali, a ne preopteretili ih. Kada ljudi danas dolaze na namaz, žele da se on brzo obavi i da se nepotrebno ne odugovlači. Naravno, postoje mesta i vremena gde se duže klanja; ko to želi, može se ciljano za to odlučiti. U suprotnom nastaju poteškoće. Na primer, postoje džamije u kojima se teravih-namaz obavlja sa potpunim učenjem Kur'ana. Ko ima potrebnu izdržljivost, ide tamo na teravih-namaz. Ali ko nema tu snagu, traži imama koji brže klanja, onako kako odgovara njegovom stanju. Međutim, ako imam odugovlači namaz, ne uzimajući u obzir džemat, to može doneti više greha nego blagoslova. Jer naš Poslanik (mir neka je s njim) najbolje zna o izdržljivosti i stanju ljudi. Pošto nas je on tome naučio, trebalo bi da se toga i pridržavamo, inšallah. Neka nam Allah svima omogući da radimo za dobrobit zajednice, inšallah.

لَا يُكَلِّفُ ٱللَّهُ نَفۡسًا إِلَّا وُسۡعَهَاۚ (2:286) Allah, Svemogući i Uzvišeni, ne opterećuje čoveka ničim što prevazilazi njegove snage. On ne naređuje ništa nemoguće. To znači da su zapovesti Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, jednostavne i za svakoga ispunjive. Pritom se čovek za sopstveni ego trudi hiljadu puta više nego što Allah, Svemogući i Uzvišeni, od njega traži. Ali kada treba da ispuni Njegove zapovesti radi Allaha, on postaje lenj. Većina ljudi to onda uopšte i ne uradi. Pritom Allah, Svemogući i Uzvišeni, od toga nema nikakve koristi. On je to naredio za tvoje dobro. A ti to guraš u stranu, juriš za nagovorima šejtana i svog ega, iscrpljuješ se i sam sebe uništavaš. Takav je čovek. Dobro mu se čini teškim, a zlo lakim. Međutim, iz zla za čoveka nikada ne nastaje ništa dobro. Ko sledi svoj ego i šejtana, uvek trpi gubitak. Allah, Svemogući i Uzvišeni, objavio je ove zapovesti kako bi se čovek oslobodio tog gubitka i kroz pokajanje i oprost vratio na Njegov put. Ove zapovesti je On dao za dobrobit Svog roba, čoveka i celog čovečanstva. Ko ih se ne pridržava, onda kaže: „Preteško mi je, ne mogu da ustanem na jutarnji namaz.” A treba samo da klanjaš čim staneš na noge. Ali i to mu je već preteško i on to ne čini. On kaže: „Ne uspevam da obavim namaz na vreme, ali ću ga naklanjati kasnije.” Ali ni do toga ne dođe. I uprkos tome, ima drskosti da moli Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog, za sve i svašta: „Daj mi ovo, daj mi ono.” „Ne klanjam, ali činim tesbih.” Činiti tesbih je lepo i dobro, ali to za tebe nije obaveza. Tvoja obaveza je, međutim, namaz. Možeš činiti tesbih 24 sata dnevno, celog svog života – to nikada neće imati vrednost jednog jedinog obaveznog namaza. Zato su zapovesti koje nam je Allah, Svemogući i Uzvišeni, propisao, jednostavne i možemo ih ispuniti. Ne sledi svoj ego, ne budi lenj. Nikada ne popuštaj svom egu. Već i najmanje popuštanje dovodi do toga da propustiš jedno namasko vreme, a to vreme nikada ne možeš vratiti. Ako kažeš: „Uradiću to kasnije”, iz toga uvek proizađe samo još jedno „kasnije”. I dok ti stalno odlažeš, život odjednom prođe. Neka Allah podari ljudima razum. Neka nam Allah, Svemogući i Uzvišeni, da snage da se pridržavamo svih Njegovih zapovesti, inšallah.

وَجَعَلۡنَا نَوۡمَكُمۡ سُبَاتٗا (78:9) Allah kaže u Plemenitom Kur'anu: „I san vaš smirajem učinili.“ Sasvim je prirodno da čovek sanja dok spava. Većina ljudi se ne seća svojih snova. Međutim, neki ljudi ih se sećaju. Oni se žale: „Imamo užasne snove.“ Žale se: „Vidimo džine, vidimo ovo i ono“, i pitaju: „Šta da radimo?“ San sam po sebi nema nikakvog dejstva. Zato ni zastrašujući san nema dejstva, sve dok ga nikome ne ispričate. Ali ako ga ispričaš nekome ko se u to ne razume, i ta osoba ga loše protumači – neka nas Allah sačuva od toga – onda se taj san najčešće na loš način i ostvari. Zato važi: bilo da je tvoj san dobar ili loš, ne pričaj ga nikome ko se u to ne razume. Ako želiš da ga ispričaš, onda samo osobi koja san može protumačiti pozitivno i ispravno, kako bi on vodio ka nečemu dobrom. Inače sebi samo stvaraš nepotrebnu brigu. Dakle, ne treba svakome sve pričati, a pogotovo kada su snovi u pitanju. Zato, ako imaš užasne snove, uopšte ne treba da se plašiš. Sa Allahovom dozvolom, ništa se neće desiti sve dok se san ne protumači ili nekome ne ispriča. Ili ako imaš takav san, ustani i prouči neki ajet ili suru, prouči Fatihu. Onda on, sa Allahovom dozvolom, neće naneti nikakvu štetu. Jer većina ljudi ono što vidi u snu smatra stvarnim. Stvari poput džina ili duhova koje čovek vidi, u stvari ostaju u snu; sa Allahovom dozvolom, one ne nanose štetu. Neka Allah učini vaše snove dobrim. Oni su takođe jedna od misterija kroz koje Allah Svojim robovima pokazuje Svoju svemoć. Čovek u snu može videti stvari koje mu nikada ne bi pale na pamet, potpuno neočekivane stvari. Čovek može videti najčudesnije stvari. Sve je to znak kojim Allah čoveku pokazuje Svoju svemoć. Ponekad čovek ima tako strašne snove da mu je, kad se probudi, drago i s olakšanjem kaže: „Srećom, bio je to samo san.“ Treba zahvaliti Allahu na tome što se to nije desilo u stvarnosti, već je bio samo san. I to je jedna od velikih Allahovih mudrosti. Njegove mudrosti su beskrajne, ljudski um ih ne može pojmiti. Neki bi sada mogli da istražuju i pitaju: „Kako nastaju snovi, šta se tu dešava?“ Naravno, postoje različite vrste snova. Neki nastaju iz onoga što čovek doživi tokom dana. Zatim, postoje šejtanski snovi. I postoje snovi iz Allahove milosti. To su, ukratko, različite vrste. Neka Allah sve okrene na dobro. Neka nas Allah sve sačuva od zla.

Poslanik, Allahov blagoslov i mir neka su s njim, kaže: إِذَا لَمْ تَسْتَحِ فَاصْنَعْ مَا شِئْتَ "Ako se ne stidiš, radi šta hoćeš." Kada čovek više nema osećaj stida, sposoban je za sve. Stid je deo vere. Stid je pristojnost. Nije sve dozvoljeno. Sve ima svoju meru i svoje granice. Ako svako živi samo kako hoće, sve će potonuti u haos. Zato, naravno, ne može postojati neograničena sloboda. Jer neograničena sloboda neminovno narušava slobodu drugih. A i to vodi u haos. Zato su za čoveka najbolji zakoni Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. U zakonima koje su doneli ljudi, s druge strane, mnogo toga proističe iz sopstvenog ega i šaputanja šejtana. Doneseni su zakoni koji promovišu bestidnost i nepristojnost i čak ih stavljaju pod zaštitu. Tako nešto se praktikuje u zapadnim zemljama. Oni dozvoljavaju i zabranjuju kako im je volja. Najčešće zabranjuju ono što je zapravo dobro. Ako neko pokuša da čini dobro ili da govori istinu, biva osuđen zbog toga. To je posledica gubitka stida. Stid je čast čovečanstva. Stid je ono što čoveka razlikuje od životinje. Čak se i kod nekih životinja može primetiti neka vrsta pristojnosti. Neke od njih se ponašaju skoro kao ljudi. I one poštuju svog brata, svoju majku i svog oca. Ne čine im ništa nažao. Današnji ljudi su postali gori od njih. Proglasili su svaki oblik bestidnosti i nemorala dozvoljenim. I povrh svega, preziru i muče one koji još uvek imaju osećaj stida. Stid je čast čoveka; to je ono što čoveka čini čovekom. Neka Allah nikada ne oduzme ljudima ovu osobinu. Međutim, kada čovek pronađe islam, on dostiže – hvala Allahu – najviše stepene na ovom i na onom svetu, jer islam u sebi objedinjuje svaki oblik lepote. Vera je najviši stepen. To je najuzvišenija osobina. To je najveća milost Allaha, Svemogućeg i Uzvišenog. Ko poseduje tu milost, postigao je svu lepotu. Neka im Allah svima podari veru i uputi ih na pravi put, inšallah.

Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte mnogo namaza u svojim kućama, kako bi se bereket u njima povećao.' Ovo se, naravno, posebno odnosi na sunnet-namaze koje čovek obavlja kod kuće. Iako su obavezni namazi u džematu u džamiji vredniji, obavljanje sunnet-namaza i dobrovoljnih namaza kod kuće je izvor bereketa. Time se povećava bereket u kući. 'Pozdravi svakoga iz mog ummeta koga sretneš, kako bi ti se nagrada povećala.' To znači, pozdravljajte jedni druge da biste za to bili nagrađeni. Što češće pozdravljate, to će i vaša nagrada biti veća. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Dajte vrednost svojim kućama obavljajući deo svojih namaza u njima.' To znači, kuća u kojoj se ne klanja nema pravu vrednost. Prava vrednost kuće nastaje kroz namaz. Zato obavljajte svoje dobrovoljne namaze kod kuće. Namazi kao što su tehedžud, duha i evabin su posebno blagosloveni kada se obavljaju kod kuće i donose bereket u kuću. Dajte vrednost svojim kućama i ne pretvarajte ih u groblja. Jer kuća u kojoj se ne klanja je kao groblje, na kojem se takođe ne klanja. To je mesto bez duše i bez bereketa. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Dobrovoljni namaz koji neko obavlja kod kuće je svetlost.' 'Osvetlite time svoje kuće', rekao je Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega). To znači da namaz donosi svetlost u kuću. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte svoje dobrovoljne namaze kod kuće da biste umnožili svetlost u svojim kućama.' 'Vrednost dobrovoljnog namaza koji se obavlja kod kuće u odnosu na onaj koji se obavlja pred očima drugih je kao vrednost namaza u džematu u odnosu na namaz pojedinca.' To znači: Vrednost dobrovoljnog namaza kod kuće je toliko veća od javnog namaza, koliko vrednost namaza u džematu nadmašuje vrednost namaza pojedinca. Dakle, kao što je obavezni namaz u džamiji vredniji, tako je i dobrovoljni namaz kod kuće posebno vredan. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'O ljudi, obavljajte svoje namaze u svojim kućama.' 'Zaista, najvredniji namaz posle obaveznih namaza je onaj koji neko obavlja u svojoj kući.' I ovde se ponovo naglašava ista stvar. Dakle, obavljanje dobrovoljnog namaza kod kuće... Jer obavezni namaz u džamiji već donosi 25 do 27 puta veću nagradu. Ali obavljanje dobrovoljnog namaza kod kuće je utoliko preporučenije i isplativije. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte dobrovoljne namaze u svojim kućama i ne pretvarajte ih u groblja.' Na groblju se ne klanja. Zato je kuća u kojoj se ne klanja kao groblje. Ona je bez duše i bez bereketa. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte namaze u svojim kućama i ne zanemarujte u njima dobrovoljne namaze.' Pod dobrovoljnim namazima podrazumeva se svaka vrsta dodatnog ibadeta: noćni namaz, namazi tokom dana, namaz posle abdesta – sve su to dobrovoljni namazi. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavljajte dobrovoljne namaze u svojim kućama i ne pretvarajte ih u groblja.' Dakle, još jednom: Ako se u vašim kućama ne klanja, one liče na grobove. 'Ne činite moj grob mestom za slavlje.' Posetite plemeniti grob Poslanika sa strahopoštovanjem. To ne treba da bude kao mesto za slavlje sa bukom i muzikom. Na tom mestu je potrebno posebno strahopoštovanje. Treba ga posetiti sa poniznošću. Čovek stoji ispred i upućuje svoje dove. Ko može, neka stoji; ko ne može, neka uputi selam i salavat u prolazu. Ne treba se tu nastanjivati kao da je to mesto za slavlje ili vašar. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) kaže: 'Ne činite to.' To mesto zahteva posebno strahopoštovanje. Mora se posetiti sa pristojnošću. 'Donosite salavate na mene.' Tamo, u prolazu, upućuje se selam i salavat. Kada se stoji pred Poslanikom, tamo se upućuje selam i salavat. 'Gde god da ste, vaš salavat će doći do mene.' Bez obzira gde ga u svetu izgovarate, da li na vrhu planine ili na dnu bunara. Čim čovek izgovori selam i salavat, on stiže do Poslanika (neka su Allahov spas i mir na njega). Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je takođe rekao: 'Dobrovoljni namaz koji neko obavlja u tajnosti vredi koliko dvadeset i pet namaza koji se obavljaju pred očima ljudi.' To znači, toliko je vredan. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Namaz koji neko od vas obavlja pored obaveznih namaza u svojoj kući bolji je od njegovog namaza u ovoj mojoj džamiji.' Naš Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je takođe rekao: 'Vrednost dobrovoljnog namaza koji se obavlja kod kuće u odnosu na onaj koji se obavlja u javnosti je kao vrednost obaveznog namaza u odnosu na dobrovoljni namaz.' To znači, tolika je njegova vrednost. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Obavezni namaz pripada džamiji, a dobrovoljni namaz kući.' 'Obavljajte dva rekata dobrovoljnog namaza, dakle sunneta posle akšam-namaza, u svojim kućama.' Kada je reč o dobrovoljnim namazima, većina zna da se pravi razlika između pritvrđenog sunneta (sunnet muekkede) i ostalih dobrovoljnih namaza. Ostali dobrovoljni namazi se obavljaju kod kuće. Sunnet-namazi, s druge strane, obavljaju se u džamiji. Jer čovek možda pomisli: 'Ovo ću preskočiti i klanjaću kod kuće', ali onda zaboravi ili nešto iskrsne. Dakle, ono što ovde nazivamo 'dobrovoljnim namazima' jesu oni koji po rangu dolaze posle pritvrđenog sunneta (sunnetul-muekkede). Duha-namaz, namaz posle abdesta, išrak-namaz, noćni namazi – sve su to takvi dobrovoljni namazi. Poslanik (neka su Allahov spas i mir na njega) je rekao: 'Osvetlite i ukrasite svoje kuće namazom i učenjem Kur'ana.' Ukras kuća su namaz i učenje Kur'ana.

Poslanik (mir i spas neka su na njemu) kaže: „Ad-Dīn an-Naṣīḥa.“ Vjera je iskren savjet. Savjet znači reći ono što je dobro. Kada ljudi traže savjet ili mišljenje, to znači iskreno im reći ono što je dobro i ispravno. To ne znači savjetovati nešto pogrešno, već ljudima dobrim savjetom ukazati na pravi put. To je vjera. Neki ljudi tada možda kažu: „Ne, to mi ne odgovara.“ Kada neko tako reaguje, to znači da ta osoba ne želi da prihvati savjet. Takođe se kaže: „Man lam yaqbalin-naṣīḥata, ḥallatin-nadāmatu.“ To znači: Ko ne prihvati savjet, na kraju će se pokajati. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, objavio je vjeru preko našeg Poslanika (mir i spas neka su na njemu). On nam je objasnio šta je dobro, a šta loše, šta je grijeh, a šta donosi nagradu. Vjera ima svoja načela, svoja pravila ponašanja i svoje dužnosti. Naravno, većina ljudi ne može svega toga da se pridržava. Čovjek radi onoliko koliko može. I za to će mu Allah oprostiti. Allah, Uzvišeni i Veličanstveni, oprašta takvom čovjeku. Međutim, ovdje postoji jedna veoma važna stvar. Jedan čovjek kaže: „Ne uspijevam, neka mi Allah oprosti.“ On kaže: „Zgriješio sam, neka mi Allah oprosti.“ Ali ako neko zgriješi i onda kaže: „Ne, ja to ne prihvatam“, onda se sve mijenja. Tada situacija postaje veoma ozbiljna. Mi činimo grijehe i znamo da su to grijesi. Kada zgriješimo, kažemo „Neka Allah oprosti“, kajemo se i molimo za oprost. Ali ako je neko tvrdoglav i kaže: „Po mom mišljenju, to nije grijeh“, iako nas je Allah preko Svog Poslanika (mir i spas neka su na njemu) podučio da to jeste. Ko to ne priznaje, čini još mnogo veći grijeh. Neka nas Allah sačuva. Tada se njegova situacija pogoršava. Međutim, čovjeku koji uvidi svoj grijeh i svoju grešku i pokaje se, biće oprošteno. A ko ostane tvrdoglav, samo pogoršava svoju situaciju. Zato se o zapovijestima Allaha, Uzvišenog i Veličanstvenog, ne raspravlja. Grijeh je grijeh. Svi smo mi grešnici. Neka nam Allah oprosti. Ali mi za grijeh ne smijemo reći: „To nije grijeh.“ To je ključna stvar. Na to se mora paziti. Ljudi moraju na to paziti. To jest, postoje mali i veliki grijesi. Ko je zgriješio, treba da kaže: „Zgriješio sam, neka mi Allah oprosti.“ Treba da se pokaje i da moli za oprost. Tada će mu grijeh biti oprošten. Ali ako ti kažeš: „Pa to nije grijeh“, onda ti Allah neće oprostiti. Jer ti uopšte i ne moliš za oprost. Kada bi molio za oprost, On bi ti oprostiо. Ali ti to ne radiš i ono što je Allah nazvao grijehom, ti ne nazivaš grijehom. Time samo sebi štetiš. Neka Allah svima nama oprosti. Neka nas učini od onih koji prihvataju istinu, inšallah.

Čovek... je slabo stvorenje. Bez pomoći (mededa) on ne može ništa. Ono što dolazi iz sopstvenog ega je beskorisno. Sada su se ponovo pojavile određene struje. Opet postoji jedna grupa koja ljude vodi u zabludu. Oni kažu da je traženje pomoći greh, da je zabranjeno. Ali kako ćeš onda uspeti sam? "Moraš uspeti sam", kažu oni. "Samo čitaj šta tamo piše." "Samo to reci." Vi skrećete ljude sa puta, sa puta naših predaka. Od vremena našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) uvek je bilo takvih grupa. Postoji grupa koja ljudima ocrnjuje pravi put. Oni se uvek iznova pojavljuju. Pojavljuju se u različitim oblicima, nisu svi isti. Ali pravi put će, ako Allah da, ostati nepromenjen do Sudnjeg dana. Meded znači tražiti pomoć. To znači tražiti pomoć od Allaha, Allahovih prijatelja, našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) i šejhova. Tražimo meded da ne bismo govorili iz svog ega; Tražimo meded da ne bismo sledili svoj ego; Tražimo ga da bismo bili u stanju da izgovorimo istinu. Oni koji pripadaju Ehli-sunnetu vel-džematu, dakle pravi Ehli-sunnet, jesu oni koji poštuju, cene i vole našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega). Postoji još jedna grupa koja sebe naziva "Ehli-sunnet", ali u stvarnosti ne pripada tu. Oni ne odaju počast našem Poslaniku (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega). Nemaju nikakvog poštovanja prema ashabima i drugim velikim uzorima. To su ljudi koji su skrenuli sa pravog puta. Neka nas Allah sačuva od toga. Oni koji ih slede će propasti. Nažalost, ima mnogo ljudi koji dopuštaju da budu zavedeni. A ko je jednom zaveden, i druge zavodi. Oni štete drugima i odvraćaju ih od dobra. Sprečavaju ih da postanu robovi koje Allah voli. Oni ih skreću sa puta. Bez ljubavi prema našem Poslaniku (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega), bez poštovanja prema Njemu, sve ostalo je uzaludno; to je nemoguće. To nalažu i logika i razum. Kada Allah, Svemoćni i Veličanstveni, našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) u slavnom Kur'anu Sam toliko hvali i uzdiže... Kako onda možeš jednostavno ustati, reći "Ja znam Kur'an, ja znam hadise", i tvrditi da se niko ne sme uzdizati? Ako to uradiš, postaćeš idolopoklonik, nevernik. Za to ne postoji ni razumno ni logično objašnjenje. Čovek sa razumom i pameću sledi put našeg Poslanika (mir i blagoslovi Allahovi neka su na njega) i odaje Mu počast. On mora znati da je to najviši stepen i najplemenitija dužnost. Neka nas Allah učini postojanim. Neka Allah sačuva ummet od zla ovih ljudi, inšallah.

يَـٰٓأَيُّهَا ٱلَّذِينَ ءَامَنُوٓا۟ إِن جَآءَكُمْ فَاسِقٌۢ بِنَبَإٍۢ فَتَبَيَّنُوٓا۟ أَن تُصِيبُوا۟ قَوْمًۢا بِجَهَـٰلَةٍۢ فَتُصْبِحُوا۟ عَلَىٰ مَا فَعَلْتُمْ نَـٰدِمِينَ (49:6) Allah, Silni i Uzvišeni, kaže u Časnom Kur'anu: Fasik je nepouzdana osoba. Njegovo delovanje nije u skladu ni sa šerijatom, ni sa tarikatom, ni sa čovečnošću. To znači, čovek koji nije na pravom putu naziva se fasik. Fasik je, drugim rečima, loš čovek. Ako vam takva osoba donese neku vest, ne verujte joj slepo. „Proverite njenu istinitost“, naređuje Allah, Silni i Uzvišeni. Proverite da li odgovara istini. U suprotnom, možete postupiti na osnovu njegove reči, napasti druge, naneti im zlo, i kada zatim saznate istinu, duboko ćete se pokajati zbog onoga što ste učinili. Zato se na to mora posebno paziti. Danas bi se skoro 99 procenata ljudi na svetu moglo nazvati fasicima. U takvom svetu živimo. To se odnosi i na muslimane i na nemuslimane. Fasik ne znači nužno bezbožnik ili nevernik; i među muslimanima ima mnogo fasika. Zato ta razlika ovde ne igra nikakvu ulogu. Jer, šta je fasik? To je neko ko laže i ne drži se svoje reči. Današnji fasici su, međutim, dobili u ruke još opasnije oruđe nego pre. Nazovite to medijima, nazovite to internetom, kako god želite da ga nazovete... Pre se možda neko pojavio na televiziji i proširio neku vest, neku laž. Tada su jedni to čuli, a drugi ne. Ali sada fasici imaju ogroman domet. Bacili su svet u bedu. Kaže se: „Svako ko ima usta, priča.“ A kada pričaju, nanose štetu. Dakle, ako na internetu, televiziji ili negde drugde čujete neku vest, ne verujte joj odmah, ne gajite odmah nepoverenje prema ljudima i ne činite im nepravdu. Saznajte istinu, pravo stanje stvari, kako ne biste povredili prava drugih. Da se ne bi povredila prava drugih ljudi, to je osnovni preduslov. Čovek se ipak može prepoznati. Učenjak je prepoznatljiv, a i zlotvor je. Kada učenjak govori – i mada svako može da pogreši – on ne želi da nanese štetu. Učenjak govori istinu, on govori ono što je ispravno. Napadati učenjaka rečima: „Ti nisi učenjak, nemaš pojma o veri, imanu i čovečnosti“, i kršiti njegova prava, predstavlja veliki gubitak i nanosi veliku štetu. Ne šteti to njemu, već vama samima. Ne trpi štetu čovek čija prava kršite, već vi sami. Zato se mora biti oprezan. Samo zato što je neko nešto rekao, ne treba odmah planuti i vređati ga. Sve što oni rade zapisuje se kod Allaha. Moraće da odgovaraju pred Allahom. Zato po ovom pitanju treba biti veoma pažljiv. Jer, šejtan sada drži ceo svet u svojoj šaci. Kada on nešto kaže, mase stanu na jednu stranu i napadaju osobu koja je uzeta na nišan. Napadaju je. Čak i kada se napadnuta osoba brani, niko ne sluša. Umesto toga, staje se na stranu zlotvora. Neka nas Allah sačuva od toga. Neka nas Allah sve sačuva od toga da kršimo prava drugih, inšallah.